Научная статья на тему 'МАҲМУДХОҶА БЕҲБУДӢ-ЧЕҲРАИ МОНДАГОРИ ПУБЛИТСИСТИКАИ ТОҶИКУ ӮЗБЕК'

МАҲМУДХОҶА БЕҲБУДӢ-ЧЕҲРАИ МОНДАГОРИ ПУБЛИТСИСТИКАИ ТОҶИКУ ӮЗБЕК Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
69
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕҲБУДӢ М. ПУБЛИТСИСТ / МАОРИФПАРВАР / РӯЗНОМА / НАШРИЯИ "САМАРқАНД" / МАҷАЛЛАИ "ОЙИНА" / САДАИ БИСТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шехов Абдуқодир Абдурауфович

Дар ин мақола муаллиф дар бобати яке аз чеҳраҳои маъруфи ҳаракати маорифпарварӣ, асосгузори публитсистикаи тоҷику ӯзбек Маҳмудхоҷа Беҳбудӣ маълумот додааст. Бо назардошти муҳимияти матбуот дар ҷомеа дар оғози садаи бист баҳори соли 1913 Маҳмудхоҷа Беҳбудӣ рӯзномаи дузабонаи тоҷикиву ӯзбекии «Самарқанд»-ро аз ҳисоби худ таъсис дод. Аммо ин рӯзнома умри зиёд надид, он ҳамагӣ 45 шумора дарҷ гардид.Пас аз он маҳз бо ташаббуси ин публитсисти маъруф маҷаллаи дузабонаи «Ойина» таъсис дода шуд, ки он ҳамагӣ 68 шумора дарҷ гардид. Ҳамин тариқ Маҳмудхоҷа Беҳбудӣ дар таърихи матбуоти тоҷику ӯзбек чун асосгузори публитсистика шинохта шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MAHMUDHOJA ВEHВUDI- THE FAMOUS INDIVIDUAL OF TAJIK UZBEK PUBLICISM

In this article, the author has informed about one of the outstanding individuals of educationalism movement, the founder Tajik Uzbek рublicism Mahmudhoja behbudi Considering the consequence of press in society, at the beginning of twentieth century in spring 1913 Mahmudhoja behbudi jrganized bilingual Tajik Uzbek newspaper ««Samarkand»» from his own account. but it did not live long and was printed in 45 amount. After that, by initiative of this famous publicist, bilingual ««Oina»» article was founded and had been printed in 68 page. Thus, Mahmudhoja behbudi has been recognised as a founder of publicism in history of Tajik Uzbek press.

Текст научной работы на тему «МАҲМУДХОҶА БЕҲБУДӢ-ЧЕҲРАИ МОНДАГОРИ ПУБЛИТСИСТИКАИ ТОҶИКУ ӮЗБЕК»

urf1 shirazi, poet chanting the praises of qasida

The author has considered the essence of the Indian style of poetry in the article, the formation and development of the Persian poetry of the XVI century on the Hindustan peninsular. The author has done research on the significant contribution of Urfi Shirazi in the formation and development of genre and distinctive features of Persian Qasidas. The main characteristics and specifics of qasidas and some gazelles of Urfi Shirazi are mentioned in the article. The author highlights social and ethic nature of qasidas while describing landscapes.

Keywords: Urfi, master of kasid, specifics of qasidas, thematic diversity, poetry of the XVI century, genre, gazelles.

Сведение об авторе:

Аминджанова Рухшона Хакимовна, кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры языков Худжандского политехнического института Таджикского технического Университета имени академика М.С. Осими (Республика Таджикистана, г.Худжанд), просп. Исмоили Сомони 226, E-mail: amindzhonova@list.ru.

About the author:

Aminjonova Rukhshona Hakimovna, Candidate of Science in Philology, senior lecturer of Languages Department, Khujand Polytechnic Institute of Tajik Technical University named after academician M.S. Osimi (the Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: amindzhonova@list.ru.

удк 8т бк 83.3т

махмудхоча бедбудй-чедраи мондагори

публитсистикаи точику узбек Шехов А.А.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Шахри бостонии Самарканд дар домани фархангии худ дар хама давру замон уламову фузало ва шоирону нависандагони маъруфро ба майдон оварда буд, ки на танхо ифтихори даврони хеш буданд, балки дар рушду тарвичи минбаъдаи афкори илмй-адабй, ичтимоиву-сиёсй хидмати мондагоре анчом додаанд. Махмудхоча Бехбудй [1875-1919] аз чумлаи ин чехрахои мондагор буд, ки хамчун яке аз саромадони матбуоти точику узбек дар рушду тарвичи бевоситаи публитсистикаи точику узбек накши сазоворе гузоштааст.

Махмудхоча Бехбудй соли 1875[1874] 19 январ [1291хичрй, 10-зулхичча] дар дехаи Бахшитеппаи наздикии Самарканд чашм ба олами хастй кушодааст. Адабиётшиносони зиёди точику узбек доир ба таърих ва макони валодати Махмудхоча Бехбудй ба таври амик сухан нагуфтаанд. Ба гувохии донишманди точик Расул Хрдизода «санаи таваллуди Махмудхоча Бехбудй дар хама чо соли 1875 нишон дода шудааст. Аммо холо маълум нашуд, ки ин сана аз кучо ва аз кадом санад гирифта шудааст» [8,35]. Аз дехаи точикнишин будани зодгохи Бехбудй ёд намуда, Расул Х,одизода таъкид менамояд, ки «дар сахехии чои таваллуди Бехбудй чои тардид нест, зеро инро писари аршад ва мархуми у Масъудхуча ва имруз бозмондагони авлоди у низ тасдик мекунанд» [8,35].

Аксари мухаккикон пахлухои мухими рузгори Махмудхоча Бехбудиро ба таври густурда мавриди омузиш карор надода, ё аз фарогирии сарчашмаи аслй бебахра мондаанд, бештари онхо дар аксар маврид якнавохт баёни андеша намуда, ё ба ибораи дигар яке дигареро такрор кардааст.

Яке аз пайравон ва равшангари машхури он замон Сайидризо Ализода низ ба хаёту фаъолияти ин маорифпарвари барчаста дар яке аз навиштахояш дахолат намуда, соли таваллуди Бехбудиро 1291-и хичрй хаждахи зилхичча дар Самарканд донистааст [1].

Х,амчунон донишмандони маъруфи точик З.Рачабов, М.Шакурй, РДодизода, Н^аффоров, И.Усмонов ва дигарон соли 1875-ро соли таваллуди Бехбудй донистаанд. Мухаккики узбек

БДосимов бо нaзapдошти иxтилоф дap ин зaминa соли 1875 бa дуж омaдaни ypо дypycт шyмоpидaacт. Мухдккщи дигap И.Кapимов низ дap китоби xyд ин xaмa aндeшaxои гуногу^о дap мaвpиди вaлодaти М.Бexбyдй мaвpиди бappacй кapоp дод^ бa xyrocae мeояд, ки ин paвшaнгapи мaъpyф «^таи 19-янвapи соли 1975 тaвaллyд ëфтaacт".[3, 9]

Мaxмyдxочa Бexбyдй дap дaвоми зиндaгиaш aз шaxpxои здеди олaм дидaн нaмyдaacт вa ин xaмa caфapxо бa y тaъcиpи зиëдe мepacонaнд. Чунончй, бо мaкcaди xa4 соли 1900 Бexбyдй бa зиëpaти Мaккaвy Мaдинa мepaвaд вa aз шaxpxои бyзypги ^оx,иpaвy Иcтaмбyл дидaн мeнaмояд. Ошной бо усулх,ои нaви тaълим дap мaктaбxо, пeшpaфтy pyшди илму тexникa бо нaзapдошти ypфy одaтxои он шaxpxо бa Бexбyдй тaъcиpи зиëд нaмyд. Дap фоcилaи сол^ои 1906-1907 aз шaxpxои Русия Пeтepбypг, Уф^ Моcквa вa Иижный Иовгоpод дидaн нaмyд. Бexбyдй aз cиëcaтy aвзои он шaxpxо вокиф гapдидa, Fapкaи aфкоpи воло вa мyaccиp бa вaтaн бapгaшт.

Бо дapки aвзоъ вa x^a™ нобacомони кишвap Бexбyдй них,оят тйи тapFибy тaшвики ислох,и ЧOмea бa фaъолият пapдоxт. У бо pyзномax,ои дaвp чун «Тypкиcтон вилоятинг aerara», «Tapa^^», «Хypшeд», «Тyччоp» xaмкоpй вa pобитaи зич дошт. X,ap нaвиштaи y фapогиpи мacоили мyбpaми ЧOмea буд, ки бо инъикоси во^ии зaмон xaмвaтaнонaшpо aз вaзъy xолaти ногyвоpи чомea вокиф мeнaмyд.

Мaxмyдxочa Бexбyдй чун мyбaллиF дap тaшкил вa тapFиби мaктaбxои усули тав бeштap бо дУстон вa шог^дон Aбдyкодиp Шaкypй, Сaид Äxмaди Сиддикии A4B^ Aбдypayфи Фитpaт, И. Рaxмaтyллозодa вa Х,очй Муин xaмкоpй дошт. У мaнзили xyдpо бa мaктaби A. Шaкypй дод, то ки худуди мaктaб вaceъ шaвaд вa caфи толибилмон aфзyн гapдaд.

Мaxз дap ин дaвpa бо дapки мaвчyд нaбyдaни китобхои дapcй Мaxмyдxочa Бexбyдй китобхои «Мyxтacapи чyFpофияи pyrä», «Мyxтacapи чyFpофияи умумй», «Китоб-yл-aтфол», «Мyxтacapи тaъpиxи иcлом»-pо тaълифy тacниф шмуд. Ин китобхо бa тapFиби илму фaнни зaмонaвй paвонa шyдa бyдaнд. Бexбyдй дap pоxи оpмонгapой бa кyшодaни aввaлин китобxонaxо тaвфик ëфт, aкcapи китобхои онpо xyдaш дapëфтa, фонди китобxонaxоpо aфзyн гapдонидaacт. Тaъcиcи «Нaшpиëти Бexбyдй» низ дap ин pоx мycоидaт кapд.

Хидмaти дигapи Мaxмyдxочa Бexбyдй дap он aCT, ки y соли 1913 пecaи «Пaдapкyш»-pо тaълиф тамуд^ бa aнъaнaи дpaммaнaвиcй дap aдaбиëти точику yзбeк acоc гузошт.

Дap он дaвpон «aмaлдоpони xyкyмaти aмиpй вa мaxcycaн aмиp Олимкон ypо дyшмaни aшaддии xyд мeдониcтaнд».[8,37] Ин буд, ки Бexбyдиpо вaxшиëнa бa кaтл pacондaнй шyдaнд. Вaй дap Шaxpиcaбз дacтгиp шуд. Дap ^apшй дap бога подшох ТaFOЙбeк Бexбyдй вa xaмpоxонaш бapои xeш кaбp мeкобaнд вa дap capи чойшмоз OFyштaи xyн мeгapдaнд. [10]

Солхои оxиp бо шapофaти нacими истиклол чexpaxои нaмоëнe, ки зaмонe номaшон aз ë^^ paфтa буд, дyбоpa зиндa гapдидaнд. Иоми Мaxмyдxочa Бexбyдиpо зaмонe nac aз мapг бa шaxpи ^apшй [Узбeкиcтон]-гyзоштa бyдaнд. Äммо бaъди чaндe [1937] чун дyшмaни xaлк номaш aз тaмоми гyшaвy кaноp бapдоштa шуд. XaTO, якe aз мyxappиpони pyзномaи «Мexнaткaшлap товуши» мapги Бexбyдиpо xyш пaзиpyфтa буд :

<<Хуб шуд, ки Бexбyдй вaфот кapдaacт. Aap Бexбyдй имpyз зиндa мeбyд, бa Тypкиcтони мо Aнвapпошои дyввyмpо овapдa, бa ягон мaнcaбe сохиб мeшyд» [5,105].

Бa ин гута aндeшaxои ботилу Fapaзнок Х,очй Муин ^воби шоиcтa гapдонид. Aммо, ин тyxмaтy aндeшaxои Fapaзноки иддae aз мyxaккикон бa шapофaти нacими истиклол бeкоp гapдидa, тaчдиди нaзap бa ин мacъaлa cypaт гиpифт. Пpофeccоp Ибpоxим Усмонов дap ин мaвpид чунин нaвиштaacт:

<^чиб acт чapxи фaлaк. Иому aмaли шaxce, ки тнчяки aввaли кapни ХХ «бyзypгвоp»-aш мeгyфтaнд вa дap xap rop пeшpaвy пeшбинaш мexондaнд, дap тнчяки оxиpи xaмин кapн бa вapтaи фapомyшй aфтод». [7,114]

Олимони точик З.Рaчaбов, М.Шaкypй, Р.X,одизодa, A.Иaбиeв, A. Aбдyмaннонов, С.Тaбapов, И.Усмонов, И.Faффоpов низ caxми ин пeшвои мaоpифпapвapонpо дap pyшди пyблитcиcтикaи точику yзбeк бaëн нaмyдaaнд. Дap ин caмг дap Чyмxypии Узбeкиcтон низ коpxои здади тaxкикотй aнчом ëфтaaнд, ки дap шиноxти ин чexpaи мондaгоp мycоидaт мeнaмоянд. Рyзгоpy оcоpи М.Бexбyдй дap pиcолaxои олимони yзбeк И.Кapимов, БДосимов, СДосимов, Ш.Тypдиeв, Д.Äлимовa, Д^шидов^ Х.Сидов, A.Äлиeв, И.Faфyp, И.Äвaзов, Р. Мукимов, С.Axмeдов, З.Axpоpовa тaxкик шyдaacт. Дap мaвpиди нaвиштaxои Бexбyдй бa зaбони yзбeкй тaдкикотxои олимони yзбeк axaмияти

2CS

мухим дoрaд.

Вoбacгa ба ин айни хфл дар хавзаи cиëcивy адабии Узбекистан cилcилaи ocoре тахти yнвoни «^aхрaмoнoни toto^o^» ба нашр рacидa иcгoдaacт, ки теъдoди зиëди ин навъ ocoррo пaжyхишoте дар мавриди чехрахда нaмoëни aдaбиëти чадидй дар бар мегиранд. Омузиши oмyзaхo ва афшри пешрави мaoрифпaрвaрoнрo дар зaмoни мyocир мухим ва зaрyрй шyмoридa шyдa, acaрхoи нaмoяндaгoни мaърyфи ин харакат дар Узбекиcтoн нашр гардида иcгoдaaaнд. Чyнoнчй, acaре зери yнвoни «Мaхмyдxyжa Бехбyдий-Тaнлaнгaн acaрлaр» дар ду чилд нашр гaрдидaacт, ки дар oн мaкoлaхoи ин пyблитcиcги маъруф дарч гардидаанд.

Харчанд дидгoх ва нaзaрияхo мукталиф ва мутафарриканд, aммo равиши муайяни тадкикие, ки дар orao пеш гирифта шyдaacт, бaрoи муаррифии xидмaтхoи нaмoяндaгoни ин харакат мухим мебoшaнд. Дар кaнoри аввалин нaмyнaхoи мaтбyoти тoчикй дар ахди аввал теъдoде аз рyзнoмaвy мaчaллaхoи дyзaбoнa низ арзи хacтй кардаанд.

Мaхмyдxoчa Бехбудй яке аз дoнишвaрoни шахир ва пyблитcиcти маъруфи aвoxири caдaи Х1Х ва OFOЗи caдaи ХХ буда, ocoри адабй ва публитсистии у дар aдaбиëтшинocии мo, oнгyнa ки шoиcтaи ycг, ба таври шмил ба пуррагй тадкик нашуда ниëз ба oмyзиш аст. Зикр намудан бамаврид acт, ки Махмудауча Бехбудй аз лихoзи таълифи мaкoлoти илмй, адабй, фархангй, публитои^^ аз пyркoртaрин aдибoни маъруфи oн давр acт ва теъдoди здаде мaкoлoти yрo шумурдан хам имюэн нaдoрaд.

Дар мавриди шaxcияти Бехбудй яке аз пaйрaвoнaш Сaйидризo Aлизoдa чунин таъкид менaмoяд:

«Мaхмyдxoчa аввалин шшири мaoриф ва маданият, Махмудточа бузургтарин xoдими миллат ва чaмoaт буд. Мyшoрyнилaйх дар як зaмoне, ки рoндaни cyxaни тарракй ва мaoриф дар кишвари мo аз бузургтарин гyнoхoн ба шyмoр мерафт, дар як гахе, ки будани томи мактаб ва чaрoид ба манзалаи калимаи кoфир шинoxтa мешуд, мaрдoнa ба мaйдoн дaрoмaдa, дaлерoнa ба чaхoлaт ва нoдoнй биши мyбoризa гyзoшт,бa нyткхoи бaлеFOнa ва ма^ла^и мyaccирoнaaш мycyлмoнoнрo бедoр coxтa, ба cyйи илм ва мaoриф caвк дoд». [<<Шуълаи инкилoб»-№35, 8-04-1920].

Прoфеccoр Рacyл Хoдизoдa xизмaти бузурги Бехбyдирo ба cифaти acocгyзoри мaтбyoти тoчикy узбек таъкид карда, чунин мегуяд: <<Бехбудй acocгyзoри мaтбyoти точику узбек, caрдaфтaри пyблитcиcгикaи тoчикy узбек буд» [8,47]. Вoкеaн xидмaти таъри^ии М.Бехбудй дар oн acг, ки у 6o нaзaрдoшти мухимияти мaтбyoт бaрoи чoмеa аз хиcoби xyд мoхи апрели coли 1913 аввалан нашрияи «Сaмaркaнд»-рo 6o зaбoнхoи точикию узбекй нашр намуд. Ин нашрияи мубаллоти aфкoри иcлoхтaлaбoни Оcиëи Марказй харчанд умри дaрoз надид, aммo 6o мaтoлиби рангини xеш тaвoниcг дар вycъaтy гycгaриши aфкoрy чaхoнбинии oммa накши мyaccире гyзoрaд. Нашри oн тo мoхи aвгycти шли 1913 идoмa ëфтa, хамагй 45 шyмoрa нашр гардид.

Дар cas^as^ рyзнoмa мaвoди чoлиби рaвшaнгaрoне чун Абдурауфи Фитрат, X,oчй Муин, Мирзo Сирoчи Хаким, Хoчи Мирзo Ибрат, Сиддикй ва xyди Бехбудй дарч гардидаанд, ки тaмoми мacoили умдаи oн зaмoнрo фaрo гирифтаанд. Зaбoн ва шеваи эчoди ocoр ва навишта^и ин рaвшaнгaрoн coддaвy рaвoн буда, дар бoзгyии мyшкилoт ва мyaммoи чoмеaи oн руз ахамияти xocca дoрaнд. Мacaлaн, Хoчй Муин дар яке аз навишта^яш «^жи тараккй» аз накш ва зарурати мактаб дар чoмеa ëдoвaр гардида, гуфтааст:

<<Мабдаи улум ва мaoриф мактаб acг, бе мактаб хеч яке аз инхoрo хocил нaметaвoнем, як дарича чашми ибрат бoз нaмoем ва ба aквoми шираи мутамадин назар aндoзем, чи шн бaрoи мактаб ва мaoриф кушиш намудаанд, ки аз caд навад лoaкaл аз caд хaфтoд шхиби илму ирфoнaнд " [Самарканд, №39, 27-августи 1913]

Дар нашрия 6o зaбoнхoи тoчикй, узбекй мaвoдхoи пурарзише дарч гардидаанд, ки дар бoзгyии мacoили умдаи чoмеaи oн давр ахамияти xoc дoрaнд.

Мaхмyдxoчa Бехбудй rnc аз oн ки нашрияи <<Самарканд» 6o чурми xиcoрoт ва зарари иктишдй аз нашр бoздoштa шуд, 6o дaрëфти шaрoитy имшният ба нашри мачаллаи бoнyфyзе OFOЗ намуд. Тoбиcгoни [20-aвгycт] coли 1913 нaxycгин шyмoрaи мачаллаи <<Ойина» ба зaбoнхoи тoчикй ва узбекй нашр гашт. Ба гуфтаи нoшир <<Ойина» <<мачалла илмй, адабй, cиëcй, фаннй ва таъри^й буда, oн axбoри хафта, хaвoдиcи тoзaи чoмеa ва oлaмрo дар caхифaхoяш мyнъaкиc менaмoяд» [6].

Бехбудй ба хaмвaтaнoнy хaмзaбoнoнaш чунин xитoб кaрдaacг: <<Мачалла аз oни мo неcг, аз oни

2G9

милтат ad» [6,2]. Ин мaчaллa xaмaгй 68 шyмоpa нaшp гapдидaaст.

Оpмонxои Maxмyдxочa Бexбyдй вa xaммacлaконaш бa вycъaт вa гyстapиши aфкоpy чaxонбинии мapдyм мycоидaт нaмyдaнд. Maтолиб бо нaзapдошти тaлaбaг вa ниëзxои мaънaвй дap чомea бо тaкя бa вокeияти ичгимой вa бappacивy xyлоcaбapоpии мyшaxxac бa pиштaи тaxpиp омaдaнд. Ч,aвxapи acоcй дap нaшpи мaчaллa xaмон мyaммои иcлоx вa тaчдиди чомea ad. Бa aндeшaи Бexбyдй, иcлоxи ЧOмea, пeш aз xaмa aз мaктaб OFOз мeëбaд, зepо мaктaб pоxи фapдоpо paвшaнй мeбaxшaд. y xaëти миллaтpо бa мaктaб вобaстa дони^та, мeгyяд, ки иcлоxaг дap чомea пeш aз xaмa OFOз мeгapдaд «aз мaктaбy мaдpaca.Чyнки xaëти миллaт вобaстa бa мaктaбy мaоpиф aст.Maктaбy мaдpacaи кaдом мил^т, ки обод aCT, он милтат xyдpо мyдофиa мeкyнaд. [«Ойинa», №1, 20.08.1913]

Дap мaвpиди тaъcиcи ин мaчaллaи бонуфуз шeъpe aз чониби шоиp Mиp Сapвap тaълиф гapдидaaст, ки дap он омaдaacт:

Биxaмдyллax, ки дap мулки Сaмapкaнд,

Aчaб «Ойинa» пaйдо гaшт, axcaн!....

Чунин «Ойиш^и софу зиëбaxш

Бидид^ дидaи мaн гaшт paвшaн.

Xaтaш xyбy ибоpaтxош мapFyб,

Зи axбоpy x^omxo чу гyлшaн! [№9, 21.12.1913,с.222]

Arap бa оcоpи пyблитcистиaш py овapeм, нaвиштaxои «Усули чaдидa чй гута acт»,["Б.Ш',1912], «Mиллaтxо чй гyнa тappaккй мeкyнaнд?» [««MaraaTOap кaндaй тapaкки этapлap"],«Эxтиëжи миллaт» [«Сaмapкaнд",1913], «Ойинa чист?», «Ч,yFpофиë чист?», «Taъpиx вa чyFpофия», «Kraa!xOe ки моpо мexоянд» [«Бизни тем^гувчи иллaтлap»], «Тил мacaлacи», «Икки эмac, тypт тил лозим» [«Дуто те чоp зaбон дapкоp aCT»], «Tapиxи иxтиpои бaшap","Myxтapaм ëшлapгa мypожaaт» [«Ойиш», 19131915] вa Faйpapо мeтaвон мyшоxидa нaмyд, ки фapогиpи мaвзyоти гyногyнaнд. Зикp нaмyдaн бaмaвpид aCT, ки мaxcycaн мaчaллaи «Ойинa»-и ин чexpaи бapчaстaи нaxзaти мaоpифпapвapй дap тaъpиxи aдaбиëтy мaтбyоти OFOЗи caдaи XX aз yмдaтapин вa чолибтapин пaдидaи aдaбй-фapxaнгй бa шyмоp мepaвaд, ки дap pyшдy тaшaккyли мaтбyaги точику yзбeк нaкши бapчaстa доpaд. Maxмyдxочa Бexбyдй чун якe aз capомaдони мaтбyоти точику yзбeк дap мaвpиди нaзapияи мaтбyот чунин мeгyяд, ки «мaтбyоти xa^^ он aCT, ки бояд pyйи xотиpи race нaкyнaд». Бa xотиpи вycъaт вa гyстapиши омyзaxои мaоpифпapвapй Maxмyдxочa Бexбyдй нaшpияxои xyдpо тaъcиc нaмyд, ки бeшaк дap paвaнди пaxн вa тapFиб нaмyдaни aфкоpи мaоpифпapвapй такши бapчaстa гyзоштaнд.

Дap воксъ, оcоpи публисистии Maxмyдxочa Бexбyдй xeлe зиëдaнд, ки мyтaacифонa xaнyз тaxкик нaшyдaaнд. Äкaдeмик M.Шaкypй низ дap яте aз нигоштaxои xyд aз ин paвшaнгapи мaъpyф ëдовapй кapдa, такши ypo дap pyшдy тaшaкyлли aфкоpи оммa тaъкид нaмyдaaст. Aз мaxcyли зиëди ин шaxcияти мaшxyp бa xaйpaт омaдa, дap нигоштaи дигape М. Шaкypй гyфтaaст: «дap ^Œap^ мусулмонй нaшpияe нaбyд, ки y [Бexбyдй- A.Ш] чизe чоп нaкapдa бошaд» [9,129].

Иaзap бa тaъкиди мyxaккики yзбeк Б.Косимов «бaъзexо мaколaxои ypO 200 aдaд, дигapxо 500 aдaд» гyфтaaнд. Хочи Муин бо зи^и доиpaи фaъолияти Бexбyдй дap 18 pyзномa тсъдоди нигоштaxои ypO нaздик 200 aAaA шyмоpидaaст. Ba ин гyнa нaвиштaxои пypapзиши Бexбyдй xeло зиëдaнд, ки aгap «xaмaи oraapo якчо чaмъ нaмоeм як кигоби 500-600 caxифaдоp мeшaвaд» [4,227]

Ano, оcоpи Maxмyдxочa Бexбyдй бо ин тсъдод мaxдyд бyдa нaмeтaвонaд. Иукоти мyxими илмй-aдaбй вa фapxaнгию-пyблитcистии чолиби оcоpи Maxмyдxочa Бexбyдй бa вижa бappacии оcоpи aдaбй, илмй, тaъpиxй, публигсисгй вa он шeвaи нигоpиш мaколоти ин xодими фaъоли мaтбyот aз xap чиxaт шоëни тaxкикy пaжyxиш aCT. Имpyз моpо зapyp aCT, то бa пaxлyxои гуногуни xaëти ин paвшaнгapи мaшxyp ошной пaйдо нaмоeм вa бa aкcapи кулли мaтолиби кyxнa дap ин зaминa нигоxи нaвe aндозeм. Яъте, дap ин зaминa xaмкоpии cyдмaнд миëни axли илму aдaби точику yзбeк мeтaвонaд caмapaxои зтед бa 6op овapaд. Омузишу OcOpy нaшpияxои Бexбyдй xaмчyн

пaдидaи тозaи мaънaвй вa фapxaнгй ки дap шaклгиpии бaъзe aз aнвои aдaбй вa пyблигcистикaи точику yзбeк тaъcиp вa нaкши мyaйянe доpaнд, дap xоли xозиp бa мaнфиaти коp aCT.

АДАБИЁТ

1. Aлизодa С. Mотaми бyзypги умумй.- «Шуълш инкилоб»-№35, 20-C4-192C.

2. Äлизодa С. Myxтacapи тapчyмaи axволи Бexбyдй.- «ШУълш инкилоб»- №35, 20-C4-192C.

3. Kapимов И.- Maxмyдxyжa Бexбyдий-Tошкeнг, «Узбeкиcтон», 2011,с.9

4. Косимов Б. Бexбyдий ba жaдидчилик I Узб. aдабиëт ba caнъaти-1990-19, 26 янв.

21C

5. Крсимов Б. Миллий уйтониш .Тошкент.: Маънавият. 2002.400с.

6. Махмудхоча Бехбудй. Мулохиза // 0йина.-№1.-20 авг.-1913.

7. Усмон И. Чарога маърифат- Садои Шарк,1991,№8, с. 106.

8. Х,одизода Р.- Махмудхоча Бехбудй:-Таърихи зиндагй ва такдири таърихии у. Фаслномаи «Гули мурод» № 10-12 [4] 1997-1998 с 35-49.

9. Шакурй М. -Нигохе ба поёни умри Махмудхоча Бехбудй. «Гули мурод» № 10-12 [4] 1997-1998 с. 49-56

10. Жойнамоз устидаги котилик .-«Хордик». 23.02.2003.

мадмудхоча бедбудй-чедраи мондагори публитсистикаи точику узбек

Дар ин мацола муаллиф дар бобати яке аз чеурауои маъруфи уаракати маорифпарварй, асосгузори публитсистикаи тоцику узбек Маумудхоца Бехбудй маълумот додааст. Бо назардошти мууимияти матбуот дар цомеа дар огози садаи бист бауори соли 1913 Маумудхоца Бехбудй рузномаи дузабонаи тоцикиву узбекии «Самарцанд»-ро аз уисоби худ таъсис дод. Аммо ин рузнома умри зиёд надид, он уамагй 45 шумора дарц гардид.Пас аз он мауз бо ташаббуси ин публитсисти маъруф мацаллаи дузабонаи «Ойина» таъсис дода шуд, ки он уамагй 68 шумора дарц гардид. Храмин тариц Маумудхоца Беубудй дар таърихи матбуоти тоцику узбек чун асосгузори публитсистика шинохта шудааст.

Вожахри калиди: Беубудй М. публитсист, маорифпарвар,рузнома, нашрияи «Самарцанд», мацаллаи «Ойина», садаи бист.

махмудходжа бехбуди- влиятельний личност таджикского и

узбекского публицистике

В данной статье автор дает информации о знаменитого представителья просветительского движение, об основателья таджикского и узбекского публицистики Махмудходжи Бехбуди. В начале второго десятилетие двадцатого века весной 1913 году М.Бехбуди издал свою двухязичного газету по имени «Самарканд». Но этот газета после 45 номера больше не издалась. После недолгого времени М.Бехбуди издал нового журнала по имени «Ойина» [Зеркало], который издался 68 номеров. Поэтому М.Бехбуди в истории таджикского и узбекского печати является как основоположника публицистики.

Ключевые слова: Бехбуди М. публицист,просветитель,газета, газета «Самарканд», журнал «Ойина», двадцатый век.

mahmudhoja behbudi- the famous individual of tajik uzbek publicism

In this article, the author has informed about one of the outstanding individuals of educationalism movement, the founder Tajik Uzbek рublicism Mahmudhoja behbudi Considering the consequence of press in society, at the beginning of twentieth century in spring 1913 Mahmudhoja behbudi jrganized bilingual Tajik Uzbek newspaper ««Samarkand»» from his own account. but it did not live long and was printed in 45 amount. After that, by initiative of this famous publicist, bilingual ««Oina»» article was founded and had been printed in 68 page. Thus, Mahmudhoja behbudi has been recognised as a founder of publicism in history of Tajik Uzbek press.

Key words: Behbudi M. publicist, educationalist, newspaper Samarkand edition, ««Oina»» article, twentieth century.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Шехов Абдуцодир Абдурауфович, номзади илмуои филология, дотсенти шуъбаи рузноманигорй ва назарияи тарцумаи МДДДХ ба номи академик Б.Г.Гафуров. Сведения об авторе:

Шехов Абдукодир Абдурауфович, кандидат филологических наук, дотсент кафедры журналистики и теории перевода Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова. About the author:

Shekhov A. - candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of journalism and the theory translation of under Khujand State University named aftter academician B. Gafurov. mehrafzun80 @ mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.