Научная статья на тему 'МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙ “ПАДАРКУШ” АСАРИДАГИ ПЕРСОНАЖЛАРНИНГ НУТҚИЙ ТАВСИФИ'

МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙ “ПАДАРКУШ” АСАРИДАГИ ПЕРСОНАЖЛАРНИНГ НУТҚИЙ ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
182
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лингвоперсонология / миллийлик / урф-одат / маърифат / прецедент

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуназар Раҳмонқулов, Донахон Рахмонова

Мақолада М.Беҳбудийнинг “Падаркуш” драмасидаги айрим персонажларнинг нутқий тавсифини бериш орқали асар матни дискурсив таҳлили берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙ “ПАДАРКУШ” АСАРИДАГИ ПЕРСОНАЖЛАРНИНГ НУТҚИЙ ТАВСИФИ»

"World of Philology" Scientific Journal / ISSN 2181-3630 Volume 2 Issue 1 / March 2023

МАХМУДХУЖА БЕХБУДИЙ "ПАДАРКУШ" АСАРИДАГИ ПЕРСОНАЖЛАРНИНГ НУТРИЙ ТАВСИФИ

Абдуназар Рахмонкулов Академик Бобожон Гафуров номидаги Хужанд ДУ

Донахон Рахмонова

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Маколада М.Бехбудийнинг "Падаркуш" драмасидаги айрим персонажларнинг нуткий тавсифини бериш оркали асар матни дискурсив тахлили берилган.

Калит сузлар: лингвоперсонология, миллийлик, урф-одат, маърифат, прецедент

SPEECH DESCRIPTION OF THE CHARACTERS IN "PADARKUSH" BY

MAHMUDKHOJA BEHBUDI

Abdunazar Rahmonkulov Khojand DU named after Academician Bobojon Gafurov

Donakhon Rakhmonova Fergana regional branch Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Annotation: The article provides a discursive analysis of the text of M.Behbudi's drama "Padarkush" by giving a speech description of some characters.

Keywords: Linguistics, nationality, tradition, enlightenment, precedent.

Маърифат жарчиси Махмудхужа Бехбудий асарлари ХХ аср бошларидаги давр халкимизнинг этнографияси, урф-одатларига реал бахо бериши билан хам ахамиятлидир. М.Бехбудий миллий махдудлик билан миллатни севиш уртасидаги фаркни чукур изохлаб беради. Миллий урф-одатларни химоя килиш бахонасида миллий чекланишга бориб колишдан сакланишни укдиради, ёшларнинг кийиниши, баъзи безарар янгиликларга интилишидан чучимасликни алохида таъкидлайди.

Алломанинг бундан бир асрдан купрок вакт олдин айтган таълим-тарбия, урф-одат, тугри яшаш хакидаги фикру мулохазалари бугунги хаётимиз учун хам тула тааллукли булиб, зарра хам ахамиятини камайтмаган.

Узбек драматургиясининг биринчи калдиргочи булган "Падаркуш" драмаси давр хаёт талабига мос асар булганлигидан парвози жуда юксак булганин кайд этишади.

Бу асар оркали Бехбудий 10-йилларда ахолининг барча табакалари калбига тегишли долзарб мавзуга кул уради. Илмсизлик, жохиллик оркасида келиб чикадиган фожиаларни бир савдогар оиласи такдирида курсатди. Бола тарбияси уар бир ота-она, ва бутун оиланинг диццат марказида булмоги керак, жамиятнинг келажаги, бутун тарацциёти уам шунга боглиц деган бош гояни ифода этиш билан мазкур асар жамоатчилик эътиборини кенг куламда жалб этди. Бу гоя бугунги кун муаммоларимизга тула хамоханглиги исбот талаб килмайди. Айни замонамизда Тожикистон Республикасининг "Фарзанд тарбиясида ота-она масъулияти" конуни амал килади. Яъни балогатга етмаган фарзанднинг хама жониба таъминоти, тарбияси учун ота-она жавобгарлиги таъминланган.

Муаллиф болаларнинг таълим-тарбияси аввало ота-оналарга боглик, ёшларнинг келажаги учун масъулиятни хар бир оиланинг бошлиги уз зиммасига олиши лозим деган масалани кун тартибига куяди. Маълумки, мазкур мулохазалар хеч вакт уз ахамиятини йукотмайди, шу сабабли бизнинг хозирги хаётимизда кун тартибига чикаётган муаммолар билан хамохангдир. Инсониятни фожиаларга олиб борадиган воситалар орасида энг хавфлиси колоклик, жохиллик, ундан келиб чикадиган узокни кура билмаслик деган гояларни ифода этиш барча жадидчилик адабиёти намояндалари каби М.Бехбудийнинг хам бош йуналиши, бир умрлик йули эди.

Бехбудий уз асарини "Падаркуш ёхуд укимаган боланинг холи", (Туркистон маишатидан олинган ибратнома. 3 парда 4 манзарали, миллий биринчи фожиа) деб атайди. Асарда уша даврда Туркистонда яшаётган турли миллат вакиллари, уларнинг махаллий ахоли хаётига курсатаётган таъсирининг бадиий тасвири сахнадаги жонланиши томошабинлар эътиборини купрок жалб этади. Асарда иштирок этадиган Бой, унинг угли Тошмурод (исми жисмига мос танланган), янги фикрли шахс - Домулла, безори болалар - Давлат, Нор, урис хотин - Лиза, майхона хужайини армани - Артун, Пристуф, янгича маданий киёфадаги Зиёли, бойнинг котили - Тангрикул ва бошкалар иштирок этади. Уларнинг хаёти - фаолиятида муаллиф мавжуд тарихий вазиятда Туркистон улкасида руй бераётган фожиалар, уларнинг туб сабабларини очишга харакат килади. Бинобарин бу асар жадидлар харакатининг олий максади булмиш истиклолга эришмок, карамликнинг салбий окибатлари хакида мушохада юритади.

Лингвоперсонология деб номланган тилшуносликнинг янги сохаси шаклланганига унча куп вакт утмади. Лингвоперсанологиянинг максади матн

оркали лисоний шахс типларини ажратиш, матн тахлили ёрдамида жамоа ёки индивидуал шахс хусусиятлари (ёши, касб-кори, рухияти, мавкеи, миллати, дунёкараши кабилар) нинг тилда акс этиши муаммосини урганишдан иборат1. Бошкача айтилганда, бу йуналиш тарафдорлари муайян лисоний шахснинг нутки оркали уша нутк муаллифи булган шахснинг киёфаси (маънавий, ахлокий, ижтимоий-социал, ёш ва маданий савияси, дунёкараши ва яна куп шахсий хусусиятлар) - яъни портретини чизиш мумкин деб карашади. Тугри бадиий асарлар персонажлари нутки бу бавосита асар муаллифи тафаккурига оид нуткдир. Шуниси хам борки, мохир ёзувчи, ижодкорлар хар бир персонажи нуткини унинг ижтимоий-сотсиал мавкеи, ёши, гендер хусусияти, ахлокий сифатларига мос килиб сузлатади.

Биз кузатмокчи булган "Падаркуш" асаридаги бойнинг дунёкараши -киёфасига жуда мос тушади ва бу унинг нуткида акс этиб туради. Мана унинг хаёлиги келадиган фикр-мулохазалари ифодаланган нутки: "Менинг хаёлимга дунёнинг сабаби, иззати бойлик. Охиратга булса, Худонинг килган такдири булур. Чунончи, биз курамизки, одамлар бойни муллодан зиёда иззат киладурлар. Хусусан, мана банклар купайди. Катта бойлар член булуб, хар ким членларни иззат килур... Х,атто мусулмонлар нари турсун, урус ва арманилар-да иззат кулур." Демакки, бой бу дунёда иззат, обру,куйингки, хамма нарсанинг сабаби бойлик, мол,пул деб билади. Яъни, унингча факат моддий томон хаммасидан мухим ва устун. Бой замона рухи, тараккиёт, ижтимоий узгаришлардан бохабар эмас. Унинг бунга сиёсий саводи хам, онгги хам ета олмаяпти. Жамиятдаги обру, эътиборни хам нихоят киска, юзаки томондан олиб бахолайди. Шахсий, бикик манфаатдан ташкари эл такдири, халк дарди деган тушунчалардан йирок Качонлардир, кайси йуллар билан эришган бойлиги билан банкка сармоя куйиб устама фойда олиш билан иш битади деб уйламокда.

Муаллиф бойнинг нуткида член сузини бетаржима айнан русча суз холида беради. Бу асар яратилган давр калоритини, рухини ижтимоий шарт -шароитга мос ифодалаш талабига мувофик келади. Асарни бундан яна 100 йиллар кейин укиган укувчи хам рус ва бошка миллат вакиллари билан туркистонлик (узбек)лар ижтимоий, сиёсий, маиший турмушда алока-аралашувда булганини англаб туради. Яъни немис тилшуноси Я.Гримм таъкидлаганидек халк тарихи хакида архелогик казилмалар, мозорлар, суяклардан хам жонлирок бир гувох борки, бу уларнинг тилидир.(Тилимизда узлашма сузлар катламини ташкил этган русча-интернатсионал сузлар окими ана шу даврдан бошлаб кучайган).

1. Лутфуллаева Д, Худойберганова Д. Тилшуносликда лисоний шахс уаммоси // УТА журнали №6, 2017, 35-41 сахифа.

^OMynno HyTKuga x,aM yHuHr y3 KacSura caBuacura moc Ta^aKKyp Tap3u ce3unu6 Typagu. EofiHuHr ongugaH Huxp^Tga paH^uS hhkhö KeTaeTraHga goMynnoHHHr ernnap TapSuacura oug ^uKp-Mynox^anapu acapga myHgafi SepunraH: "Ykumok ea Mynno 6ynMOK yuyH nyn KepaK, 6aöaenamnapuMu3Hu^ yonu 6yn, 6ac, 6y Kemurn una Mae3aM6unnoy öyne ea охupaтгa paceo 6ynypMu3, yKUMOK 6apna MycynMoma эpкaк ea xomuu 6yncyH $ap3 эöu. y Kflüöa vpnöu?! Oy, eoü 6u3hu yonuMU3sa... Ey xHCCHeraH Marnga 3aMOH, ropT KafirycuHu yfinoBnu maxc thmohh raBganaffrapunagu. Acnuga öyHra akuh ^uKpnap ^agugnapuMrogaH aHna unrapu gaBpga amaö u^og ^unraH Matpu^amapBap moupnapuMro u^oguga x,aM Ky3ra TarnnaHagu:

AfycycKUM, 6u3Hum ymMurn xony 6eKnap, Kenu6 umpamöa 3oe cy6yy momu. Ku, unMy $a3n anuH mymMaöunap, Y3^a moc эmu6 mna aeoMu. (OypKar)

^OMynno cy3uHuHr SecaMap KeTraHuH aHraaS gefigu: Eoü MeH cuзгa aMpu Maypyfi эmöuм ea Me^a Mapuam 6yüuHua no3uM 6ymaH umhu 6yüHuMöaH coKum KunöuM. HHMOonnoy, Myüna6 nuKßpu6 anu^Hu maeK öeмaümypгaн ysnu^u3 yonuHu KypapMu3 ea yaM yкumмaгaнuнгuз yuyH гyноyкоp 6ynypcu3!.. " ^OMynno HyTKu yma gaBp знeпнпapн HyTKura xoc apaöna cy3 Ba uSopanapHu $aon umnaramu SunaH a^panuS Typagu: Mae3aM6unnoy, öyHe ea oxupam, $ap3, aMpu Mabpyfi, Mapuam, uHMoonnoy, anu$Hu maeK öeмaümypгaн ... (xanKga anu^Hu KypcarcaHr TaeK gefigu uSopacu yTa SecaBog MatHOcuga Ky^naHagu.) ^eMaK, SofiBannaHuHr my gapa^aga 6ecaBog-napgaH x,aM SecaBog экaнн TatKugnaS yTunraH. ^OMynno 3aMOHa SagaBnaT Kumunapu emnapHuHr yKuMOKguru ynyH xpMufi SynumHu xaenura x,aM KenTupMaca, Sac Sy KeTumga gyHe Ba oxupaTra pacBO 6ynaMu3... KefiuHru ^yMna " Ykumok yap 6up MycynMO^a эpкaк ea xomuH 6yncuH $ap3 эöu. y Kflüöa Konöu ?!" puTopuK cypoK ranu uHTepMarnnuK xycycutfrara эгa SynuS x,aMMa MycynMOHnap ynyH TymyHapnu, Kyn Mypo^aaT этнпagнгaн x,agucnapra umopa Kunagu. Bofi 6нзнннг ax,BonuMu3ra geS MunnaT Ba xa^K Kena^arugaH xaBOTupnuK, ^OHKyapnuK Ma3MyHu yKu^agu.

Caxpaga nafigo SynraH 3uenu o6pa3u goMynnara HucSaraH x,aM unroppoK Mynoxa3anapHu SaeH Kunagu. y maxcHuHr TamKu Kue^acuHu acap Myannu^u myHgafi TacBupnafigu: 3uenu oepynona Kuüu^aH, mabnuM omaH, yHu^ maMKu Kuefyacu, гan-cyзnapu, yammu-yapaKamnapu MHaöa M^ma, 3aMOHaeuü pyyöa. 3uenu goMnaHuHr afiTraHnapuHu Tyngupagu, gaBOM эттнpagн... fflapuaTga TatKugnaHraH unM-Matpu^aTra oug aKuganapHu x,aM, ^03upru gyHe MuKecuga puBO^naHuS SopaeTraH ^aH-TexHuKa, MagaHufi-MatHaBufi TapaKKueT xaKugaru MatnyMOTnapHu xaM aHnaruHa nyKyppoK 6aeH Ku^umra uHTunagu.

Бойнинг зиёли билан мулокотдаги нутки хам унинг фикри узгармаслиги, бундай карашларни кабул килмас-лигини курсатмокда: Энди билдим сиз уам углингни уцит деб мени цисар экансиз (одамларга караб), бугун чап кулим билан турганман, уйламаган ишлар олдимдан чикар, мазмуни - цордан цутулиб, ёмгирга учраймуз. Хайрулла!

Бу халк маколи хам айни нутк вазиятига мос тушган. Халкона охангдаги ва хамма табакалар учун тушунарли макол уз урнида кулланилган. Бу сузлар бойнинг табиий нутки эканлиги хеч кимда шубха тугдирмайди.

Муаллиф зиёли нуткининг хам жонли узига хос чикишини таъминлаган. Бадиий матн тахлилида хозирги пайт прецедент номлар деган ибора кулланади. Рус тилшунослигида прецедент бирликлар тадкик этилган ишларда Библия матнлари, мифлар, халк кушиклари, эртаклар, латифалар, макол, тургун ухшатишлар, фразео-логизм хамда машхур шахслар номи прецедент бирлик сифатида кайд этилади.2 Шунга кура бундай бирликларнинг прецедент номлар, прецедент жумлалар, прецедент матнлар каби турларга ажратилади. Улар Ю.Н.Караулов таъкидла-ганидек, шу тил эгалари яхши таниш булган ва тил эгалари дискурсида кайта-кайта мурожаат килинадиган матнлар прецедент матнлардир.

Асар давомида Зиёли ялиниб, илтимослар билан бойни бир дам мулокотга кундиради:

Бойнинг домуллага эътирози: Ай, домулло! Сиз менга тщциц (ар.,текширув)чими? Угил меники, давлат меники, сизга нима?

Зиёли бойнинг унинг сузларини тинглаш малол келаётганини билса-да, шу фурсатда кунглидагиларни баён этиб олади. Хулосасида: ...уцуган мусулмон болаларини Фарангистон, Амрицо ва Истамбул дорилфунунларига тарбия учун юбормоц керакдур. "Хазрат парвардигоримиз: илм Хитойга уам булса, талаб цилингиз, демадиларми? Бу уринда хама мусулмонлар учун маълум булган:" Хитойда булса хам, бориб илм урганинг! хадиси келтирилиб прецедент матн ва интерматнни юзага келтирган.

Драмада майхонадаги ситуатив холат хам мохирона тасвирланган. Маишатга берилиб, разолат боткогига ботаётган авбош ёшлар сухбати, нутки хам нихоят жонли табиий мулокотга якин чиккан.

Артун. На буюрарсиз?

Давлат. Ма, пулни ол. Тезлик илан Лизани келтур.

Артун. Бош устина. Хозир келур (пулни олар, ичарлар. Лиза кирар)

Лиза. Добрий вечрим (уаммасила куришар).

Давлат. Исприздим, испасибо прикл.

Лиза. Мерси (ултирар)

2. Худойберганова Д. Узбек тилидаги матнларнинг антропоцентрик тадкики. Тошкент, 2013. I ПяЗ^^^^В] 75 http://wpjournal.dsmi-qf.uz

Давлат. Суз, Лизанинг саломатлигига, ура, ура! (Ичарлар)

Шу уринда армани Артун исмли майхоначи (арокфуруш), кушмачилик иши билан хам шугулланувчи шахс нукти озарбайжон тилида берилган: Давлат зур! Бен сана демишимки, Лиза прут ацча олмайинча гелмез, бана не! Сен узинг билирсанки, у гавур цизи бенимки дегил (мастлар бир-бирига уайрон царарлар, киссаларига цул соладурлар)

Артун махаллий ахоли вакиллари - узбеклар билан арман тилида сузлашганда хеч ким тушунмаган булар эди. Арманлар Озарбойжонлар билан кушничиликда яшаб бир-бирларининг тилларини билишади. Артуннинг туркий тилда сузлашувчиларга якин тушунарли тил булган озарбойжон тилида сузлатилишига сабаб шу булса керак.

Хулласки, асардаги хар бир персонажлар нутки уларнинг зохирий ва (ботиний) ички оламини ёркин очиб беради. Асарни укиган, сахна куринишидан бахраманд булганлар бойнинг фарзанд тарбиясига бефарклиги катта фожеани келтириб чикарганига чин дилдан амин булади. Бу асарнинг бош гояси каби таассурот берса хам, мутахассислар талкинича асарда муаллифнинг янада катта тагмаъноларга, гояларга ишоралари бор.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Бехбудий М. Танланган асарлар. 2-нашр, Тошкент "Маънавият" 1999.

2. Бехбудий маърифатпарвар адиб. Методик-библиографик кулланма. Тошкент, 2004.

3. ХХ аср узбек адабиёти (мажмуа)ю Тошкент "Укитувчи" 2002.

4. Лутфуллаева Д., Худойберганова Д. Тилшуносликда лисоний шахс муаммоси // УТА журнали №6, 2017, 35-41.

5. Худойберганова Д. Узбек тилидаги матнларнинг антропоцентрик тадкики. Тошкент, 2013.

6. Очилов Э. Бир ховуч дур. Тошкент, "Узбекистон" 2011.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.