Научная статья на тему 'ЛОГИСТИК ТИЗИМЛАДА БУЮРТМАЛАР ОҚИМИНИ ПУАССОН ТАҚСИМОТИ АСОСИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ'

ЛОГИСТИК ТИЗИМЛАДА БУЮРТМАЛАР ОҚИМИНИ ПУАССОН ТАҚСИМОТИ АСОСИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
35
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛОГИСТИКА / БУЮРТМАЛАР ПОРТФЕЛИ / МОДЕЛЛАШТИРИШ / ПУАССОН ТАқСИМОТИ

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Бабаев Н.Д.

Мазкур мақолада бугунги кунда логистика тизимида буюртмалар билан ишлаш жараёнини такомиллаштириш, буюртмалар оқимини пуассон тақсимоти асосида моделлаштириш масалалари юзасидан фикр мулоҳазалар қлинган ҳамда таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODELING THE FLOW OF ORDERS IN THE LOGISTICS SYSTEM BASED ON THE POISSON DISTRIBUTION

In this article, opinions and suggestions were made regarding the issues of improving the process of working with orders in the logistics system today, modeling the flow of orders based on Poisson distribution.

Текст научной работы на тему «ЛОГИСТИК ТИЗИМЛАДА БУЮРТМАЛАР ОҚИМИНИ ПУАССОН ТАҚСИМОТИ АСОСИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ»

УДК 33:519.2.

Бабаев Н.Д.

СамИСИ "Маркетинг" кафедраси доценти в. б., и. ф. н.

ЛОГИСТИК ТИЗИМЛАДА БУЮРТМАЛАР ОЦИМИНИ ПУАССОН ТАЦСИМОТИ АСОСИДА МОДЕЛЛАШТИРИШ

Аннотация. Мазкур мацолада бугунги кунда логистика тизимида буюртмалар билан ишлаш жараёнини такомиллаштириш, буюртмалар оцимини пуассон тацсимоти асосида моделлаштириш масалалари юзасидан фикр мулоуазалар цлинган уамда таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: логистика, буюртмалар портфели, моделлаштириш, пуассон тацсимоти.

Babaev N.D., PhD associate professor department of Marketing SamIES

MODELING THE FLOW OF ORDERS IN THE LOGISTICS SYSTEM BASED ON THE POISSON DISTRIBUTION

Abstract. In this article, opinions and suggestions were made regarding the issues of improving the process of working with orders in the logistics system today, modeling the flow of orders based on Poisson distribution.

Key words: logistics, portfolio of orders, modeling, Poisson distribution.

Логистик сервис назариясида талаб(буюртма)лар окими, умуман моддий оким фундаментал ахамиятга эга булган тушунча хисобланади. Логистик тизимлар(ЛТ)да моддий ресурслар окими буюртмалар хажмини оптималлаштирувчи моделлардан фойдаланиб бошкарилади. ЛТда буюртмаларнинг узи хам моддий оким сифатида намоён булиб, улар стационарлик, оддийлик ва тасодифийлик хусусиятларига эга булиши лозим. Омавий хизмат курсатиш назарияси(ОХН)да ишлаб чикилган статисик-математик моделлар буюртмалар окимини тула ва аник тавсифлай олишлиги сабабли бу моделларни буюртмалар окимини бошкаришга жорий этиш мумкин.

Барча буюртмалар оммавий хизмат курсатиш тизими(ОХТ), шунингдек ОХТ нинг хусусий холи булган ЛТ га бир-бирига боFлик булмаган холда, мустакил ва тасодифий равишда киради. Бундай оким "Пуассон" окими деб аталади, бу окимда t вакт оралиFидаги m буюртмалар

сони Пуассон конунига ва хизмат курсатиш вакти т (т < ^ экспоненциал конунга мувофик таксимланади:

р(щ) = ^^(1)

Р(г < О = 1 - е-я,(2)

бу эрда Х- буюртмалар окимининг зичлиги.

ЛТ нинг буюртмаларни бажаришни рад этиш эхтимоли Эрланг формуласи билан тавсифланади:

1*Г-1 fc! ^

к

Рк = я 1 я 1 я ,(3)

д 2! -д- ^

бу ерда Р/с - ЛТнинг буюртмаларни бажаришни рад этиш эхтимоли;

к=0, п (Ро - барча хизмат курсатиш курилмаларининг буш туриш эхтимоли; Р1 - битта курилма банд; Р2 - иккита курилма банд; Рк -к та курилма банд; Рп- барча п та курилма банд булган холат, яъни хизмат курсатишни рад этиш эхтимоли);

к-буюртмалар окимининг интенсивлиги, яъни вакт бирлигида келган буюртмалар сони;

^-хизмат курсатиш интенсивлиги (битта буюртмага хизмат курсатишнинг уртача вактига тескари булган микдор).

ОХН масаласини куйиш одатда буюртманинг мазмунини, хизмат курсатувчи объектлар ва хизмат курсатиш тизимини аниклашдан бошланади. Кейин, буюртмалар окимининг табиати текширилади ва охирида окимни тавсифлайдиган курсаткичлар ва логистик сервис курсаткичлари уртасидаги боFликликлар аникланиб, мос моделлар танланади ёки ишлаб чикилади.

Логистик сервисда умумий холда икки турдаги буюртмалар окими амал килади: 1-моддий ресурсларни етказиб бериш, яъни ташиш учун буюртмалар; 2- моддий ресурсларни саклаш учун буюртмалар.

1. Моддий ресурсларни етказиб бериш буюртмаларининг ижроси моддий ресурсларни юклаш учун тайёрлаш, юклаш, ташиш, юкларни тушириш каби буюртмаларни бажариш оркали амалга оширилади.

2. Моддий ресурсларни саклаш буюртмалари эса, моддий ресурсларни микдор ва сифат буйича кабул килиш, саклаш жойига етказиб бериш, вактинчалик саклаш учун махсус камералар, контейнерлар ёки саклаш жихозларига жойлаштириш, саралаш, комплектлаш ва турли юк бирликларини шакллантириш каби операциялар(буюртмалар)ни бажариш оркали амалга оширилади.

Ушбу операциялар ва буюртмаларни уз вактида, сифатли бажариш учун турли жихоз ва курилмаларнинг муаян микдори талаб килинади.

Омбор хужалиги логистикасида буюртма деганда омборга келиб тушган юк партияси тушинилади. Оммавий хизмат курсатиш ёки логистик сервиснинг мохияти моддий ресурсларни омборда талаб(стандартлар) даражасида саклашдан иборат. Хизмат курсатиш жихози-курилмаси

сифатида факатгина махсус саклаш камерасини карасак, унинг техник-технологик ва иктисодий курсаткичлари билан буюртмалар окимининг тавсифи, хажми ва интенсивлиги уртасида мослик булиши талаб килинади. Бу ерда саклаш камерасининг берилган техник ва иктисодий курсаткичларини хисобга олган холда саклаш камералари сони ва омборнинг фойдали майдонини аниклаш масаласи куйилади. Омборнинг фойдали майдони улчами ва ундаги камералар сонига саклаш камерасининг куйидаги техник ва иктисодий курсаткичлари ва омборга куйиладиган талаблар таъсир килади: -саклаш камерасининг сотими-С; -моддий ресурсларни кабул килиш муддати-Т; -бир партия моддий ресурснинг уртача OFирлиги-d; -моддий ресурсларни уртача саклаш муддати^ур; -1 м2 омбор майдон учун рухсат этилган юк босими-q; -1 м2 омбордан фойдаланиш харажатлари-Бь

-моддий ресурсларни кабул килишни рад этишдан куриладиган кунлик зарар^;

- омборнинг йиллик юк айланмаси^.

Куйилган муаммони ОХН да ишлаб чикилган статисик-математик моделдан фойдаланиб ечишнинг уч боскичли алгоритми яратилди(1-расм).

Биринчи боскичда саклаш камерасининг берилган курсаткичлари идентификация килинади ва омборга куйилган талабларга мос камералар сони ва омборнинг умумий фойдали майдони юзаси хисобланади.

Агар омборнинг ишлаши ва у оркали моддий ресурсларнинг харакати мунтазам (детерминистик) булса, унда омборнинг фойдали

майдони^) куйидаги формула буйича аникланади ^ Q

д*0 а

■(4)

1-расм. Буюртмалар окимининг Пуассон таксимоти моделини омбор хужалигини бошкаришга жорий килиш алгоритми

Бу ерда Оа-омбордаги муаян давр учун юк айланишлари сони ва бу курсаткич куйидагича аникланади

Оа^1 (5)

Омбордаги саклаш камералари сони(Ск)

р

Ск = f (6)

формуладан фойдаланиб аникланади.

Буюртмалар окими интенсивлиги ошган пайтларда камералар сони камлиги ва улардаги моддий ресурсларни саклаш майдонлари юзаси кичиклиги туфайли буюртмалар окимига логистик хизматлар курсатишни рад этиш холатлари содир булиши мумкин. Натижада логистик хизматлар каналида тирбандлик юзага келади. Бундай холатни бартараф килиш учун резерв(захира) камераларни яратиш талаб килинади. Ана шу захира камераларда буюртмаларни рад этишларнинг эхтимоллари хисобланиши керак.

Иккинчи боскичда Эрланг формуласи(3)га асосан резерв камералар буйича буюртмаларни бажаришни рад этиш эхтимоли хисобланади. Бунинг учун олдиндан буюртмалар окимининг кунлик интенсивлиги(А) ва саклаш хизмати курсатиш интенсивлиги(и)ни хисоблаш лозим. Бу курсаткичлар куйидаги формулалар асосида хисобланади.

А=—ва и=— (7)

й*Т г Сур 4 '

X ва и нинг кийматларини (3) формулага куйиб, захира камералар буйича буюртмаларни бажаришни рад этиш эхтимоллари хисобланади.

Учинчи боскичда резерв камералар билан кенгайган омборнинг умумий фойдали майдони хусусида асосланган туFри карор кабул килиш учун куйидаги курсаткичлар хисобланади:

-омборнинг фойдали майдони- Fm, м2;

-омборнинг резерв(захира) майдони- Fz, м2;

-резерв майдонларни яратиш ва улардан фойдаланиш харажатлари-Бг, пул бирлиги;

-рад этишларнинг давомийлиги-Rd, йилда кунларда;

-юкни кабул килишни рад этишдан куриладиган зарарлар-Rz, пул бирлиги;

-йиллик жами харажатлар-Б^ пул бирлиги.

Юкорида санаб утилган курсаткичлар куйидаги формулалардан фойдаланиб хисобланади:

1) омборнинг фойдали майдони Fm=Cк*-; (8)

2) захира майдони Fz=Cz*-; (9)

3) резерв майдон харажатлари Sr= Fz (10)

4) рад этишларнинг давомийлиги Rd=Pk*T; (11)

5) рад этиш зарарлари Rz= Рк*Т*Б2;(12)

6) йиллик жами харажатлар Sj= Sr+ Rz.(13)

Буюртмалар окимининг Пуассон моделини ишлаши Golden Dried Fruits логистика компаниясининг совитиш камерали омбор хужалиги маълумотлари мисолида текширилди. Омбор хужалигига оид маълумотлар куйидагича:

-омборнинг йиллик юк айланмаси Q =100000 т.;

-омбор камерасининг юк сотими С= 200 т.;

-мах,сулотларни омборга кбул килиш муддати, йил давомида Т=365

кун;

-бир партия мах,сулотнинг уртача OFирлиги d=200 т.;

-мах,сулотларни уртача саклаш муддати tур = 10 кун;

-1 м2 омбор майдон учун рухсат этилган юк босим q = 0,5т.;

-1 м2 омбордан фойдаланиш харажатлари S1 = 10 пул бирлиги;

-юкни кабул килишни рад этишдан куриладиган кунлик зарар S2 = 400 пул бирлиги.

Куйилган муаммонинг ечимига омбордаги совутиш камералари сонини купайтириш ва улар фойдали майдонини кенгайтириш асосида моддий ресурслар киримида тирбандликни бартараф килиш ёки уни меёр даражасигача камайтириш оркали эришилади. Бунда камералар сони ва саклаш майдонининг шундай вариатини аниклаш керакки, ушбу вариантда резерв камераларни яратиш ва улардан фойдаланиш харажатлари хдмда моддий ресурсларни кабул килишни рад этишдан куриладиган зарарлар суммаси энг кичик булиши керак. Бу масала оптималлаштириш масаласи булиб, у ишлаб чикилган алгоритмик модел хдмда Gretlва MS Ехсе1 дастурлар пакетларидан фойдаланиб, куйида келтирилган уч боскичда ечилди.

1-боскичда. Golden Dried Fruits логистика компаниясининг омбор хужалиги маълумотлари Ехсе1 электрон жадвалига киритилди. Буюртмалар окими ва саклаш хизматларининг интенсивлиги, омбор ва саклаш камерасининг курсаткичлари х,исобланди. Ушбу боскич 2-расмда келтирилган.

А в с D Е F G H

1 2 3 а т d tc q SI S2

100000,00 365,00 200,00 10,00 0,50 10,00 400,00

4 Л 1,369В63

5 и 0,10

6 оа 36,5

7 F 2739,726

8

Э W 13,69863

10

2-расм. Маълумотларни Eхсel электрон жадвалига киритиш ва дастлабки курсаткичларни хисоблаш.

Камера майдони 200 м2 ва буюртмалар окими детерминистик булса,

омборнинг нормал фаолияти учун (2740/200*1=13,7), яъни14 та камера

етарли булар эди. Бирок, амалда, моддий ресурсларнинг омборга келиши

тасодифий тарзда руй беради, шунинг учун омборлар саклаш жойининг

захирасига эга булиш керак. Эрланг формуласи(3)га кура, камералар сони

етарли булмаганда юкни кабул килишни рад этиш холатлари юз беради,

ана шу рад этишлар эхтимолини хисоблаш талаб килинади.

2-боскичда махсулотларни кабул килишда рад этишларни

камайтириш, саклаш жойлари захирасини кенгайтириш максадида

камералар сонини 14 тадан 25 тагача оширамиз.

(3) формуладан фойдаланиб махсулотларни кабул килишни рад этиш

эхтимолларини хисоблаш учун куйидаги амаллар ва оралик

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

хисоблашларни бажариш керак: я

1. - нисбатни хисоблаш. Ушбу курсаткич Ехсе1 электрон жадвалнинг

В9 катакчасида = В4 / В5 ифода ёрдамида хисобланади;

2. Ехсе1 электрон жадвалнинг 11- каторида k узгарувчи учун k1 дан

k25 гача катакларни ажратиш; 1

3. — нисбатни хисоблаш. Бу курсаткич Ехсе1 электрон жадвалнинг (B12:Z12) катакчаларида = 1 / ФАКТР(В11) ифода ёрдамида хисобланади;

4. [~]к нисбатнинг даражаларини хисоблаш. Бу курсаткич Ехсе1

электрон жадвалнинг (B13:Z13) катакчаларида =$Б$9АБ11 ифода ёрдамида хисобланади;

5. i*[^]k купайтмани хисоблаш. Бу курсаткич Ехсе1 электрон

жадвалнинг (B14:Z14) катакчаларида =В12*В13 ифода ёрдамида хисобланади. Юкорида бажарилган оралик хисоблашлар натижалари 3-расмда келтирилмокда.

А В С D Е F Q Н 1 J К L

10 11 12 13 14 15 15 17 13 19 20 21 22

к 1 2 3 4 5 5 7 8 9 10 11

1/к! 1 0,5 0,15555557 0,041555557 0,0083333 0,00138889 0,00019841 2,48Е-05 2,76Е-06 2,75Е-07 2,5052Е-08

(УиУ 13,59553 187,552458 2570,58175 35213,44851 482375,01 5507890,52 90519048,3 1,24Е+09 1,7Е+10 2,ЗЗЕ+11 ЗД875Е+12

(l/k\)*Wti)-k 13,59853 93,8252338 428,430291 1457,227025 4019,8001 9177,52573 17950,1285 30753,54 45809,2 54122,19 79853,2912

12 13 14 15 15 17 18 19 20 21 22

2,09Е-09 1,5059Е-10 1Д471Е-11 7,54715Е-13 4,779Е-14 2,8115Е-15 1,5519Е-15 8,22Е-13 4Д1Е-19 1,95Е-20 8,8958Е-22

4,37Е+13 5,9814E-t-14 8Д937Е+15 1Д2242Е+17 1,538Е+18 2Д063Е+19 2,8853Е+20 3,95Е+21 5,41Е+22 7,42Е+23 1,016Е+25

91155,73 95055,5585 93987,8254 85833,63145 73487,598 59215,5175 45055,8428 32491,5 22254,52 14515,97 9039,21018

0,138055274 0,105704 0,0784909 0,05535725 0,039053 0,025052 0,01571 0,0102975

23 23 24 25

24 3,87Е-23 1,6117Е-24 5,447Е-25

25 1,39Е+25 1,9055Е+27 2,5117Е+28

25 5383,587 3072,88051 1583,7702

27 0,005095 0,00345723 0,00189525

3-расм. Оралик хисоблашлар ва моддий ресурсларни кабул килишни

рад этиш э^тимоллари натижалари

Оралик хдсоблашлардан фойдаланиб, (3) формулага асосан ОХТ, яъни ЛТ нинг махсулотларни омборга кабул килишни рад этиш эх,тимолларини k нинг 15 дан 25 гача булган кийматларида хдсоблаймиз. Бунинг учун Excel электрон жадвалнинг P15 катакчасига =Р14/(1+$В$14+СУММ(С14:Р14)) ифодани киритамиз. Моддий ресурсларни омборга кабул килишни рад этиш эхтимолларининг P нинг 15 дан 25 гача булган кийматлари юкоридаги 3-расмнинг 21 ва 27-сатрларида келтирилган. Эх,тимолларнинг хдсобланган кийматларига кура камералар сонининг усиб бориши билан юкларни кабул килишни рад этиш эх,тимоли камайиб бораяпти. Аммо омбор майдонини кенгайтириш, саклаш камералари сонини ошириш кушимчп харажатларни талаб килади. Шу сабабли омборлардан фойдаланиш харажатлари ва товарларни кабул килишни рад этиш натижасида куриладиган зарарларни таккослаш асосида омбор майдонининг оптимал юзаси хдкида туFри карор кабул килиш максадга мувофик хдсобланади. Омбор юзаси туFриcида туFри карор кабул килиш учун куйидаги курсаткичларни хисоблаймиз:

1. Омборнинг фойдали майдонини, м2;

2. Резерв(захира) майдонни, м2;

3. Резерв майдонларни яратиш ва улардан фойдаланиш харажатларини, пул бирлиги;

4.Рад этишларнинг давомийлигини, бир йилда кунларда;

5. Юкни кабул килишни рад этишдан куриладиган зарарлар микдорини, пул бирлиги;

6. Йиллик жами харажатлар суммасини, пул бирлиги.

Юкорида саналган курсаткичлар MS Ехсе1 дастурлар пакетидан фойдаланиб, куйида хдсобланди(4-расм).

1. Омборнинг фойдали майдони Ехсе1 электрон Вжадвалнинг (В30:В40) катакчаларида =$C$2*A30 ифода ёрдамида хисобланди.

2. Резерв(захира) майдон Ехсе1 электрон жадвалнинг С30 ктакчаси учун =С2 ифода ва (С31:С40) катакчаларида С30+$С$2 ифода ёрдамида хисобланди.

3. Резерв майдонларни яратиш ва улардан фойдаланиш харажатлари Ехсе1 электрон жадвалнинг (D30:D40) катакчаларида =C30*$F$2 ифода ёрдамида хисобланди.

4. Махсулот кабул килишни рад этишлар эхтимоли Ехсе1 электрон жадвалнинг (P15:Z15) ктакчаларидан кучириб куйилди.

5. Рад этишларнинг давомийлиги Ехсе1 электрон жадвалнинг (F30:F40) катакчаларида =Е30*365 ифода ёрдамида хисобланди.

6. Юкни кабул килишни рад этишдан куриладиган йиллик зарарлар. Ехсе1 электрон жадвалнинг (G30:G40) катакчаларида =E30*365*$G$2 ифода ёрдамида хисобланди.

7. Йиллик жами харажатлар Ехсе1 электрон жадвалнинг (Н30:Н40) катакчаларида =C30*$F$2+365*E30*$G$2 ифода ёрдамида хисобланди. Совитиш камералари сонининг турли вариантлари учун саклаш харажатларнинг хисоб китоби 4-расмда келтирилган.

29

30

31

32

33

34

35 35

37

38

39

40

41

А В С D Е F G Н

К а мер а-лар сони Омбор нинг фонда ли мандо ни. м2 Резерв ( захира) мандо н. м2 Резерв мандон харажат лари, пул бнр. Рад этишлар эхтнмоли Рад этишлар дав о мин лиги, йилда кун Йиллик рад этиш зарарла рн. пул бнр. Йиллик жами харажат л ар. пул бнр.

15 3000 200,00 2000 0,138055274 50,390175 20156,0701 22156,0701

is 3200 400,00 4000 0,105704006 38,581962 15432,7349 19432,7349

17 3400 600,00 6000 0,073490897 25,649178 11459,671 17459,671

13 3600 800,00 S000 0,056367261 20,57405 8229,62005 16229,6201

19 3S00 1000,00 10000 0,039052611 14,254203 5701.. 63125 15701,6313

20 4000 1200,00 12000 0,026051528 9,5088078 3303,52311 15803,5231

21 4200 1400,00 14000 0,016709857 6,0990978 2439,63913 16439,6391

22 4400 1600,00 16000 0,010297501 3,758588 1503,43521 17503,4352

23 4600 1S00,00 1S000 0,00609573 2,2249414 839,976576 13839,9766

24 4800 2000,00 20000 0,003467234 1,2655406 506,216221 20506,2162

25 5000 2200,00 22000 0,001896252 0,6921319 276,852771 22276,8523

4-расм. Турли варинтлар буйича сацлаш харажатлари ^исоб китоби

4-расмдаги маълумотларнинг тахлили мазкур логистик компания учун 3800 м2 фойдали майдонга эга булган омбор иктисодий жихатдан

мaъкул омбор x,иcоблaнaди. Ушбу компaния мaълумотлaри lбyйичa омбордa 5 тa резерв кaмерa билaн биргaликдa жaми 19 тa совитиш кaмерacи фaолият кyрcaтиши лозим. Шу x,олдa кУшимчa кaмерaлaрдaн фойдaлaнишнинг жaми xaрaжaтлaри минимaл 6Ули6, у 15701,7 пул бирлигини тaшкил килaди. Моддий реcурcлaрни ^бул килишни рaд этишлaр э^тимоли йиллик буюртмaлaр окимининг 4% ra якинини тaшкил килaди вa йиллик рaд этишлaр сони 14 ra тенг.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Ж.Ж.Лaмбен. Стрaтегичеcкий мaркетинг. С -Пб.:Haукa, 1996.

2. Sanjarbek B. The Role of High-Tech Marketing in Improving the Efficiency of Marketing Services in Enterprises //EUROPEAN JOURNAL OF BUSINESS STARTUPS AND OPEN SOCIETY. - 2022. - Т. 2. - №. 2. - С. 120-125.

3. Komiljonovich B. S. Opportunities to Increase the Effectiveness of Marketing Activities in the Enterprise //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - Т. 6. - С. 168-175.

4. Boyjigitov S. Opportunities to Increase the Effectiveness of Marketing Activities in the Enterprise //Middle European Scientific Bulletin. - 2022. - Т. 21. - С. 82-87.

5. Огаровойт E. С., Федоровa H. В. Методы рaзрaботки мaркетинговой cтрaтегии m предприятиях промышленного комплекca //Решетневские чтения. - 2012. - Т. 2. - №. 16. - С. 740-741.

6. Haqberdiyevich K. D. WAYS TO USE MARKETING LOGISTICS IN SALES ORGANIZATION //ResearchJet Journal of Analysis and Inventions. -2021. - Т. 2. - №. 06. - С. 176-183.

7. Komiljon o'g'li B. S. MARKETING STRATEGY TO INCREASE THE EFFICIENCY OF LOCAL INDUSTRIAL ENTERPRISES //INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND TECHNICAL JOURNAL "INNOVATION TECHNICAL AND TECHNOLOGY". - 2020. - Т. 1. - №. 2. - С. 9-13.

8. O'G'Li B. S. K. MARKETING FAOLIYATI SAMARADORLIGINI BAHOLASHNING NAZARIY ASOSLARI VA AMALIY IFODASI //Journal of marketing, business and management. - 2022. - Т. 1. - №. 1. - С. 45-52.

9. Boyjigitov Sanjarbek Komiljon O'G'Li KORXONADA MARKETING FAOLIYATI SAMARADORLIGINI BAHOLASHDA IQTISODIY KO'RSATKICHLARNING PROGNOZ PARAMETRLARINI ISHLAB CHIQISH // JMBM. 2022. №6. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/korxonada-marketing-faoliyati-samaradorligini-baholashda-iqtisodiy-ko-rsatkichlarning-prognoz-parametrlarini-ishlab-chiqish (дaтa обрaщения: 01.12.2022).

10. Boyjigitov Sanjarbek Komiljon O'G'Li RAQAMLI IQTISODIYOT SHAROITIDA ELEKTRON TIJORATNI RIVOJLANTIRISH IMKONIYATLARI // JMBM. 2022. №4. URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/raqamli-iqtisodiyot-sharoitida-elektron-tijoratni-rivojlantirish-imkoniyatlari (дата обращения: 01.12.2022).

11. Haqberdiyevich K. D. Main Directions of Application Marketing Logistics //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - Т. 6. - С. 246251.

12. Haqberdiyevich K. D. WAYS TO USE MARKETING LOGISTICS IN SALES ORGANIZATION //ResearchJet Journal of Analysis and Inventions. -2021. - Т. 2. - №. 06. - С. 176-183.

13. Холмаматов Д. Х. Стратегия развития оптовой торговой деятельности в Узбекистане //Маркетинг в России и за рубежом. - 2021. - №. 2. - С. 98103.

14. Холмаматов Д. Х. Актуальные вопросы совершенствования сервисной стратегии маркетинга в оптовой торговле //ББК 72+ 74 М43. - 2020. - С. 241.

15. Kholmamatov D. Promote Upgrade After-Sales Service Strategic Skills //Indonesian Journal of Law and Economics Review. - 2019. - Т. 2. - №. 2. -С. 10.21070/ijler. 2019. V2. 8-10.21070/ijler. 2019. V2. 8.

16. Мурадова Н. У. Специфика рынка лизинговых услуг и используемых в них маркетинговых инструментов //ГЛОБАЛЬНЫЕ ПРОБЛЕМЫ МОДЕРНИЗАЦИИ НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКИ. - 2019. - С. 493499.

17. Мурадова Н. ВОПРОСЫ МАРКЕТПЛЕЙСОВ НА РЫНКЕ ЛИЗИНГОВЫХ УСЛУГ УЗБЕКИСТАНА //Экономика и образование. -2021. - №. 5. - С. 177-182.

18. Мурадова Н. У., Бегматов Х. А. Вопросы формирования благоприятного инвестиционного климата в рамках региональной экономики //Экономика и парадигма нового времени. - 2019. - №. 4 (12). -С. 33-37.

19. Fayoz S., Shakarbekovna N. S. CEO Promotion as A Tool for Internet Marketing //Eurasian Research Bulletin. - 2022. - Т. 5. - С. 92-96.

20. Narkulova S. et al. THEORETICAL AND METHODOLOGICAL ASPECTS OF THE STUDY CATEGORIES "INTERNET MARKETING" //Экономика и социум. - 2021. - №. 4-1. - С. 231-234.

21. Narkulova Shakhnoza Shakarbekovna METHODS OF ASSESSMENT AND THE MAIN INDICATORS OF THE EFFECTIVENESS OF ADVERTISING ON THE INTERNET // JMBM. 2022. №4. URL: https://cyberleninka.ru/article/n7methods-of-assessment-and-the-main-indicators-of-the-effectiveness-of-advertising-on-the-internet (дата обращения: 01.12.2022).

22. Abdumutalib A., Alisher O. The Development of Photo-Tourism in Samarkand //Indonesian Journal of Law and Economics Review. - 2020. - Т. 6.

23. Azgarov Abdumutalib Alisher O'G'Li ALGORITHM FOR CHOOSING THE TYPE AND CONDUCTING MARKETING RESEARCH // JMBM. 2022.

№4. URL: https://cyberlenmka.ra/artide/n/algorithm-for-choosing-the-type-and-conducting-marketing-research (дата обращения: 01.12.2022). 24. Мусаев Б. Ш. РОЛЬ КРУЖКОВ КАЧЕСТВА В ПОВЫШЕНИИ КАЧЕСТВА ПРОДУКЦИИ //Universum: экономика и юриспруденция. -2021. - №. 5 (80). - С. 21-22.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.