Научная статья на тему 'Литографические работы в Хорезме: состав и судьба'

Литографические работы в Хорезме: состав и судьба Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
81
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
литография / литературная среда / Мухаммад Рахимхон II / деван / lithography / literary environment / Muhammad Rahimkhon II / devon.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Дилафруз Атамуратова

История книгопечатания в нашей стране начала развиваться в 70-х годах XIX века. В статье рассматривается деятельность литографии, сложившаяся в период правления Мухаммада Рахимхана, то есть произведения, опубликованные этой литографией, содержание произведений. Учитывая, что литография продолжала свою деятельность до 1910 года, произведения литографии, опубликованные до того времени, также рассматривались в связи с литературной средой того периода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Lithographic works of Khorezm: composition and fate

The history of book printing in our country began to develop in the 70s of the XIX century. The article shows the activities of lithography that developed during the reign of Muhammad Rahimkhan, the works that published by this lithography, the content of the works. Given that lithography continued its activity until 1910, lithographic works published up to that time were also considered in connection with the literary environment of that period.

Текст научной работы на тему «Литографические работы в Хорезме: состав и судьба»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Lithographic works of Khorezm: composition and fate

Dilafruz ATAMURATOVA1

Urgench State Law University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

lithography, literary environment, Muhammad Rahimkhon II, devon.

The history of book printing in our country began to develop in the 70s of the XIX century. The article shows the activities of lithography that developed during the reign of Muhammad Rahimkhan, the works that published by this lithography, the content of the works. Given that lithography continued its activity until 1910, lithographic works published up to that time were also considered in connection with the literary environment of that period.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp323-327 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Хоразмда тошбосма асарлар: таркиби ва такдири

Калит сузлар:

тошбосма, адабий мудит, Мудаммад Радимхон II, девон.

АННОТАЦИЯ

Матбаа тарихи юртимизда XIX асрнинг 70-йилларидан ривожлана бошлайди. Маколада Мух,аммад Рах,имхон даврида ташкил этилган тошбосма фаолияти куриб чикилган, яъни ушбу тошбосма томонидан чоп этилган асарлар, асарларнинг таркиби, хусусан, кандай мазмунда эканлиги куриб чикилди. Тошбосма фаолиятининг 1910-йилга кадар давом этганини инобатга олган х,олда, шу давргача тошбосма томонидан чоп этилган асарлар, шу билан бир каторда, давр адабий мух,ити билан боглицликда куриб чикилган.

1 Teacher, Urgench State Law University. Urgench, Uzbekistan. E-mail: a atamuratovadilafruz@gmail.ru.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

Литографические работы в Хорезме: состав и судьба

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

литография, литературная среда, Мухаммад Рахимхон II, деван.

История книгопечатания в нашей стране начала развиваться в 70-х годах XIX века. В статье рассматривается деятельность литографии, сложившаяся в период правления Мухаммада Рахимхана, то есть произведения, опубликованные этой литографией, содержание произведений. Учитывая, что литография продолжала свою деятельность до 1910 года, произведения литографии, опубликованные до того времени, также рассматривались в связи с литературной средой того периода.

КИРИШ

Матбаа иши литографик куринишда ташкил этилган, яъни х,арф терилмаган, когозга матн олдиндан кулда ёзилиб, тош колипга туширилган хамда уша колипдаги матннинг нусха излари когозда акс этган, босманинг бу усули Ватанимизда кулланилган замонавий ноширлик ишининг дастлабки куриниши булганлиги аникланган. Марказий Осиёдаги биринчи тошбосма матбааси, яъни литография XIX асрнинг 70-йиллари бошларида Хива хони Сайид Мухаммад Рахимхон II саройи кошида вужудга келган [1, б. 382]. Босмахонада китоблар, асосан, узбек тилида нашр килинган. Тошбосманинг асосий вазифаси кулёзма асарларнинг нашрини купайтириш билан ойлаб, йиллаб хаттотлар томонидан кучирилаётган асарларни, таржималарни киска вакт ичида нашр килиб, халк оммасига тортик килишдан иборат булган. Хива хони Мухаммад Рахимхон II Феруз мазкур босмахонанинг фаолияти билан мунтазам танишиб туриб, хонлик адабий тарихида мухим урин тутган шоир, тарихнавис, таржимонлардан Мунис, Огахий, Табибий, Баёний кабиларнинг асарларини нашр килиш ишларига узи ташаббускор булган. Хива тошбосмасининг Урта Осиёдаги бошка тошбосмалардан фарки шуки, тошбосма Мухаммад Рахимхон II Феруз саройи кошида очилган булиб, у асрлар давомида куз корачигидай асраб келинган халкнинг ноёб маданий мероси булган кулёзма асарларни купайтириш билан шугулланган.Отажон Абдалов, биринчи навбатда, бадиий асарларни чоп этади. Жумладан, 1879-1882-йилларда тошбосмада Алишер Навоийнинг "Хамса", "Чор девон" асарлари нашр килинди [3, б. 26].

Тошбосманинг иш фаолияти давомида Мухаммад Рахимхон II Феруз даврида, яъни 1879-йилдан 1906-йилгача Алишер Навоийнинг "Хамса", "Девони Феруз" (1880-йил), Мухаммад Юсуф Махдумнинг "Девони Рожий" (1879-йил, баъзи манбаларда 1880-йилда [4, б. 183]), "Девони Холис" (1880 йил), "Чор китоб" (1880-йил), "Чахор Девон", саройда мирзабоши ва девонбеги лавозимида фаолият олиб борган Пахлавон Ниёз Мухаммад Комил Хоразмийнинг "Девони Комил" Тошкент тошбосмасида хам нашр этилади [4, б. 173], Мухаммад Рахим II Феруз уз каламига мансуб "Девон"га, "Бадоеъ л-васат" (1881-йил, 1882-йил), 'Таройиб ус-сигар" (1881-йил), "Наводир аш-шабоб" (188-йил), "Девони Фузулий" (1882-йил), "Девони Бедил" (1883-йил, Умар Х,айём рубоийлари билан), "Фикхи Кайдоний маъа шархух"нинг арабчадан Мухаммадрасул Охунд ва Муфтий ибн Шермухаммад томонидан таржима килинган нусхаси, "Девони Комил" (иккинчи

Жaмият вa иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

нaшpи), "Дeвoни OTax^" (1882-йил, 1906-йил), "Дeвoни Бaёний", "Мaжмyaт yш-шyapoи Фepyзшoxий" (30 тa шoиp киpгaн) кaби acapлapгa нoшиpлик ;илтн [6, б. 42].

Мyxaммaд Рaxимxoн Фepyзнинг aмaкивaччacи Сaйид Foзий Oтaжoн тypa углининг "Дeвoни Foзий" [4, б. 170] тyплaми, "Инoятий" тaxaллycи билaн ижoд ;илтн Инoятyллox Дeвoннинг "Дeвoни Инoят" [4, б. 172], Мyxaммaдpacyл Миpзaбoшининг "МapFyб aн-нoзиpин" ёxyд "Дeвoни Миpзo" дeвoни, ФУЗУЛИЙНИНГ "Сoкийнoмac"cи тapжимacи илoвa килинган xoлдa [4, б. 177] "Дeвoни Мунис" тoшбocмaдa икки мapтa нaшp этилaди, дeвoннинг oxиpигa «Сaвoди тaълим» acapи илoвa килинган xoлдa Xивaлик xaттoт Мyxaммaдниёз Мyллo Бoбoжoн (Oтaжoн) угли Суйгуннинг "Дeвoни Музниб"и [4, б. 177], Xивaлик тaникли xaттoт вa coзaндaлapдaн булмиш acли кeлиб чи;иши эpoнлик кyллap aвлoдидaн Мyxaммaд Ху^йн Дeвoн Хoжи тaбиб угли Мyтpиби Xoнaиxapoбнинг «Дeвoни Мyтpиб»и [4, б. 173] габи тyплaмлap xoнлик aдaбий мухитини бoйитди, дeйиш мумкин.

Биз бу pyйxaтни дaвoм эттиpиб, XX acp бoшлapидa нaшp килинган мaтбaa мaxcyли cифaтидa Али Сaфийнинг "Рaшaxoтy yл-xaёт" (1890-йил), Лyтфyллo Hacaфийнинг '^apx вa тapжимaи фи;хи Kaйдoний му^мми бa тapFиp ул мycaммин" (1890-йил) "Дeвoни Сyлтoний" (1906-йил, 1907-йил, 1908-йиллap), "Дeвoни Сaнoйи" (1909-йил), "Дeвoни ^ди;" (1906-йил, 1918-йиллapдa), "Дeвoни Taбибий" (1909-йил, 1910-йиллapдa), "Хaйpaт yл-oши;ин" (1910-йил), "Дeвoни O;ил" (1906-йил), "Дeвoни Гужжий" (1907-йил, 1908-йил, 1909-йиллapдa), "Дeвoни Фappyx" (1906-йил), "Дeвoни Hoзиp" (1907-йил,1909-йиллap), '^йн aл-apaб" (1911-йил), "Ma3xap aл-иштиё;" (1909-йил) acapлapи [1, б. 387]ни aйтишимиз мумкин.

"Дeвoни Hoзиp"нинг мyaллифи Мyxaммaд Хycaйн Дeвoнбeги угли Hoзиpий булиб, capoйдa дeвoнбeги мaнcaбидa ишлaгaн [4, б. 180], acли ypгaнчлик Xивa мaдpacaлapидa мyдappиc, муфтий, кeйинчaлик ;oзикaлoн лaвoзимлapидa ишлaгaн Xyдoйбepгaн oxyнд муфтий Hизoмиддин xaтиб угли Oжизийнинг "Дeвoни Oжизий" тyплaми xaм тoшбocмaдa нaшp этилган [4, б. 181].

Toшбocмa иши pивoжидa, нoдиp, бeбaxo китoблap, тapжимaлap, бaёз вa дeвoнлapнинг нaшpдaн чи;apилишидa Мyxaммaдpacyл Миpзoнинг ypни aлoxидa э^нини тaъкидлaш жoиздиp. Мyxaммaд Рaxимxoн II Фepyз ниxoятдa нoдиp вa йиpик acapлapни нaшpгa тaйёpлaш вa чoп этишни фa;aт Мyxaммaдpacyл Миpзoгaгинa ишoниб тoпшиpгaн. Шyнингдeк, xoн capoйи ;oшидaги литoгpaфия-нинг иш жapaёни, нaшpиёт ишлapи, нaзopaти xaм унинг зиммacигa юклaтилгaн. Миpзo нaшpгa тoпшиpилгaн ;yлёзмaлapни cинчиклaб тeкшиpиб, узи capaлaб, кypикдaн yткaзгaн, aйpим acapлapни ;aйтa кyчиpгaн. Шу бoиc кyпгинa тoшбocмa acapлapдa Мyxaммaд Рacyл Миpзoнинг cyзбoшиcини yчpaтиш мумкин. "МapFyб aн-нoзиpин" дeб aтaлгaн дeвoни Xивa тoшбocмacидa нaшp этилтн. Дeвoнигa Фузулий (1498-1556)нинг "Сo;ийнoмa"cи тapжимacи xaм илoвa килинган [4, б. 177].

Жyмлaдaн, 1880-йили Koмил Xopaзмийнинг уч caxифaлик cyзбoшиcи билaн Ё;yбxyжa ибн Ибpoxимxyжa Xoлиcнинг "Дeвoни Xoлиc" тyплaми нaшp этилди [1, б. 385]. Зaмoндoшлapи Миpзo xa;идa шyндaй ёзaдилap: "Мyxaммaдpacyл Миpзo мaшxyp мусик^чи булиш билaн биpгa муси;ий acapлap бacтaкopи xaм эди. Айни вa;тдa тeнги йу; xaттoт xaм булиб, rncx вa тaълик ycyллapидa ниxoятдa чиpoйли ёзгaн. 400 дaн opra; oдaмни xaттoтлик caнъaтигa yp^^a^ Мyxaммaд Рaxимxoн вa

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

Асфандиёрхон топшириги билан Мирзо бир неча унлаб китобларни кучирган" [5, б. 42]. Мухаммадрасул Мирзонинг укаси Пуркомил Гурлан тумани хокими, бир оз муддат Марказий ижроий кумита хазиначиси лавозимларида ишлаб, буш вактларида калам тебратиб, девон тузишга муваффак булади, бу девон "Девони Пур Комил" деб номланиб, Хива тошбосмасида нашр этилган [4, б. 183].

1906-йилнинг феврал-март ойларида Хива сарой литографиясида Мухаммад Рахимхон Ферузнинг шеърлар туплами жамланади. Бу туплам 1908-йили кулёзма холига келтирилади. "Девони мажмуат уш-шуаро" туплами Ахмад Табибий томонидан жамланган. Тупламда 30 дан ортик сарой шоирлари хакида маълумот келтирилган. Унда Ферузнинг 101 та газалига Хива саройи шоирларидан 32 нафари пайрав-назира газал айтишади, буларнинг барчасини Табибий туплаб девон холига келтиради, асарнинг яна бир номи "Мажмуаи си шуаройи пайрави Ферузшохий" деб хам аталади [4, б. 175]. Асарнинг ёзилиш услуби Алишер Навоийнинг "Мажолис ун-нафоис" анъанасини давом эттиради [7, б. 103]. Тупламда Феруз, Баёний, Мирзо, Аваз, Рогиб, Девоний, Чокар каби шоирлар ижоди ёритиб утилади. Бу асарни бебахо асарлар каторига киритиш мумкин, асосий сабаб XIX аср охири XX аср бошларидаги адабий хаёт намоёндаларини бир жойга туплаган тазкира хисобланади. Асар тулик 1909-йили ёзиб тугалланган. Ахмаджон Табибий узининг ижод намуналарини 5 та девонга жамлаган. Улардан биринчисини хонга хадя килиш максадида тузади, бу девон "Тухфат ус -султон" дея номланади, иккинчиси "Мунис ул-ушшок", учинчи девони "Миръот ул-ишк", туртинчиси "Хайрат ул-ошикин", сунггиси "Мазхар ул-иштиёк" кабилардир. Шулардан Бобожон Таррох Азизов Ахмаджон Табибийнинг 1909-йили "Мунис ул-ушшок" номли девонини настаълик хатида кучирган булиб, бу девон 1910-йили Хива тошбосмасида чоп этилади [2, б. 192]. Цолаверса, Мухаммад Баходирхон II нинг Феруз тахаллуси билан битилган "Девони Феруз" девони хам 1880-йилда Хива тошбосмасида нашр этилган [4, б. 188].

Хива сарой кутубхонасида учта шоирнинг "Девони Хаёлий" номи билан асари сакланган. Мухаммад Назар Махдум Хаёлий каламига мансуб булиб, Хива саройида девонлик вазифасида ишлаган, кейин Исфандиёрхон (1910-1918) унинг Хивадаги уйини мусодара килади. Умрининг охирини Хазораспда утказади. Девони Хива тошбосмасида хам нашр этилган [4, б. 189].

Фузулий "Девон"и ва "Лайли ва Мажнун" достони 1917-йилга кадар 87 марта нашр этилган булиб, шунинг 56 нашри Тошкентда, 1 та нашри Хива тошбосмасида чоп этилади, колган 31 та нашри кушни давлатлар литографияларида нашрга чикарилади [8, б. 41]. Фузулийнинг "Хафт жом" асари 300 байтли сокийнома жанридаги созлар мунозарасидир. Уни Ахмаджон Табибий узбек тилига назм билан таржима килган.Бу асарни Табибийдан аввалрок Мухаммадрасул Мирзо хам таржима килган. Икковларининг хам таржималари узларининг девонларига киритилиб, Хива тошбосмасида нашр этилган [4, б. 194]. ХУЛОСА

Хива шахрида тошбосманинг ишга туширилиши билан китобларни чоп килиш ишлари жонланиб кетган, мумтоз адабиёт, тарихнинг улмас намуналарини куп нусхада чоп этиш имконияти тугилган. А.А. Семёнов Хива литографияси чоп этган китобларнинг ута "нодирлиги"га ишора килади, бу хакда Е.К. Бетгер хам тадкикотларида нашр этилган асарларни "кимматбахо марварид"га киёслайди. Бунинг узига хос сабаби бор эди,албатта, хон сарой матбааси мутлако иктисодий

I SC 16 ПС 6 Жамият ва инновация лар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

ма;садларда фаолият юритмаган, яъни чоп этилган китоблар сотилмаган. Хон китобларни мулозимларига ёки я;ин инсонларига хддя тари;асида инъом этгани сабаб нашрдан чи;;ан китоблар шу ондаё; нодир асарларга айланиб ;олган. Хива тошбосмаси 1910-йилга ;адар фаолият олиб боради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Axunjanov E. Kutubxonashunoslik, arxivshunoslik, kitobshunoslik: nazariyasi va tarixi. T., Tafakkur - Bo'stoni. 2011.

2. Бобожон Таррох Азизов (Ходим). Хоразм навозандалари. - Тошкент, Гафур Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти. 1994.

3. Бобохонов А., Хасанов С. Отажон матбаачи. Гулистон. № 10.

4. Эркинов А., Полвонов Н., Аминов Х. Мухаммал Рахимхон II - Феруз кутубхонаси фехристи. Т., Янги аср авлоди. 2010.

5. Мулла Бекжон Рахмон угли., Мухаммад Юсуф Баёний. Хоразм муси;ий тарихчаси. - Хива, 1925.

6. Мирзарахимов А. Хоразмда илк нашрлар // Мозийдан садо, 2007. - №1.

7. Цобулов Н. Хоразм адабий мухити. Урганч, 1992.

8. Язбердиев А. Книжное дело в Средней Азии и Туркменистана (с V в до н.э. по 1917 год). Дисс. на соискание ученей степени доктора исторических наук в форме научного доклада. Ашгабад, 1993.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.