Научная статья на тему 'ХИВА ХОНЛИГИНИНГ ҚЎНҒИРОТЛАР СУЛОЛАСИ ДАВР ТАРИХШУНОСЛИГИ МАНБАЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

ХИВА ХОНЛИГИНИНГ ҚЎНҒИРОТЛАР СУЛОЛАСИ ДАВР ТАРИХШУНОСЛИГИ МАНБАЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

585
98
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хива хонлиги / тарихнавислик / Мунис / Огаҳий / Баёний / қўнғиротлар сулоласи / “Фирдавс ул-иқбол” / “Зубдат – ут-таворих” / “Риёз уддавла”. / Khiva khanate / historiography / Munis / Ogahi / Bayoniy / dynasty of Kungirot / “Firdavs ul-iqbal” / “Zubdat-ut-tavorix” / “Riyaz ud-davla”

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Тўхтажон Ортиғалиева, Дилбар Рахматуллаева

Мазкур мақолада Хива хонлигининг қўнғиротлар сулоласи давридаги тарихшунослиги бўйича манбалар таҳлили келтирилган. Айниқса Мунис, Огаҳий ва Баёний асарларининг тарихий аҳамияти баён этилган ва фикрмулоҳазалари билдирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF SOURCES OF HISTORICAL PERIOD OF KHIVA KHANATE

This article provides an analysis of sources on the historiography of the Khiva khanate during the bell dynasty. In particular, the historical significance of the works of Munis, Ogahi and Bayoniy is described and comments are made.

Текст научной работы на тему «ХИВА ХОНЛИГИНИНГ ҚЎНҒИРОТЛАР СУЛОЛАСИ ДАВР ТАРИХШУНОСЛИГИ МАНБАЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

ХИВА ХОНЛИГИНИНГ ЦУНГИРОТЛАР СУЛОЛАСИ ДАВР ТАРИХШУНОСЛИГИ МАНБАЛАРИ ТА^ЛИЛИ

Тухтажон Ортоталиева Дилбар Рахматуллаева

Тошкент вилояти Чирчик давлат Тошкент вилояти Чирчик давлат

педагогика институти педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Хива хонлигининг ку^иротлар сулоласи давридаги тарихшунослиги буйича манбалар тахлили келтирилган. Айникса Мунис, Огахий ва Баёний асарларининг тарихий ахамияти баён этилган ва фикр-мулохазалари билдирилган.

Калит сузлар: Хива хонлиги, тарихнавислик, Мунис, Огахий, Баёний, куетиротлар сулоласи, "Фирдавс ул-икбол", "Зубдат - ут-таворих", "Риёз уд-давла".

ANALYSIS OF SOURCES OF HISTORICAL PERIOD OF KHIVA

KHANATE

Tukhtajon Ortigalieva Dilbar Rakhmatullaeva

Chirchik State Pedagogical Institute of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region Tashkent region

ABSTRACT

This article provides an analysis of sources on the historiography of the Khiva khanate during the bell dynasty. In particular, the historical significance of the works of Munis, Ogahi and Bayoniy is described and comments are made.

Keywords: Khiva khanate, historiography, Munis, Ogahi, Bayoniy, dynasty of Kungirot, "Firdavs ul-iqbal", "Zubdat-ut-tavorix", "Riyaz ud-davla"

КИРИШ

Мамлакатимиз тарихининг таркибий кисми булган Хива хонлигининг 400 йилдан зиёдрок вакт мобайнида мавжуд булиб турган даврда узбек давлатчилиги бошкарув тизими ва миллий-маданий кадриятлари, анъаналари мужассамлаштирган, айни пайтда худудий жихатдан узига хос жихатлари саклаб колинган. XVI аср бошларида вужудга келган Хива хонлигида сиёсий,

ижтимоий-иктисодий жараёнлар билан бир каторда, санъат, адабиёт, меъморчилик каби сохалар изчил ривожланди.

Узбекистан Республикаси мустакиллиги шароитида Хоразм вохасининг Ку^иротлар сулоласи даври тарихшунослигини ёритиш, турли даврларда амалга оширилган тадкикотлар натижалари асосида давлатчилик муаммосининг урганилишига хакконий бахо бериш мухим вазифалардан бирига айланди. Зеро, Хива хонлигининг Куетиротлар сулоласи даври тарихи Шайбонийлар сулоласи даврига нисбатан кенг урганилган. XIX аср бошида ушбу сулола вакиллари хокимият тепасига келгандан кейин жамиятда мавжуд булган нисбатан баркарорлик ва осойишталик жараёни хонликнинг тараккий килишига асос булди. Бу даврда Хоразм тарихнавислик мактаби уз тараккиётининг янги боскичига кутарилди. Махаллий тарихчилар томонидан яратилган тарихий асарлар хонлик тарихини урганишда мухим манба булиб хизмат килди. Шу, билан бирга Россиядан куплаб элчилар, савдогарлар, харбийларнинг хонликка юборилиши натижасида хисобот, хотира, эсдаликларнинг пайдо булганлиги хонлик хакида кенг маълумотга эга булиш имконини беради.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

XIX асрнинг иккинчи ярмига келиб, Хива хонлигига оид илк ёзма манбалар урганила бошланган булса хам, уларнинг мазмуни кам тадкик этилган. Хива хонлигининг Ку^иротлар сулоласи даври тарихини урганишда ёзма маълумотлар мухим ахамиятга эга. Хонлик тарихи билан боFлик маълумотлар асосан Шермухаммад Мунис ("Фирдавс ул-икбол"), Мухаммад Ризо Огахий ("Риёз уд-давла", "Зубдат ут-таворих", "Жомеъ ул-вокеоти султоний", "Гулшани давлат", "Шохид ул-икбол") ва Мухаммад Юсуф Баёний ("Шажарайи Хоразмшохий", "Хоразм тарихи") сингари хивалик тарихчилар асарларида кайд килинган булиб, Улар XVII асрда Абу^озий Баходирхон бошлаб берган тарихнавислик илмини давом эттирганлар хамда ривожлантирганлар.

МУХОКАМА

Маълумки, Хива хонлигининг Ку^иротлар сулоласига мансуб давр тарихини ёритишда Мунис, Огахий ва Баёнийнинг тарихий асарлари кимматли манбалар каторига киради. Ушбу муаллифлар узларидан олдин утган ва замондошлари асарларидан хам фойдаланган холда, вокеа-ходисаларга узларининг фикр-мулохазалари, танкидий ёндашувларини билдирганлар. Мунис, Огахий ва Баёнийнинг тарихий асарлари маълумотларнинг куплиги ва аниклиги жихатидан катта ахамият касб этади.

Рус олими академик В.В.Бартольд Мунис ва Огахий асарларини адабий-тарихий асарлар дея таъкидлаган. Мунис ва Огахий асарларида тарихий вокеалар баён этилиб, фактик маълумотлар кенг урин олган булсада, баён этиш усули адабий эканлиги билан ажралиб туради.

Хива хони Элтузархон ташаббуси билан Мунисга Хоразм тарихини ёзиш иши топширилган. Огахий томонидан якунланган ушбу "Фирдавс ул-икбол" асарининг ахамияти шундаки, асарда Хива хонлигининг карийб 300 йиллик (1511-1825 йй. ) тарихи, шу давр мобайнида истикомат килган турли этник гурухларнинг ижтимоий-сиёсий хаётда тутган урни, ер эгалиги, солик ва мажбуриятлар, ички ва ташки савдо, дипломатик алокаларига оид маълумотлар урин олган. Айникса, Ку^ирот уруFларининг Хоразм худудига келиб жойлашиши, бу уруF вакилларининг Хоразмдаги сиёсий вокеаларда мухим рол уйнай бошлаганлари тарихи хамда хонлик тахтига эришиш йулида килган тадбирлари баён килинган.

Огахийнинг тарихлар сараси ёки тарихлар каймоFи номини олган "Зубдат ут-таворих" асари Хива хони Рахимкулихон салтанати вокеаларни (1843-1846 йй. ) тасвирлайди. Ушбу асар икки кисмдан иборат булиб, биринчи кисм Рахимкулихоннинг туFулишидан бошланиб, диний, дунёвий ва харбий илмларни эгаллаши, Хозарасп хокими сифатидаги фаолияти хамда хонлик тахтига чиккунига кадар булган вокеалар, иккинчи кисмда хоннинг тахтга чиккандан вафотигача булган вокеаларни уз ичига олади.

Огахийнинг "Жомеъ ул-вокеоти султоний" ("Султон вокеаларнинг мажмуаси") асарида 1846-1854 йилларда хукмронлик килган Мухаммад Аминхон даври вокеалари уз аксини топган. Бундан ташкари асарнинг охирида Хива хонлари Абдуллахон ва КутлуFмуродхон давридаги вокеаларни баён этувчи кисм хам бор.

1865-1872 йилларда ёзилган "Шохид ул-икбол" асари Хива хонлигида содир булган вокеаларни баён этади ва Мухаммад Рахимхон II нинг хукмронлик йилларини ёритади. Бирок, Хива хонлиги тарихини ёритувчи ва фанда "Хива солномалари" номини олган ушбу асарлар мазмунини ханузгача комплекс равишда тадкик килинмаганлиги тарихнавислик фани олдида турган долзарб муаммолардан биридир.

НАТИЖАЛАР

Мунис ва Огахийдан кейин Хоразм тарихини ёзиш ишини Мухаммад Юсуф Баёний давом эттиради. Баёний "Шажарайи Хоразмшохий" ва "Хоразм тарихи" асарлари билан ном козонган. Баёнийнинг Хива хони Асфандиёрхон топшироти билан ёзилган "Шажарайи Хоразмшохий" асари кадим замонлардан бошлаб, 1913-1914 йилларгача Хоразмда содир булган тарихий вокеаларни камраб олган. Шунингдек, Полвонниёз Хожи Юсупов таклифига биноан ёзилган "Хоразм тарихи" асари унинг ёзилиш жихатидан енгил, халкчил тилда ёзилганлиги билан ажралиб туради. Мунис ва Огахий асарларини укиш укувчидан муайян тайёргарликни талаб килган ва эски узбек ёзувини билган одам хам бемалол укий олмаган. Бу эса укувчидан Баёнийнинг асарларига кизикишни кенг ошириб борган.

ХУЛОСА

Шундай килиб, XIX - XX аср бошларида яшаган замонасининг кузга куринган тарихчилари Мунис, Огахий ва Баёний томонидан ижод этилган тарихий асарлар Урта Осиё, айникса Хива хонлиги тарихини урганишда асосий манбалар булиб хизмат килган. Ушбу асарларда Хива хонлигида ер-сув эгалиги, мулкчилик, солик тизими, курилиш ишлари, савдо ва дипломатик муносабатлар, бошкарув тизимида амалда мавжуд булган мансаблар, тоифа ва уруFлар, зиёлилар туFрисида кимматли маълумотлар кенг баён этилган. Бу каби маълумотлар бугунги кунда давлатчилик муносабатларини кенг сохаларда ислох килишга ва ривожлантиришга хизмат килмокда.

REFERENCES

1. Бартольд В.В. История культурной жизни Туркистана. -Л., 1927. - С. 113

2. Javlonbek Rayimnazarovich Begaliyev. (2020). XIVA XONLIGI TARIXSHUNOSLIGI. Science and Education. 1 (6), 153-160.

3. Мунис Шермухаммад. Фирдавс ул-икбол // Кулёзма. Уз ФА ШИ. - № 821/1. -258 б.

4. Gaffarov, Y. (2019). Technical approach in the education system. International Journal on Integrated Education, 2(6), 40-41. Retrieved from http ://journals.researchparks.or g/ index.php/IJIE/article/view/195

5. Огахий Мухаммад Ризо. Жомеъ ул-вокеоти султоний // Кулёзма. УзР ФА ШИ - № 9786. 310 б.

6. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

7. Toshtemirova, S. (2020). Factors Affecting the Quality of Education and the Importance of the Education Cluster to Address Them. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(4), 151-156.

8. J.N. Abdurakhmanova, S.B. Jumaeva, U.K. Ismailov (2020). The Importance of Shrines in The Spiritual Life and Mentality of Uzbek People // International Journal of Psychosocial Rehabilitation 24 (09) 2389- 2398.

9. G'afforov, Y., Nafasov, A., & Nafasova, Z. (2020). From the History of the Beginning of the "Great Game". Journal of Critical Reviews, 7(11), 2798-2802.

10. Matchonov S. (2020). Adabiy ta'lim tizimini texnologiyalashtirish va badiiy-estetik tafakkur muammolari // Научный вестник Ташкентского государственного педагогического университета. № 1 -С. 110-115.

11. Mardonov, Sh., Toshtemirova, S., Ahmadjonov, B., & Koshanova, N. (2020). Structure and Mechanisms of Action of The Educational Cluster. International Journal of Psychological Rehabilitation, 27(07), 8104-8111.

12. Абдурахманова, Ж. Н., Тоштемирова, С.А. (2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education, 1 (Issue 7), 436-442.

13. Toshtemirova, С., Жолдасов, И. (2019). Бiлiмдi адамгершшкке баулу идеясыныц кажетлп // "Actual problems of society, education, science and technology: status and prospects of development" collection of scientific papers of the ii international scientific-practical conference. Актубе. P. 17-23.

14. Nasirov Otabek., Usmanov Farhod, & Begaliyev Javlonbek. (2020). Order of Creation of Joint-Stock Companies in Turkestan in the Late XIX - Early XX Centuries and Participation of Foreign Capital in It. International Journal of Psychological Rehabilitation, 24(07), 8034-8042.

15. Shukurullo Mardonov. Art Pedagogical and art therapeutic technologies in the art classes. International Journal of Research in Economics and Sosial Sciences, 10 (Issue 6), 26-36.

16. Раимова, А. (2020). Эвакуация центров науки и культуры в Узбекистан в годы Второй мировой войны. Science and Education, 1 (7), 600-609.

17. Toshtemirova, S.A. (2020). The quality of education is a pedagogical problem.

Актуальные вопросы современной науки Материалы VI международной научно -практической конференции, Саратов. 1(1), 39-40.

18. Jabbor Usarov. (2019, June). Using Teaching Methods for Development Student Competencies. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 15(1), 272-274.

19. PaHMOBa, A. (2020). BKnag fflnpa 3axHgoBa b pa3BHTHe KHHOHCKyccTBa Y36eKHCTaHa. Science and Education, 1 (7), 594-599.

20. TomTeMHpoBa C (2019). Y36eKHCTOHga KO^^eKTHB^amTHpnm Ba yHHHr OKHSaT^apHHH ypraHHmra gonp My^oxa3a^ap. Ta^aKKyp 3HecH № 3 -E. 78-80.

21. Gafforov Ya. X. (2019). THE STATE OF HUSTORICAL EDUCATION IN UZBEKISTAN DURING WORLD WAR II. USA(Philadelphia) . -P. 173-175.

22. Botir Boltabaevich Baymetov, Khusan Kholmuratovich Muratov. Self Sketches as a Tool in the Professional Training of a Future Artist-Teacher. Solid State Technology. 2020/2/29. Vol. 63 № 2 (2020). 224-231.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.