Научная статья на тему 'ЛЕКСИКО-НАРЕЧНЫЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ В ЛИТЕРАТУРНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ БАКИ РАХИМЗОДЫ'

ЛЕКСИКО-НАРЕЧНЫЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ В ЛИТЕРАТУРНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ БАКИ РАХИМЗОДЫ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
50
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАРЕЧИЕ / ДИАЛЕКТИЗМ / НАРОДНО-ГОВОРЯЩИЕ ЕДИНИЦЫ / ФРАЗЕОЛОГИЯ / СТИЛ / ЭМОТЦИЯ / ПЕРСОНАЖ / ЮМОР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидова Сайёра Гадохмадовна

При описании стиля и способа выполнения человека, птиц, животных и событий реального мира в литературных произведениях слова, выражающие знак и стиль выполнения, очень помогают авторам и настаивают на использовании элементов региональной речи, вклучая различные виды диалектизмов, народно-говорящие единицы, фразиология в пословицах и тому подобное. В этой статье автор рассмотрела эту проблему и показала, что во время использования лексико-наречных диалектизмов Боки Рахимзода выбрал слова из региональных далектов, которые он предпочитал использовать.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEXICAL-ADVERBIAL DIALECTISMS IN BOQI RAHIMZODA’S LITRARY WORKS

Uring describing the style and the way of doing of Human, birds, animals and the events of real world in literary works, the words expressing the sign and the style of doing, help the authors much and insist the use of regional speech’s elements including the different kinds of dialectisms folklore-saying units, phraseology in proverbs and like these. In this article author considered this issues and showed that during using of laxical-adverbial dialectisms Boqi Rahimzoda chosed the words from ragional dialacts which he preferred to use.

Текст научной работы на тему «ЛЕКСИКО-НАРЕЧНЫЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ В ЛИТЕРАТУРНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ БАКИ РАХИМЗОДЫ»

2. Жигунова Ж. Г. Терминологические сочетания - наиболее продуктивный способ терминообраювания в английском подъязыке социальной работы / Омский научный вестник.- Омск, ОмГТУ, 1999. -С. 78-79.

3. Кондратюкова Л.К. Основные способы образования терминов ВТ в английском языке / Омский научный вестник.- Омск, ОМГТУ, 2000.-Вып.12.-С. 39.

4. Ярмолинец, Л.Г. Способы передачи значений английских спортивных терминов на русский язык // Семантические и прагматические особенности языковых единиц в сопоставительной лингвистике. -Краснодар, 1994. - С. 49-53.

ТЕРМИНЫ-ЯДРА В СОСТАВ В СОСТАВ ТЕРМИНОЛОГИЧЕСКИХ СОЧЕТАНИЙ ПОДЪЯЗЫКА ЭКОЛОГИИ

В данной статье рассматриваются ядерные термины в состав терминологических сочетаний подъязыка экологии в таджикском и английском языках, которые являются основой для создания терминологических единиц, поскольку несут в себе основную информационную нагрузку. В процессе анализа экологических терминов в таджикском языке было выявлено более 110 ядерных терминов. В терминосистеме таджикской и английской экологии было выявлено, что термины ядро составляют от 2 до 150 терминосочетания. Среди них термины, которые являются ядром более 10 терминов данной сферы, считаются продуктивными.

Ключевые слова: терминологические сочитание, модель, синтаксический метод, терминообразованые, структурные типы, экология, предложный, терминосистема

THE NUCLEAR TERMS AS PART OF THE TERMINOLOGICAL COMBINATIONS OF THE ECOLOGY

The nuclear terms as part of the terminological combinations of the ecology in the Tajik and English languages are reviewed in the article. These terms are the basis for creating terminological units, since they carry the main information load. During the analysis of ecological terms in the Tajik language, more than 110 nuclear terms were identified. It was defined that the nuclear terms form from 2 to 150 terminological combinations in the term system of Tajik and English ecology. Among them, terms that are the nuclear of more than 10 terms in this field are considered productive.

Keywords: term combination, model, syntactic method, term formation, structural types, ecology, prepositional, term system.

Сведения об авторе:

Каримов Шухрат Бозорович- кандидат филологических наук, заведующий кафедрой стилистики и теории перевода английского факультета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Телефон: (+992) 985112475, email; shuhrat-karimov2@mail.ru About author:

Karimov Shuhrat Bozorovich - Candidate of Philology, Head of the Department of Stylistics and Translation Theory of the English Faculty, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 985112475, email; shuhrat-karimov2@mail.ru

ДИАЛЕКТИЗМХОИ ЛЕКСИКИИ ЗАРФЙ ДАР НИГОРИШОТИ БОЦЙ РАЩМЗОДА

Саидова С.Г.

Донишкадаи омузгории Тоцикистон дар нощяи Рашт

Диалектизмхои лексикии хосса миёни дигар навъхои диалектизмхои лексики макоми махсус доранд. Н.М. Шанский ба ин гурух чунин вохидхои лугавиро нисбат медихад, ки дар забони адабй роич нестанд ва ашёе, ки онхо номбар мекунанд, дар забони меъёрй тавассути муодилхои дигар ифода меёбанд [9, с. 118]. Аз ин пештар бо хамин маънй И. А. Оссоветский навишта буд, ки диалектизмхои лексикии хосса вожахое мебошанд, ки ашёи ифода намудаи онхо дар забони адабй бо синонимхои гуногун номбар карда мешаванд ва ё он ашё дар забони адабй умуман ба ягон калима ифода намеёбад [3, с.360]. Фомина менависад, ки «Ба лексикаи лахчавй калимахое дохил мешаванд, ки истеъмоли онхо дар доираи ин ё он хавзаи чугрофй махдуд мемонанд» [7, с.171]. Дар мавриди тахлили диалектизмхои хикояхои Х,аким Карим Х. Хусейнов диалектизмхои лексикиро ба се гурух чудо карда, ба гурухи якум «диалектизмхои лексикии худуди истеъмолашон танг» ном гузошт [8, с.65]. Дар хакикат, ин чо мухакик истилохи «диалектизмхои лексикии хосса»-ро истифода накардааст, аммо аз рафти мухокима ва хулосахои у бармеояд, ки зимни мафхуми ибораи «диалектизмхои лексикии худуди истеъмолашон танг» хамоно диалектизмхои лексикии хоссаро дар назар дорад.

Диaлeктизмхои лeкcикии xоcca aз нигохи интишоpи локaлй мeтaвонaнд мaxдyдиcтeъмол ë фapоxиcтeъмол бyдa бошaнд вa aз х,даоби вожахои acлaн точикй вa хам иктибоот бa вучуд биëянд. Х,атто як кдоми диaлeктизмхои лeкcикии xоccapо вожахои мapбyт бa зaбони aдaбиëти клaccикй, ки дap зaбони мeъëpй pоич нecтaнд, низ тaшкил додa мeтaвонaнд.

Бояд кайд кapд, ки мaхоpaти cyxaншиноcии x,ap як каламкаш дacтaввaл дap шиноxтa тaвониcтaни вохидхои гуногуни лaфзй aз чониби y вa зимни такозои мавз^ъ вa ycлyби нигоpиш дap чои xyA бa коp aндоxтa тaвониcтaни онхо бa чaшм мexypaд. Мyтолиaи оcоpи ycтод Б. Рахимзода cобит мecозaд, ки y хамин гyнa иcтeъдод доpaд. м,взуи оcоpи ypо мeхpи вaтaн, мухаббат бa мeхнaт, пиpyзивy оcyдaгй вa шукуфоии хaëти мapдyми точик дap манотику махаллоти алохидаи Точикистон тaшкил мeдихaнд, ки am хамин пахлуи мacъaлa дap кaтоpи вожахои мyътaдили забон xох - ноxох зapypaти иcтифодaи yнcypхои махаллии нутк, аз кабили xeлхои гуногуни диaлeктизмхо, вохидхои xaлкй-гyфтyгyй, ^^тахои фpaзeологй, зapбyлмacaлy маколхои xaлкй в, амшли инхоpо пeш мeоpaд.

Зимни ба тacвиp гиpифтaни тapзy тapики ичpои амали инcон, пapaндвy xaзaндaгон, хайвонот ва ходдаахои олами во^й дap acapхои бaдeй вожaхоe, ки доpои мафхумхои аломат ва тapзy ичpои амал мeбошaнд, ба адибон xeлe ëpï мepacонaнд. Аз ин py, ахли калам ин навъи калимах^о хамчун воcитaи acоcй дap бобати нишон додани ягон чихати мухими тapз ва аломати ичpои амал аз забони зиндаи xaлк чида гиpифтa, дap таълифоти xeш мaвpиди иcтифодa кapоp мeдихaнд ва ба ин вошта, аз як тapaф, диккати xонaндapо ба ходдаахои тacвиpшaвaндa бeштap чалб намоянд, аз .n^rap тapaф, забони нигоpишоти xyдpо ба забони xaлк нaздиктap мecозaнд.

Диaлeктизмхои зapфй дap забони адабй, албатта, шнонимхои xyдpо доpaнд, аммо отнонимхои адабии онхо дap биcëp мaвpид бapои айнан ба тacвиp ги£>ифтани ходиcaхои pyйдодa дap acapхои бaдeй ниcбaт ба муодилхои лахчавии xyA доpои имконияти кaмтap мeбошaнд. Б. Рахимзода дap мaвpиди pyn rap овapдaни ин гypyхи диaлeктизмхо низ хамин чихати мacъaлapо ба хжоб гиpифтa, аз лахчахои махаллй вожaхоepо интиxобaн ба коp бypдaacт, ки тapзи ичpои aмaлpо ба тaвpи дигаохи xyди y ифода кapдaaнд. Мacaлaн, калимаву тapкибхои мисколаки (бу^да-бу^да, киcм-киcм, гpaм-гpaм, андак-андак), яклаба (яктapaфa, кач), чашмпар (зуд, дapхол), муфти курут (бaоcонй, бeдyшвоpй), истубист накарда (чолокона, тeз, фaвpaн) ва амшли инхо аз хамон кабиланд. Во^ан, ин навъи диaлeктизмхо дap acapхои Б. Рахимзода xeлe кам ба rap paфтaaнд ва аз нигохи ycлyбy тобишхои ycлyбй тафовути здад нaдоpaнд, аз лихози иcтeъмол бошад, ба лахчахои чанубй мaнcyбaнд.

Диaлeктизми мисколаки тapкибaн cоxтa буда, бо pохи кaлимacозии пacвaндй пайдо шудааст. Ин вожа аз peшaи мискол, ки маънии чeнaки вaзнpо ифода кapдa, ба 25 гp. бapобap acт [1, c.215], таваееути пacвaнди -аки cоxтa шyдaacт ва мафхуми тapзи aмaлpо ифода мecозaд. Дap хакикат, -аки дap лахчаи водии Рашт аз пacвaндхои xeлe фаъол буда, дap cоxтaни диaлeктизмхои гуногунмаъно, аз чумла зapфхо, зиëд иштиpок мeкyнaд [2, с.68-73].

Б. Рахимзода вожаи мисколакиpо дap шeъpи «Ин чй гап ?» , ки мазмуни хачвй доpaд, иcтифодa кapдa, ба воcитaи он вазъи ногyвоpи боло paфтaни нapxy наво ва кам rap^n,™ бaъзe анвои caбзaвотpо дap бозоpхои шaхp caxт ба танкид гиpифтaacт: Бодиринг мпскрлакй шуд дaр фуруш, Бaъзe лаззат мебарад аз рангу руш, [4, c. 393J

Калимаи мисколаки дap байти боло тобишй эмотcионaлй доpaд ва ин тобиш ибоpaт аз ишоpa ба бeпapвоию бeхaвcaлaгии aшxоcи му^а^й дap бобати таъмин намудани бозоpхои шaхp аз анвои caбзaвотy мeвaчот мeбошaд.

Б. Рахимзода дap шeъpи «Aproa ба xоpпyштaк», ки мазмуни он capопо танкиди aшxоcи мyFpиз ва nyprypy хавобаланд, аз зу^аи Kp,n^p ва мaнcaбдоpони ба y монанд мeбошaд, диaлeктизми яклабаpо ба коp бypдaacт. Ин вожа дap лахчаи водии Рашт дap мaвpидe иcтeъмол мeëбaд, ки arap кате тaккaбyp дошта бошад ва аз pyH кибp токии xyдpо дap як тapaфи cap ва ë дap пeшонa болои як кош гузошта бошад: Карру фарри Кодирро Бинед, кораш дабдаба, Тоциашро мемонад То сари цош яклаба. [4, c.402]

Калимаи мaзкyp дap ин банд бapои таъмини чихати экcпpeccивии нутки адиб мaвpиди истифода кapоp гиpифтaacт. Хддафи муаллиф аз истифодаи он ба xонaндa нишон додани одати бади одaмонecт, ки дaFдaFaю xyднaмоиpо дуст мeдоpaнд. Итеони комил, дap хакикат, дap ботин Fypyp нaмeпapвapaд. Вокeaн, вазифаи хap як адиб ва acapи бaдeй - xох назм бошад, xох нacp, пeш аз хама, тapбияи инcони xyдшиноc ва аз нигохи маънавдат мукаммал хиcоб мeëбaд.

Синоними диалектизми HR^ia6a, ки он xам ба тарзи амал оид аст, дар забони гуФтории омма вожаи нимга мебошад. Б. Раxимзода дар шеъри «^урча ва курбока» онро низ мавриди корбаст карор додааст. Ин шеър тамсилист ва дар он аз бепарвоию мexнатгypeзии ашxоси адоxида дар симои курбока, ки тобистон токиро дар як тарафи сар гузошта, бовикор бо дигарон сyxбат карда мегардаду барои зимистон чизе заxиpа намекунад ва мexнатпазиpии мардуми мexнатй дар симои мурча, ки барои зимистон заxмат кашида, анвои гуногуни xypданй заxиpа мекунад, с^ан ба миëн оварда шудааст. Шоир дар образи мурча ва курбока ду гурухи одамонро бо xам мукобил мегузорад: одамони баномусу мexнаткаpин ва одамони беору коргурезро. Ана хамин мукобила тавассути диалектизми туппи ва вожаи нимтa, ки дорои эмотсияи баланд мебошад, xeлe ачиб сурат гирифтааст:

Туппмро HuMma монда,

Лщкрдан аст кораш, [4, с. 400]

Дар ин порча, чи тавре ки мебинем, калимаи .iaKKiwaH низ ба кор рафтааст, ки xyсyсияти мeъëpй надорад. Ин вожа дар адабжти бадей одатан дар услуби дурушти ифода истифода мешавад. Б. Рахимзода хам онро бо максади бориз ба калам додани амадиëти номатлуби персонажи манфй (дар айни хол курбока) ва хамзамон барои баxшидани оханги xалкй ба забони шеър маxсyс руи кор овардааст. Аз тавъам овардани калимахои омданаи .iaKKiwaH ва нимтa бо диалектизми туппй шоир ин чо чихати экспрессивии сyxанpо хам дар шеър таъмин кардааст.

Диалектизми якпapa дар лахчаи водии Рашт бо диалектизми Hk\ia6a маънан умумият дорад (мегуянд: Тоци-ш йапара мундагй, фук-ъш чъхт-ай). Вале дар шеъри «Такамой» Б. Рахимзода онро ба маънии андак дигар - «бонафрат, бокахру газаб, бо кираи чашм, яктарафа нигах кардан» нисбат ба такка кор фармудааст, ки ин маънй шояд аз дехаи xyди y ва атрофу акнофи он берун баромада натавонад.

Диалектизми якпapa дар шеър тобиши маxсyси эмотсионалй пайдо кардааст ва зимни он адиб нафрати на танхо одамонро, балки хайвонот - таккаро хам нисбат ба муллохои саллакалони пурхиллаву аввомфиреб нишон додан мexоxад:

Бачекам кардаш сара,

Бишуд цудо цангара.

Нигоу мекард якпара,

Дамишохашчунара..[5, с. 117]

Дар ин банди чормисрагй якбора се калимаи лахчавй (бачекам, чудо, якпара) дар иртиботи хам оварда шудаанд, ки ин бесабаб нест ва сабаб дар он аст, ки : а) xyn^ шеър маншаъи xалкй дорад ва табиист, ки эчоджти дахонии xалк асосан тавассути лахча сароида мешавад; б) унсурхои лахчавй барои муассир баромадани услуби тасвир xизмат мекунанд, завки xонандаpо ба чуш меоранд ва бо содагии xyд ба кас илхом мeбаxшанд; в) онхо ба нутк обуранг ва тобиши маxсyси xаячонбаxш зам карда, барои табииву xаëтй ба калам додани амалжти персонажхо ба адибон имконияти васеътар фарохам меоранд; г) юмори шоирро таъмин месозанд.

Б. Рахимзода дар «Касосгирии Сокй», ки аз хикояхои асосии мачмуаи «Шах,чанор» мебошад, аз диалектизмхои лексикй xeлe здад истифода кардааст ва бо ин рох кушиш намудааст, ки xалкияти забони хикояи xyдpо таъмин созад. Яке аз хамон диалектизмхо 4amMiiap аст, ки дар маънии «зуд, дархол, очил» аз лахчаи зодгохи адиб берун баромада наметавонад. Ин диалектизмро муаллиф дар мавриди ба тасвир гирифтани холати гурезагиву пинхоншавии персонажи манфии хикоя - Домиди мастчохй, ки солхои инкилоб аз каллабурхои мири Mастчоx буда, пас аз шикаст xypдани мир дар Рашт пинхонй оворагардй мекард, дар с^ани тасвирии xyд кор фармудааст:

Дар бозгашт ба Сари Ришка ном чой, ки зич даpаxтони сафедору олуча дошт, марди баландкомати муйлабноке аз байни даpаxтзоp, як намудор шуду дар як чaшмпap гайб зад [5, c.155].

Myаллиф дар ин мисол метавонист аз синонимхои адабии он (зуд, тез, дархол) кор бигирад, аммо диалектизми чaшмпap бо андак тобиши маъной, ки дар мафхуми лахзагй доштани он зохир мегардад ва нихоят зуду очил анчом пазируфтани амалро мефахмонад, аз синонимхои мeъëpии xyA андак бартарй дорад ва мудаои адиб тавассути он xyбтаp ифода мeëбад. Mаxз хамин пахлуи масъала водор соxтааст, ки Б. Рахимзода аз диалектизми мазкур кор бигирад.

Диалектизми муфти KypyT, ки дар колаби иборахои pexта соxта шудааст, низ дар хикояи «Касосгирии Сокй» истифода шудааст. Ч,ои корбуди он нутки персонажи хикоя - Асо мебошад. Ин диалектизм заминаи мачозй дорад ва маънии он, ки «баосонй ва бе ягон мушкилот» аст, дар хамин асос руидааст. Дар коре, ки баосонй анчом мeëбад ва хар ашëe, ки

бe мушкилот ба дacт дapовapдa мeшaвaд, дap лахчаи водии Рашт ин тapзи ичpои aмaлpо «муфти кугут» мeгyянд. Б. Рахимзода диaлeктизми мaзкyppо дap мaвpиди тacвиpи хиллаву нaйpaнги ба Соки ëд додаи чypaaш - Acо ва ба отонй paхо ëфтaни Соки аз дасти амакаш хангоми кишту коp дap caхpо иcтифодa бypдaacт:

- Сокичон, пapво накун, як хиллаат нишон мeдихaм, ки муфти курут аз дасти амакат xaroc мeшaвй [5, c.165].

Дap ин миcол диaлeктизми муфти курут доpои эмотcияи мaxcyc acт, ки таваееути он адиб мexохaд нaйpaнгхои пyp аз ш^ии Сокию чypaхояшpо фош намуда, бо ин pох завку хaвacи xонaндapо бapои то оxиp xондaни хикоя ба чунбиш овapдa, xyб xaндонaд ва pyхи ypо болида шзад. Дамаи ин аз табиати зaвкпapвapи xyди муаллиф ба бepyн омадааст.

Дap м,чму,и «Шaхчaноp» хикояecт бо номи «Пахлавонии Mиpзо». Дикоя чандон ваесъ нecт, аммо дap он диaлeктизмхои лeкcикй аз pyи зapypaт чо-чо ба коp paфтaaнд. Тapкиби истубист накарда аз гунаи онхост. Ин диaлeктизм шаклан дap колаби фeъли хол офapидa шуда бошад хам, дap лахчаи водии Рашт xycyc^ra зapфй зохиp мeкyнaд ва дap ифодаи мафхуми «бeдиpaнг, бeиcтихолa, чолокона» омада, тapзи ичpои aмaлpо мeфaхмонaд. Вай дap cyxaни пepcонaжи хикоя - Mиpзо, ки аз бeдодихои лaшкapи Фузайл дap водии Рашт ва даст ба гиббон шудану FOлиб омадани xyдaш ба як тан аз пахлавонхои Фузайл ба Сокй E^cca мeкapд, истифода гapдидaacт:

Ин мaнзapapо дида, гоши чашмонам тоpик шуд, токатам намонд ва аз xy^ пycтaм гузашта истубист накарда аз гиpeбони ин малъун гиpифтaм [5, с.176].

Дap миcоли боло диaлeктизми истубист накарда вазифаи муайяни ycлyбй дошта, бapои таъмини обypaнги бaдeии хикоя, ба тacвиp гиpифтaни ходиcaхои зиндагй ва хамачониба нишон додани чacоpaтy мyбоpизaи дeхконхои оддй дap cимои Mиpзо, ки обpaзи типпиcт, иcтодaгapии онхо дap мукобили ахли cитaм pyH коp овapдa шyдaacт.

Бояд кайд кapд, ки ин диaлeктизмхои зapфиpо аз ягон лyFaт пайдо кapдa нaтaвониcтeм.

Ба ин тapик, диaлeктизмхои лeкcикии xоcca дap эчодиëти Б. Рахимзода вазифахои гуногуни ycлyбиpо ба ичpо pacонидa, аз як тapaф, дap кaтоpи yнcypхои умумишавандаи нутк xaлкияти забони acapхои ypо таъмин кapдa бошанд, аз дигap тapaф, бapои вокeй, табий ва мyaccиpy пypобypaнг бapомaдaни нигоpишоти адиб xизмaт намудаанд.

Аз ,н6ухи диaлeктизмхои лeкcикии xоccaи зapфй, ки мaвpиди диду боздид кapоp дода шудаанд, вожахои мисколаки, яклаба,чашмпар, муфти курут, истубист накарда ва амшли инхо алхол дap мyховapaи мapдyм то чоe фаъол буда, дap мaвpидхои зapypй cинонимхои мeъëpии xyдpо иваз кapдa мeтaвонaнд.

Maводи чaмъкapдaи мо аз acapхои Б. Рахимзода cобит мecозaд, ки адиб ба забони зиндаи мapдyми точик ва эчодиëти шифохй тaвaччyхи зиëд доштaacт. Чyнонe ки дap боло кайд кapдa шуд, ин диaлeктизмx,о моли лахчах,ои чанубй махруб мeëбaнд ва хдмчунин аз шнонимх,ои мeъëpии xyд бо доштани тобишх,ои мaxcyc бapтapй доpaнд, вaлe xycycияти yмyмииcтeъмолй нaдоpaнд. Ин аст, ки дap acapхои y yнcypхои лахчавй вобacтa ба такозои устуби бaдeй гох чо-чо ва гох фapовон ба мушохида мepacaнд. Аммо ба нaзap чунин мeнaмояд, ки дap ин чода адиб на хaмeшa муваффакият ба даст овapдaacт. Ин адиби cyxaншиноcy коpдидa дap pyи коp овapдaни ин навъи диaлeктизмхо мeъëpи иcтифодapо ба хдооб нaгиpифтa, бe шapхy бaëн онx,оpо ба коp aндоxтaacт, ки дap натича xонaндa ба умки маънй capфaхм paфтa нaмeтaвонaд. Дap ин мaвpид Ф.П.Филин чунин мeфapмояд: «Адиб бояд донад, ки дap забон калимахои адабии умумифахм ва хам диaлeктизмхо мавчуданд, ки диaлeктизмхо xycycияти yмyмииcтeъмолй нaдоpaнд. Бapои он ки acapи адиб ба хама фахмо бошад, бояд y оммаи ваеси xонaндaи xyдpо дap мадди нaзap rapa^» [б, с.29].

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Kynraër ч 12 I С. Айнй - Дyшaнбe , 1976, 563 c.

2. Иcмоилов Ш. Суффикш -акй дap лахчаи Kapотeгин I Ш. Иcмоилов II Зaбоншиноcии точик - Дyшaнбe, 1984, С. 68-73. 3. Оccовeцкий И. А. Диaлeктнaя nexcnRa в пpоизвeдeнияx cовeтcкой xyдожcтвeнной литepaтypы I И. А. Оccовeтcкий II Вопpоcы языка cовpeмeнной pyccкой литepaтypы - M. , 1971, С. 319328.

3. Рахимзода Б. Рохи тайшуда I Б. Рахимзода - Душанбе 1966, 514 c.

4. Рахимзода Б. Шaхчaноp I Б. Рахимзода - Дyшaнбe, 2010, 224 c. 6. Филин Ф. П. Язык xyдожecтвeнной лиepaтypы и чистоль II Рyccкaя peчь I Ф. П. Филин - M. , №4, 1977, С. 26 - 36.

5. Фомина M. И. Совpeмeный pycœrn язык I M. И. Фомина - M. , 1983, 335 c.

6. Дутейнов Х. Диaлeктизмxо дap забони хикоядои Даким Кapим I Х. Дугейнов II Macъaлaлои забоншиноши точик - Дyшaнбe, 1964, С. 58-72.

7. Шашкий H. M. Лeкcикология cовpeмeнного pyccкого языка I H. M. Шашкий - M. , 1972 - 327 c.

ЛЕКСИКО-НАРЕЧНЫЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ В ЛИТЕРАТУРНЫХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ БАКИ РАХИМЗОДЫ

При описании стиля и способа выполнения человека, птиц, животных и событий реального мира в литературных произведениях слова, выражающие знак и стиль выполнения, очень помогают авторам и настаивают на использовании элементов региональной речи, вклучая различные виды диалектизмов, народно-говорящие единицы, фразиология в пословицах и тому подобное. В этой статье автор рассмотрела эту проблему и показала, что во время использования лексико-наречных диалектизмов Боки Рахимзода выбрал слова из региональных далектов, которые он предпочитал использовать.

Ключевые слова: наречие, диалектизм, народно-говорящие единицы, фразеология, стил, эмотция, персонаж, юмор.

LEXICAL-ADVERBIAL DIALECTISMS IN BOQI RAHIMZODA'S LITRARY WORKS

During describing the style and the way of doing of Human, birds, animals and the events of real world in literary works, the words expressing the sign and the style of doing, help the authors much and insist the use of regional speech's elements including the different kinds of dialectisms folklore-saying units, phraseology in proverbs and like these. In this article author considered this issues and showed that during using of laxical-adverbial dialectisms Boqi Rahimzoda chosed the words from ragional dialacts which he preferred to use.

Keywords: adverb, dialectisms, stylistic, folklore-saying units, phraseology, poetry, emotion, personage, humour.

Сведение об авторе:

Саидова Сайёра Гадохмадовна - Аспирант кафедры современного таджикского языка филологического факультета Таджикскго национального университета Тел: (+992) 988567950

About the autor:

Saidova Saiyora Gadohmadovna - The aspirant of modern Tajik language department, philology faculty Tajik Natsional University Phone: (+992) 988567950

ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ МИКРОПОЛЕ «ХЛЕБ» В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Нодирова С.С.

Кулябский государственный университет имени А.Рудаки

Сведений о пищевом режиме и питания таджиков с древнейших времен в литературах встречается очень мало. Краткие упоминания о пище таджиков еще с конца Х1Х - начала ХХ вв. имеются в трудах русских исследователе А.А. Семенова [12, с.52], М.С. Андреева [3, с.69], Н.А. Кислякова [5, с.119], Н.Н. Ершова и др.

Одной из наиболее устойчивых форм культуры нации и народности является ее национальная кухня. Различные культуры -таджикская и английская, различные традиции кулинарии, различные питания имеют свою особенность в способе приготовлении.

В микрополе «хлеб» таджикского языка содержится больше лексем, чем в английском, т.к. в таджикском языке существует больше названий мучных изделий. Одним из основных продуктов питания таджиков является хлеб в виде различных лепешек - flat cake домашнего приготовления и очень разнообразный ассортимент мучных изделий, приготовленных в виде лапши, похлебок. У таджиков хлеб домашнего приготовления нон (лепешка) -flat cake почитается с древнейших времен как символ святости и на столе - дастархане она ставится на самом почетном месте, т.е. в середину. Способ приготовления лепешки - flat cake у таджиков разнообразный и приготовляется населением не только северных районов, но и южной части Таджикистана как кислый и как пресный. Кислый хлеб в лексиконе таджиков называется нони хамир, а пресный - нони фатир- unleavened, azymous; unleavened bread f5, с.143]. Лепешки выпекают из пшеничной (гандуми) муки. У таджиков хлеб домашнего приготовления -лепешка разделяется на несколько видов: нони фатир - unleavened, azymous; unleavened bread (лепёшка из пресного теста) f14, с.703], нони гирда - flat bread, чаппоти (нони тунук)- chapotti (тонкая лепёшка), нони кунчути - flat bread with sesame-лепёшка с кунджутом), нони цаза-flat bread with fat cracklings- (лепёшка со шкварками), нони ширмол- noni shirmol (flat bread with milk) -(лепёшка на молоке), нони заргора- flat bread from cornmeal, maize flat cake- (лепёшка из

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.