Научная статья на тему 'Land reform in northern Tajikistan in the late twentieth and early twentieth century'

Land reform in northern Tajikistan in the late twentieth and early twentieth century Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
2233
92
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕФОРМА НЕЗАВИСИМОСТЬ / ЗЕМЕЛЬНАЯ РЕФОРМА / ДЕХКАНСКИЕ ХОЗЯЙСТВА / АГРАРНАЯ СФЕРА / УКАЗЫ / ПРЕОБРАЗОВАНИЯ / REFORM / INDEPENDENCE / LAND REFORM / PRIVATE FARMS / THE AGRICULTURAL SECTOR / ORDERS / CONVERSION

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бобоев Абдуазиз Абдусамиевич

Рассматривается социальная, экономическая и политическая жизнь на северном Таджикистане в годы независимости.После принятия независимости в республике начались реформы во всех отраслях общественной жизни народа.Основное содержание исследования составлят анализ развития законодательной системы и принятие новых законов и других актов по земельной реформе и дехканских хозяйств,а также анализ развития земельной реформы в северном Таджикистан. Подчёркивается, что в Согдийской области реформа началось позднее и продолжается до сих пор. Автор даёт обобщённую характеристику, что массовое развитие дехканских и индивидуальных хозяйств в северном Таджикистане приходится на 2013-2014 годах. Автор приходит к заключении, что проблемы земельной реформы в Таджикистане мало изучены и требуют дальнейших исследований.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Земельная реформа в Северном Таджикистане в конце ХХ и начале ХХ вв

The article discusses the social, economic and political life in the country and in northern Tajikistan in the years of independence. After the adoption of the independence of the republic it have begun reforms in all spheres of social life of the people. The main contents of the study drawn up on the analysis of legislative development of the system and the adoption of new laws and other acts of land reform and agriculture farms, the article analyzes the development of the land reform in northern Tajikistan Country. It is emphasized that in the Sughd region reformation started later and is still ongoing. The author gives a generalized response that mass development in northern Tajikistan, farms and individual farms are transformed for the years 2013-2014. The author concludes that the problem of land reform in Tajikistan is less studied and requires further research.

Текст научной работы на тему «Land reform in northern Tajikistan in the late twentieth and early twentieth century»

НОМАИ inimiiimx. УЧЁНЫЕ записки, SCTENTTFTC NOTES, № 3(48) 20!6

УДК 333.41 А.А.БОБОЕВ

ББК.65.9 (2) 32-5

ИСЛОХОТИ ЗАМИН ДАР ШИМОЛИ ТОЧИКИСТОН ДАР ОХИРИ АСРИ ХХ ВА

ОГОЗИ АСРИ XXI

Калидвожа^о: ислохот, сощибихтиёрй, ислощоти замин, хоцагщои дех,цонй, ссщаи аграрй, фармощо, та чдид.

Соли 1985 дар тамоми собик Иттиходи Шуравй бозсозй огоз гардида, дар хдёти халкхои каламрави шуравй тагйироти куллй ба амал овард.Бозсозй бисёр аз камбудихоро ошкор сохта, дар мамлакати шуравй рухияи ошкорбаёнй ва фошгуиро ворид намуд.

Дар замони бозсозй масъалаи ташаккул ва тачдиди тамоми сохахои хочагии халки мамлакат хамчун масъалаи асосй дар маркази диккат буд. Вазъияти дар сохаи иктисодиёт ва сиёсат ба амал омада, авзои ичтимоиву иктисодй ва сиёсии тамоми чумхурихои шуравиро ба парешонию парокандагй оварда расонд.

Дар охири асри ХХ ва огози асри XXI дар хдёти сиёсиву ичтимоии чумхурихои собик Иттифоки Шуравй тагйироти куллй ба амал омада, аксари онхо сохибистиклол гардиданд. Аз чумла Чумхурии Точикистон 9-уми сентябри соли 1991 худро хамчун давлати сохибихтиёр эълон карда, сохти нави давлатдориро пеш гирифт.

Чумхурии Точикистон, ки мисли дигар давлатхои Осиёи Миёна якбора сохти давлатдории демократй ва хукукбунёдро пеш гирифт,ки ин чараёни таърихй ба рушди ояндаи Точикистон монеахои зиёдеро ба вучуд овард.Дар баъзе минтакахои мамлакат ин монеахо то хол идома ёфта, барои инкишофи иктисодиёту ичтимоиёти мамлакат мушкилот ба вучуд оварда истодааст.Дар эъломияи сохибихтиёрии Ч,умхурии Точикистон бунёди давлати демократй ва хукукбунёд вазифаи аввалиндарача ба шумор рафта, гузаронидани ислохотро дар тамоми сохахои хочагии халки Чумхурии Точикистон талаб менамуд.

Дар баробари дигар сохахо кишоварзии чумхурй низ ру ба бозсозиву муносибатхои нави хочагидорй нихода, то имруз дигаргунихои зиёдро аз сар гузаронд.

Точикистон давлати аграрй ба шумор рафта,80% ахолии чумхурй дар дехахо истикомат менамоянд,зиндагонии худро аз хисоби маблагхои аз сохаи кишоварзй ба даст оварда таъмин менамоянд. Гузаронидани ислохот дар сохаи кишоварзй, замин ва об вазифаи аввалиндарачаи давлати тозабунёд ба шумор меравад.

Аз ин ру давлат ва Хукумати Точикистон ба рушди сохаи кишоварзй ахамияти хос зохир менамоянд. Дар Паёми Президенти мамлакат Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон оид ба рушди ин соха нуктахои зеринро баён намудаанд: «Бахши кишоварзй яке аз сохахои мухимтарини иктисоди миллй буда, таъмини хадафи стратегии Хукумат, яъне амнияти озукавории мамлакат, асосан аз сатхи рушди он вобаста мебошад» (6, 5-6).

Дар давраи истиклолияти Чумхурии Точикистон чихати рушди сохаи кишоварзй аз тарафи Хукумати Чумхурии Точикистон гузаронидани ислохоти замин, тачдиди хочагихо ва кабули барномахои давлатй оид ба рушди сохахои растанипарварй, чорводорй, тухмипарварй ва таъминот бо техникаи кишоварзй, ба рушди соха таккони чиддй бахшид. Дар мачмуъ то имруз дар сохаи кишоварзй 13 барномаи давлатии сохавй кабул гардид.

Ислохот дар сохаи замин, об ва кишоварзй ба тачдиди хочагихои калон ва дар заминаи онхо ташкил намудани шаклхои нави хочагидориро ба вучуд овард. Аммо гузаронидани ин ислохот якчанд монеа,муаммо ва мушкилотро ба вучуд овард.

Ин, пеш аз хама, надоштан ва ё нокофй будани донишхои хукукй, иктисодй ва сиёсии шахрвандони Чумхурии Точикистон дар ин соха аст, ки гузаронидани ислохотро боз хам мушкил менамояд.Дар баробари ин аввали солхои 90 - уми асри XX дар Чумхурии Точикистон чанги шахрвандй огоз ёфт , ки дар натича пойгохи моддию техникии сохаи кишоварзй пурра ё кисман нобуд гардида, раванди гузаронидани ислохотро дар ин соха боз хам мушкил менамуд.Кабул шудани конунхо ва санадхои меъёрии хукукй аз тарафи Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон ва Хукумати чумхурй, барои гузаронидани ислохот заминахои хукукй гузошт. Аз тарафи Хукумати Чумхурии Точикистон якчанд санади меъёрй, аз кабили Конуни Чумхурии Точикистон "Дар

НОМАИ innnilim\. УЧЁНЫЕ ЗАПИСКИ, SCTENTTFTC NOTES* № 3(48) 20!6

бораи чамъияти саххомй"(2, 192)Донуни Чумхурии Точикистон "Дар бораи хочагии дех;онй (фермерй)"(1, 134), Кодекси замини Чумхурии Точикистон (3, 223), барномахои давлатй ва дигар ;онуну санадхои ху;у;й ;абул гардид.Ма;сад аз ;абули ин санадхо ва барномахо, пеш аз хама, аз инхисори давлатй берун баровардани сохаи хочагии ;ишло; ва таксими хочагихои бузург ба хочагихои хурду миёна ба шумор мерафт. Гузаронидани ислохот дар колхозу совхозхо барои бо чои корй таъмин намудани дех;онон ва дар ин замина таъмини амнияти озукаворй ва дигар масъалахои ичтимой халли дигар масъалахои ичтимой мусоидат менамуд. Баъди гузаронидани ислохот дар давраи аввал ба чойи колхозу совхозхо кооперативхои истехсолй чамъиятхои сахомй ё дигар намуди фаъолияти хочагидорй ташкил карда шуд, ки аз тарафи давлат маблаггузорй карда шуд. Баъди гузаронидани ислохот хочагихои нав таъсис ёфта бошанд хам, шакли пешинаи идоракунй ва хочагидории кухна хануз побарчо буд.

Дар даврони шуравй сохаи аграрии Чумхурии Точикистон дар мувозинати давлат ;арор дошт ва тамоми мушкилоти ин сохаро давлат бартараф менамуд. Аммо сохди нави хочагидори такозо мекард, ки тамоми мушкилотро худи сохиби замин хал намояд.Аз ин лихоз аз сабаби камтачрибагии дехдонон муфлисшавии шаклхои нави хочагидорй сар шуд ва ба ин сабаб Хукумати Чумхурии Точикистон гузаронидани ислохоти навро дар ин соха пеш гирифт. Зеро тамоми хочагихои навтаъсис муфлис шуда, аз андоз, об ва дигар ниходхои давлатй ;арздор монданд.

Бояд гуфт, ки ислохот дар сохаи хочагии ;ишло;и чумхурй аввал дар чануби мамлакат, баъдтар дар шимоли Точикистон гузаронида шуд.Дар соли 2014 дар вилояти Сугд 2968 хочагии калон, ба хочагихои нисбатан хурд та;сим карда шуд, ки дар натича зиёда аз 37 хазор хочагии дех;онии нав таъсис дода шуд.Сертификати ху;у;и истифодаи замин ба хочагихои навтаъсиси дех;онй ройгон та;сим карда шуд. Аз руи омори мавчуда дар давоми ду соли охир хочагихои дех;онй 30,4 хазор адад сертификати ху;у;и истифодаи заминро ройгон дастрас намудаанд (5, 287).

Барои тачдиди пурраи хочагихои калон дар асоси стратегияи рушди сохаи кишоварзй ;арори раиси вилояти Сугд тахти № 480 аз 10 декабри соли 2014, «Оид ба азнавташкилдихии кооперативхои кишоварзй ва тачдиди хочагихои дехконии калонхачми вилояти Сугд» аз ба тавсиб расида, корхо дар ин самт бомаром идома ёфта истоданд(4, 97).

Барои расонидани кумаки амалй ба хочагихои дех;онй, аз чумла мусоидат намудан дар ташкили фаъолияти хочагидорй, дар маркази чамоатхои шахраку дехоти нохияхои вилояти Сугд ташкили марказхои хизматрасонй амал менамоянд.Дар соли 2014 дар вилояти Сугд 575 адад маркази хизматрасонии техникй ташкил карда шуда, дар онхо 9351 адад трактор барои истифодаи умум вогузор гардид. Fайр аз ин барои таъмини дастрасии хочагихои дех;онии вилояти Сугд ба захирахои моддию техникй 66 адад магозаи фуруши тухмй , 47 адад магозаи фуруши захрдорухо ва 98 адад магозаи нурихои минералй ташкил гардидаанд(5,286).

Дар соли 2015 дар вилояти Сугд дар заминаи 488 хочагии дех;онии калон 5588 хочагии дех;онии нав таъсис дода шуд.Тибки омор назар ба солхои пештара бо гузаронидани ин ислохот мухочирати корй ба хоричи кишвар камтар шуд. Баъзе аз хочагихо ;арзи чамъшудаи андоз ва дигар ;арзхои худро пардохт намуда истодаанд. Лекин бо баробари ин дар Чумхурии Точикистон хануз хам хочагихое хастанд, ки аз шакли пешинаи идоракунии худ даст накашидаанд. Аз мивдори умумии хочагихои навташкил 5091 адад бо сертификати ху;у;и истифодаи замин таъмин гардида, шумораи умумии сахмдорони хочагихои ;айдшуда 29487 нафар ва шумораи сахмдорони аз мухочирати мехнатй баргашта 699 нафарро ташкил медихад ( 5,306).

Дар вилояти Сугд дар солхои 2014 -2015 назар ба солхои пештара тачдиди хочагихои дех;онй бештар шуда, дех;онон сохиби замин шуда истодаанд.Точикистон кишвари кишоварзй аст ва ин сохтор то дергох чунин мемонад. Асоси некуахволии мардуми кишварро дастовардхои чузъхои оммавии истехсоли кишоварзй, аз ;абили хочагихои инфиродй ва наздихавлигй,сохибони заминхои «президентй», кооперативхои хурди кишоварзй ташкил медихад.

Хамин тари;, барои ба таври ма;саднок ба анчом расонидани ислохоти сохаи аграрй,барои боз хам баланд бардоштани маърифати ху;у;ии хочагидорон рохбарияти давлат, Хукумати Чумхурии Точикистон меъёрхои ху;у;ии истифодабарии замин, принсипхои асосии ислохоти замин ва тачдиди корхонахои кишоварзиро таъмин намудааст. Ин омил барои пешрафти ислохоти замин дар мамлакат мусоидат намудааст.

НОМАИ inimiiimx. учёные записки. sctenttftc NOTES. № 3(48) 20! 6

ПАЙНАВИШТ:

1. Ахбори Мач,лиси Олии Чумхурии Точ,икистон.- 2001.- № 4.-256с.

2. Ахбори Мач,лиси Олии Чумхурии Точ,икистон.- 2007.- №3. -250 с.

3. Ахбори Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон.-2009.- №5.-238 с.

4. Архив Согдийской области Ф № 959.- оп. 1- Ед.хр. 320.- 121с.

5. Архив Согдийской области Ф № 959.- оп. 1- Ед.хр. 325.- 322с

6. Паёми Президенти Ч,умх,урии Точ,икистон Эмомалй Рах,мон ба Мач,лиси Олии Чумхурии Точ,икистон.- Душанбе, 2010. - 25 с.

REFERENCES:

1.News of Majlisi Oli.- 2001. №4.-256 p.

2.News of Majlisi 0li.2007. №3.-250 p.

3.News of Majlisi Oli.- 2009.- №5- 238 p.

4.Archive Sogd region f.№959 in1 un.st.320.-121p.

5.Archive Sogd region f.№959 in1 un.st.325.-322p.

6.Dispatch of prezident of Tajikistan to Majlisi Oli of Tajikistan.- Dushanbe, 2010.-25p.

Земельная реформа в Северном Таджикистане в конце ХХ и начале ХХ вв

Ключевые слова: реформа, независимость, земельная реформа, дехканские хозяйства, аграрная сфера, указы, преобразования

Рассматривается социальная, экономическая и политическая жизнь на северном Таджикистане в годы независимости.После принятия независимости в республике начались реформы во всех отраслях общественной жизни народа .Основное содержание исследования составлят анализ развития законодательной системы и принятие новых законов и других актов по земельной реформе и дехканских хозяйств,а также анализ развития земельной реформы в северном Таджикистане. Подчёркивается, что в Согдийской области реформа началось позднее и продолжается до сих пор. Автор даёт обобщённую характеристику, что массовое развитие дехканских и индивидуальных хозяйств в северном Таджикистане приходится на 2013-2014 годах. Автор приходит к заключении, что проблемы земельной реформы в Таджикистане мало изучены и требуют дальнейших исследований.

Land reform in Northern Tajikistan in the late twentieth and early twentieth century Keywords: reform, independence, land reform, private farms, the agricultural sector, orders, conversion

The article discusses the social, economic and political life in the country and in northern Tajikistan in the years of independence. After the adoption of the independence of the republic it have begun reforms in all spheres of social life of the people.

The main contents of the study drawn up on the analysis of legislative development of the system and the adoption of new laws and other acts of land reform and agriculture farms. the article analyzes the development of the land reform in northern Tajikistan Country. It is emphasized that in the Sughd region reformation started later and is still ongoing. The author gives a generalized response that mass development in northern Tajikistan, farms and individual farms are transformed for the years 2013-2014.

The author concludes that the problem of land reform in Tajikistan is less studied and requires further research.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Бобоев Абдуазиз Абдусамиевич, сармуаллими кафедраи цуцуцшиносии Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Тафуров (Цумхурии Точикистон, ш.Хучанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru Сведения об авторе:

Бобоев Абдуазиз Абдусамиевич, старший преподаватель кафедры правоведения Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд),E-mail:uchzaphgu@mail.ru Information about the author:

Boboev Abduaziz Abdusamievich, senior teacher of the Department of jurisprudence of the teaching history and law of Khujand State University named academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand) (Republic of Tajikistan, Khujand),E-mail: uchzaphgu@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.