Научная статья на тему 'ЛАЛМИКОР МАЙДОНДА ҚАТТИҚ БУҒДОЙНИНГ F1ДУРАГАЙ АВЛОДЛАРИДА ЎСИМЛИК БЎЙИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ ВА ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ'

ЛАЛМИКОР МАЙДОНДА ҚАТТИҚ БУҒДОЙНИНГ F1ДУРАГАЙ АВЛОДЛАРИДА ЎСИМЛИК БЎЙИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ ВА ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қаттиқ буғдой / нав / намуна / дурагай / ўсимлик бўйи / ирсийланиш кўрсаткичи / депрессия / гетерозис / селекция

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Қаршибоев Ҳасан Холбазарович, Амирова Муҳайё Собир Қизи

Мақолада қаттиқ буғдой генетикаси, селекцияси ва уруғчилиги лабораториясининг лалмикор майдондаги тажриба даласида лалми қаттиқ буғдойнинг F1 дурагай авлодларида ўсимлик бўйининг ирсийланиш кўрсаткичлари яъни устунлик даражаси бўйича олиб борилган илмий-тадқиқот натижалари келтирилган бўлиб, қаттиқ буғдойнинг F1 дурагай авлодида ўсимлик бўйининг ирсийланиши ва ўзгарувчанлиги бўйича тахлил натижалари баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЛАЛМИКОР МАЙДОНДА ҚАТТИҚ БУҒДОЙНИНГ F1ДУРАГАЙ АВЛОДЛАРИДА ЎСИМЛИК БЎЙИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ ВА ЎЗГАРУВЧАНЛИГИ»

........... Ol

NATURAL SCIENCES

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

ЛАЛМИКОР МАИДОНДА ЦАТТИЦ БУГДОЙНИНГ F1 ДУРАГАЙ АВЛОДЛАРИДА УСИМЛИК БУЙИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ ВА УЗГАРУВЧАНЛИГИ

К^аршибоев Х,асан Холбазарович

Кишлок хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) Амирова Мух;айё Собир кизи

Таянч докторант (PhD) Лалмикор дехдончилик илмий-тадкикот институти., e-mail: hasankarshiboev1984@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.10705068

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 16th February 2024 Accepted: 25th February 2024 Online: 26th February 2024

KEYWORDS Цаттиц бугдой, нав, намуна, дурагай, усимлик буйи, ирсийланиш курсаткичи, депрессия, гетерозис,

селекция.

Мацолада цаттиц бугдой генетикаси, селекцияси ва уругчилиги лабораториясининг лалмикор майдондаги тажриба даласида лалми цаттиц бугдойнинг Fi дурагай авлодларида усимлик буйининг ирсийланиш курсаткичлари яъни устунлик даражаси буйича олиб борилган илмий-тадцицот натижалари келтирилган булиб, цаттиц бугдойнинг Fi дурагай авлодида усимлик буйининг ирсийланиши ва узгарувчанлиги буйича тахлил натижалари баён этилган.

Кириш. Республикамизда катти; бугдой дони ноёб х,исобланиб, макарон ва кандолат мах,сулотлари ишлаб чи;ариш х,амда уларга булган эх,тиёжнинг ю;орилиги катти; бугдойни кенг майдонларда етиштиришни та;озо этади. Мамлакатимиз ози;-ов;ат саноатида макарон мах,сулотлари ишлаб чи;ариш учун бир йилда 500 минг тоннадан ошикро; катти; бугдой дони талаб этилади [7]. Бу талабни кондириш учун четдан 10-15 фоиз киммат нархларда катти; бугдой дони сотиб олиб келинмокда. Шунинг учун бугунги кунда ози;-ов;ат хавфсизлигини янада мустах,камлашда катти; бугдой экинининг таш;и мух,ит нокулай омилларига чидамли, х,осилдорлиги ва дон сифат курсаткичлари ю;ори булган лалми майдонларда етиштириш учун мух,им х,исобланган узун буйли навларини х,амда дурагайларини яратиш, уларни амалий селекция жараёнида куллаш селекционер олимлар олдидаги долзарб вазифалардан бири х,исобланади.

Лалми майдонларда етиштириладиган экинлар х,осилдорлиги йиллик ёгингарчилик микдорига богли;лиги куплаб тажрибаларда кузатилган. Бошо;ли дон экинларининг калта буйли навларида ёгингарчилик кам булган йилларда усимликнинг буйи паст булиб, илдиз тизими яхши ривожланмаслиги окибатида х,осилдорлиги кескин пасайиб кетиши тад;и;отларда ани;ланган.

Тадки;отларга кура калтапояликка каратилган селекция катор муаммоларни келтириб чи;арган. Калтапояли навлар усув даври натижасида кучсиз илдиз тизимига ва калта колеоптилга эга булган, бу эса уларнинг курго;чиликка чидамлигини ва дала

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

унувчанлигини пасайтирган. Калтапояли навларнинг баланд буйлиларга нисбатан совуцца чидамлилиги пастроц эканлиги келтирилган [1].

Усимликларни дурагайлашда мицдорий белгиларнинг юцори курсаткичлари F1 бугинда доминант булади, масалан, баланд буйли усимлик калта буйли усимлик билан чатиштирилганда баланд буйли усимлик доминант белги булади. Йирик донга эга булган навлар майда донли навлар билан чатиштирилганда йирик донлилик белгиси доминантлик цилади [4].

Материаллар ва методлар. Илмий-тадцицотлар Лалмикор дехдончилик илмий-тадцицот институтининг цаттиц бугдой генетикаси, селекцияси ва уругчилиги лабораториясида 2023 йилда олиб борилди. Тажриба кузатувлари, тахлиллар Бутуниттифоц усимликшунослик институти [6] х,амда ДДЭИТИ Галлаорол ИТС томонидан цабул цилинган [2] услубий цулланмалар буйича. Тажрибалардан олинган натижаларнинг математик тах,лили Б.А.Доспехов [3] услуби асосида амалга оширилди.

Цаттиц бугдойнинг F1 дурагайларида усимлик буйининг ирсийланиш курсаткичи яъни устунлик даражаси (hp) ни аницлашда F.Petr, K.Frey [5] формуласидан фойдаланилди:

hp

Fi - MP Р MP

Бу ерда;

hp - ирсийланиш характерининг курсаткичи;

F1 - биринчи авлод дурагайи белгиларининг уртача курсаткичи;

МР - ота-она белгиларининг уртача курсаткичи;

Р - энг яхши ота-она белгиларининг уртача курсаткичи.

Натижалар ва уларнинг тахлили. Лалми майдонларда етиштирилаётган цаттиц бугдой навларида эртапишарлик, цургоцчиликка чидамлилик, цимматли хужалик белги ва хусусиятларидан ташцари усимлик буйининг узун булишлиги х,ам мух,им ах,амиятга эга курсаткичлардан бири х,исобланади.

Олиб борилган тадцицотлар давомида лалми цаттиц бугдойнинг F1 дурагай авлодларида усимлик буйининг ирсийланиш курсаткичи тахлиллар асосида урганилди. Тахлил натижаларига кура лалми цаттиц бугдойнинг F1 дурагай авлодларида усимлик буйининг наслдан наслга утиши яъни ирсийланиш курсаткичлари тахлил цилинган 22 та дурагай бирикмаларидан 1 та дурагайида усимлик буйининг ота-она ва биринчи авлод дурагай белгиларига мос келганлиги кузатилди. Цаттиц бугдойнинг 7 та F1 дурагайларида усимлик буйининг ота ёки она томонга ижобий огиши аницланди. 1 та дурагайда белгининг ота ёки она томонга салбий огиши кузатилиб, 1 та дурагайда усимлик буйининг яхши томонга тулиц доминантлиги, 1 та дурагайда усимлик буйининг ёмон томонга тулиц доминантлиги, 10 та дурагайда юцори доминантлик (гетерозис) х,одисаси, 1 та дурагайда депрессия х,одисаси аницланди.

Цаттиц бугдойнинг Леукурум-3 х Haurani (Ливан) F1 дурагайида (hp=0,0 ) га тенг булиб, усимлик буйи оналик шаклида 92,0 см, F1 дурагайида 82,0 см ва оталик шаклида 72,0 см га тенг булиб, дурагайда усимлик буйининг ирсийланиши оналик шаклига мос келганлиги кузатилди.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

KaTTH; öyFgOfiHHHr 7 Ta Fi gyparafiflapuga .AeyKypyM-3 x Icamoram 7/Der (.^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=0,5 ra) ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 89,0 cm, Fi gyparafiuga 82,0 cm Ba OTa^HK maKfluga 61,0 cm hh, ^eyKypyM-3 x Mrb (.^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=0,7 ra) ycHM^HK öyfiu OHa^HK maKfluga 94,0 cm, Fi gyparafiuga 90,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 68,0 cm hh, ^eyKypyM-3 x Mrb 3 (.^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=0,3 ra) ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 90,0 cm, Fi gyparafiuga 80,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 63,0 cm hh, ^aBOx,up x Tae ig 139800 (^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=0,6 ra) ra TeHr öyfluö, 6yHga ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 92,0 cm, Fi gyparafiuga 85,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 58,0 cm hh, BuflflypgOH x AraT ^ohck (Poccha) Fi gyparafiuga (hp=0,7 ra) ra TeHr öyfluö, 6yHga ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 94,0 cm, Fi gyparafiuga 90,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 62,0 cm hh, BuflflypgOH x Geromtel 1 (^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=0,6 ra) ra TeHr öyfluö, 6yHga ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 95,0 cm, Fi gyparafiuga 90,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 70,0 cm hh, BuflflypgOH x KpynHHKa (Poccha) Fi gyparafiuga (hp=0,8 ra) ra TeHr öyfluö, 6yHga ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 96,0 cm, Fi gyparafiuga 93,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 62,0 cm hh TamKHfl этн6, ycHMflHK öyfiHHHHr OTa ëKH OHa TOMOHra H^OÖufi OFumu aHu;flaHgu.

BuflflypgOH x Atlas 1 (^HBaH) gyparafiuga (hp= - 0,2 ra) ra TeHr öyfluö, ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 97,0 cm, Fi gyparafiuga 81,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 71,0 cm ra TeHr öyflgu. ByHga Fi gyparafiuga ycHMflHK öyfiHHHHr upcufiflaHumu OTaflHK maKflH TOMOHra ;apaö caflöufi OFumu Ky3aTHflgu.

^eyKypyM-3 x Korifla/Aeg (^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=1,0 ra) ra TeHr öyfluö, OHaflHK maKfluga ycHMflHK öyfiu 90,0 cm, Fi gyparafiga x,aM ycHMflHK öyfiu 90,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 62,0 cm ra TeHr öyflgu. gyparafiga ycHMflHK öyfiHHHHr upcufiflaHumu OHaflHK maKfluru ;apaö Tyflu; gOMHHaHTflHK xOgucacu aHu;flaHgu.

^eyKypyM-3 x Tilling/ich (^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=-1,0 ra) ra TeHr öyfluö, OHaflHK maKfluga ycHMflHK öyfiu 90,0 cm, Fi gyparafiga ycHMflHK öyfiu 67,0 cm, OTaflHK maKfluga 67,0 cm ra TeHr öyflgu. gyparafiga ycHMflHK öyfiHHHHr upcufiflaHumu OTaflHK maKflura ;apaö Tyflu; gOMHHaHTflHK xOgucacu Ky3aTHflgu.

ËKyr-2014 x Joric 69 (^HBaH) Fi gyparafiuga (hp= - 1,3 ra) ra TeHr öyfluö, OHaflHK maKfluga ycHMflHK öyfiu 97,0 cm, Fi gyparafiga ycHMflHK öyfiu 60,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 65,0 cm hh TamKHfl этн6, gyparafiga ycHMflHK öyfiHHHHr upcufiflaHumu 6yfiuHa genpeccun xpgucacu TaxflHfl HaTH^acuga aHu;flaHgu.

KaTTH; öyFgOfiHHHr 10 Ta gyparafiflapuga ro;Opu gOMHHaHTflHK (reTepO3Hc) xpgucacu Ky3aTHflgu. ^yM^agaH ^eyKypyM-3 x Korifla (^HBaH) Fi gyparafiuga (hp=1,3 ra) ra TeHr öyfluö, öyHga ycHMflHK öyfiu OHaflHK maKfluga 90,0 cm, Fi gyparafiuga 95,0 cm Ba OTaflHK maKfluga 60,0 cm hh TamKHfl этgн x,aMga 6y gyparafiga ycHMflUK öyfiuHHHr upcufiflaHumu öyfiuHa ro;Opu gOMHHaHTflUK (reTepO3uc) xpgucacu Ky3aTHflgu (^agBafl).

^aTTH^ 6yFgoH Fi gyparaft^apHga ycHM^HK öyftHHHHr HpcHH^aHHmH (Fa^^aopo^ 2023 h).

Ychmahk öyfiu, (cm)

№ ^yparafi öuphkmaflap hp

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Она Дурага Ота

усимлик й усимлик

? F1 в

1 Леукурум-3 х Korifla (Ливан) 90 95 60 1,3

2 Леукурум-3 х Korifla/Aeg (Ливан) 90 90 62 1,0

3 Леукурум-3 х Icamoram 7/Der (Ливан) 89 82 61 0,5

4 Леукурум-3 х Кристелла (Россия) 92 98 62 1,4

5 Леукурум-3 х Sebatel 2 (Ливан) 93 97 66 1,3

6 Леукурум-3 х Mrb (Ливан) 94 90 68 0,7

7 Леукурум-3 х Tilling/ich (Ливан) 90 67 67 -1,0

8 Леукурум-3 х Mrb 3 (Ливан) 90 80 63 0,3

9 Леукурум-3 х Haurani (Ливан) 92 82 72 0,0

10 Леукурум-3 х Icojoudy 1 (Ливан) 94 98 58 1,2

11 Жавохир х Stj 3 (Ливан) 90 92 60 1,1

12 Жавохир х Sebatel 1/7 (Ливан) 90 93 63 1,2

13 Жавохир х Tae ig 139800 (Ливан) 92 85 58 0,6

14 Жавохир х Крупинка (Россия) 91 92 61 1,1

15 Ёкут-2014 х Geromtel 1 (Ливан) 91 94 61 1,2

16 Ёкут-2014 х Joric 69 (Ливан) 97 60 65 -1,3

17 Ёкут-2014 х Sebatel 1 (Ливан) 90 94 61 1,3

18 Ёкут-2014 х Крупинка (Россия) 96 101 64 1,3

19 Биллурдон х Агат Донск (Россия) 94 90 62 0,7

20 Биллурдон х Geromtel 1/Icasyr (Ливан) 95 90 70 0,6

21 Биллурдон х Atlas 1 (Ливан) 97 81 71 -0,2

22 Биллурдон х Крупинка (Россия) 96 93 62 0,8

Хулоса. Олиб борилган тад;и;от натижаларига асосланиб шуни хулоса ;илиш мумкинки лалми майдонларда ;атти; бугдойнинг Fi дурагай авлодларида лалми майдонлар учун мух,им х,исобланган усимлик буйининг ирсийланиши, узгарувчанлиги ва устунлик даражасини тахлил ;илиш, дурагайларнинг кейинги авлодларида ;имматли хужалик белгиларига эга булган ;атти; бугдойнинг бошлангич манбалари ва янги навларини яратиш имконини беради.

Бошо;ли дон экинларида узун буйли навлардан ёгингарчилик кам булган йилларда х,ам х,осил олиш имконияти мавжуд. Узун буйли навлар усув даври давомида кучли илдиз тизимига эга булганлиги сабабли х,осилдорлиги ю;ори булишлиги тажрибаларда кузатилган.

Тад;и;от натижаларидан келиб чи;иб усимлик буйининг ирсийланиши лалмикор майдонларда ю;ори курсаткичларга эга булган ;атти; бугдой Fi дурагай авлодларидан ;атти; бугдой генетикаси, селекцияси ва уругчилиги лабораториясининг селекция жараёнида бос;ичма бос;ич урганиш натижасида ;атти; бугдойнинг ю;ори х,осилли, узун буйли янги навлари яратилади.

References:

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

1. Абдукаримов Д.Т. Хусусий селекция. «Кишлок; хужалик экинларининг урутчилиги ва селекицяси» йуналишидаги бакалавриатида таълим олаётган талабалар учун дарслик сифатида тавсия килинган. Тошкент-2007. Б-101.

2. Аманов А. А. ва бош;алар. Донли экинлар селекцияси ва бошлантич урутчилиги буйича услубий кулланма. F аллаорол 2004 йил.

3. Доспехов Б. А. Методика полевого опыта. Москва, Агропромиздат. 1985. 351 с.

4. Умаров Ж.Т., Семенова Л.В. Наследственность высоты растений гибридами мягкой пшеницы в условиях орошения. Тр. УзНИИ Зерна «Селекция зерновых, зернобобовых и кормовых культур» Ташкент, «Мехнат» 1986 с.83-86.

5. Petr F., Frey K. Jenoypical cerralation, dominance and heritability of quantitative characters in dats // Crop Science, 1966, 63, p.59-262.

6. Изучение мировой коллекции пшеницы. Методические указания. ВИР. Ленинград 1984.

7. Ходжаева Н., Равшанов К. Катти; бутдой "Истиклол" нави учун азотли утит меъёрларининг ах,амияти. Узбекистонда бутдой селекцияси, урутчилиги ва етиштириш технологиясига батишланган биринчи миллий конференция. Тошкент 2004. Б-289.

8. Xolbazarovich K.K., Nikolaevna P.M. The Valuable Traits of Varieties and Lines for Breeding Durum Wheat // Texas Journal of Agriculture and Biological Sciences. - 2022. - T.8. - C. 132-137.

9. Karshiboev K. X. High-yielding varieties and lines for breeding durum wheat //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2021. - Т. 11. - №. 9. -С. 532-537.

10. Каршибоев Х. Х., Покровская М. Н. Создание исходного материала для селекции твердой пшеницы с высокой продуктивностью и засухоустойчивостью //Аграрная наука. - 2017. - №. 4. - С. 18-20.

11. Каршибоев Х,асан Холбазарович. Катти; бутдой F1 дурагайларида усимлик буйининг ирсийланиши // Journal of New Century Innovations, (Uzbekistan), Volume 1, Маг^ 2022. P. 250-256.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.