Научная статья на тему 'КОРРУПЦИЯНИНГ ДЕВИАНТ ХУЛҚ-АТВОР ШАКЛИ СИФАТИДА ЁШЛАР КАМОЛОТИГА ТАЪСИРИ'

КОРРУПЦИЯНИНГ ДЕВИАНТ ХУЛҚ-АТВОР ШАКЛИ СИФАТИДА ЁШЛАР КАМОЛОТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
76
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
коррупция / ижтимоийлашув / девиантлик / делинквент ҳулқ-атвор / интерпретация / компетенция / психологик омиллар / corruption / socialization / deviation / psychological factors.

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Рухиева, Х.А.

Мақолада замонавий глобаллашаётган шароитдаги муҳим муаммолардан бири ҳисобланган коррупция девиант хулқ-атвор шакли сифатида қаралиб, унинг ёшлар камолотига таъсири ҳақида сўз юритилади. Олинган тадқиқот натижалари орқали коррупцияга ёш авлоднинг муносабати ва уни бартараф этишда нафақат хуқуқий, балки ижтимоий-психологик омилларни эътиборга олиш лозимлиги ҳақидаги ғоялар акс этган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFECT OF CORRUPTION ON YOUTH DEVELOPMENT AS A FORM OF DEVIANT BEHAVIOR

The article considers corruption as a form of deviant behavior, which is one of the most important problems in the current context of globalization, and discusses its impact on the development of young people. The results of the study reflect the attitude of the younger generation to corruption and the need to take into account not only legal but also socio-psychological factors in its elimination.

Текст научной работы на тему «КОРРУПЦИЯНИНГ ДЕВИАНТ ХУЛҚ-АТВОР ШАКЛИ СИФАТИДА ЁШЛАР КАМОЛОТИГА ТАЪСИРИ»

R 0#

КОРРУПЦИЯНИНГ ДЕВИАНТ ХУЛЦ-АТВОР ШАКЛИ СИФАТИДА ЁШЛАР КАМОЛОТИГА ТАЪСИРИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-610-618

Мацолада замонавий глобаллашаётган шароитдаги мууим муаммолардан бири уисобланган коррупция девиант хулц-атвор шакли сифатида царалиб, унинг ёшлар камолотига таъсири уацида суз юритилади. Олинган тадцицот натижалари орцали коррупцияга ёш авлоднинг муносабати ва уни бартараф этишда нафацат хуцуций, балки ижтимоий-психологик омилларни эътиборга олиш лозимлиги уацидаги гоялар акс этган.

Калит сузлар: коррупция, ижтимоийлашув, девиантлик, делинквент уулц-атвор, интерпретация, компетенция, психологик омиллар.

ВЛИЯНИЕ КОРРУПЦИИ НА РАЗВИТИЕ МОЛОДЕЖИ КАК ФОРМА

ДЕВИАНТНОГО ПОВЕДЕНИЯ

АННОТАЦИЯ

В статье рассматривается коррупция как форма девиантного поведения, которая является одной из важнейших проблем в современных условиях глобализации, и обсуждается ее влияние на развитие молодежи. Результаты исследования отражают отношение подрастающего поколения к коррупции и необходимость учета не только правовых, но и социально-психологических факторов при ее устранении.

Ключевые слова: коррупция, социализация, девиация, делинквентное поведения, интерпретация, компетенция, психологические факторы.

THE EFFECT OF CORRUPTION ON YOUTH DEVELOPMENT AS A

FORM OF DEVIANT BEHAVIOR

ABSTRACT

The article considers corruption as a form of deviant behavior, which is one of the most important problems in the current context of globalization, and discusses its impact on the development of young people. The results of the study reflect the attitude of the younger generation to corruption and the need to take into account not only legal but also socio-psychological factors in its elimination.

Х.А. Рухиева

Узбекистан Миллий университети профессори

АННОТАЦИЯ

"Yangi O'zbekiston: barqaror J> VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 23

rivojlanishning ijtimoiy-falsafiy, Q ISSN 2181-1784

iqtisodiy-siyosiy va huquqiy masalalari" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

Keywords: corruption, socialization, deviation, psychological factors.

КИРИШ

Бугунги кунда Узбекистон Республикаси ахолисининг ярмидан купини ёшлар ташкил этади. Мамлакатимизда хар бир йигит-кизнинг жамиятда уз урнини муносиб эгаллаши ва уз салохиятини намоён этиши учун самарали ишлар амалга оширилмокда. Узбекистонда Ёшлар парламенти, Ёшлар ишлари агентлиги фаолият курсатмокда

Инсон хукуклари сохасида хам сезиларли узгаришлар юз берди. Мажбурий ва болалар мехнати тулик тугатилди. Инсон хукуклари юзасидан Миллий стратегия кабул килинди.

Жахонда тараккиёт кушандаси булмиш иллат- коррупцияга карши мамлакатимизда кенг куламли ишлар олиб борилмокда. Бу борада мухим конун хужжатлари кабул килиниб, мустакил тузилма- Коррупцияга карши курашиш агентлиги ташкил этилди.

Глобаллашув ва маънавий тахдидлар кучайган бир даврда айникса, ёшлар тарбияси, уларни баркамол шахс сифатида тарбиялаш ва жамиятда уз урнига эга булган шахсни шакллантириш мухим ахамият касб этиб, уларга психологик ёрдам курсатиш алгоритмини ишлаб чикиш зарурлигини такозо этади. "Янги Узбекистон"- Янгича дунёкарашнинг келажаги ёшлар кулида эканлигига яна бир бор гувох булиб, сузимизнинг амалий исботи сифатида Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг куйидаги фикрларини келтириб утишимиз максадга мувофик булади: «Биз юртимизда кандай ислохотларга кул урмайлик, аввало, сиз каби ёшларга, сизларнинг куч-гайратингиз, азму шижоатингизга суянамиз. Барчангиз яхши биласиз, бугун уз олдимизга улкан марралар куйганмиз. Она Ватанимизда Учинчи Ренессанс пойдеворини яратишга киришдик. Биз оила, мактабгача таълим, мактаб ва олий таълимни хамда илмий-маданий даргохларни булгуси Ренессанснинг энг мухим бугинлари деб хисоблаймиз. Шу сабабли, айни ушбу сохаларда туб ислохотларни амалга оширмокдамиз. Ишонаманки, мамлакатимиз тараккиётининг янги пойдеворини яратишда сизлар сингари фидойи ва ватанпарвар ёшларимиз фаол иштирок этиб, муносиб хисса кушадилар».1

Шу боис, Узбекистонимиздаги мавжуд маънавий меъёрлар ёшларимизни жамиятда уз уринларини топишларига, интилувчан, ватанпарвар килиб тарбиялашда мухим ахамият касб этади. Дунё микёсидаги глобал ижтимоий

1 Ш.М.Мирзиёев. Узбекистон ёшлари форумига багишланган нуткидан. "Халк сузи" газетаси. 25.12.2020 й.

611

узгарувчанликнинг кучайиши мухтожлик, жиноятчилик, коррупция, миллатлар уртасидаги низолар, ишсизлик, каби долзарб ижтимоий муаммоларни юзага келтирмокда. Шуни алохида таъкидлаб утиш жаизки, ушбу ижтимоий муаммоларни жамиятдаги узгаришларнинг салбий окибатлари дейиш мумкин. Чунки, бугунги кунда дунёда глобаллашув жараёнлари кучайиб, тинчлик ва баркарорликка карши янги тахдид ва хатарлар тобора купайиб бормокда. Бундай мураккаб ва тахликали вазиятда амалга оширилаётган ишларни танкидий бахолаб, унинг фаолиятини замон талаблари асосида такомиллаштиришни такозо этмокда.

Узбекистонда фан-техника тараккиёти тез суръатлар билан амалга ошаётган ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-психологик муносабатлар глобаллашаётган ва интенсивлашаётган хозирги даврда юксак маънавиятли комил инсонни тарбиялаш масаласи умум инсоният инсоният цивилизацияси келажагини белгилайдиган психологик омилга айланди.

Шунинг учун, бугунги кунда, психологик хизмат хукукни мухофаза килувчи органлар фаолиятига йуналтирилган ижтимоий хизмат курсатиш самарадорлигига бевосита таъсир курсатувчи фаолият тури сифатида узини намоён этиб келмокда. Шунингдек, хукукни мухофаза килувчи органлар тизимида психологик хизмат курсатиш жараёнини шакллантириш ва шу соха буйича тайёрланаётган мутахассисларнинг билими, куникмаси, малака ва компетенцияларига эгалик килишларини таъминлаш мухим ахамият касб этади.

Шу боис, бозор муносабатларига асосланган жамиятда кундан кунга турли девиант ва делинквент хулк-атвор намуналари юзага кела бошлади. Бунинг окибатида, жамиятда маънавий мухитнинг таъсирини кучайтириш, ёшларга таълим-тарбия бериш шахс ижтимоийлашувининг тизимли амалга ошишига ёрдам беради. Хозирда, мавжуд маънавий ахлокий меъёрлар ёшларимизни жамиятда уз уринларини топишларига, интилувчан, ватанпарвар килиб тарбиялашда мухим ахамиятга эга.

Шунинг учун, коррупциянинг девиант хулк-атвор шакли сфатида ёшлар камолатига таъсири масаласига диккатимизни йуналтиришимиз бугунги куннинг долзарб масалаларидан бири хисобланади.

Зеро, девиант хулкнинг турларидан бири "коррупция" тушунчаси лотинча «corruptio» сузидан олинган булиб, "бузмок", "емирмок" каби маъноларни англатади. Турли лугатларда «коррупция» ибораси куйидаги шаклларда талкин этилади:

612

"Yangi O'zbekiston: barqaror J> VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 23

rivojlanishning ijtimoiy-falsafiy, Q ISSN 2181-1784

iqtisodiy-siyosiy va huquqiy masalalari" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

• коррупция — пора эвазига сотиб олиш, сиёсий арбоблар ва мансабдор шахсларнинг соткинлиги, уз касбига, бурчига содик колмаслиги;

• коррупция — шахсий бойлик орттириш максадида хизмат вазифаси, у билан боглик булган хукук ва имкониятлардан тугридан-тугри, уят-андишасизлик ва шавкатсизлик тарзида фойдаланиш, мансабдор шахсларнинг соткинлиги.

Х,озирги даврда хар бир мамлакатнинг сиёсий, иктисодий ва маданий ривожланиш тарихида чукур илдиз отган коррупция куйидаги чора-тадбирлар воситасида камайтириш тажрибалари шаклланди:

- бюрократик аппаратни камайтириш, унинг профессионаллиги, умумий маданияти ва касбий этикаси даражаларини ошириш;

- бошкарув карорлари ва расмиятчиликни кискартириш йули билан бюрократик узбошимчаликни чеклаш, фукароларни кабул килишнинг «бир ойна» амалиётини куллаш;

- давлат бошкарув органларининг бизнес фаолиятига аралашувини чеклаш;

- фукаролик жамияти институтлари ва фукаролар ижтимоий фаоллигини ривожлантириш;

- таъкикловчи меъёрлар хажмини кискартириш (таъкиклар ва регламентлаштириш канчалик куп булса, шунчалик мансабдор шахсларга пора бериш зарурияти ортади) ва бошкалар.

Бугунги кунда коррупцияга карши курашиш, ушбу иллатга нисбатан муросасиз муносабатни шакллантириш, коррупция холатларининг олдини олиш максадида бир канча чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Бу оркали конун устуворлигини таъминлаш бугунги кун тартибидаги асосий вазифалардан бири хисобланади.

Ёшлар давлатимиз келажаги экан, уларни ракобатбардош, етук мутахассис кадрлар этиб тайёрлаш давлат олдида турган устувор вазифалардан биридир. Шу уринда миллий тараккиётимизга гов булаётган иллат булмиш коррупцияни олдини олиш, уни бартараф этиш буйича самарали ишлар олиб борилаётгани хеч кимга сир эмас.

Шу тарика, биз томонимиздан олиб борилган коррупция борасидаги ёш авлоднинг, шу жумладан укитувчи-мураббийларнинг фикрларини аниклашга йуналтирилган суровномамизнинг эмпирик натижаларини амалий хаётга татбик этиш оркали бу ходисанинг олдини олиш имкони вужудга келишида ёрдам беради деган умиддамиз.

Биз реципиентларга шахснинг коррупция муаммосига муносабатини урганиш буйича ижтимоий-психологик суровнома саволларига жавоб беришни таклиф этдик.

Тадкикот натижалари куйидагиларни курсатди:

Биринчи саволимиз «Коррупция содир этган шахсга нафрат билан карайман. Улар бошкаларнинг хисобига уз эхтиёжларини виждонсизларча кондиришади» фикрига юкори 9-10-11-синф укувчиларининг 25.5 % и, ОТМ талабаларининг 68.9% и ва мактаб педагогларининг 64.5 % и "ха" деган мулохазалар билан жавоб беришди. Ушбу олинган натижалардан бизга маълум буладики, реципиентларнинг ёши ва ижтимоий мавкеидан катъий назар, улар коррупция ва унинг салбий окибатлари хакида тулик тасаввурга эга эмаслар (1.1 расм).

1.1 расм. «Коррупция содир этган шахсга нафрат билан карайман. Улар бошкаларнинг хисобига уз эхтиёжларини виждонсизларча кондиришади» саволига берилган жавоблар.

«Коррупция содир этган шахсларни коралайман. Лекин, шу билан бир каторда, коррупциядан хам OFиррoк жиноятлар борлигини биламан» саволига респондентларимиз турли хил жавоблар беришди (1.2 расм).

Мактаб уъцпувчичарн ОТМталабаларн Юь;ори ашф ух^'вчиларн

409 6

0% 10% 20% 30% 40% ёь; ■ булншнмумми иг^а

50%

60%

1.2 расм. «Коррупция содир этган шахсларни коралайман. Лекин, шу билан бир каторда, коррупциядан хам OFиррoк жиноятлар борлигибиламан » саволига берилган жавоблар.

«Коррупция содир этган шахс - кучсиз инсон булиб, уз манфаатлари йулида хеч нарсадан таб тортмайди. Бундай шахсни уз навбатида танкид киламан ва унга ачинаман» мулохазасига юкори синф укувчиларининг 40%и, ОТМ талабаларининг 50 % и ва укитувчиларнинг 46% "ха" деб жавоб беришди. Бу натижалардан мактаб жамоасига коррупция содир этган шахс портретини янада аник-конкретлаштириб бериш даркор деган хулосага келишимиз мумкин (1.3 расм).

Юк;ори синф ОТМ Мактаб укувчнлари талабалари ущпувчгшарн

■ л,а ■ булиши мумкин ы ёк,

1.3 расм. «Коррупция содир этган шахс - кучсиз инсон булиб, уз манфаатлари йулида хеч нарсадан таб тортмайди. Бундай шахсни уз навбатида танкид киламан ва унга ачинаман».

Навбатдаги «Коррупция содир этган шахсни тушунаман. МаблаF хаммага керак. Ким кандай йул билан хохласа, шундай пул топиши мумкин» мулохазасига юкори синф укувчиларининг 38 % и, ОТМ талабаларининг 20 % и ва укитувчиларнинг 30% и "ха" деб жавоб беришди. Бунда касбга йуналтиришда асосий мотив сифатида маблагни эмас, балки касбий бурчга содикликни ва касб оркали халол йул билан маблаг топиш кераклигини нафакат ОТМ талабаларига, балки мактабда укиётган укувчиларга хам тушунтириш лозимлиги аён булди (1.4 расм).

615

1.4 расм.«Коррупция содир этган шахсни тушунаман. МаблаF хаммага керак. Ким кандай йул билан хохласа, шундай пул топиши

мумкин».

«Коррупция содир этган шахс - бошкалар каби оддий инсон булиб, бошкалардан ёмон хам, яхши хам эмас, бирор юкори мансабни эгаллаш эвазига, маълум имкониятларга эга булади. Бундай шароитда хар кайси инсон коррупция содир этиши мумкин» мулохазасига юкори синф укувчиларининг 15 % и, ОТМ талабаларининг 8 % и ва укитувчиларнинг 12.7 % и "ха" деб жавоб беришди. Буни акси сифатида юкори синф укувчиларининг 52.3 % и, ОТМ талабаларининг 51% и ва укитувчиларнинг 51.7% и "йук" деб жавоб беришди. Бу оркали юкори мансаб эгаллаган шахснинг коррупция содир этиш касб фаолиятига эмас, балки шахснинг узига боглик эканлиги реципиентларимизнинг берган жавобларидан хам куриниб турибди (1.5 расм).

1.5 расм. «Коррупция содир этган шахс - бошкалар каби оддий инсон булиб, бошкалардан ёмон хам, яхши хам эмас, бирор юкори мансабни эгаллаш эвазига, маълум имкониятларга эга булади. Бундай шароитда хар кайси инсон коррупция содир этиши мумкин».

Юкоридаги тадкикотимиз оркали бугунги кун ёшларининг коррупцияга

билдирган муносабати тахлил килинди. Натижалар коррупциянинг ёшлар

616

О

маънавиятига салбий таъсир этиши, ёшларнинг коррупция ва унга боглик муносабатлар хакидаги фикрлари уз асосини эмпирик жихатдан исботлади.

Фикримизча. коррупция янги жиноятларни келтириб чикариши мумкин:

1. криминал хулкни;

2. угриликни;

3. талончиикни;

4. фирибгарликга йуналтиради;

5. агрессив хулк-атворни шакллантиради;

6. тузок куйиш;

7. иктисодий карамлик;

8. ёшларни соддалигидан фойдаланиб, уларнинг ишончига кириш оркали манфаатларига путур етказади.

Шунинг учун ёш авлодда коррупция ва унинг салбий окибатлари хакида тугри тасаввурларни шакллантириш девиант хулкни бошка куринишларининг юзага келишини олдини олади.

ХУЛОСА

Демак, хулоса урнида шуни такидлашимиз мумкинки, ёш авлодда коррупцияга карши мустахкам иммунитет шаклланмокда ва бу жараёнларни узлуксиз таъминлаш, давом эттириш бу иллатнинг динамикасини сезиларли даражада пасайтириш омили булиб хизмат килади.

REFERENCES

1. Бочарникова Л.Н., Диденко К.В., Михайлова И.А. 2012. Личностные характеристики сотрудника органов внутренних дел, совершающего коррупционные преступления. - Вестник Белгородского юридического института МВД России. № 2(20). С. 52-56.

2. Горобова В.В. 2015. Коррупция и нравственные пороки личности. -Гуманитарные ведомости ТГПУ им. Л.Н. Толстого. № 2(14). С. 41-45.

3. Попов Е.А. 2012. Коррупция и культура человека. - Евразийский юридический журнал. № 3(46). С. 63-66. Рассадовская А.В. 2018. Влияние социального капитала на восприятие коррупции в группе. - Вестник Нижегородского университета им. Н.И. Лобачевского. Сер. Социальные науки. № 2(50). С. 16-24.

4. Рухиева.Х.А. Вояга етмаганлар уртасида хукукбузарлик ва суицидал холатлар психопрофилактикаси. 2021.-360 б. "Тошкент" "TAFAKKUR TOMCHILARI"

5. Савченко И.А. 2015. Гражданское общество в дискурсивном измерении. -Власть. Т. 23. № 5. C. 122-126. Савченко И.А., Снегирева Л.А. 2017. Коррупционная направленность личности в эмпирическом измерении. -Юридическая наука и практика: Вестник Нижегородской академии МВД России. № 1(37). С. 78-83.

6. Савченко И.А., Снегирева Л.А., Устинкин С.В. 2016. Факторы формирования коррупциогенной личности: иерархия и экспертные оценки. -Власть. № 12. С. 177-182.

7. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., Tolibov, A. (2020) Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology 29 (5), pp. 1846-1853.

8. Muxtarov, A. (2020). Психологиянинг XXI асрдаги ривожи. Архив научных исследований.

9. Muxtarov, A. (2020). Демократия ва фукаролик жамияти . Архив научных исследований.

10. Muxtarov, A. (2020). IMAM BUKHARI-THE GREAT HADITH EXPERT Архив научных исследований.

11. Muxtarov, A. (2020). Фалсафанинг долзарб муаммолари. Архив научных исследований.

12. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

13. Muxtarov, A. (2020). IMAM BUKHARI-THE GREAT HADITH EXPERT Архив научных исследований.

14. Muxtarov, A. (2020). Фалсафанинг долзарб муаммолари. Архив научных исследований.

15. Muxtarov, A. Олий таълимда замонавий инновациялар. Архив научных исследований.

16. Muxtarov, A. (2020). Фукаролик жамияти ва толерантлик. Архив научных исследований.

618

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.