Научная статья на тему 'КОРХОНАЛАРДА МЕҲНАТ УНУМДОРЛИГИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ ВА КЎРСАТКИЧЛАР ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

КОРХОНАЛАРДА МЕҲНАТ УНУМДОРЛИГИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ ВА КЎРСАТКИЧЛАР ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
518
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
корхона / меҳнат / унумдорлик / ишлаб чиқариш / омил / enterprise / labor / productivity / production / factor

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маҳмудова Дилафруз Ҳасановна, Суюнов Мехрож Бахтиёрович

Мақолада ишлаб чиқариш корхоналарида меҳнат унумдорлигини аниқлаш усуллари ва кўрсаткичлар тизимини такомиллаштириш, меҳнат унумдорлигига таъсир этувчи омиллар, меҳнат унумдорлигини ўлчаш усуллари ва ўзига хос хусусиятлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODS OF DETERMINATION OF LABOR PRODUCTIVITY IN ENTERPRISES AND IMPROVEMENT OF THE SYSTEM OF INDICATORS

The article describes the improvement of the system of indicators and indicators of labor productivity in manufacturing enterprises, the factors affecting labor productivity, methods of measuring labor productivity and its specific featues

Текст научной работы на тему «КОРХОНАЛАРДА МЕҲНАТ УНУМДОРЛИГИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ ВА КЎРСАТКИЧЛАР ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

Tashkent state transport university

METHODS OF DETERMINATION OF LABOR PRODUCTIVITY IN ENTERPRISES AND IMPROVEMENT OF THE SYSTEM OF INDICATORS

Makhmudova Dilafruz Khasanovna, Suyunov Mekhroj Bakhtiyorovich

Tashkent state transport university (Tashkent, Uzbekistan)

Abstract: The article describes the improvement of the system of indicators and indicators of labor productivity in manufacturing enterprises, the factors affecting labor productivity, methods of measuring labor productivity and its specific featues Key words: enterprise, labor, productivity, production, factor

КОРХОНАЛАРДА МЕХНАТ УНУМДОРЛИГИНИ АНЩЛАШ УСУЛЛАРИ ВА КУРСАТКИЧЛАР ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Махмудова Дилафруз Х,асановна, Суюнов Мехрож Бахтиёрович

Тошкент давлат транспорт университети (Тошкент, Узбекистан)

Аннотация: Маколада ишлаб чикариш корхоналарида мехнат унумдорлигини аниклаш усуллари ва курсаткичлар тизимини такомиллаштириш, мехнат унумдорлигига таъсир этувчи омиллар, мехнат унумдорлигини улчаш усуллари ва узига хос хусусиятлари келтирилган.

Калит сузлар: корхона, мехнат, унумдорлик, ишлаб чикариш, омил

Иктисодиёт фани урганаётган унумдорлик концепциясида унумдорлик курсаткичлари тизимини ишлаб чикариш омиллари назарияси асосида тузилган. Мазкур назарияга асосан, унумдорликнинг асосий вазифаси минимал сарфлар асосида максимал натижаларга эришиш хисобланади.

Мазкур курсаткични хисоблашда бир-биридан фаркланувчи уч турдаги унумдорликни ажратиб курсатишимиз мумкин: хусусий унумдорлик, умумий унумдорлик, куп омилли ва ишлаб чикариш омилларининг ялпи унумдорлиги.

Хусусий унумдорлик - ишлаб чикариш омили сифатида фойдаланиладиган бир ресурсни сунгги натижага нисбатан тавсифлайдиган курсаткич. Бу курсаткич ишлаб чикаришнинг бир омилли самарадорлигини намоён этади.

Умумий унумдорлик - ишлаб чикариш омиллари сифатида бир неча ресурсларни сунгги натижаларига нисбатан тавсифловчи курсаткичдир. Мазкур курсаткич ишлаб чикариш омилларининг самарадорлигини ифодалайди.

Ялпи унумдорлик - ишлаб чикариш омили сифатида фойланадиган барча ресурсларни барча сунгги натижага нисбатини таснифлайдиган курсаткич булиб, ялпи фаолият самарадорлигини ифодалайди. Шуни эътироф этиш мумкинки, ялпи, умумий ва хусусий унумдорлик кабул

Tashkent state transport university

KHHHHraH KypcaTKunnap 6ynu6, umna6 nuKapumHuHr 6apna gapa^anapuga, AtHH TapMOK, coxa, xygyg ëKu anoxuga KopxoHa MuKëcuga ^ofiganaHum

MyMKuH1.

KopxoHanapHH puBo^narnupum MexHaT yHyMgopnuruHu omupum fiynn 6unaH aManra omnpHnagn. KopxoHa umna6 nuKapumuga MexHaT yHyMgopnnrHHH xucoônam Ba yHH omupum fiynnapuHH aHHKgam, aBBano MexHaT yHyMgopnurura Tatcup этyвнн oMunnapHH uKracoguërau мogepннзaцнflпam mapouTuga aMan Kunum xycycuaragaH Kenu6 HHKKaH xonga, 6up TH3HMra KenrapumHu TaKa3o этagн.

X,ap KaHgafi MynKnunuK maKmapugaH KaTtufi Ha3ap MexHaT

yHyMgopnuruHuHr ycu6 ôopumura 6eBocura Ba ôunBocuTa Tatcup этyвнн oMunnap MaB^yg. MexHaT yHyMgopnurura Tatcup этyвнн oMunnapHu rypyxnapra a^para6 6up TrouMra Kenrapum ynapHu TatcupHaHnuruHu caMpanu ToMoHra HyHanrapum umkohu^tuhu 6epagu.

MexHaT yHyMgopnurura Tatcup этyвнн oMunnap KopxoHaHuHr xy^anuK ^apaëHnapuga (TatMuHoT, umnaô nuKapum, coram) umnaô nuKapum MyHocaôaTnapuHu maKmaHumura Kapa6 6eBocura Ba ôunBocuTa oMunnapra

1A6gypaxMoHoB K.X. "MexHaT нктнcogнëтн" (gapranK). - T.: "MexHaT", 2004. - 400 6.

Tashkent state transport university

1 - pacM: Kopxonada Meynam ynyMdopnueuea makeup этуeни OMumap2.

a^paranagu (1-pacM). fflyHra MyBo^uK, 6eBocuTa Tatcup KypcaTyBnu oMunnapra umna6 nuKapum ^apaëHugaru MexHaT MyHoca6aTnapuga HaMoëH 6ynaguraH oMunnap Kupagu. EunBocuTa Tatcup KypcaTyBnu oMunnap эca, TamKunuH, uKTucoguH xycycu^TnapugaH Kenu6 huk^, atHu xy^anuK ^apaëHnapuHuHr TatMuHoT 6ocкнннga HaMoëH 6yпнmнгa Kapa6 тнзнмпamтнpнпagн. ffly HyKTau Ha3apgaH ynapHu Kyfiugarunapra 6ynum MyMKuH.

MexHaT yHyMgopnuru KypcaTKuHnapu UHCOH Ky^ MexHaTu xapa^aTnapu 6unaH TaKKocnaHu6 xнco6пaнagн. Hmna6 nuKapumga MexHaTHu aBToMaTnamraHnuK gapa^acuHuHr opTu6 6opmu y3 HaB6aTuga ^OHHU MexHaT cap^uHu KaMafiu6 6opнmннн TatMuHnafigu. YMyMaH onraHga, MexHaT yHyMgopnuruHuHr ycumuHuHr yngaH UKKU KUCMU ^aH-TexHuKa WTyKgapu xuco6ura W3 6epagu.

2 MaH6a: H^muh TagKKKoraap acocuga Ty3n^raH

Tashkent state transport university

KopxoHagapga MexHaTHHHr $oHg ôugaH KypoggaHHmu, atHH MaxcygoT umgaô HHKapum ®:apaëHHga MoggHH-TexHHKa pecypcgapugaH eTapgu gapa^aga ^ofigagaHHgca, MexHar yHyMgopguruHH omupum hmkohhath mkoph ôygagu. ^yHKH, MexHar KaHHa Kyn $OHg ôugaH KypoggaHca, yHgaru ^mgu MexHaT ôyroMgamraH MexHaT ôugaH agMamumu Hara^acuga, MexHaTHHHr TexHHKaBHH gapa^acu myHHa opTagu. Ammo, MexHaT yHyMgopguruHH omupumga MexHaTHHHr $OHg ôugaH KypoggaHHm gapa^acu yHra h^oôhh Ba cagôHH Tatcup этнmн MyMKHH. Arapga, MexHaTHHHr $OHg ôugaH KypoggaHHm gapa^acu Metëp gapa^acugaH omuô KeTca, y xogga ^OHgnapgaH caMapagu ^ofigagaHum gapa^acu nacaHumu MyMKHH.

KopxoHa xy^aguruga 6aHg ôygraH umnugapra Tyrpu KegraH MexHaT WKnaMacHra Kapaô, ôup umHH xucoôura umgaô HHKapugraH MaxcygoT MHKgopu y3rapuô ôopagu. .HeKHH, ôyHga aBTOMaraarnraH TexHHKa gapa^acu eTapgu gapa^aga ôygMaca, umnugapHHHr HugguK Hm xa^MH $OHgH MetëpgaH opTuô KeTHmHra oguô Kegagu.

Hmgaô HH^apumga TapMOKgapra Kapaô MexHaT yHyMgopguruHH agoxuga um ^apaëHgapu ôyHHHa xaM aHHKgam MyMKHH. .HeKHH ôa^apugraH um Ba KypcaTHgraH xH3Margap caMapagopguru MaxcygoT coTHgraHgaH KeHHH aHHKgaHagu.

KopxoHagapHHHr y3ura xoc xycycu^TgapugaH Keguô HHKKaH xogga, KopxoHa xy^aguruga MaxcygoT umgaô HHKapumHHHr энг MaKÔyg TexHogoruagapgaH ^ofigagaHum TapMoKgapHHHr HKTHcogHH caMapagopguruHH Ba MexHaT yHyMgopguruHH onTHMag omupumra hmkoh aparagH.

KopxoHagapga MexHaT yHyMgopgurura ôeBocuTa Tatcup этyвнн oMHggap MygKHHgHK maKgugaH KaTtHH Ha3ap aMag Kuguô, xap KaHgaH h^thmohh Ty3yM umgaô HHKapumuga ôupgaMHH axaMHaT Kacô этagн.

MexHaT yHyMgopgurHHH ycuô ôopum KoHyHH umnugapHHHr MogguH MaH^aaTgopguru acocuga maKggaHagu. MygKKa, eTHmTupugraH MaxcygoTra Ba umgaô TonugraH gapoMagra эгagнк KHgum xyKyKH MaB^yg ôygraHgarHHa MogguH MaH^aargopgHKKa эpнmнm MyMKHH. PecnyôgHKaga aMagra omupugaëTraH ucgoxoTgapHHHr ôom MaKcagu aHa myHgaH mapoHTHH aparamra KapaTHgraHgup. EyryHru KyHga KopxoHagapHHHr MaxcygoT umgaô HHKapum ynyH 3aMoHaBHH TexHogoruagapgaH TygHK ^ofigagaHMacguru Harn^acuga aHpuM KopxoHagapga MaxcygoT umgaô HHKapum caMapagopguru nacaHumura caôaô ôygMoKga. KopxoHagapHHHr umgaô HHKapum KyBBaTHHH aHru 3aMoHaBHH TexHogoruagapHH KyggaraH xogga omupumra, aBBago ugMHH acocgaHraH umgaô HHKapum gacTypgapura aMag KugraH xogga эpнmнm MyMKHH. ^yHKH xap KaHgaH TapaKKHëT HerH3HHH ^aH-TexHHKa WTyKgapHHH H3HHgguK ôugaH ^opufi Kugum, aMagra omupugaëTraH HKTucogHH ucgoxoTgap HaTH^acuHH caMapagu ôygumuHH TatMHHgaHgH.

KopxoHagapga MexHaT yHyMgopguru ôeBocuTa xoguMgapHHHr MagaKacu Ba Ta^puôacura xaM ôorguKgup. Ta^puôa Ba MagaKara эгa ôygraH umHH xogHMHHHr MexHaT yHyMgopguru Ta^puôacH3 umHH xoguMra HucôaTaH aHHa WKopu ôygagu. ffly caôaôgaH, KopxoHaga MexHaT yHyMgopguruHH omupumga

umnu Ba xoguMgapHuHr Ba aHa Myraxaccuc xoguMgapHuHr MagaKacuHu MyHTa3aM omupumHu Taga6 этagн. Pecny6guKaMu3ga 6y 6opaga "Kagpgap Tafiëpgam Muggufi gacTypu" Ka6yg KuguHumu Ba aMagra omupugumu 6y MacanaHuHr yTa MyxuMgurugaH gagogaT 6epagu.

KopxoHaga MaxcygoT umga6 nuKapumga Typgu xuggaru MexHaT ^apaëHgapu MaB^yg. MaxcygoT umga6 nuKapumga Karnamumura Kapa6 MexHaTHu ^mgu MexHaT captura Ba aBTOMaraamraH MexHaT captura 6ygum MyMKuH. MaxcygoT eramrapumga MyxuMu ^mgu MexHaT xнco6gaнagн. ^yHKu xap KaHgafi aBTOMaraamraH MexHaT yзннннг KaHna.uK WKopu gapa^aga TaKoMuggamraHgurura KapaMacgaH, yHgaH ^mgu MexHarcro ^ofigagaHum MyMKuH эмac. ^eKuH, myHra KapaMacgaH xap KaHgafi umga6 nuKapugraH MaxcygoT 6y xaM ^mgu xaM 6ywM.amraH MexHaT HaTu^acugup. MexHaT yHyMgopnuruHu aHuKgamga $aKaT ^mgu MexHaT xuco6ra oguHagu. EywMnamraH MexHaT 6eBocuTa cap^gaHraH MexHaT KypuHumuga y3 aKcuHu TonMafigu. Y $aKaT KufiMaT KypuHumuga y3 aKcuHu MaxcygoT TaHHapxuga KypcaTagu.

KopxoHagapga MexHaT yHyMgopguru, BaKT 6нpgнгнga umga6 nuKapugraH MaxcygoT MuKgopu ëKu MaxcygoT 6нpgнгннн umga6 nuKapum ynyH cap$ этнgгaн BaKT opKagu aHuKgaHagu. MexHaT yHyMgopguru gapa^acu acocaH yn ycygga aHuKgaHagu: HaTypag, KufiMaT Ba MexHaT (2 - pacM).

HaTypan ycynga MexHaT yHyMgopjinrn KynngarHHa \HCo6jiaHagH.

6y epga: Y - MexHaT yHyMgopguru gapa^acu; M - MaxcygoT MuKgopu; B -MaxcygoTHuHr my MuKgopuHu umga6 nuKapum ynyH 3apyp 6ygraH BaKT3.

^Kopugaru ^opMygagaH ogaTga 6up Typgaru MaxcygoT umga6 nuKapugraHga MexHaT yHyMgopguruHu aHuKgamga Kyggam MyMKuH myHuHr ynyH xaM 6yHgafi ycyg MexHaT yHyMgopguruHu ygnamHuHr HaTypag ycygu gefiugagu.

MexHaT yHyMgopguruHu yMyMgamTupyBnu KypcaTKunu 6ygu6, MatgyM 6up BaKT 6нpgнгнga umga6 nuKapugraH MaxcygoT MuKgopu KufiMaT (nyg) KypuHumuga u^ogagaHraHga TymyHugagu.

3 Oo^mohob ffl., A.umob P., ^ypaeB T. HKTncognëT Ha3apnHcn. TomKeHT - "Mogua", 2002. - 425 6.

Tashkent state transport university

2 - расм. Мехнат унумдорлигини улчаш усуллари ва узига хос хусусиятлари4.

У-

Z mn

еки

У:

Z M

(1.2)

Z в Z в

бу ерда: Z M = Z mn

т - махсулот микдори натурал курсаткичларда п - бир бирлик махсулот нархи.

Пул (киймат) курсаткичини куллаш турли махсулотлар буйича умумлаштириш ва хар хил иш объектлари буйича мехнат унумдорлигини хисоблаш имконини беради5. Турли махсулотлар ишлаб чикариш буйича мехнат унумдорлиги даражаси мехнат сарфлари курсаткичлари оркали хам

4 Манба: Илмий тадкикотлар асосида тузилган.

5 Шодмонов Ш., Алимов Р., Жураев Т. Иктисодиет назарияси. Тошкент - "Молия", 2002. - 426 б.

улчаш мумкин. Бунинг учун маълум вакт бирлигида ишлаб чикарилган киши/соатларида улчанадиган махсулот микдори курсаткичидан фойдаланилади.

Z mn У(13)

бу ерда bn - бир дона товарни (махсулот бирлигини) ишлаб чикаришга кетадиган вакт микдори, киши/соат, киши/кун, киши/ой, киши/смена, киши/йил ва хоказо6.

Ушбу хисоб - китоблар методологик ва мантикий жихатдан барча тармоклар учун тугри келсада, бозор иктисодиётига асосланган замонавий тажрибалар уларнинг алохида хусусиятларини хисобга олишни такозо этади. Шунинг учун корхоналарда мехнат унумдорлиги курсаткичларининг алохида хусусиятларини хисобга олиш зарур. Корхоналарда мехнат унумдорлиги даражаси бир катор курсаткичлар тизимида ёрдамида аникланади. Бу курсаткичлар икки гурухга: асосий (тула) ва кушимча (тула булмаган) курсаткичларга булинади. Мехнат унумдорлигини аниклашда фойдаланиладиган асосий курсаткич олинган махсулотни уни тайёрлаш учун сарфланган мехнатга нисбати билан аникланади. Бу курсаткич жонли мехнатдан кандай фойдаланилаётганини ёки жонли мехнат самарадорлигини узида акс эттиради. Асосий ёки тула курсаткич ишлаб чикарилган махсулотларни хисобга олиш нуктаи назаридан натурал ва киймат курсаткичларига булинади. Асосий ёки тула курсаткичлар уз навбатида кисман ва умумлашган курсаткичларга булинади.

Кисман курсаткичлар бу айрим ёки бир турдаги махсулотлар етиштиришда мехнат унумдорлигини аниклашда фойдаланилади. Бу курсаткичларга: бир ходим хисобига етиштирилган махсулот, бир киши/соатда етиштирилган махсулот киради.

Умумий курсаткичлар айрим тармоклар ёки танлаб олинган цехлардаги мехнат унумдорлиги холатини аниклашда фойдаланилади. Бу курсаткичларга бир ходим хисобига тугри келган соф (ялпи) махсулот киймати, бир киши/соати хисобига тугри келган соф (ялпи) махсулот киймати киради. Кисман курсаткичлар уз хусусиятига кура натурал курсаткичларга, умумлашган курсаткичлар эса киймат курсаткичлари хусусиятига тула мос келади. Чунки, бир ходим хисобига тайёрланган махсулот бевосита соф (ялпи) махсулот хажми билан белгиланади. Агарда, соф (ялпи) махсулот микдори канча куп булса бир ходим хисобига тайёрланган махсулот шунча юкори ва аксинча булади. Х,ар иккала холда хам соф иш вактидан фойдаланиш даражасини узида ифода этади. Аммо, мехнат унумдорлигини натурал курсаткичи мехнат унумдорлигини киймат курсаткичига кура бир катор устунликларга эга. Биринчидан, етиштирилган махсулотлар тулик хисобга олинади. Иккинчидан, махсулот ишлаб чикаришда технологик карта асосида сарфланган мехнатни аник хисоблаш

6 Уша манба: -227б.

Tashkent state transport university

мумкин. Учинчидан, мехнат унумдорлигини аниклашда хамма учун тушунарли йулдир. Бирок, мехнат унумдорлиги даражасини натурал курсаткичи хам камчиликлардан холи эмас. Бунда мехнат унумдорлиги бир йил хисобидан аникланади. Бундан ташкари махсулотларни тайерлашда мехнат бир меъерда сарфланмайди хамда ишлаб чикариш вакти билан иш даври уртасида узилиш мавжуд.

Корхоналарда мехнат унумдорлигининг ошиши куйидаги тарзда намоен булади:

- вакт бирлиги мобайнида яратиладиган махсулотнинг сифати узгармаган холда хажми ошиши;

- вакт бирлиги мобайнида яратиладиган махсулотнинг хажми узгармаган холда сифат ошиши;

- ишлаб чикариладиган махсулот бирлигига мехнат сарфларининг кискариши;

- махсулот таннархида мехнат сарфлари улуши камайиши;

- товарлар ишлаб чикарилиши ва айланиши вакти кискариши;

- фойда массаси ва меъери ошиши тарзида намоен булади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Абдурахмонов К.Х. "Мехнат иктисодиети" (Дарслик). - Т.: "Мехнат", 2004. - 400 б.

2. Шодмонов Ш., Алимов Р., Жураев Т. Иктисодиет назарияси. Тошкент - "Молия", 2002.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.