Научная статья на тему 'КОРХОНА ЧИҚИНДИЛАРИНИ ТУПРОҚ ВА ЎСИМЛИКЛАРДАГИ МИГРАЦИЯСИ'

КОРХОНА ЧИҚИНДИЛАРИНИ ТУПРОҚ ВА ЎСИМЛИКЛАРДАГИ МИГРАЦИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Экологические биотехнологии»

CC BY
42
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
водород сульфид / сульфат ангидрид / кислотали ёмғир / капилляр / кальций / хлорид / механик / вегетатив / генератив / чангчи / уруғчи / новдаси / куртак / морфологик / тумшуғ / устунча / hydrogen sulfide / sulfuric anhydride / acid rain / capillary / calcium / chloride / mechanical / vegetative / generative / pollinator / seed / branch / bud / morphological / beak / column

Аннотация научной статьи по экологическим биотехнологиям, автор научной работы — Диёрова Муҳаббат Хуррамовна, Холиқова Сурайё Нарзуллаевна

Завод чиқиндиларининг асосий компоненти ҳисобланган водород сульфид (H2S) ҳамда сульфат ангидрид (SO2) бирикмаларини кукун ёки кислотали ёмғир тариқасида тупроқ ва ўсимлик қопламига тушгандан кейинги ўзгариши келтирилган. Тупроқнинг озиқа режимини ва унинг қатламларида тузларнинг айланиши ўрганилган. Кимёвий моддаларнинг таъсир қилиш механизми ва унинг кучи ўсимлик барги, новдаси, куртак ва гулларининг морфологик тузилишига бевосита боғлиқ эканлиги ва Олтингугурт бирикмалари олма ҳамда беҳи ўсимликларининг генератив органларига ҳам турлича таъсири ҳамда ўсимлик гулига ва унинг қисмларига турли даражада таъсири. Айниқса гулдаги чангчиларнинг, уруғчи тумшуғи ҳамда устунчасининг кучли зарарланиши ўрганилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MIGRATION OF ENTERPRISE WASTE IN SOIL AND PLANTS

Changes in the compounds of hydrogen sulfide (H2S) and sulfur dioxide (SO2), which are the main components of plant waste, in the form of powder or acid rain after they enter the soil and vegetation are given. The nutrient regime of the soil and the circulation of salts in layers have been studied

Текст научной работы на тему «КОРХОНА ЧИҚИНДИЛАРИНИ ТУПРОҚ ВА ЎСИМЛИКЛАРДАГИ МИГРАЦИЯСИ»

УДК:631.46:581.5

КОРХОНА ЧЩИНДИЛАРИНИ ТУПРОЦ ВА УСИМЛИКЛАРДАГИ

МИГРАЦИЯСИ Диёрова Мух,аббат Хуррамовна

^арши давлат университети доценти Холикова Сурайё Нарзуллаевна

^арши давлат университети ук;итувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.6634234 Аннотация. Завод чщиндиларининг асосий компоненти щсобланган водород сульфид (H2S) уамда сульфат ангидрид (SO2) бирикмаларини кукун ёки кислотали ёмгир тарицасида тупроц ва усимлик цопламига тушгандан кейинги узгариши келтирилган. Тупроцнинг озица режимини ва унинг цатламларида тузларнинг айланиши урганилган.

Кимёвий моддаларнинг таъсир цилиш механизми ва унинг кучи усимлик барги, новдаси, куртак ва гулларининг морфологик тузилишига бевосита боглиц эканлиги ва Олтингугурт бирикмалари олма %амда бещ усимликларининг генератив органларига щм турлича таъсири %амда усимлик гулига ва унинг цисмларига турли даражада таъсири. Айницса гулдаги чангчиларнинг, уругчи тумшуги %амда устунчасининг кучли зарарланиши урганилди.

Калит сузлар: водород сульфид, сульфат ангидрид, кислотали ёмгир, капилляр, кальций, хлорид, механик, вегетатив, генератив, чангчи, уругчи, новдаси, куртак, морфологик, тумшуг, устунча

МИГРАЦИЯ ОТХОДОВ ПРЕДПРИЯТИЯ В ПОЧВЕ И РАСТЕНИЯХ Аннотация. Приведены изменения соединений сероводорода (H2S) и сернистого ангидрида (SO2), являющихся основными компонентами растительных отходов, в виде порошка или кислотных дождей после попадания в почву и растительный покров. Изучен питательный режим почвы и круговорот солей в ее слоях.

Механизм дествия химических веществ и его сила непосредственно связны с морфологическим строением листьев, веток, бутонов и цветков растений, а соединения серы по-разному действуют на генеративные органы растений яблони и айвы и в разной степени на цветки растений и их части. Особо сильное повереждение пыльцы, семенных коробочек и стеблей цветков изучали.

Ключевые слова: сероводород, серный ангидрид, кислотные дожди, капилляр, кальций, хлорид, механический, вегетативный, генеративный, опылитель, семя, ветка, почка, морфологический, клюв, столбик.

MIGRATION OF ENTERPRISE WASTE IN SOIL AND PLANTS Abstract. Changes in the compounds of hydrogen sulfide (H2S) and sulfur dioxide (SO2), which are the main components of plant waste, in the form of powder or acid rain after they enter the soil and vegetation are given. The nutrient regime of the soil and the circulation of salts in layers have been studied.

Keywords: hydrogen sulfide, sulfuric anhydride, acid rain, capillary, calcium, chloride, mechanical, vegetative, generative, pollinator, seed, branch, bud, morphological, beak, column

КИРИШ

Тупрок ва усимлик копламини кимёвий ифлосланишлардан мудофаза килиш бугунги кунда дунё буйича энг долзарб масалалардан бири дисобланади, чунки бу жараён инсониятнинг барча даётий фаолияти билан узвий богликдир [1].

Бугунги кун экологик вазияти жумладан тупрок хосса-хусусиятларининг кескин узгариши ва кишлок хужалигида фойдаланилаётган ерларнинг танглик долига тушиб колиши ва бошка омиллар каторида инсоният фаолиятининг урни дам салмокли эканлиги бугун барчага аён булмокда. Айникса тупрокда руй бераётган жараёнлар беосферанинг барча кисмлари билан чамбарчас богликдир [2].

Саноат чикиндилари таъсирида тупрокни кимёвий ифлосланиш даражасини тавсифлашда асосий ургу муайян задарловчи модданинг таркиби, тупрокдаги микдори, кабул килинган меъёри (К^М), задарлилик даражаси ва бошка хоссалари инобатга олиниб, алодида-алодида тарзда белгиланади. Шунинг учун тупрок ва усимлик копламини кимёвий моддалар билан ифлосланишини олдини олиш энг мудим масалаларидан биридир [3.4.5]. Бу муаммоларга эътибор бермаслик окибатида тупрок ва бошка табиий компонентлар билан боглик муносабатлар вужудга келаверади. Шу нуктаи назардан муаммонинг келиб чикиш механизмлари ва мудофаза килишнинг илмий асосларини яратиш мудим масала булиб колаверади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Муборак газни кайта ишлаш заводи чикиндиларининг тупрок ва усимлик копламига таъсир килиш механизмини мукаммал урганиш максадида 2018-2019 йиллар давомида стационар дала тажриба тадкикотлари олиб бордик. Завод чикиндиларининг асосий компоненти дисобланган водород сульфид (Н^) дамда сульфат ангидрид (SO2) бирикмаларини кукун ёки кислотали ёмгир тарикасида тупрок ва усимлик копламига тушгандан кейинги узгариши 1-жадвалда келтирилган. Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, тупрок ва унинг катламларида тузларнинг айланиши унинг капиллярлик хоссасига ва сизоб сувларининг сатдига богликдир.

Урганилган объект тупроклари кандай типга мансуб булмасин табиатан ишкорий мудитли булганлиги туфайли тупрок эритмаси билан юкорига кутарилган № икки валентли катионлар билан реакцияга киришиб, уни тупрок сингдириш комплексидан сикиб чикаради. Сикиб чикарилган Са, кальций хлорид ёки сульфат тузларини досил килиб чукмага тушади. Вакт утиши билан тупрокнинг юкори катламида хлоридларнинг умумий микдори камайиб, унинг урнида сульфатларни микдори ортади ва тупрок 2-3 йилдан сунг сульфатли - хлоридли шурланиш типидан хлоридли - сульфатли сунгра сульфатли шурланиш стадиясига утади ва тупрокнинг каттик фазаси кисмида гипс микдори ортади. Завод ичи сугориладиган такирли кумли тупрокларнинг остки 51-70 см ли катламида сульфат бирикмаларининг куплигини нисбатан куп микдорда тушган олтингугурт чикиндиларини турли туз бирикмалари долида тупланишини ана шу конуниятлар асосида исботлаш мумкин. (1-жадвал).

Завод чикиндиларининг турлича таъсиридаги суFориладиган такирли кумли, такирли ва оч тусли буз тупроклардаги сувда осон эрувчи тузлар микдори %

Тажриба си- Чук ^ур

нов майдон-часи ва туп- ур- лик, ук кол- HC O3 CI SO4 Ca Mg Na рН Шурлани ш типи.

роклари см дик

0,37 1 0,01 0,04 0,18 0,02 0,00 0,08 Хлорид

Завод 0-30 3 2 5 4 3 7 7,5 сульфатл

0,21 1,18 3,85 1,20 0,25 3,79 и

хУдУди сугорилади-ган такирли кумлитупро клари 3150 0,39 8 0,00 7 0,05 4 0,19 2 0,02 1 0,00 3 0,10 0 7,7 Хлорид сульфатл

0,11 1,52 4,00 1,05 0,25 4,33 и

5170 0,48 3 0,01 1 0,04 3 0,26 0 0,02 3 0,00 6 0,12 0 7,4 Хлорид сульфатл

0,18 1,21 5,41 1,15 0,49 5,21 и

0-30 0,42 8 0,00 7 0,03 4 0,24 1 0,02 7 0,01 2 0,08 6 7,6 Сульфатл и

Карлик 0,11 0,96 5,01 1,35 0,99 3,74

кишлоги сугорилади- 3150 0,33 1 0,00 8 0,03 7 0,17 1 0,01 8 0,01 4 0,06 2 7,4 Хлорид сульфатл

ган такирли 0,13 1,07 3,56 0,90 1,15 2,71 и

тупроклари 5170 0,32 7 0,00 6 0,02 6 0,18 4 0,02 1 0,01 5 0,05 5 7,1 Сульфатл и

0,10 0,73 3,83 1,05 1,23 2,38

0,31 8 0,00 0,03 0,16 0,04 0,00 0,04 Хлорид

Майманок 0-30 4 3 9 2 7 2 7,3 сульфатл

0,07 0,93 3,52 2,10 0,58 1,84 и

кишлоги сугорилади-ган оч тусли буз тупрок-лари 3150 0,28 3 0,00 5 0,03 1 0,14 8 0,05 2 0,00 8 0,01 8 7,6 Хлорид сульфатл

0,08 0,87 3,08 2,59 0,66 0,78 и

5170 0,29 4 0,00 6 0,02 1 0,17 1 0,03 8 0,01 4 0,02 8 7,3 Сульфатл и

0,10 0,59 3,56 1,89 1,15 1,21

Карши 0-30 0,32 1 0,03 0 0,02 4 0,15 6 0,04 8 0,00 4 0,03 9 7,1 Хлорид сульфатл

шахри сугорилади-ган оч тусли буз тупрок-лари 0,49 0,68 3,25 2,39 0,33 1,70 и

3150 0,24 4 0,02 3 0,01 7 0,11 6 0,03 3 0,00 4 0,03 0 7,3 Хлорид сульфатл

0,38 0,48 2,41 1,65 0,33 1,29 и

51- 0,29 0,02 0,02 0,13 0,03 0,00 0,04 7,3 Хлорид

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

70 6 9 1 8 6 3 3 сульфатл

0,47 0,59 2,87 1,80 0,25 1,88 и

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Изох,: Суръатда %, махражда мг-экв микдорлар

Тупрокнинг озика режимини урганиш максадида утказилган тадкикотлар хдмда лаборатория анализ натижалари шуни курсатдики, ^арши чули тупрокларининг сингдириш сигими асослар билан туйинганлиги туфайли заводдан чикаётган олтингугурт бирикмалари кандай агрегат х,олатда тушмасин (курук ёки хул) тупрок эритмасининг реакцияси кислотали мух,итга томон огмайди. Чунки тупрокнинг уртача ишкорлилик хусусияти ва ишкорий мух,итга томон буферлик кобилияти тупрок эритмаси реакциясини кислотали булишига йул куймайди.

Олтингугурт бирикмалари усимликка икки хил х,олатда яъни бах,орги ёгин-сочинли кислотали ёмгир хдмда ёз ва куз ойларидаги курук кукун х,олда таъсир этиши аникланди. Кимёвий моддаларнинг таъсир килиш механизми ва унинг кучи усимлик барги, новдаси, куртак ва гулларининг морфологик тузилишига бевосита боглик эканлиги аникланди. Масалан, бех,и ва олманинг барги бах,ор ва ёз ойларида турли катталикдаги туклар билан копланганлиги туфайли кимёвий захдрланишларга нисбатан чидамли эканлиги кузатилди.

Шунингдек чикиндилар таъсирида назорат ва тажриба усимликларининг баргларида х,ам турли даражадаги узгаришлар кузатилди. (расм). Усимликлар баргининг рангги, шакли ва ундаги огизчалар сонини бир-биридан кескин фарк килиши, айникса завод ичидаги мевали дарахтлар баргларидаги механик жарохдтлар, урик, бодом, шафтоли айникса олча усимликларида яккол курингани х,олда, бех,и ва олма усимликларининг завод чикиндиларига анча чидамли булиши аникланди.

1-расм Назорат тажриба майдонидаги олчанинг соглом барглари. 2-расм. Олтингугурт бирикмалари таъсирида (МЩИЗ) олча баргида кузатилган

морфологик узгаришлар.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Атмосфера

1- чизма. Завод чициндиларининг атмосфера, усимлик ва тупровдаги миграциясини курсатувчи чизма.

Олтингугурт бирикмалари олма хамда бехи усимликларининг генератив органларига хам турлича таъсир курсатади. Чунки уругли мевали дарахтлар - олма ва бехи, данакли - урик, бодом, олча, шафтолига нисбатан кеч хамда барг чикаргандан сунг гуллаганлиги туфайли ва гул тузилишидан хам фарк килганлиги натижасида захарли моддалардан нисбатан табиий биологик мухофазада булади.

Кузатишларимиз шуни курсатдики, олтингугурт бирикмалари усимлик гулига ва унинг кисмларига турли даражада таъсир этади. Айникса гулдаги чангчиларнинг, уругчи тумшуги хамда устунчасининг кучли зарарланиши, бодом усимлигида яккол сезилди.

Чунки эрта бахорда гуллаган бодом дарахти купинча ёгин - сочин ва кислотали ёмгирлар таъсирида булиши, натижада мевалари назорат усимлигига нисбатан 15-20% уругсиз булиш холатлари аникланди, Илмий манбаларда келтирилишича усимлик гулидаги чангчи ва уругчиларнинг хосил булиш ва усиш даврида хар хил физикавий ва кимёвий таъсирларга ута таъсирчан булади. Тадкикотларимизда хам шафтоли, олча дарахтлари нокулай мухитга нисбатан чидамсиз эканлиги, усимликларнинг куртакларини эрта гулга кириши, гулни эрта мевага айланиши аникланди. МУ^ОКАМА

Усимликлар гулининг ривожланишини кузатиш натижалари шуни курсатдики, кислотали ёмгирлар таъсирида, бодом, олча дарахтлари гулининг чангчилари ва уругчиларини секин хосил булиши натижада назорат ва тажриба дарахтларида чангланиш ва уругланишларда яккол тафоввутлар борлиги аникланди. Усимликлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

BereTaTHB Ba reHepaTHB opraH.apHHHHr maK..aHHmH, ycumu Ba y3 Ba3H$acuHH öa^apHrnugarH Ta^oBByT.ap KyHugarH 3-pacMga KypcaTH.raH.

3-pacM 3aBog HH^uHgu^apuHH MeBa^H gapaxT^apHHHr BereTaTHB Ba reHepaTHB

opraH^apura Tatcupu

XY^OCA

Ky3aTyB HaTH^a^apH myHH KypcaTgHKH, 6u3 ypraHraH MeBa.H gapaxT.apHHHr 3aBog HH^HHAH^apHra KypcaTaguraH aKC Tatcup ko6h.hath Typ.HHa 6y.agH, atHH ma$To.H ycHM^uru KHMeBHH H$.oc.aHHm.napra yTa TatcupnaH 6y.u6, y.apgaH 6uoHHgHKaTop CH^aTHga $oüga.naHHm MyMKHH. Энг HHgaM.H.apH 6ex,H Ba o.Ma 6y.u6, ypTana x,o.aTHH эca ypHK, 6ogoM Ba o.Ha эгa.п.пamн aHHK.aHgu.

O^THHryrypT 6upHKMa.apH Tatcupura HHgaM.H.HK gapa^acura Kypa, MeBanu gapaxT^apHHHr экo.пoгнк KaTopu MOHHTopHHrHHH KyHugarH cxeMa acocuga - 6ex,H — o.Ma — ypHK — 6ogoM — o.Ha — ma^TO.u TapuKacuga «OH^amTHpHm MaKcagra MyBo^HK ge6 x,Hco6.aÜMH3.

föoüdanaHumaH adaöuemnap

1. Y36eKHCTOH Pecny6.HKacuga aTpo$ Ta6uHH Myx,HT Myx,o$a3acH Ba Ta6uHH pecypc.apgaH $oüga.naHHmHHHr x,o.aTH Tyrpucuga Mh..hh Matpy3a TomKeHT, 2006. 1579 6.

2. A6gy..aeB X.A. BuoreoxHMHa Ba TynpoK Myx,o$a3acH acoc.apu. T. "Y^HTyBHH" 1989. 88-89 6.

3. A6gpaxMaHoBT.A., ®a66opoB 3.A.TynpoK.apHH H^.oc.aHHm MyaMMo-.apu Ba Myx,o$a3a KH.um Tag6up.apH. T."YHHBepcHTeT" 2007.4-46 6.

4. Saggar S., Bettany J.R., Stewart J.W.B. Measurement of microbial Sulphur in soil biol. Biochem 1981, 13: 493-498.

5. Brown K.A. Formation of organic sulphur in anaerobic. Plants and soil biochem. Vol. 18, №2, 1986, pp.131-140.

6. Baiy L. The Sulphur Status of Efstern Canadian Prairie Soils. The Relationsip of Sulphur, Nitrogen And Organic carbon. cand О. Soil SC. Vol. 65, № I, 1985, PP. 179-186.

7. www.gzt.ru. "Кислотные дожды"

8. Кислотные дожды и условия образования www.ret.bu/pefs/ 97/ 37590/ l.html.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.