Научная статья на тему 'КОРБУРД ВА ВЕЖАГИЊОИ САРФИИ ПЕШВАНДЊОИ СИФАТСОЗ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ТОЉИКИИ ЌАРНЊОИ XVIII ВА XX'

КОРБУРД ВА ВЕЖАГИЊОИ САРФИИ ПЕШВАНДЊОИ СИФАТСОЗ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ТОЉИКИИ ЌАРНЊОИ XVIII ВА XX Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
206
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОВРЕМЕННЫЙ ЛИТЕРАТУРНЫЙ ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / «ТУХФАТ-УЛ-ХОНИ» МУХАММАДА ВАФО КАРМИНАГИ / ПРЕФИКСЫ / ФОРМИРУЮЩИЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ / СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ / СТЕПЕНЬ ПРИМЕНЕНИЯ / ГРАММАТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ / MODERN LITERARY TAJIK LANGUAGE / PREFIX / "TUHFAT-UL-KHONI" BY MUHAMMADWAFO KARMINAGI / ADJECTIVAL PREFIXES / COMPARATIVE ANALYSIS / DEGREE OF APPLICATION / GRAMMATICAL PECULIARITIES / ЗАБОНИ АДАБИИ њОЗИРАИ ТОљИКї‚ ПЕШВАНД‚ «ТўњФАТ-УЛ-ХОНї»-И МУњАМ- МАДВАФОИ КАРМИНАГї‚ ПЕШВАНДњОИ СИФАТСОЗ / ТАњЛИЛИ ќИѐСї / ДАРАљАИ КОРБУРД / ВЕЖАГИњОИ САРФї

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашрапов Бањодурљон Пўлотович

Дараљаи корбурд ва вежагињои сарфии пешвандњои сифатсоз дар забони адабии тољикии ќарн XVIII дар “Тўњфат-ул-хонї”-и Муњаммадвафои Карминагї ва дар ќарни XX дар асарњои “Таърихи инќилоби фикрї дар Бухоро”, “Ќањрамони халќи тољик Темурмалик. Исѐни Муќаннаъ”, “Ѓуломон”-и С. Айнї мавриди тањќиќ ќарор гирифта- аст. Собит гардидааст, ки унсурњои вожасози осори муќоисашаванда аз ваљњи истеъ- мол баъзеашон сермањсул ва баъзе дигарашон каммањсул мебошанд. Пешванди ба- дар осори мавриди ќиѐс каммањсултар ба назар расид, њол он ки он дар забони адабии њозираи тољикї яке аз унсурњои вожасози сермањсул њисобида мешавад. Дар осори устод С.Айнї [3; 4; 5] унсури калимасози бо- ба њайси яке аз пешвандњои каммањсул баромад мекунад, дар њоле ки ин пешванд њам дар забони адабии муосири тољикї ва њам дар забони адабии тољикии ќарни XVIII дар сохтани сифатњои нав сермањсул мебошад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GRAMMATICAL PECULIARITIES OF ADJECTIVAL PREFIXES AND THEIR USAGE IN THE TAJIK LITERARY LANGUAGE REFERRING TO THE XVIII-TH AND THE XX-TH CENTURIES

The article dwells on the usage and grammatical peculiarities of adjectival prefixes and degree of application of the latters which formed adjectives referring to the XVIII-th and the XX-th centuries. Such works are taken comparison as "Tuhfat-ul-khoni" by Muhammadwafo Karminagi, productions by S.Aini appertaining to the XX-th century: “The History of Intellectual Revolution in Bukhara”, “The Hero of the Tajik Nation Timurmalik”, “The Revolt Headed by Mukanna”, “Slaves”. It is established that respective of the frequency of usage some word-combinational elements of the correlative literary productions are considered to be productive prefixes and some of them non-productive ones. The prefix ba- in the correlative literary productions is non-productive, while in the modern literary Tajik language it is considered to be one of the most productive ones. In S.Aini`s literary productions the word- forming element ba- acts as a non-productive prefix, while the relevant prefix is actively used in the formation of adjectives both in the modern literary Tajik language and in the literary language of the XVIII-th century...The article dwells on the usage and grammatical peculiarities of adjectival prefixes and degree of application of the latters which formed adjectives referring to the XVIII-th and the XX-th centuries. Such works are taken comparison as "Tuhfat-ul-khoni" by Muhammadwafo Karminagi, productions by S.Aini appertaining to the XX-th century: “The History of Intellectual Revolution in Bukhara”, “The Hero of the Tajik Nation Timurmalik”, “The Revolt Headed by Mukanna”, “Slaves”. It is established that respective of the frequency of usage some word-combinational elements of the correlative literary productions are considered to be productive prefixes and some of them non-productive ones. The prefix ba- in the correlative literary productions is non-productive, while in the modern literary Tajik language it is considered to be one of the most productive ones. In S.Aini`s literary productions the word- forming element ba- acts as a non-productive prefix, while the relevant prefix is actively used in the formation of adjectives both in the modern literary Tajik language and in the literary language of the XVIII-th century. It is underscored that the prefixes be- and no- demonstrate multifunctionality and productivity, as they form an adjective from nominal parts of speech in the correlative literary productions. As a rule, the prefixes bar- and dar- from the point of view of usage refer to the group of non-productive prefixes in the language of the periods under consideration.

Текст научной работы на тему «КОРБУРД ВА ВЕЖАГИЊОИ САРФИИ ПЕШВАНДЊОИ СИФАТСОЗ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ТОЉИКИИ ЌАРНЊОИ XVIII ВА XX»

10 02 00 ЗАБОНШИНОСИ 10 02 00 ЯЗЫКОЗНАНИЕ 10 02 00 LINGUISTICS

10 02 20 СРАВНИТЕЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ, ТИПОЛОГИЧЕСКОЕ И СОПОСТАВИТЕЛЬНОЕ ЯЗЫКОЗНАНИЕ

10 02 20 COMPARATIVE, HISTORICAL AND TYPOLOGICAL LINGUISTICS УДК 80/81 ББК 81

КОРБУРД ВА ВЕЖАГЩОИ САРФИИ ПЕШВАНД^ОИ СИФАТСОЗ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ ТОЦИКИИ ЦАРЩОИ

XVIII ВА XX

ГРАММАТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ПРЕФИКСОВ, ФОРМИРУЮЩИХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ, И ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ В ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ XVIII-XX веков

GRAMMATICAL PECULIARITIES OF ADJECTIVAL PREFIXES AND THEIR USAGE IN THE TAJIK LITERARY LANGUAGE REFERRING TO THE XVIII-TH AND THE XX-TH CENTURIES

Ашрапов Ба^одурцон Пулотович,

унвонцуи кафедраи грамматикаи забони арабии МДТ «ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

Ашрапов Баходуржон Пулотович,

соискатель кафедры грамматики арабского языка ГОУ «ХГУ им. акад. Б. Гафурова» (Таджикистан, Худжанд )

Ashrapov Bahodurjon Pulotovich,

applicant of the department of Arabic grammar under the SEI "KhSUnamed after acad. B.Gafurov" (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: bahodur.ashrapov@mail.ru

Калидвожа^о: забони адабии уозираи тоцики, пешванд, «Тууфат-ул-хони»-и Мууам-мадвафои Карминаги, пешвандуои сифатсоз, таулили циёси, дарацаи корбурд, вежагиуои сарфи

Дарацаи корбурд ва вежагиуои сарфии пешвандуои сифатсоз дар забони адабии тоцикии царн XVIII дар "Тууфат-ул-хони'-и Мууаммадвафои Карминаги ва дар царни XX дар асаруои "Таърихи инцилоби фикри дар Бухоро", "Каурамони халци тоцик Темурмалик. Исёни Муцаннаъ", "Гуломон"-и С. Айни мавриди тауциц царор гирифта-аст. Собит гардидааст, ки унсуруои вожасози осори муцоисашаванда аз вацуи истеъ-мол баъзеашон сермаусул ва баъзе дигарашон каммаусул мебошанд. Пешванди ба- дар осори мавриди циёс каммаусултар ба назар расид, уол он ки он дар забони адабии уозираи тоцики яке аз унсуруои вожасози сермаусул уисобида мешавад. Дар осори устод С.Айни [3; 4; 5] унсури калимасози бо- ба уайси яке аз пешвандуои каммаусул баромад мекунад, дар уоле ки ин пешванд уам дар забони адабии муосири тоцики ва уам дар забони адабии тоцикии царни XVIII дар сохтани сифатуои нав сермаусул мебошад.

Пешвандуои бе- ва но- дар осори муцоисашаванда яке аз унсуруои вожасози муштарак ва сермаусул зоуир гардида, ощо аз дигар уиссауои номии нутц сифатуои асли месохтааст. Маъмулан, дар забони даврауои омузиш пешвандуои бар- ва дар- аз нигоуи корбурду истифода ба гурууи пешвандуои каммаусул дохил мешаванд.

Ключевые слова: современный литературный таджикский язык, «Тухфат-ул-хони»

Мухаммада Вафо Карминаги, префиксы, формирующие прилагательные,

сравнительный анализ, степень применения, грамматические особенности

Осуществлено сравнительное изучение грамматических особенностей и степени применения префиксов, формировавших прилагательные в XVIII веке, в книге "Тухфат-ул-хони" Мухаммада Вафо Карминаги и в XX столетии в произведениях С.Айни "История интеллектуальной революции в Бухаре", "Герой таджикского народа Тимурмалик. Восстание Муканны*", "Рабы". Установлено, что в зависимости от частоты использования некоторые словообразующие элементы из сравниваемых произведений являются продуктивными, а некоторые - малопродуктивными. Префикс ба- в сравниваемых произведениях является малопродуктивным, в то время как в современном литературном таджикском языке он считается одним из наиболее продуктивных словообразующих элементов. В произведениях С. Айни словообразующий элемент бо- выступает в качестве малопродуктивного префикса, в то время как в современном литературном таджикском языке и в литературном языке XVIII века он активно применялся и применяется для образования прилагательных. В сравниваемых произведениях префиксы бе- и но- демонстрируют многофункционалность и продуктивность, поскольку образуют прилагательные от именных частей речи. Как правило, в языке рассматриваемого периода префиксы бар- и дар с точки зрения использования относятся к группе малопродуктивных префиксов.

Key words: modern literary Tajik language, prefix, "Tuhfat-ul-khoni" by Muhammadwafo

Karminagi, adjectival prefixes, comparative analysis, degree of application, grammatical

peculiarities

The article dwells on the usage and grammatical peculiarities of adjectival prefixes and degree of application of the latters which formed adjectives referring to the XVIII-th and the XX-th centuries. Such works are taken comparison as "Tuhfat-ul-khoni" by Muhammadwafo Karminagi, productions by S.Aini appertaining to the XX-th century: "The History of Intellectual Revolution in Bukhara", "The Hero of the Tajik Nation Timurmalik", "The Revolt Headed by Mukanna", "Slaves". It is established that respective of the frequency of usage some word-combinational elements of the correlative literary productions are considered to be productive prefixes and some of them non-productive ones. The prefix ba- in the correlative literary productions is non-productive, while in the modern literary Tajik language it is considered to be one of the most productive ones. In S.Aims literary productions the word-forming element ba- acts as a non-productive prefix, while the relevant prefix is actively used in the formation of adjectives both in the modern literary Tajik language and in the literary language of the XVIII-th century. It is underscored that the prefixes be- and no- demonstrate multifunctionality and productivity, as they form an adjective from nominal parts of speech in the correlative literary productions. As a rule, the prefixes bar- and dar- from the point of view of usage refer to the group of non-productive prefixes in the language of the periods under consideration.

Мyсаллам аст, ки яке аз роддои асосй ва пурмадсули ганомандии забони точикй ба воситаи ванд (аффикс)-до сохтани калимадои нав ба дисоб меравад. Аз адамияти вежа бархyрдор бyдани мавзуи мавриди назарро забоншиноси рус Н.М.Шанский дануз солдои 60-уми асри гyзашта зикр карда, ба хyлосае омада 6уд, ки «бе калимасозй забон таркиби лугавй дошта наметавонад. Мадз аз ин чидат адамияти мудими калимасозй дар системаи умумии забон муайян мегардад» [17, с.253].

Ин мулодизадои Н.М.Шанскийро маводи фактологии мо дам исбот менамояд. Дар асоси усули эдсой ва киёсй мо тасмим гирифтем, ки дар маколаи хеш корбурд ва вежагидои сарфии пешванддои сифатсози "Тудфат-ул-хонй»-и Мудаммадвафои Карминагй (а.XVШ)-ро дар мукоиса бо "Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро", "^адрамони халки точик Темурмалик. Исёни Муканнаъ" ва 'Туломон"-и С.Айнй (а.ХХ) ба риштаи тадлил кашида, аз руи вазифаашон ондоро ба гуруддо чудо намоем.

Зимнан, кайд кардан лозим аст, ки дар забони даврадои мукоисашаванда пешванддои сифатсози забони адабии дозираи точикй, аз кабили ба-, бар-, бе-, бо-, дар-, но- ва фуру мавриди истифода карор гирифтаанд, аммо аз нигоди дарачаи вожасозй на дамаи ондо макоми якхела доранд. Агарчи гуруде аз пешванддои фавк дар калимасозй фаъол бошанд, вале гуруди дигаре дар ичрои ин вазифа кам истифода шудаанд.

Аз ин ру, мо тасмим гирифтем, ки вачд ва дарачаи истифодаи унсурдои вожасози мавриди бадсро дар чадвали поён бо тарики ихтисорадои махсус ишора кунем: номи асардо - А [«Тудфат-ул-хонй»]; Б ["Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро"]; В ["^адрамони халки точик Темурмалик. Исёни Муканнаъ"]; Г ['Туломон"] ва дарачаи корбурд - К [каммадсул]; С [сермадсул].

Пеш-ванд-хо Микдори сифагчои сохта Мавриди истифодаи унсурхои лугави Дарача

ба- А) [б]; Б) [б]; В) [2]; Г) [З] А) [9]; Б) [S]; В) [2]; Г) [3] А) [К]; Б) [К]; В) [К]; Г [К]

бо- А) [44]; Б) [б]; В) [S]; Г) [S] А) [122]; Б) [9]; В) [S]; Г) [14] А) [С]; Б) [К]; В) [К]; Г) [К]

бар- А) [S]; Б) [1]; В) [2]; Г) [б] А) [1S]; Б) [2]; В) [2]; Г) [2O] А) [К]; Б) [К]; В) [К]; Г) [К]

бе- А) [5З]; Б) [3S]; В) [24]; Г) [бб] А) [152]; Б) [бЗ]; В) [31]; Г) [137] А) [С]; Б) [С]; В) [С]; Г) [С]

но- А) [30]; Б) [1O]; В) [S]; Г) [25] А) [SO]; Б) [13]; В) [25]; Г) [6O] А) [С]; Б) [С]; В) [С]; Г) [С]

дар- А) [1]; Б) [-]; В) [-]; Г) [2] А) [1]; Б) [-]; В) [-]; Г) [2] А) [К]; Б) [-]; В) [-]; Г) [К]

фуру А) [1]; Б) [-]; В) [-]; Г) [-] А) [1]; Б) [-]; В) [-]; Г) [-] А) [К]; Б) [-]; В) [-]; Г) [-]

то- - - -

%ама ги А) [143]; Б) [б1]; В) [44]; Г) [11O] А) [3S3]; Б) [95]; В) [6S]; Г) [236]

Хамчунин, мудаккики забони китоби «Бахше аз тафсири кудан» А.Б. Ч,обиров аз хусуси истифодаи пешванддои сифатсоз андешаронй намуда, чунин гуфтааст: «Дар асар дамаи пешванддое, ки дар калимасозии сифат ба кор мераванд, дида намешавад, тандо ду пешванд - бе- ва но- истифода шудаанд» [16, с.154]. Мудаккики забони «Ашъори Х,очй Хусайни Кангурй» Х.Н. Табаров дар боби дуюми рисолаи худ оид ба вежагидои сарфии забони ашъори Хочй Хусайн сухан гуфта, тандо тавассути се

nemBaHgu cu$aTC03, a3 Ka6u.ra 60-, 6e-, ho- cypaT rupu^TaHH B0xac03up0 KaHg HaMygaacT [14, c.86; 15, c.20].

AcHogu Tatpuxu 3a6oHH aga6n Ba x03upa ryBoxï Meguxag, kh gap cu$aTC03H nemBaHgxou 6a- Ba 60- HKe a3 yHcypxou B0xac03H cepMaxcy.^ xuco6uga myga, 6a TaBaccyTH ohxo a3 gurap xuccaxou HyTK hk cracraa ch^txoh aorâ coxTa MemaBaHg, kh a3 HyKTau Ha3apu MatHO 6a HroH xochht ë a^OMaT coxh6 6ygaHH amëpo Me^axMOHag [8, c.144; 9, c.198; 6, c.123]. H,apaëHH TagKHKOT humoh gog, kh gap ocopu MyKOucamaBaHga 6a- Huc6aT 6a 60- KaMMaxcyrnap 6yga, 6a BocuTau oh MyxaMMagBa^ou KapMHHarK ch^txoh ac^HH pat^aTH 6aroaT 1 MapoTu6a (13); xuraa™ 6aHx™coc 1 MapoTu6a (13); xogucau 6aHorox, 3 MapoTu6a (13); mhhoh 6acaHroMaga 1 MapoTu6a (13); $aTxe 6aaHgo3a 1 MapoTu6a (13) Ba ycrog C.Ahhh ch^txoh coxTau Ta.ia6ax0H 6apymg 3 MapoTu6a (5); ^oh xymxaBOH 6aBycbaT 1 MapoTu6a (5); ^apMOHH fniia^cii.i 1 MapoTu6a (5); gacTH 6a^yBBaT 1 Mapou6a (5); Magpacaxou 6aTap™6 1 MapoTu6a (5); Mat^yMOTH fniia^cii.i 1 MapoTu6a (4); Kacu 6amyMyp 1 Map0Tu6a (3); caTHHxou 6agomT 1 Map0Tu6a (3); hohh 6aMa3a 1 Map0Tu6a (3) gap MaBpugxou a.roxHga ucTH^oga HaMygaaHg: ...6atg a3 htmomh mapo6y TaoM Ba Ma^-mcu me^OH (Me^MOHHH om(m) - E.A.) Ma^^uju xoc Ba xii-ibu'iii 6anxTHC0C 6hho HuxogaHg (13, 221/439); HeKHH 6at3e Ta^a6au 6apymg 6a hk Ha3apu xaccocoHa a3 Ba^oxaTH Mya^HMOH 6a ac^u Macta^a nan 6ypgaHg (5, c.138).

...graxoH KaBHH ap6o6u ^acopaT HyH mhhoh 6acaHr0Maga muKacTaH rupu^T (13, 170/338).

^ap hh ^yM^a Mya^^u^u acapu Tatpuxuu a.XVIII cu^a™ aamu H^ogarapu MOHaHgupo a3 pyu KO^a6u rnmeaHd+ucM+cu$amu ^ewu coxTa, 6apou KaBHTap ramTaHH hh To6umu MatHOH xuccanau MOHaHguu «nyH»-po Ka6^ a3 MaBcy$ 6a Kop 6ypgaacT, kh gap ocopu C.Ahhh hh ryHa cu^a™ coxTa 6ope xaM 6a namM Hapacug.

KapMHHarn Huc6aT 6a Ahhh yHcypu B0xac03H 6o-po $ap0B0HTap MaBpugu ucTH^oga Kapop gogaacT. nacBaHgu Ma3Kyp xaM gap 3a6oHH aga6uu Myocupu to^hkh Ba xaM gap 3a6oHH aga6uu to^hkhh a.XVIII gap coxTaHH ch^txoh HaB cepMa^cy^ Me6omag. X,hhh TaxKHKy Kuëcu hh MaB3yt aëH ramT, kh ycTog C.Ahhh gap ocopu xyg [3; 4; 5] nemBaHgu 6o-po 6apou coxTaHH cu^aTxo MaxgygTap 6a Kop 6ypgaacT, HtHe hh yHcypu B0xac03 gap 3a6oHH aga6uu to^hkhh a.XX HKe a3 nacBaHgxou KaMMaxcy^ Xuco6uga MemaBag. Ho3hm 6a KaHg acT, kh gap 3a6oHH to^hkhh KapHxou nemHH xaM HaKmu hh nemBaHg gap Ka^HMac03HH cu^aT Myaccup Ha6ygaacT. MyxaKKHKH 3a6oHH «ffloxHOMa» A.A. ^yr6u30ga a3 xycycu Bexaruxo Ba Kop6ypgu 60- cyxaH ry^Ta, hh yHcypu B0xac03p0 6a rypyxu nemBaHgxou cu$aTC03H KaMMaxcy^ ^ygo HaMygaacT. A3 pyu umopau MaBcy^ Mat^yM Merapgag, kh 60- gap 3a6oHH xaMOH gaBpa 6a HygpaT MaBpugu Kop6acTH ax^H э^оg Kapop Merupu^TaacT [2, c.21]. MaBogu ^aMtOBapgau mo hmkoh Meguxag, kh 6apxe a3 hh xycycuHTxopo 6a TapuKH 3aH^ upoa KyHeM:

HyH aHtaHa, a3 hcm cu^aTxou coxTa co3moh ë^TaaHg, kh hh Bexarn gap 3a6oHH gaBpaxoH 0My3um MatMy^ Ba pou^ Me6omag: MapdyMU ôoeypyp (13, 114/225); odaMOHu ôoyyp^am (4, c.172); KypHywu 6o3%mupoM (13, 32/60); саги ôoHOMyc (3, c.104); aMupu ôocaodam (13, 34/64); 6инандагони ôocaeod (5, c.73): Ox, oh py3 hh ryHa py3H 6o^a33aT acT (3, c.244); ...moxu TypoH 60 atëHy MyKappa6oH poxaTH ^H^xo^po 6a agaMH hk6o^h 6oomo^ My6agga^ coxTa^ (13, 56/107). ^ap ^yM^au gyroM Mya^^H^H acap [13] 60 ëpuu nemBaHgu H0M6ypga a3 hcmh apa6uu ^aMtu TaKcup xaMarn hk gat^a yHcypu ^yraBHH HaBe coxTaacT, kh gap gurap ocopu MyKOucamaBaHga [3; 4; 5] hh ryHa ch^th coxTa 6a Ha3ap Hapacug.

Ч,умъаи дигар хокони сyрайëчаноб фатду нусрат дар рикоб ба суи Хузор надзат фармуда буд ва кучи он манзили бохаво мазриби автоди хдами зафарэдтишом шуд (13, 263/523). Ба назар чунин менамояд, ки Карминагй дар ин чумла пешванди бо-ро ба вазифаи бар- мавриди истифода карор додааст, ки мазмуни хушбоду хаво дар забони адабии муосир дам бо- ва дам бар- маънои «дорои»-ро медидад, зеро дар забони дозира сифати сохтаи <^уфаи бархаво» [8, с.144] мавчуд аст.

Мудаммадвафои Карминагй сифатдоеро ба тавассути пешванди бо- бештар аз исмдое месозад, ки бо калимадои дигар сифати мураккаб месозанд: амири бовикор (=соуибвицор), ки бино бар дисоби эдсоии мо дафт маротиба корбаст шудааст (13, 32/60); цамоаи бошарорат (=пурашрор) (1З, 94/186): Баъд аз вусули чопарон ба суддаи эътибори амири бовикор ва шунидани хабари мусибатфазо камоли таъсиру риккат бар ботини комëбй истило ëфт (13, 43/81).

Ногуфта намонад, ки Карминагй ба тавассути пешванди номбурда унсурдои лугавии нави нодир сохтааст, ки ондо имруз мустаъмал нестанд: ...мадфили хосро бо нудамои закотинати байзофитрат ва зурафои боибтихочи софификрат ороставу мурассаъ гардонид (13, 4/6); ...эдзори таомдои алвон карданд ва би^ти боинбигати наим барчида, судури изом мурочаат ба манзилу макоми худ намуданд (13, 272/541). Дар чумлаи охир муаллифи асар сифати аслие сохтааст, ки сифату мавсуф дарду аз як решаанд.

Пешванди бар- дар забони адабии муосири точикй яке аз унсурдои калимасози каммадсул буда, аз исм, сифат ва зарф сифатдое месозад, ки ба ягон аломат содиб будани ашëро ифода менамоянд [8, с.144]. Мудаккик А.А. ^утбизода кайд мекунад, ки пешванди сифатсози бар- низ яке аз каммадсултарин унсурдои вожасоз дар «Шоднома» мадсуб мешавад [1, с.69]. Дар осори таърихии «Тудфат-ул-хонй» ва «Таърихи инкилоби фикрй дар Бухоро» ва дар романи бадей-таърихии <^уломон» дам бар- аз нигоди корбурду истифода ба гуруди пешванддои каммадсул дохил мешавад. Мушодидадо нишон дод, ки тавассути пешванди мавриди назар дар асоси коида ва конуни забони точикй аз дигар диссадои нутк унсурдои лугавии нав сохта шудаанд:

- аз тем: файёзи бардак (1З, 111/220); фарзандони баркамол (3, с.26, 26, 215); салтанати баркамол (13, 200/397); асбоби баркамол (5, с.57, 158); бародари бархурдор (13, 172/342; 210/417); маълумотуои бардуруг (3, с.314, 438), фаалаи бархурдор (1З, 90/178, 92/182, 137/271, 173/343, 192/381, 205/408); сауари барвакт (3, с.188, 392): Зикри талиъаи наййири дастгоди хусрави чамчод - Нодиркулишоди эронй, ки дазрати Чдвводи мутлак ва Файëзи бархак аз хазонаи (13, 19/33); ...ба билфеъл вокеъ шудани ислодот умедашон баркамол буд (5, с.158).

- аз одфати феъли сифатдое сохта шудааст, ки дар забони адабии муосири точикй низ ин вежагй роич буда, аммо ин гуна додиса дар осори "Тудфат-ул-хонй" ва "Туломон" банудрат ба чашм расид: мисраи барцаста (13, 4/5); нацшуои барцаста (З, с.79, 79, 98); комгори баргузида (1З, 144/286): ...аз хасоиси ишфоки амири баргузидаи офок мадфузу бадравар омада... (13, 128/253); ...монанди мавчи нозуки об накшдои барчастаи занчирашакле пайдо мешуд... (3, с.79).

Гузашта аз ин, нависанда дар осори худ [3; 12] аз сифати "зиёд" водиди лугавии наве сохтааст, ки дар асари муаррих [13] ин додисаи сарфй тазодур нагардид: завраци барзиёд (4, с.92; 3, с.95, 121, 136, 443, 443): Агар чаноби олй андоздои барзиёд андохта бошанд, болшевикон дам ба бойдо контрибусия андохта гирифтаанд (3, c.238).

nemBaHgu 6e- gap 3a6oHH gaBpaxou MaBpugu 0My3um HKe a3 yHcypxou B0xac03H MymTapaK Ba cepMaxcy^ Me6omag, kh oh, HyH aHtaHa, a3 gurap xuccaxou homhh HyTK cu^aTxoH aorâ Mec03ag, kh xhhh Bac^ mygaH 6a acoc ceMaHTHKau MaBcy^po TarHup MegHxag:

а) 6a a^OMaTH gap acoc H0M6apmyga moïïhk Ha6ygaHpo Me^axMOHag, kh gap aKcapu MaBpug a3 hcm gap TamaKKy^H Boxugxou ^yraBHH HaB xuccary30pn KapgaacT: $upK,au 6eduH (13, 85/168, 85/168, 100/197, 102/202, 106/210, 140/277); mHmarn 6emc (3, c.113); xycpaeu ôecunox, (13, 98/194); yamyou dyconau ôeHamu^a (4, c.166, 185); pabùu 6e6oK (13, 66/127); nypcuwu 6eMaxtan (5, c.168); Ba a3 muggaTH xaB^y KaMO^H pyt6 MapgyMH 6egH^po MygaHKuc (Ta6oxua$KaHaHga MuëHH KaBM - E.A.) HyH Tupu Taxm (MymaK - E.A.) gap gugau gray nax^yu ^urap Humacr (13, 46/87); —Mat^yM MemaBag, kh myMO xaM MOHaHgu mo KaHH3aKH 6eKac 6ygaeg? (3, c.133).

б) gap ocopu MaBpugu Kuëc [13; 11] a3 hcmxoh MypaKKa6 gap acocu K0^a6u ucM+acocu ^ew 6aHygpaT cu^aTxo co3moh ë^TaaHg: ...hk 3aHH ^apaH^ugopu 6enamM6aHa (3, c.216): ...60 rypyxe 6ecapaH^0M gap oro3H ^ugo^y MyTopaxau gaB^aTH py3a^3yH xaMgacTOH rapgug (13, 251/500).

.Hk KaTop ch^txoh coxTae BoxypgaHg, kh a3 HyKTau Ha3apu ceMaHTHKH H^ogaKyHaHgau a^OMaTH Myc6aTH MyBcy^aHg: camnu 6eKUHa (13, 42/79; 3, c.75); cyy6amu... ôeManon (5, c.151); KOMpaeouu ôeManon (13, 111/219); 6ycmom 6epaHy (4, c.195); ea^mu 6ema%omu (5, 25/46); waeyapu 6eгуноxl (3, c.218); Myya66amu 6eeocuma (13, 170/338); uHmusopuu 6eoxup (3, c.244); yonu 6eMaon (13, 53/101); mupau 6eo3apM (13, 44/84, 110/217): H^OBa 6ap hhxo 3apu$y ^aTH^acaH^, cyx6aTam ca6yKy 6eM&mn 6yg (5, c.151); ...^aHrapu ucTHKOMaT gap bh^ohth Kemu gumam Ba fflaxpuca63H 6eram aHgoxTa (13, 146/290). ^ap ^yM^au oxup KapMHHarK xaMarK hk Map0Tu6a 60 ëpuu nemBaHgu 6e- cu^aTH aorâ coxTaacT, kh MaBcy^H oh hcmh xoc Me6omag, kh hh Bexaruu cap^H gap ocopu KuëcmaBaHgau ycTog C.Ahhh 6ope xaM 6a Ha3ap Hapacug.

6) 60 6apo6apu a^OMaTH moïïhk Ha6ygaHH npegMeTpo H^oga HaMygaHH nemBaHgu 6e-, 603 ceMaHTHKau gopouu a3 xag 3uëgu a^OMaTy xuc^aT Huc6aTH MaBcy^po 30xup MeHaMOHg: Ha3apomu 6eaHdo3a 6 Mapomu6a (13); Monyou 6eaHdo3a (4, c.107); aHdo3you 6eaHdo3a (4, c.116); xawmmu 6e^uëc (13, 139/276); Haeo3uwu 6eKapoH (13, 65/125); Macmuu 6eKapoH (4, c.78); yaMunmu 6eHu^onm (13, 30/55), Hycpamu 6e%uco6 (13, 166/330); daenamu 6eMucn (13, 220/437); aMup3odau 6eHa3up (13, 283/564): EaëHH hh MaT-^a6 oh, kh Chhto6 Ka^tae acT gap MaTOHaTy ucTexKOM 6eHa3np, gap MuëHH gapa, kh aTpo^H ohpo Kyxcopu pa^et uxoTa KapgaacT (13, 218/433); ...ycTogoH Ba KoprapoHH Moxupu oh 3y^MH a3 xag 3uëg Ba aHgo3xou 6eaHgo3a 6yg (4, c.116). ^apaëHH TaxKHKOT HumoH gog, kh ch^th coxTau "6eaHgo3a" TaHxo gap acapxou "Tyx$aT-y^-x0HK" Ba gap "^axpaMOHH xa^KH to^hk TeMypMa^HK. HcëHH MyKaHHat" ucTH^oga rapgugaacT Ba oh a3 Ba^xu Kop6ypg gap TatpuxHOMau MyxaMMagBa^OH KapMHHarK $ato^ 6a Ha3ap pacug, kh mhco^xoh 6o^oh go^(^) 6ap hh ry^Taxocr.

Ea xaMHH mhhboïï, KapMHHarK cu^aTH coxTau 6emyMoppo 18 Map0Tu6a 6a Kop 6ypga, aMMO C.Ahhh TaHxo 4 Map0Tu6a gap ocopu KuëcmaBaHgau xyg ucTH^oga HaMygaacT, kh Muco^am hh acT: YMapou Ku6op Ba ByKa^OH gap6op 60 ypBau 6ucëp Ba gacTnaHMOHH 6emyM0p MyTaBa^ex 6a ^ohh6h MaBKa6u pu^taTMagopn mygaHg (13, 90/177); ...nyHOH MeHaMygaHg, kh ryë naporxou э^eктpнкнн 6emyMoppo gap oh ^o OBexTa 6omaHg (3, c.105, 139; 4, c.105; 5, c.142); gapoMagu 6emyM0p (5, c.139).

^aHroMH MaBpugu TaxKHK Kapop gogaHH nemBaHgu 6e- hh HyKTa MycamaM Merapgag, kh MyxaMMagBa^OH KapMHHarn 6a TaBaccyTH yHcypu B0xac03H H0M6ypga

сифати наве месохтааст, ки ондо ифодагари сифоти Худованданд: сипоси мунъими бeкиëс (13, 139/276, 239/476), бахшандаи бeминнаm (13, 243/484), бахшандаи бe%амmо (13, 243/484): Ба фазли Эзиди бемунтахо мавошй ва амволи y мутакосир ва дар мароиву баводй хайлу галаи y мутавофир (13, 6/10).

Яке аз хасоиси фарккунандаи мавзуи мавриди омузиш он аст, ки Мудаммад-вафои Карминагй дар мавриддои алодида ба дайси унсури лугавии бенихоят, бегоят ва бераъй музоф ва музофун илайди [status constructus] арабии баидуннихоят, биа^алгоят ва ноктеурраъйро бамаврид истифода намудааст: ....мукобалаи вусул ва курби чивори дарбори кайвонмадор ба алтофи бегоят ва икроми баидуннихоят бадраманд ва масрур гардида (13, 65/125, 191/379) = .аз алтофи бенихояти хоконй инъому ташрифот ëфта, ба ишорати олй ба суи макарри худ шитофтанд (13, 270/537) = .дар индидому индироси он панчаи болокашида саъйи балег ва кушиши бедарег раъйи биа^алгоят расонид (13, 56/108).

в) аз асоси замони дозираи феъл сифати аслй сохтааст: миншори бедод; чавони беозор (5, с.230; 3, с.169): .ба хори мамот ба мадади тешаи тазаллум ва миншори (арра - Б.А.) бедод аз по даровард (13, 41/77); Ин дайвондои беозор дам, ки ryë тандо аз барои боркашонй дар душ руидаанд (3, с.469).

Мудаммадвафои Карминагй тавассути пешванди номбурда аз исми сохтаи чойгох унсури лугавии нав сохта, онро шаш маротиба мавриди истифода карор додааст: уаракати бeцойгоxl (13, 211/420), кардаи бeцойгоxl (13, 147/292), таассуби бeцойгоxl (13, 169/335): Аммо таваддуми бечойгох ба худ род дода, калъаи Киштудро ба ройгон гузошт ва бо тавобеъ ва лаводик руйи часорат ба чониби Ургут овард (13, 194/385).

Дар дамин асос, Карминагй аз зарфи замон ва диссачаи монандй сифати аслй сохта, мавриди истифода карор додааст, ки ондо дар осори к^сшавандаи Айнй вонахурданд: Ва дар дар дангоме аз у юриши бехангоме дар вучуд меомад ва дар дар соате чунбишу даракати бечойгохе аз у содир мегашт (13, 53/101, 175/347, 237/471); Чун раъфати багояти кодири бечун дар дамийяти бенидоят амри кофу нун ходад (13, 30/55, 87/172).

Гуфтани он мудим аст, ки нависанда дар романи таърихии худ "Туломон" аз зарфи макон сифати аслй - "бeпоëн" сохтааст, ки он на дар асари таърихии муаррих ва на дар дигар осори мукоисашавандаи нависанда мустаъмал аст: бдабони бeпоëн (3, с.3, 22, 80, 168, 278); саломи бeпоëн (3, с.58); кордои бeпоëн (3, с.76): ...индо ба тарзи киштидое менамуданд, ки дар бадри бeпоëн шинокунон гашта бошанд (3, с.97).

Хамчунин, устод С.Айнй дар осори хеш [3; 12] ба воситаи бе- аз вожадои мураккаби дар як колаб исм+сифати фeълй таркибëфта унсурдои лугавии наве сохтааст, ки дар асари таърихии муаррих [13] ба чашм нарасиданд: чашмони бенуршуда (3, с.4, 113); лабдои бехунгардида (3, с.234): Окибат лашкардани здад ба шадри тамоман сухта ва беодаммонда содиб шуданд (4, с.138).

...ба сабаби бекорхобй бераш, бехун ва бенамак шуда мондааст (3, с.464). Дар мисоли мазкур устод С.Айнй сифатдои сохтаи яквазнро тавъам ва пай дар пай мавриди истифода карор додааст, ки ин додисаи сарфй бори дигар аз сермадсулии унсури вожасози номбурда дарак медидад.

Пешванди но- низ яке аз унсурдои вожасози сермадсули осори таърихии гуногунаср дисобида шуда, муаллифон бо он бештар сифати аслй сохтаанд. Чун анъана, аз исм ва феълу сифати феълй ва дигар диссадои гуногун сифати аслй сохта мешавад, ки акси маънои асос, молик набудани мавсуфро ба он ифода мекунад ë долати ашëро мефадмонад: [5, с.144]

a) a3 hcm: mapuKu HoôaKop (13, 4/5); 3aMUHu hoôoô (3, c.96); aMpu / doMaHu/ daedaeau/ weeau/ Kapdau/ цypbamu/ гupydopu/ Kupdopu Hocaeoô (3, 21/38, 24/44, 90/177, 133/263, 171/339, 252/501, 289/576, 188/373, 214/425, 269/535, 279/555); cynmoHu HOKopdoH (4, c.32); eoKeau/yoducau Hozyiup (13, 41/77, 42/79, 44/83, 97/191, 272/542; 270/538); гypyyu/мyдa66upoнu ho^uh^op (13, 67/129, 25/46); Kopu Ho%a% (13, 137); 3yMpau HonymauMOH (13, 136/269); dy3du HOMapd (3, c.74), yamou Hoacac (13, 167/331); ^up^au Hocunoc (13, 168/334); Ma6nazu hohuj (3, 93); кeнaгocu Hooxuôam (13, 151/300); 3onuMu houhco$ (5, c.210): Oh 3yMpau HOiiyinaiÎMOH oïïoth Myx,opa6aBy ac6o6u My3opa6a pocT Kapga... (13, 136/269); X,aB.maM gap hk ^oh 6ucëp ho6o6. . .(3, c.260).

6) a3 HCMX.OH apaoï: easbu HOMacnyK (13, 29/53); yapaKamyou hoxouk, (4, c.125); yapaKamu HOMamôyh (13,52/99); maeopydu HOMa^paM (13, 144/286); aMpu/Myea^ayu HOMa%3yp (13, 76/150; 29/54); MaH^uamu HOMawyM (3, c.88) : Ea xap $aB^H HOMa36yT a3 xa6apu MyKHaTy TaBOH gyp 6yg, .ro^apaM cypaTH BaKoetpo 6a noau capupu aMupu Matga^aTTaxMup 603 HaMyga, h^thmoch Magag xocTaHg (13, 148/294); .oh maxcu HOMat.yM cyxaHH My.rao-HaBpy3po 6ypug (3, c.148).

b) a3 CH^aT: Macappamu HOMy^auè (13, 142/282); acnu MadoxunawoH HOMyaunH (5, c.106); cyxaHOHu HOMynouM (13, 174/346); oeo3u Ho^opaM (3, c.17); ^u.. HOMyHocuô (3, c.361); yapaKamu Homoucma (4, c.131, 181, 181); ...^moHpo 6hho 6ap ^apouMH KaBHBy xHC0paTx,0H HOMy^OHM x,en ryHa cypaTH Horoxy My^OKOT 6a gaB^aTH a6agMyggaT MyTacaBBap Ha6yg (10, 198/393); Ammo oh MatMypoHe, kh aora MagoxraamoH HOMyannH, ^eKHH 6a Kagpu TaBOHucraHamoH 6a TapuKH ranpuMaxgyg a3 ^yKapoBy paua 6ucëp omy^TaHg. (5, c.106).

r) a3 acocH 3aMOHH \O3iipa Ba ^et.™ MOga.ï: ^up^au HomaeoH (13, 56/108); ayonuu HodoH (5, c.88, 162, 166, 175); afaonu Homoucm (13, 174/346); odaMu Homapc (13, c.189); My6oyucayou paKuKau HodapKop (13, c.120); $ypcamu Hoèô (13, 233/463); 3aHu Ho3ou (3, c.88); dy Kacu homuhoc (3, c. 193); waxcu homuhoc (4, c.87); mu$nu Hopac (4, c.73): Ba MapgyMH HOTaBOH Ba ^yKapoBy MacoKHHpo 6a ^hïïoh aBTOH Ba ^ygo mygaH... (13, 211/420); HeKHH xaMHH gexKOHOHH HOgOH Koppo BanpoH KapgaHg (3, c.222).

r) a3 CH^aTH $et.iï: Mamna6u Hopacuda (15/25); dyM6au Hoeydoxma (3, c.22, 23); Kycypu HOMyda (13, 186/369); myxMyou Hopacuda (3, c.391); kaeMu HOMyda (141/279), MeyMoHu HoxoHda (4, c.55); Cunoxu 3a$apnaH0x, 6hho 6ap cypaTH xanpuHTH Maopu3H oh ^aBMH HOiyga gap Kyp6u HaBOxuu эmон $ypy3 OMagaHg (13, 141/279); A3 gapyHam Kapu6 cag goHa Ka^OHy xypg TyxMxou HOpacHga 6ap0Mag. (3, c.391).

g) a3 HCMy 3ap^\On cOXTa: nauKu hozo^ (13, 141/280; yaMuymH hm. 6a: 89/176, 127/251, 159/315); мapгu Hoea^OHu (5, c.82); Ka3ou/6anou Hoea^OH (10,238/474; 186/370); хypyцyou Hoea^OHû (4, c.46, 50, 58, 59, 65, 81, 83, 83, 88, 159, 177): Eohc 6ap hh ^yptaTH HO^OHroxH y oh, kh xapnaHg gap bh^ohth Эpон 6a ^apMOHH 3a$apTaBtaM0H Max,6ycu XupocaTH oh MaM^aKaT MOHga... (13, 111/220); ...xopa3MHëH 6a ^amKapu y xy^yMH HOrax,OHH HaoBapaHg Ba ma6oxyH Ha3aHaHg (12, c.46).

Mya^^H^H «Tyx$aT-y^-xoHH» cu$aTx,0H 6a TaBaccyTH nemBaHgu ho- c03M0Hë$Ta, a3 Ka6u^H <^yHydu HOMa^dyd (13, 82/162, 143/284), awè'u/ цywwu / zaHouMu/ cunoyu/ HOMac^yp (13, 183/364; yaMuymH hm. 6a: 11/19; 13/24; 149/295), Maeya6amu/ KapaMu/ Kaypu/ ya3pamu / HubaMu/Hycpamu HOMymaHo^u (13, 8/13, 19/34, 224/445, 233/463; 19/33; 57/110; 103/203; 196/389, 285/568; 211/420)» Ba TapKu6u ycryBopu apa6uu «.O fiytaggy Ba .O fiyx,CO»-po 6a hk MatHH ucTH^oga 6ypgaacT. ^ap «Tatpuxu hhkh^o6h $HKpK gap Eyxopo» hh3 TapKu6u ycryBopu apa6uu MaBpugu 6ax,cy Kuëc OMgaacT. Ammo cu$aTx,0H coxTau $aBKy33HKp gap ocopu ycTog C.Ahhh 6ope xaM BOHaxypgaHg: Acny ryc^aHgu .O

йyъaддy Ba ло йух,со ба дасти сипохи мансyр афтода... (l3, 302; хамчунин ниг. ба: 2l7/43l); Аз xонаи Аминчон молу ашëи ло йyъaддy Ba ло йух,со тороч шуд... (5, с.85); ...бо xайли чунуди воФиру афроди номaъдyдy мyтaкосир ва бо кавкабаи хашамату саропардаи давлат дар мукобалаи он хисор нозил гардид (l3, l58/3l3).

Дар мисоли оxир вежагии боризе ба назар мерасад, ки Мухаммадвафои ^рми-нагй пешванди сифатсози но-ро бо калимахои арабй якчоя истифода намудааст, ки ин воситаи сарфиро калимахои соxта ва мураккаби хамкомпонент меноманд.

...чалодату касрати шучоат дам ба дам Добили нокобил ва он гафлатзадаи чохил мардуми xyдро бар чангу чидол тахрис менамуд (l3, 68/l3l). Муаллифи асар дар чумлаи фавк унсури лугавии наве ба воситаи пешванди номбурда соxтааст, ки хам мавсуф ва хам сифат аз як решаанд ва гузашта аз ин маълум аст, ки мавсуфи он исми xос мебошад.

Ч,араëни тахкикот аз он дарак медихад, ки дар осори мавриди к^с ба тавассути унсури вожасози но- аз калимахои мураккаб созмони сифатхои аслии нав роич будааст: фиркаи номaслax,aтбин (l3, l33/264); дузди бекаси ноyxдaбapо (5, с.258): аз субх то шом. айши дypyзaи нопойдорро аз тозагии руху сармояи футух дониста... (l3, 44/84); ...сyxани нотaмоммондaи xyдашро давом кунонид (3, с.379).

Гузашта аз ин, дар забони осори мавриди к^си устод С.Айнй як силсила сифатхои созможфтаи «нобоптмП (5, с.66; 3, с.19), ношyдaнй ва нохохдм (3, с.76, 80, l03, 280)» шакл гирифтаанд, ки дар асари таъртаии мукоисашавандаи а. XVIII ба чашм нарасиданд: Fyломон бо дили нохохдм аз чо xеста ба дастахои каланд ва табар даст заданд (3, с.76); -Орзухои ношyдaниро монед, ака xатирчигй,- гуфт он бандй (3, с.244).

Х,ини мавриди тахкик карор додани пешванди каммахсули дaр- ин нукта мусаллам гардид, ки Kарминагй танхо маротибае ба тавассути унсури вожасози номбурда сифати наве дар асоси колаби пешванд+пешванди исмсоз+сифати феълй соxтааст; .. ^rra кабул бар хошияи китоби саволу чавоби эшон накашид ва тумори мутаввал ва элчиëнро ба раками истигнои мададу муованати он тоифаи дapx,aмпечидa чашми таманное накушуд (13, 52/100). Х,амчунин, устод С.Айнй танхо дар романи таъртаии xyд <^уломон» бо ëрии унсури вожасози мазкур ду сифат «^ap^ap ва дapчyш»-ро соxта, онхоро якдаъфагй мавриди истифода карор додааст. Сифатхои фавкуззикр дар дигар осори таъртаии кдесшаванда дучор нашуданд: Ана ин ярокхо на ин ки бодхои дapгyзapи биëбониро, балки бодхоеро, ки монанди «дами» позарезони Fичдyвон оташхои чуянгудозро ш^ълавар xоханд кард... (3, с.256); Дуду губори саксавул, бyxори чойчуши дapчyш нафаси бошандагони даруни xонаи сиëхро хакикатан сиëх ва торик карда буданд (3, с.8).

Мухаккики забони ашъори Х,офизи Шерозй М.Д. Kалонова дар рисолаи xеш оид ба ин масъала фикри xyдро ироа намуда, бемахсулии пешвандхои бap-, то- ва дap-ро кайд кардааст [12, с.66].

Пешванди фуру сифатсози кyтохшyдаи фуруд ба маъни поин мебошад [11, с.91]. Дар таъриxномаи «Тyхфат-yл-xонй» унсури вожасози номбурда яке аз пешвандхои каммахсул ба хисоб меравад. Зимнан, мухаккики забони «Шохнома»-и Фирдавсй рочеъ ба пешванди фуру чунин нигоштааст: «Ин пешванд яке аз каммахсултарин пешвандхои сифатсоз дар «Шохнома» махсуб мешавад. Дар байти зер, таркиби васфи Заххоки фурумоя, сифати пешванди фурумоя аз таркиби пешванди сифатсози фуру ва номи моя соxта шудааст:

Фурумоя Зax,x,оки бедодгар,

Бад-ин чора бигрифт чои падар (Ч,.1. -С.10)» [1, с.69; 2, с. 21].

Лочарам, кахри субхонй уро ба макоме расонид, ки он чй бо хамаи халк карда буд, ба танкой ба у боз намуд ва дар вакти фурумондагй хеч касро ба у мушфик ва мехрубон насохт (13, 267/532). Дар ин мисол унсури лугавии фурумондагй аз руи колаби пешванд+сифати феъли+пасванд бо усули омехта ташаккул ёфтааст. Бояд кайд намуд, ки Карминагй сифати сохтаи мазкурро танхо як маротиба мавриди истифода карор додааст. Дар осори устод С.Айнй ингуна сифатхои сохта ба чашм нарасиданд.

Дуруст аст, ки дар забони точикй пешванди сифатсози то- низ ба мушохида расида, аммо дар байни баъзе олимони соха рочеъ ба унсури сифатсоз будан ё набудани он шубхае аст [10, с.72]. Дар осори киёсшаванда пешванди то- боре хам дучор нашуд. Ба назари мо хам, адами корбурди ин пешванд ба хайси унсури сифатсоз дар осори асрхои XVIII ва XX то андозае шубхаи мухаккиконро дар мавриди унсури сифатсоз будани то- тасдик мекунад.

Тахлили имконоти калимасозии пешвандхои мазкур дар забони даврахои мавриди киёс шаходат аз он медихад, ки доираи васлшавии ин унсурхои калимасоз бо вохидхои лугавии гуногунмаъно васеъ будааст, яъне онхо метавонистаанд на факат ба исмхо, балки ба хиссахои нутки дигар, бахусус феълхо низ хамрох шуда, вожахои нави сохта ба вучуд оранд.

Пайнавишт:

1. Азам Кутбизода Аббосалй. Пешвандуои сифатсоз дар «Шоунома»-и Х,аким Фирдавсй / Азам Кутбизода Аббасалй // Паёми Донишгоуи миллии Тоцикистон. Бахши илмуои филологй. - 2013. - № 4/1 (56). - Душанбе. - С. 68-74.

2. Азам Г.А. Аффиксальное словообразование имен прилагательных в "Шахнаме" Абулькасыма Фирдоуси: автореф. дис. ... канд. филол. наук: 10.02.22 / Г.А. Азам.-Душанбе, 2013. - 24 с.

3. Айнй С. Гуломон. Роман. - Душанбе: Адабиёти бачагона, 2019, - 488 с.

4. Айнй С. Каурамони халци тоцик Темурмалик. Исёни Муцаннаъ. Очеркуои адабию таърихй. - Душанбе: Маориф ва фаруанг, 2013. -176 с.

5. Айнй С. Таърихи ищилоби фикрй дар Бухоро. Куллиёт. Ц.14. /Тартибдиуанда К.С. Айнй. - Душанбе: Матбуот, 2005. - 270 с.

6. Бобоева М. Роууои калимасозй бо сифат дар забонуои тоцикй ва англисй аз руйи маводи «Ёддоштуо»-и С.Айнй /М. Бобоева //Паёми Донишгоуи миллии Тоцикистон. Бахши илмуои филологй. - 2019. - №4. - С.123-128.

7. Бобомуродов Ш., Муъминова А. Лугати мухтасари калимасозии забонии адабии тоцик. Дастури таълим /Ш. Бобомуродов, А. Муъминова. - Душанбе, 1983. -120 с.

8. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик.- Душанбе: Дониш, 1985, - 356 с.

9. Забони адабии уозираи тоцик. Кисми 1. Лексикология. Фонетика. Морфология. -Душанбе: Ирфон,1973.-450с.

10.Зоуидов А. Таъсири забони русй ба калимасозии забони адабии тоцик / А. Зоуидов.-Хуцанд: Ношир, 2009. -160 с.

11. Калбосйй, Ирон. Сохти иштицоции вожа дар форсии имруз/ Ирон Калбоси. Чопи аввал. - Теурон: Интишоротимуассисаи мутолиот ва тауцицоти фаруангй, 1371.-222 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12.Калонова М.Д. Структурно-семантический анализ словообразования именных частей речи (имя существительное и имя прилагательное) в поэзии Хафиза Ширази: дис. ... канд. филол. наук: 10.02.22 / М.Д. Калонова. - Душанбе, 2017. - 175 с.

13.Карминаги, М. Тууфаи хони. Дастнависи №1426 Институти забон ва адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии Академияи илмуои Чумуурии Тоцикистон / Карминаги, М.

14. Табаров Х. Н. Лексико-морфологические особенности языка поэзии Хаджи Хусайна Кангурти: дис... канд. филол. наук: 10.02.22 / Х.Н. Табаров. - Душанбе, 2011.-168 с.

15. Табаров, Х.Н. Лексико-морфологические особенности языка поэзии Хаджи Хусайна Кангурти: автореф. дис.... канд. филол. наук: 10.02.22 / Х.Н. Табаров. - Душанбе, 2011.- 24 с.

16.Цобиров А.Б. Вижагщои забонии китоби «Бахше аз тафсири кууан»: дис... барои дарёфти дарацаи илмии номзади илмуои филологи аз руи ихтисоси: 10.02.22 / А.Б. Чобиров. - Душанбе, 2018. - 191 с.

17. Шанский Н.М. Очерки по русскому словообразованию/Н.М.Шанский. -М.:Издательство Московского университета, 1968. -268 с.

Reference Literature:

1. Azam K.A. Adjectival Prefixes in "Shah-Name" by Hakim Firdawsis /K.A.Azam // Bulletin of the Tajik National University. Series of Philological Sciences. - 2013. - № 4/1 (56). - Dushanbe, - pp. 68 - 74.

2. Azam K.A. Affixal Word-Formation of Adjectives in "Shah-Name" by Abulkosim Firdawsi: synopsis of candidate dissertation in philology: 10.02.22 /G.A. Azam. - Dushanbe, 2013. - 24pp.

3. Aini, S. Slaves. Novel. - Dushanbe: Children's Literature, 2019, - 488pp.

4. Aini, S. The Hero of the Tajik Nation, Temurmalik. Muqanna^s Rebellion. Literary and Historical Essays. - Dushanbe: Education and Culture, 2013. -176pp.

5. Aini, S. The History of Intellectual Revolution in Bukhara. - V.14. / Compiled by K.S. Aini. - Dushanbe: Press, 2005. - 270pp.

6. Boboeva М. The Ways of Word-Building by dint of Adjective in Tajik and English Languages Based on the Materials of "Reminiscences" by S.Aini / M. Boboeva // Bulletin of the Tajik National University. Series of Philological Sciences. - 2019. - №4. - pp. 123 -128.

7. Bobomurodov Sh., Muminova A. A Concise Word-Combinational Dictionary of Tajik Literary Language: manual/Sh. Bobomurodov, A. Muminova. - Dushanbe, 1983. -120pp.

8. A Grammar of Modern Tajik Literary Language. - Dushanbe: Knowledge, 1985, - 356pp.

9. Modern Tajik Literary Language. P.1. Lexicology. Phonetics. Morphology. - Dushanbe: Cognition, 1973. - 450pp.

10.Zohidov A. The Influence of Russian Language on Word-Combinations of Tajik Literary Language /A. Zohidov. - Khujand: Publisher, 2009. -160pp.

11.Kalbosi, Iron. The Structure of Word-Combinations in Modern Persian /Iron Kalbosi. The first edition. - Tehran: Publishing-house of the Institute of Cultural Researches and Studies, 1371 hijra. - 222pp.

12.Kalonova M.D. Structural-Semantic Analysis Beset with Word-Building of Nominal Parts of Speech (noun and adjective) in Hofiz Sherozis Poetry: candidate dissertation in philology: 10.02.22/M.D. Kalonova. - Dushanbe, - 2017. -175pp.

13.Karminagi, M. "Tuhfat-ul-khoni". Manuscript №1426. The Institute of Language and Literature, Oriental Studies and Written Heritage under the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan / Karminagi K.M.

14.Tabarov, Kh.Н. Lexico-Morphological Peculiarities of the Language of Hoji Hussain KangurtVs Poetry: candidate dissertation in philology: 10.02.22 /Kh.N. Tabarov. -Dushanbe, 2011. -168pp.

15.Tabarov, Kh.N. Lexico-Morphological Peculiarities of the Language of Hoji Hussain KangurtVs Poetry: synopsis of candidate dissertation in philology: 10.02.22 /Kh.N. Tabarov. - Dushanbe, 2011. - 24pp.

16.Jobirov A.B. Linguistic Peculiarities of the Book "Part of the Ancient Commentary": candidate dissertation in philology: 10.02.22 /A.B. Jobirov. - Dushanbe, 2018. -191 pp.

17.Shansky H.M. Essays on Russian Word-Building /H.M Shansky. -M.: Moscow University publishing-house, 1968. - 268 pp

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.