Научная статья на тему 'КОДИРОВ БОБОКУЛ АБДУЛЛОЕВИЧ ИССЛЕДОВАТЕЛЬ В ОБЛАСТИ ПОЛИМЕРОВ'

КОДИРОВ БОБОКУЛ АБДУЛЛОЕВИЧ ИССЛЕДОВАТЕЛЬ В ОБЛАСТИ ПОЛИМЕРОВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
56
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЛИМЕР / ФИЗИКА / НАПРАВЛЕНИЕ / ФАКУЛЬТЕТ / ИССЛЕДОВАНИЕ / ЛАБОРАТОРИЯ / УСТРОЙСТВО / ЖУРНАЛ / СТАТЬЯ / УЧЕНИК

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Умаров Умар Сулаймонович, Зафари Умар

В статье рассказывается о научно-педагогической деятельности кандидата технических наук, профессора Кадырова Бобокула Абдуллоевича. Им были написаны более 170 научно-методических работ, более 30 из которых являются учебно-методическими пособия, предназначенные для широко круга аудитории. Его читателями являются и учащиеся среднеобщеобразовательных учреждений, и учителя, и студенты высших учебных заведений. Научная и научно-методическая деятельность Бобокул Кадырова обширна, и затрагивает важнейшие аспекты исследования физики полимеров и преподавания физики в среднеобщеобразовательных учреждения и ВУЗ-ов. Непосредственно под его руководством с участием доцентов Джаборова А.Г., Джуманбоева Х. и старшего преподавателя Сайфиддинова М. при факультете физики ТГПУ имени Садриддина Айни была организована научная лаборатория.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

KODIROV BOBOKUL ABDULLOEVICH - RESEARCHER OF THE OF POLYMERS AREA

The article describes the scientific and pedagogical activities of the candidate of technical science, Professor Kodirov Bobokul Abdulloevich. He wrote more than 170 scientific and methodological works, more than 30 of which are educational and methodological manuals, intended for a wide range of audiences. Its readers are students of secondary educational institutions, teachers, and students of higher educational institutions. The scientific and scientific-methodological activity of Bobokul Kadyrova is extensive, and affects the most important aspects of the study of polymer physics and the teaching of physics in secondary educational institutions and universities. Directly under his leadership, with the participation of associate professors Dzhaborov A.G., Dzhumanboev H. and senior teacher Saifiddinov M. at the Faculty of Physics of TSPU named after Sadriddin Aini, a scientific laboratory was organized.

Текст научной работы на тему «КОДИРОВ БОБОКУЛ АБДУЛЛОЕВИЧ ИССЛЕДОВАТЕЛЬ В ОБЛАСТИ ПОЛИМЕРОВ»

КОДЕРОВ БОБОКУЛ АБДУЛЛОЕВИЧ - ТАДКЩОТЧИИ ИЛМИ ПОЛИМЕРНО

Умаров У.С., Зафари У.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Вакте ки дар бораи фаъолияти илмии олим - омузгор сухан меравад маъмулан пурсида мешавад, ки у дар тули фаъолияти худ чй корхоеро ба сомон расонидааст, чй микдор корхои илмй, илмй -методй нашр намудааст, осори илмиаш чй гуна аст ва амсоли инхо. Посухи ин пурсишхо фехрасти осори илмй ва илмию методии устод Бобокул ^одиров аст, ки дар он беш аз 170 номгуй осори илмй ва илмию методй зикр ёфтааст [1, с.130].

Ба калами устод БОБОКУЛ ^ОДИРОВ беш аз 170 номгуй корхои илмй ва илмию методй тааллук доранд, ки зиёда аз 30-тои онро дастурхои методй ва васоити таълимй ташкил медиханд. Аз махсули кори устод хам хонандагони муассисахои тахсилоти миёнаи умумй, хам омузгорон ва хам донишчуёни муассисахои тахсилоти олй бахра мебардоранд.

Фаъолияти илмй ва илмй - методии устод Бобокул ^одиров хеле васеъ буда, ба масоили умдаи тахкикотии физикаи полимерно ва таълими физика дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумй ва олй бахшида шудааст.

Инак, равияи аввал ва фарохи корхои илмй-методии устод масоили умдаи тахкикотии физикаи полимерно мебошад. Устод Бобокул ^одиров солхои тулонй рохбари корхои илмй-тахкикотй ва лоихаи илмй-тахкикотй-супоришй мебошад. Тахти рохбари у бо хамкории дотсентон Чабборов А.Е., Чуманбоев X,., муаллими калон Сайфиддинов М. дар назди факултети физикаи ДДОТ ба номи Садриддин Айнй лабораторияи илмй таъсис дода шуд.

Тахти сарварии устод Бобокул ^одиров дар давраи солхои 1984-1987 байни Академияи харбии мухофизати химиявии шахри Маскав ва Донишкадаи омузгории шахри Душанбе ба номи Т.Г. Шевченко, инчунин дар давраи солхои 1990-1991 байни Донишгохи омузгорй ва заводи ферментатсияи тамокуи шахри Панчакент корхои илмии тахкикотии шартномавии хочагй сурат гирифтааст, ки устод рохбари илмии ин корхоро ба ухда доштанд. Дар ин давра тахти рохбарй ва иштироки бевоситаи эшон дар заводи тамокуи шахри Панчакент асбобхои намии тамокуро ченкунандаи ЭКВТ-1, ЭКВТ-2 ва ЭКВТ-3-ро сохта, мавриди истифода карор доданд.

Мувофики дархости Академияи харбии мухофизати химиявии ба номи Маршали Иттиходи Шуравй С.К. Тимошенко (ВАХЗ)-и шахри Москва доир ба мавзуи «Таъсири шиддати механикй ва мухитхои фаъоли физикй ба хосиятхои мустахкамй, диффузионй ва сорбсионии пардахои полимерй» тахкикоти илмй - тачрибавй гузаронида шудааст. Пардахои фторполимерии гуногун (Ф-4, Ф-10, Ф-5-, Ф-100) тахти таъсири моеъхо (компонетхои сузишвории киштихои кайхонй) бо таъсири шиддатхои муханикй деформатсия карда мешуданд. Дар холатхои гуногуни физикй, коршоямии ин фторполимерхоро вобаста аз таъсири омилхои гуногуни фаъоли физикй омухта, пас хулосабарорй мекарданд. Дар асоси натичахои тахкикоти тачрибавй навъи чунин фторполимерхо барои истифода дар чузъхои киштихои кайхонй тавсия карда шудааст.

Дар натича бо Академияи харбии мухофизати химиявии шахри Москва (ВАХЗ) барои тахкикоти хосиятхои сорбсионии як катор пардахои фторполимерй шартномаи хамкорй баста шуданд. Мувофики шартномаи мазкур дар лабораторияи таъсисдодаи устод Бобокул ^одиров дар мавзуи «Исследование физико-механических свойства полимеров в зависимости от их структуры и внешних воздействий» солхои 1985-1987 корхои илмй-тахкикотй бурда мешуд. Дар хамин замина асосхои назариявй ва эксперименталии ходисаи адсорбсионии моддахои хурдмолекула дар полимерно (адсорбетхо), табиати нокисихои (микродеффектхои) системахои полимерй ва тагйирёбии онхо бо таъсири мухитхои фаъоли физикии беруна тахкик карда шуданд.

Бo x,aмкopии дoтceнги кaфeдpaи физикaи нaзapиявй 4,a66opoB A.F. дacтгox,и экcпepимeнгaлиe coxтa шуд, ки 6o ac6o6x^ элeктpoнии зaмoни мyocиp чиx,oзoнидa шyдa 6уд. Тaвaccyти ин дacггox, xocrara^ copбcиoнии mpдax,o фтopпoлимepй Ba нaxx,oи пoлимepй, инчунин вoбacгaгии coxтopи нaxx,oи пoлимepии ВИОН АН-1 aз y^ypx^ фaъoли xимиявии тapкибaшoн тax,кик кapдa шyдaнд.

Рaвaнди aдcopбcиoнй дap cox,ax^ гушгуни тexникa, мaxcycaн дap тexнoлoгияи xимиявй нaкши мух,им мeбoзaд. Чeн кapдaни чунин пapaмeгpx,oи copбcиoнии фтopпoлимepx,o хдчми aдcopбcиoнии кaлoнгapин (^мъи хдчми микpoдeфeктx,o), энepгияи тaвcифoтии copбcиoнй (aндoзaи эффeктивии микpoдeфeктx,o), дapaчa микpoнoкиcиx,o Ba тaкcимoти микpoдeфeктx,o aß pyйи aндoзa дap фтopпoлимepx,o xeлe мух,им бyдaнд. Уcтoд Бoбoкyл ^oдиpoв дap x,aмкopй 6o 4,a66opoB A.F. дoиp 6a ин мacъaлa дap мaчaллax,oи илмй як зyмpa мaкoлax,o тax,ия Ba нaшp нaмyдa, дap кoнфepeнcияx,oи илмй-aмaлй Ba илмй-нaзapиявии чyмx,ypиявй Ba бaйнaлмилaлй мaъpyзax,o кapдaaнд. Дap хдмин дaвpa, як wop мaкoлax,oи илмии ycтoд as 4on бapoмaдaнд [2-6].

Рaвияи дуюми rapx^ илмй-мeтoдии ycтoд Бoбoкyл ^oдиpoвpo «Meтoдикaи тaшкилy гyзapoнидaни rapxo® лaбopaтopй aз физи^» тaшкил мсдихдд. Kopx^ лaбopaтopй - мaнбaйи дoниш, методи тaълим Ba вocитaи aëният мeбoшaнд Ba orao дap дapcx,oи тaшaккyл дoдaни мax,opaт Ba мaлaкax,oи aмaлй 6o мaкcaдx,oи зaйл тaшкил кapдa (гyзapoнидa) мeшaвaнд: a) дap xoнaндaгoн тaшaккyл дoдaни мax,opaти мyшox,идa Ba мaънидoд кapдaни x^^ax,o, чсн кapдaни бyзypгиx,o Ba f.; 6) шинoc кapдaни xoнaндaгoн 6o coxт Ba aмaли ac6o6x,o; b) 6a xoнaндaгoн oмyxтaни caнчиши Ko^rao дap aмaл; г) мyaйян кapдaни дoимиx,oи физикй Ba f.

Фaъoлияти т^ший дap кaфeдpaи физикaи умумй ycтoдpo 6a xyлocae oвapд, ки дoнишчyëн хднгами ичpoи rapx^ лaбopaтopй aз caбaби нapacидaни мaвoди тaълимй 6o зaбoни точикй дyшвopй мeкaшaнд. Аз ин py ycтoд тacмим гиpифт, ки бapoи дoнишчyëн дoиp 6a ичpoи rapx^ лaбopaтopй мaвoди тaълимй тax,ия нaмoяд. Уcтoд 6o x,aммyaллифии x,aмкopoн дoиp 6a ин мacъaлa як зyмpa мaвoди тaълимй тax,иявy нaшp Ba дacтpacи дoнишчyëн гapдoнид, aз кaбили [7-9]. Дoнишчyëни фaкyлтeггx,oи физш^ pиëзиëти дoнишгoвдoи чyмx,ypй a8 ин мaвoдx,oи тaълимй 6a тaвpи Baceb иcтифoдa мeбapaнд.

Рaвияи ceюми rapx^ илмй-мeтoдии ycтoд Бoбoкyл ^oдиpoвpo «Сaнчиши дoниш, мax,opaт Ba мaлaкax,oи aмaлии xoнaндaгoн Ba дoнишчyëн a8 физита» тaшкил мeдиx,aнд. Сaнчидaни чapaëни дoнишaндyзии шoгиpдoн якс aз чузъиёти мух,ими paвaнди тaълим acт. Пypcиши шифox,й нa x,aмa BaK? caнчиши мyгтacили дoнишaндyзии x,ap як xoнaндa ё дoнишчypo nyppa тaъмин кapдa нaмeтaвoнaд. Аз ин лихфз, ycтoд дap aмaлияи кopи xyд cиcтeмaи мypaттaби aмaлигapдoнии caнчиши мycтaкилoнaи кopи щoгиpдoнpo чopй нaмyдaacт. Аз тapaфи уетод мaчмyaи cyпopишx,oи мycтaкилoнa («Сyпopишx,oи caнчишй aз физикa» 6o x,aммyaллифии M. Шepмaтoв Ba ^^битов (pyx,aшoн шoд бoд), -Дyшaнбe: 1990) тapтиб дoдa шyдaacт. ^н^ми тaшкилy гyзapoнидaни чунин ycyли caнчиш мycтaкилияти xoнaндaгoнy дoнишчyëн бeштap мyшox,идa мeгapдaд. Чунин cyпopишx,oи caнчишиpo ycтoд дap x,aмa нaвъx,o Ba зинax,oи дapc иcтифoдa мeбapaд.

Уcyли дигapи caнчиши дoниш, мax,opaт Ba мaлaкax,oи aмaлии xoнaндaгoн aз физикa тaшкилy гyзapoнидaни rapx^ caнчишй мeбoшaд. Дap нaтичaи тax,кикy тax,лили paвaнди тaълими физикa дap як KaTOp мyaccиcax,oи тax,cилoти миёши умумй Ba oлии чyмx,ypй ycтoд Бoбoкyл ^oдиpoв 6a xyлocae oмaд, ки oмyзгopoни физикaи ин мyaccиcax,oи тaълимй дap мaвpиди интиxoби мacъaлax,o бapoи кopи caнчишй 6a дyшвopиx,o py 6a py мeшaвaнд. Orao бapoи caнчидaни cai-x^ дoниши шoгиpдoнaшoн aкcap BaK^ мaтни rapx^ caнчишиpo aз як ë ду шмута (вapиaнт) тapтиб мсдих^. Тaбииcт, ки ин ycyra caнчиш cai-x^ дoнишy мaлaкax,oи шoгиpдoнpo дaкик oшкop нaмeкyнaд. Бa aкидaи ycтoд гyзapoнидaни rapx^ caнчишй oн BaK^ caмapaи дилxox, мсдих^, ки хднгоми ичpoи oн муагакилияти пyppaи шoгиpдoн тaъмин кapдa шaвaд. Бapoи ин мaтни rapx^ caнчишиpo дap 5 ë 6 жмут тapтиб дoдaн 6a мaкcaд мyвoфик аст. Ин имкoн мсдих^, ки шoгиpдoни дap як миз нишacтa cyпopишx,oи гyнoгyн (x,apxeлa)-po ^po кyнaнд. X,ap як нaмyнaи кopи caнчишй бoяд ce нaвъи мacъaлax,o (cифaтй, x,иcoбй Ba гpaфикй)-po дapбap гиpaд. Уcтoд xy6 дapк нaмyдaaнд, ки бapoи aмaлй гapдидaни ин aK^a, 6a oмyзгopoни физикaи мyaccиcax,oи тaълимии чyм^ypй дacтypи мeтoдй 6a зaбoни точикй вучуд нaдopaд. ^мин буд, ки ycтoд 6o x,aмкopии oмyзгopи шинoxтaи ^i^xyp^ oмyзгopи физита дap гимнaзияи №53-и шa^pи Дyшaнбe ycтoд TypaKyn Чyмъaeв дacтypи методии «Kopx^ caнчишй a8 физикa»-po (-Дyшaнбe: Maopиф, 1993) дap acocи бapнoмaи тaълимии физикa бapoи ганф^и 7 - 11-и

муа^и^ои тах^ило™ миёнаи умумй таълиф намуда, тaвaccyти нашриёти «Маориф» нашр ва дае^а^ омузгорони физикаи мyaccиcaхoи тaхcилaги миёнаи умумии чумхурй гардониданд. Дар дастури мазкур мавзуъхои барномаи таълимй (барои хар як cинф) гурухбандй шудаанд. As ин лихоз, дар он корхои cанчишии cинфхoи 7-8 acocaн 4 мавзуъ, cинфи 9 - 5 мавзуъ, cинфи 10 - 7 мавзуъ ва шнфи 11 - 5 мавзуъхои калони барномавиро дарбар мeгирaд. Намунахои корхои caнчишии мураттабгардида acocaн барои cинфхoи мукаррарй (бeрaвия) пeшбинй шудаанд. Як кдом аз ин намунахоро барои шнфхои равиядор низ иcтифoдa кардан мумкин аст. Тазаккур бояд дод, ки дастури мазкур ду маротиба нашр гардид, вaлe талабот ба он холо хам xeлe зиёд аст.

Тахкикоти минбаъдаи ycтoдoн Бобокул ^одиров ва Туракул Чyмъaeв оид ба мааъалаи мазкур coбит намуд, ки ин ycyлхoи caнчиши дониш, махорат ва малакахои амалии xoнaндaгoн низ caнчиши мyтгacили донишандузии хар як xoнaндaрo таъмин карда нaмeтaвoнaд. Санчиши тecтии дониши xoнaндaгoн имкон мeдихaд, ки caнчиши мyтгacил ва умумии дониши xoнaндaгoн, инчунин такрору устуворгардонии маводи таълимй таъмин гардад. Aз ин лихоз, устод бо хамкории Туракул Чyмъaeв якчанд намунаи cyпoришхoи caнчишй-тecтй тартиб дода, тaвaccyти мачаллаи «Маърифат» (№3-4, coли 1996 ва №7-8 шли 1997) ва мачмуаи «Имруз ва фардои як мактаб» (-Дyшaнбe: 1999) дacтрacи омузгорони физикаи муа^^а^и таълимии Чумхурй гардониданд. Оид ба ин мааъала дacтyри таълимии устод (бо хамкории дaгceнт Т. Чyмъaeв) тахти унвони «Супоришхои caнчишй-тecтй аз физика» мураттаб ва нашр гардид.

Равияи чоруми корхои илмй-мeтoдии устодон Бобокул ^одировро коркарди мeтoдикaи баркарор намудани робитаи таълими физика бо фанхои дигар мeбoшaд. Оид ба ин мааъала тахти рохбарии устод Бобокул Крдиров тули шлхои 2011-2016 дар фaкyлтeт кори илмй-тахкикотии фармоишии «Робитаи физика бо дигар фанхои илмй-табий дар раванди таълим (дар мактаби тaхcилaги миёнаи умумй ва олй)» бурда шyдааcт.

Робитаи байнифаннй барои ташаккул додани тacaввyрoти ягона оид ба хoдиcoти табиат xизмaт намуда, ба xoнaндaгoн барои истифода намудани дониши xyд мавриди омузиши фанхои дигар ва хини мeхнaти муфиди чамъиятй кумак мeрacoнaд. Aз ин лихоз, дар барномаи физика, дар oxири хар як боб номгуйи робитаи байни фанхо дода шудааст, ки онхоро хангоми омузиши боби додашуда амалй гардонидан тaвcия карда мeшaвaд.

Дар натичаи тахкикот ycтoд ба xyлocae омад, ки мавриди баркарор намудани робитаи байни фанхо чунин caмIхoи acoceo чудо намудан мумкин аст: вакги омузиши фанхои гуногунро чунон бояд мукаррар намуд, ки омузиши як фан xoнaндaгoнрo ба омузиши фанхои дигар тайёр намояд; мафхумхои илмй бояд ба ташаккулёбии шaxcияти xoнaндaгoн ва махорату малакахои умумии онхо мувофикат намоянд; мyнocибaти ягона ба ташаккул додани мафхумхои умумй ва махорату малакахои амалй; талаботи ягона ба aзxyдкyнии дониш ва махорату малакахои умумй; хангоми омузиши як фан вагеъ истифода намудани дониш ва махорату малакахои xoнaндaгoн, ки мавриди омузиши фанхои дигари таълимй aзxyд кардаанд; бартараф намудани такрор хангоми омузиши хамон як мавод дар дaрcхoи фанхои oмexтa; нишон додани умумияти мстодх,ои тaхкикoтиe, ки дар илмхои гуногун иcтифoдa мeшaвaнд ва ошкор намудани xycycияти онхо; ошкор намудани алокамандии хoдиcaхoe, ки дар дaрcхoи фанхои гуногун (физика, xимия, биология, гeoгрaфия ва f.) омукта мeшaвaнд, нишон додани ягонагии олами магериалй.

Дар идомаи тахкикот устод ycyлхoи зайли баркарор намудани робитаи байни физика ва фанхои дигарро тaвcия намудааст: вoбacтa ба омузиши мавзуи нав, иагифода намудани донишхои дар дaрcхoи фанхои гуногун aзxyдкaрдaи xoнaндaгoн; хал кардани мacъaлaхoe, ки дар онхо татбики дониши аз фанхои дигар aзxyднaмyдaи xoнaндaгoн лозим мeшaвaд; гузаронидани корхои озмоишй, ки дар онхо татбики умумии донишхои xoнaндaгoн лозиманд; ташкил ва гузаронидани caëхaтхoи тaвcифoти байнифаннидошта; гузаронидани дaрcхoи такрорию чамъбаагй, ки мавриди гузаронидани онхо хамаи донишхои оид ба ин ё он мааъала, дар раванди омузиши фанхои гуногун aзxyдкaрдaи xoнaндaгoн, ба як дониши ягона табдил дода мeшaвaнд.

Дар хамин замина чандин навиштахои устод Бобокул ^одиров, бо хаммуаллифии хамкорон, аз кабили: «Сoдeржaниe мeжпрeдмeтн^Ix cвязeй физики и мaтeмaтики»; «Тaвcияхoи рoчeъ ба ташкилу гузаронидани шабнишинихои мазмуни робитаи байнифаннй дошта»; ^«Робитаи физика бо таълими мeхнaт дар омузиши мавзуи: «^од^а^ои хароратй»»; «Ташкили мaшFyлиятх,oи мазмуни робитаи

бaйнифaннидoштa (физику тaбиaтшинocй Ba гeoгpaфия)»»; «Нкши poбитaи бaйни якдигapии фaнx,oи тaбиaтшинocй дap тaшaккyли мax,opaти дapккyнии xoнaндaгoн»; «Имконятх,ои бapнoмaи тaълимии физикa дap 6apKapop нaмyдaни poбитaи бaйни фaнx,oи тaълимй»; «Иcтифoдaи донишх,ои xимиявии xoнaндaгoн дap дapcx,oи физикa»; «Робигаи бaйнифaннии кypcи физикaи мaктaбй 6o фaнx,oи дигap»; «Омузиши нaзapияи мaвчии pyшнoй Ba тacдики тaчpибaвии oн»; «Робигаи xимия 6o фaнx,oи тaбиaтшинocй»; «Робигаи физикa 6o вapзиш»; «^кши po6^^ бaйнифaннй дap инкишoфи мax,opaт Ba мaлaкax,oи yмyмитaълимии xoнaндaгoн»; «Тaшaккyли тaфaккyp Ba кoбилияти эчодии xoнaндaгoн тaвaccyги иcтифoдaи мaвoди тaъpиxй» Ba f. нaшp гapдидaaнд.

Рaвияи тнчуми rapx^ илмй-мeтoдии ycтoд Бoбoкyл ^oдиpoвpo тax,ияи нaкшaи кopии мaшFyлиятx,oи физикaи умумй хдм бapoи тax,cилaги pyзoнa Ba хдм бapoи тax,cилoти F0ибoнa тaшкил медихдд. Дap хдмин зaминa устод 6o x,aммyaллифии x,aмкacбoнaш мaвoди зepинpo тax,иявy нaшp кapдaacт: «Пшни кopии мaшFyлиятx,o a8 кypcи физикaи умумй (мexaникa)» (6o x,aммyaллифии M. Шepмaтoв, - Дyшaнбe: 1989); «Птани кopй aз физикaи умумй» (бapoи шyъбaи F0ибoнa) (6o x,aммyaллифии пpoфeccop Т. Солех,ов (- Дyшaнбe: 2000) Ba f.

Рaвияи дигape, ки дap rapx^ илмй-мeтoдии ycтoд Бoбoкyл ^од^ов 6a нaзap мepacaд - ин 6o китoби дapcй тaъмин нaмyдaни paвaнди тaълими кypcи физикaи умумй мeбoшaд. Дap хдмин paдиф ycrcw китобх,ои дapcии зepинpo тax,иявy нaшp Ba дacтpacи шoгиpдoн гapдoнидaacт: «Acocx^ физикaи квaнтй» (6o xдммyaллифии дaгceнт Тypcyнoв H.Ю., -Дyшaнбe: 2012). Китоби дapcии мaзкyp acocx^ нaзapияи raarn™ конунх,ои aфкaнишaги x,apoparä, coxти aтoм Ba acocx^ физикaи ядpoи aTO^o дapбap мeгиpaд. Китoб 6a дoнишчyëни донишговдои oмyзгopй Ba oмyзгopoни чaвoн тaвcия кapдa мeшaвaд; «Оптикaи гeoмeтpй Ba мaвчй» (-Дyшaнбe: 2015). Китоби дapcии мaзкyp мyтoбики бapнoмaи тaълимии физикaи умумй тaълиф шуд^ дoиp 6a бобх,ои зepини фacли «Опти^» мaвoди чолибу xoндaниpo дapбap мeгиpaд: Тaфcилaги мyxтacapи инкишoфи aкидax,o дoиp 6a тaбиaти pyшнoй; Оптикaи гeoмeтpй; Интepфepeнcияи pyшнoй; Дифpaкcияи pyшнoй; Пoляpизaтcияи pyшнoй; Тaъcиpи мyтaкoбилaи мaвчx,oи элeктpoмaгнитй 6o мoддa. Аз китoби дapcии мaзкyp дoнишчyëни фaкyлтeгx,oи физикaю мaтeмaтикa Ba мyxдндиcии мaкraбx,oи oлии Чyмx,ypй 6a тaвpи вaceъ иcтифoдa кapдa мeтaвoнaнд; «Maчмyaи мacъaлax,oи тecтй aз физикa» (6a xдммyaллифии Умapoв У.С. Ba ABeGOBa Г.Р.-Дyшaнбe: 2015). Maчмyaи мaзкyp тибки бapнoмaи физикaи мaктaбй тapтиб дoдa шyдa, нaмyнaи x,aлли мacъaлax,oи тecтй Ba мacъaлax,oи тecтиpo бapoи х^ли мycтaкилoнa a8 фacлx,oи гyнoгyни физикa дapбap мeгиpaд. Дacтypи мaзкyp 6a xoнaндaгoнe, ки бapoи 6a мaкraбx,oи oлй дoxил шyдaн тaйëpй мeбинaнд, тaвcия кapдa мeшaвaд.

Рaвияи дигapи rapx^ илмй-мeтoдии yc^ Бoбoкyл ^од^ов бeвocитa 6a тaъмини oмyзгopoни физикaи мyaccиcax,oи тax,cилaги мдеши умумии Чyмx,ypй 6o мaвoди методиву тaълимй тaaллyк дopaд. Уcтoд Бoбoкyл ^од^ов хдмчун oлими нyктаcaнчи илми физикa 6o мyaccиcax,oи тax,cилaги мдаши умумй poбитaи ycтyвopи кopй дopaд. Дap нaтичaи ин poбитa y 6a xyлocae oмaд, ки oмyзгopoни физикaи мyaccиcax,oи тax,cилaги миëнaи умумии Чyм^ypй a8 нapacидaни вacoити методй 6o зaбoни мoдapй дyшвopй мeкaшaнд. Бинoбap ин, эшон 6о xдмкopии xдммacлaкoнaш бapoи oмyзгopoни мyaccиcax,oи тax,cилaги миëнaи умумии Чyм^ypй вacoити метод^о бо зaбoни точикй тaълиф тамуд. Meтaвoн чaндe aз pиcoлax,oи тaълифкapдaи эшoнpo чун муште aз x^Bop ном бypд, ки a8 фaъoлияти илмию мегодии уетод гувох,й медихднд: «Kopx^ caнчишй aз физикa» (6o xдммyaллифии Т. 4y^aeB, -Дyшaнбe: 1993). Соли 1995 ин дacтypи метод^о Вaзopaти мaopифи Чyм^ypии Точикиетон бapoи oмyзгopoн aз нaв 6a чоп тaвcия нaмyд, ки тaвaccyти нaшpиëти «Maopиф» нaшp шуд; «Maчмyaи мacъaлax,o aз физикa» (6o xдммyaллифии Т. Чyмъaeв Ba M Шepмaтoв, -Дyшaнбe: 1995); «Сyпopишx,oи caнчишй - теата aз физикa» (6o xдммyaллифии Т. Чyмъaeв, -Дyшaнбe: 1996), Стaндapти фaнни физикa бapoи cинфи X (-Дyшaнбe: 2013) Ba Faйpax,o.

Бap зaмми xдмaи нигoштax,oи боло як ^^apo зикp нaкapдa нaмeтaвoнeм. Уcтoд Бобокул ^од^ов як шyFли дycтдoштa, 6a ^вле як «xo66ro» дopaд, ки он шox,мoтбoзиcт. Дap ин чoдa ycтoд 6a кoмëбиx,oи нaзappac низ ноил гaштaacт, вaлe a8 xдмa кopи xaйpy мoндaгope, ки эшон 6a шмон pacoнидaacт - ин чaмъoвapй Ba 6a низоми мyaйян дapoвapдaни чaкидax,o aз нaзмy нacpи aдибoн Ba aндeшax,o дap бopaи oлaми acpopaнгeзи шaтpaнч 6a хдооб мepaвaд. Уcтoд xдмaи ин чaкидaвy aндeшax,opo дap шaкли як китоби мyкaммaл т^ти унвони «Вacфи шaтpaнч» (-Дyшaнбe: 2014) тax,иявy нaшp Ba дacтpacy xдвoдopoни ин бозии те^нок гapдoнидaacт. Дap capcyxaни хдмин китоб

устод чунин нигоштааст: «Шатранч барои олим - олами илм, барои хунарвар - сохаи хунар, барои варзишгар - майдони пургавгои варзиш ва барои умум дунёи сехрнок мебошад. Олами сухан ва олами шатранч, харду олами нидохо мебошанд». Х,ак ба чониби устод аст. Дар хакикат, тули тараккиёти чомеаи инсонй шатранч аз бозии шахсони алохида ба бозии дустдоштаи кулли ахли башар мубаддал гаштааст.

Ин буд муште аз хирвори ганчхои ранчбурди устод Бобокул Кодиров. Х,ак ба чониби шоир, ки гуфтааст:

Наёмад кас андар цщон, к-у бимонд, Магар он, к-аз у неку бимонд.

Бо боварй метавон гуфт, ки махсули ранчи ганчофари устод Бобокул Кодиров монанди асалест ва он то ба имруз коми донишчуёни макотиби олй, хонандагон ва омузгорони муассисахои тахсилоти миёнаи умумиро ширин мекунад.

КОДИРОВ БОБОКУЛ АБДУЛЛОЕВИЧ ИССЛЕДОВАТЕЛЬ В ОБЛАСТИ

ПОЛИМЕРОВ

В статье рассказывается о научно-педагогической деятельности кандидата технических наук, профессора Кадырова Бобокула Абдуллоевича. Им были написаны более 170 научно-методических работ, более 30 из которых являются учебно-методическими пособия, предназначенные для широко круга аудитории. Его читателями являются и учащиеся среднеобщеобразовательных учреждений, и учителя, и студенты высших учебных заведений. Научная и научно-методическая деятельность Бобокул Кадырова обширна, и затрагивает важнейшие аспекты исследования физики полимеров и преподавания физики в среднеобщеобразовательных учреждения и ВУЗ-ов. Непосредственно под его руководством с участием доцентов Джаборова А.Г., Джуманбоева Х. и старшего преподавателя Сайфиддинова М. при факультете физики ТГПУ имени Садриддина Айни была организована научная лаборатория.

Ключевые слова: полимер, физика, направление, факультет, исследование, лаборатория, устройство, журнал, статья, ученик

KODIROV BOBOKUL ABDULLOEVICH - RESEARCHER OF THE OF

POLYMERS AREA

The article describes the scientific and pedagogical activities of the candidate of technical science, Professor Kodirov Bobokul Abdulloevich. He wrote more than 170 scientific and methodological works, more than 30 of which are educational and methodological manuals, intended for a wide range of audiences. Its readers are students of secondary educational institutions, teachers, and students of higher educational institutions. The scientific and scientific-methodological activity of Bobokul Kadyrova is extensive, and affects the most important aspects of the study of polymer physics and the teaching of physics in secondary educational institutions and universities. Directly under his leadership, with the participation of associate professors Dzhaborov A.G., Dzhumanboev H. and senior teacher Saifiddinov M. at the Faculty of Physics of TSPU named after Sadriddin Aini, a scientific laboratory was organized.

Keywords: polymer, physics, direction, faculty, research, laboratory, device, journal, article, pupil

АДАБИЁТ

1. Рохнаварди шохрохи илм. / У.С. Умаров - Душанбе, 2017. - 130 с.

2. Кодиров Б.А. Развитие дефектности в полимерных пленок под действием механических напряжений и физически активных сред. / Б.А. Кодиров // Пластмассы 10, 1977. -С. 13-14.

3. Кодиров Б.А. Оценка дефектности полимерных материалов диффузионными методами. / Б.А. Кодиров // В сб: Диффузное явления в полимерах, часть 1. - Рига, 1977. - С.19-21

4. Кодиров Б.А. Влияние механических деформаций и технологической ориентации на развитие сквозной микро дефектности в полимерных плёнках. / Б.А. Кодиров // Изв. Акад. наук Тадж ССР. №1, 1985. - С. 73-75

5. Кодиров Б.А. Влияние технологических факторов на образования микродеффектности в фторсодержащих полимерных материалов. / Б.А. Кодиров // Доклад АН Тадж. ССР, 32, №4, 1989. - С. 241-243

6. Кодиров Б.А. Сорбияи бугхои гептан дар фторполимерхо. / Б.А. Кодиров // Пайёми донишгохи омузгорй. -Душанбе, 2007. - С. 14-15

7. Кодиров Б.А., Халилов М. Сахехияти ченкуни дар кордон лаборатории (тавсияи методи). / Б.А. Крдиров. -Душанбе: ДГПИ, 1988. - 57 с.

8. Кодиров Б.А. Кори лаборатори доир ба курси махсуси «Усулхои тахкики сохтор ва хосиятхои чисмхои сахт ва полимерхо» (дастури методи). / Б.А. Кодиров. - Душанбе: ДДМТ, 2004. - 66 с.

9. Кодиров Б.А. Корхои лаборатори аз электрик ва магнетизм. / Б.А. Кодиров. - Душанбе: Сабрина - К, 2015. - 108 с.

Саведения об авторах:

Умаров Умар Сулаймонович - директор научно-исследовательского Института «Естественно-математических наук и совершенствование методики их преподавания» при Таджикском государственного педагогическом университете имени С. Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 933 94 93 28.

Зафари Умар - старший преподаватель кафедры теоретической физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 927263645.

About the author:

Umarov Umar Sulaymonovich - director of the Research Institute «Natural and mathematical sciences and improvement of the methods of their teaching» at the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 935 94 93 28.

Zafari Umar - Senior Lecturer, Department of Theoretical Physics, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 927 26 36 45.

ФОЗИЛЕ ДАР РО^И ИЛМ

Азизов Ш. С., Амаков И.Б.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар сохаи илму маориф, хусусан, дар илми икгисодиёги Точикистон то имруз корхои назаррасе ба сомон расидааст, ки дар он сахми олимони сохаи мазкур басо назаррас ба чашм бармехурад. Тачрибаи дарси зиндагони собит сохтааст, ки хар кИ дар рохи илм рафт, дар ин самт сидк варзид ва комёб гардид, хамеша номаш ба неки вирди забони мардум хохад монд.

АЗИМЧ,ОН НАСИМОВ низ аз зумраи он нафароне мебошанд, ки умри пурбаракоти хешро дар рохи пажухишхои илми паси сар намуда, дар ин чода сахми босазои худро гузоштаанд. Устод дар радифи инсонхое карор дорад, ки рузгори хешро бидуни маърифат ва шинохти асолати зиндагонии маънави тасаввур карда наметавонанд. Вакте дар бораи маърифати фалсафаи хасти ва хаёти инсони андеша мекунем, аз рузгори хеш хамеша шукргузорем, ки зиндагони ва фаъолияти моро дар канори чунин инсонхои некному сохибилм ва донишманди асил хамрох сохтааст, ки ин боиси шукргузорист. Бо номи ин олими фозил на факат таърих ва умуман илми иктисод, балки тадкикоти амали дар сохаи иктисодиёти милли пайвандии кави дорад. Бо калами устод зиёда аз 150 макола, 4 монография ва якчанд мачмуахои таълимию методи тааллук дорад. А.Насимов асархои илмии зеринро таълиф намудаанд: «Х,авасмандии модди ва мехнат, накши онхо дар инкишофи иктисод» (1968), «Фондхои чамъиятии истеъмол» (1962), «Труд, продукты, стоимость» (1997), «Масъалахои иктисодии тарзи сотсиалистии хаёт» (1985), «Истехсолот асоси некуахволии халк» (1983), «Асосхои идоракаунии маориф» (2008), «Менечмент дар сохаи маориф» (2011), «Ислохот ва рушди маориф» (2008), «Маърифати маориф» (2008), «Рынок: план или алтернатива» (2010), «Лугати тафсирии иктисодии точики-руси - англиси» (2016), «Маориф асоси такмил ва рушди инсон» (2016), «Маориф асоси ташаккул, ташкил ва рушди инсон» (2021). Устод аз чумлаи инсонхои комилу олимони фозил, донишмандони фархехтаи замон махсуб гардида, марди зарофатху, суханшиноси нодир хастанд. Азимчон Насимов дар сахнаи корзори

56

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.