Научная статья на тему 'КЛАССИФИКАЦИЯ, СТИЛЬ СОДЕРЖАНИЯ И СОДЕРЖАНИЕ ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛИ'

КЛАССИФИКАЦИЯ, СТИЛЬ СОДЕРЖАНИЯ И СОДЕРЖАНИЕ ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
21
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБУЛФАЗЛ МИКОЛИ / САОЛИБИ / НАСЛЕДИЕ В ПОЭЗИИ И ПРОЗЕ / КАСИДЭ / АЛЛЕГОРИЯ / АРАБСКАЯ ПОЭЗИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Холов Назармухаммад Ёрмахмадович

В этой статье посторались вникнуть в суть и содержание подлинного наследия Абулфазли Миколи в поэзии и прозе. Автор статьи посторался с исползованием доступных научно-литературных источников показать нам всё наследие персидско-таджикского арабоязычного поэта и писателя, исследовать тему и содержание на примеру его подлинных стихов и прозы. Автор в своих трудах хотя и не до конца познал все границы исследования, но смог дать полную информация о наследиии этого великого поэта и писателя, который оставил след в процветаний арабоязычного персидско-таджикого литература.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CLASSIFICATION, CONTENT STYLE AND CONTENT LITERARY HERITAGE OF ABULFAZLI MIKOLI

In this article, we tried to delve into the essence and content of the true heritage of Abulfazli Mikoli in poetry and prose. The author of the article tried to use the available scientific and literary sources to show us the entire heritage of the Persian-Tajik Arabic-speaking poet and writer, to investigate the topic and content on the example of his genuine poetry and prose. Although the author did not fully understand all the boundaries of research in his works, he was able to give complete information about the heritage of this great poet and writer, who left a mark on the prosperity of the Arabic-speaking Persian-Tajik literature.

Текст научной работы на тему «КЛАССИФИКАЦИЯ, СТИЛЬ СОДЕРЖАНИЯ И СОДЕРЖАНИЕ ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛИ»

jjj c^ljb^ ((-^ljjj ¿—c ^J^Jl ^^iHJl jl^jb.jjxJlj^Jl. .3

^198 2003/1424 .jbJ jb ^ 2000 i-cLJl ^ jb L-Jl ^JUUl .4

^^ 241 2001 /1422 jb-^J iu^j—j .¿Ь^?^ bLc jl^jb.(-&lJ ^¿^Jl .5

ОПИСАНИЕ И ПОХВАЛА ФРУКТОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АРАБОЯЗЫЧНЫХ ПОЭТОВ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ (IX-X ВВ)

В данной статье рассматривается поэтический жанр хвалебного стиха (касыды), история и его особенности в арабоязычной поэзии персидско-таджикской литературы. Также приводится информация о формировании этого вида касыды в доисламской Персии, ее развитие и распространение в период расцвета арабской литературы и ее роль в арабоязычной поэзии персидско-таджикской литературы. В статье приводятся анализ образцов из произведений-бейты арабоязычных поэтов 9-10 вв.: Сахиба ибни Аббада, Казия Джурджани, Абулхусайна Джавхари и Абуомира Джурджани. В статье приводится примеры из хвалебного стиха, в котором описывается каждый фрукт: яблоко, гранат, инжир и т.д. Этот жанр хвалебного стиха был введен в арабскую поэзию благодаря уисилиям арабоязычных поэтов персидского происхождения, о чем в статье дана исчерпывающая информация. Также в статье приведены данные, свидетельствующие о том, какое влияние оказали арабоязычные поэты персидско-таджикской литературы на формирование арабской литературы в разные периоды.

Key-words: Arabic poets, eulogistic poem, fruit, poetry in Persian-Arabic literature written in Arabic.

DEPICTION AND PRAISE OF FRUIT IN THE CREATION OF ARABIC POETS OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE (REFERRING TO THE IX-TH - THE X-TH CENTURIES)

The article under consideration dwells on the poetic genre of eulogistic poem (qasidi) the history and its peculiarities in the poetry of Persian-Tajik literature written in Arabic. The author adduces information concerned with such kind of kasidi referring to the pre-Islamic Persia, its development and spread in the period of Arabic literary dawn and its role in the poetry of Persian-Tajik literary written in Arabic. In his article the author analyzes dealing with patterns out of literary production-beyts belonging to the pen of Arabic poets who lived in the IX-th - the X-th centuries, they are Sohib ibn Abbod, Kazi Jurjoni, Abulhusayn Jurjoni. He adduces examples from eulogistic poem in which the following fruit are described: apple, garnet, fig etc. The relevant genre was produced in Arabic poetry due to the effort of the poet of Tajik-Persian origin and is given an exhaustive information in the article by the author. As well as, the author adduces the data promoting the fact that how impacted Arabic poets of Persian-Tajik into the formation of Arabic literature in various periods.

Ключевые слова: арабоязычные поэты, хвалебный стих, фрукт, арабоязычная поэзия в персидско-арабской литературе.

Сведение об авторе:

Хомидиён Хикматшох Комили - докторант Худжандского государственного университет именни академик Б. Гафурова, E-mail: Komili1978@mail.ru

About the autor:

Homidiyon Hikmatshoh Komili - Doctorial student of Khujand State University named after acad. B.Gafurov. E-mail: Komili1978@mail.ru

УДК 008+7.0+8 ББК 71+80+85 Н34

ТАСНИФОТ, САБКИ НИГОРИШ ВА МУНДАРИ^АИ МЕРОСИ АДАБИИ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛЙ

Холов Н. Ё.

Мух,ити мадраса ва кишри фархднгии чомеа, зарурати ичтимой ва сиёсй барои х,ифзи макому пояи хонаводаи фархднгпарвари Миколиён, омузишу мутолиаи пайвасгаи кутуби диниву дунявй, хдмкории адабй ва хдмнишинй бо адибони замон, дар атрофи худ чамъ кардани а^ли завку адаб омилх,ои таъсиррасоне ба х,исоб мераванд, ки бар асоси онх,о Абулфазли Миколй аз овони чавонй ру ба таълифу таснифи асарх,ои илмиву адабй овардааст.

Мувофики иттилои сарчашмах,о Абулфазли Миколй хднгоми чавонй зимни сафарх,ои корй дар Нишопуру Бухоро ва Макка аз донишмандони бузурги илми х,адис дарс омухта, бино ба навиштаи

Myхaммaд Бокирй бaъди дapгyзaшти Сaoлибй дap поёни умр бa pивoëтy имлои хaциc пapдoхт [8, c.195] Ba бa унвони мух^д^и coхибмaктaб Ba coхибмaчлиcy мaъpyф шинoхтa шуд. Дap бopaи он ки Aбyлфaзли Миколй дap Xypocoн as мyхaддиcoн Хрким Aбyaхмaд Х,офиз, Aбyaмp ибни ^мдон, дap Бухоро aB Aбyбaкp ибни Myхaммaц Ёфиcи Бухорй дap Ma^a aB Aбyлхycaйни Рaзик, Aбyaлй Х£мд ибни Aбдyллoхи Розй дapc хадж гиpифтaвy nac aв coли 1031 м. бa вaвъи хaциc пapдoхтaacт, aв мyтaкaцдимoн AбдyлFaффopи Фopиcй дap «Тaъpихи Нишопур» (11, 461) Ba Myхaммaц ибни Шокири Кутубй дap «Фaвoт-yл-фaвaëт» (12, 2/428) мaълyмoт дoдaaнд (15). X,aмчyнин poчeъ бa он ки aß Aбyлфaвли Миколй бa чуз Aбycoлeхи Myaвзин, Macъyди Ношр гypyхe aв мyхaцдиcoн миcли Aблyфaзл Myхaммaд ибни Äхмaди Тaбcй, Aбyлхacaн Äлй ибни Äхмaци Myaззин, Aбyлкocим Aбдyллoх ибни Äлй низ хaдиc ривоят кapдaaнд, Aбдyлкapим ибни Myхaммaц Сaмъoнй дap <<an-Aнcoб»-aш (10, 12/528) иттилоъ дoдaacт.

У дap бapoбapи фикху хaциc aв зaбoнy aцaбиëти apaбй огохии комил дошт. Донишу чaхoнбинии хaмaтapaфaи ин aA^ дap aшъopи то мо oмaдa pacидaaш бa тaвpи бapчacтa мyшoхидa мeшaвaц.

Xoтиppacoн кapдaн бaмaвpид acr, ки нaмyнaи ocopи мaнзyми Aбyлфaзли Миколй бeштap дap тapкиби acapхoи Сaoлибй мyндapич гaштa, бaц-ин Bacana то зaмoни мо oмaдa pacидaaнд. Сaoлибишинocи эронй Myхaммaдбoкиp Xycaйнй дap мaвpиди имконоти эчодй Ba чигушгии дycтии Aбyлфaвлy Сaoлибй чунин нaвиштaacr: "Mrnnrä зимни он ки дap нaвиcaндaгй Ba шeъp чиpaцacry тaвoнo буд Ba Сaoлибй борхо aз мaхopaти y дap aцaб бa нeкй ëд кapдaacry хaтro Уро бeхaмтo дoниcraacr, aв мaвкeияти ичтимой, динй Ba cиëcй биcëp бapтap aв Сaoлибй дap зaмoни худ бapхypдop буд" (8, 192). Бо тaкя бa ин нyктa мeтaвoн хaдc зaц, ки тeъдoди ошри мaнзyмy мaнcypи Aбyлфaвли Mикoлй aз он чи дap capчaшмaхo фaкaт нoмe aв онхо бокй мoндaacт, зиëд мeбoшaц.

Дap мaвpиди хутари шоирй Ba мaкoми y Сaoлибй чунин нaвиштaacт: "Xap кac бихoхaц acpopи cyхaнoни мaнзyм Ba техри кaлoми шeъp Ba aфcyни рузгор бо гуш (-и чон) бишнaвaд Ba нузули (борони) aK^y 4apaëny caйлoни cyхaнoни зeбo Ba хocили фaвлy кaмoлpo (бa чaшм) бибинaц, бояд aв у (Aбyлфaвли Mrnnrä) бихoхaд то бо тaбъи бaлaндy aндeшaи вoлoяш, aшъopи зeбoвy мaлeх биcapoяд, ки бa чихдти apзишмaндй он дap aчзoи тaни oдaмй нуфуз кyнaд Ba бa чихдти paвoнию гyвopoии кaлoм дилхоро рому мycaххapи хeш coзaц" [S, с. 1S2]

Aз «Тapчyмaи тaъpихи Яминй», paвшaн мeшaвaц, ки: «Aбyлфaвл дap лaтoифи aцaб бopeътap буд Ba фapoиди apaбpo чoмeътap Ba нaзми у чун вaшии Canbo Ba чeхpaи Узро бaцeъ» [3, с.181].

Тaвcифoти мaвкyp, ки тaкpибaн дap як зaмoн дap cифaти Aбyлфaвли Mикoлй бa кaлaм oмaдaaнд, a8 чойгохи бaлaнди у дap чoдaи шоирй дapaк мeдихaнд.

Бояд тaъкид кapд, ки дap бopaи ocopи илмивy aцaбии Aбyлфaвли Mrnnrä мaълyмoти зиëдe дap дacr даст Ba худи acapхoи ин шоиру нaвиcaндaи тaвoнo хaм nyppa то мо oмaцa нapacидaaнд. Ин aCT, ки дaкикaн мyaйян кapдaни шyмopaи acapхoи илмию aцaбии у бepyн a8 имкон acт. Нoвoбacra aз кaмии итrилooт, дap мyaйян кapдaни ocopи мaнзyмy мaнcypи Aбyлфaвли Mrnnrä caхми мyхaккикoни эронй Myхaммaд Бокирй, Caид Äлй Оли Дoвyд, олимони точик Caйдyллo Aбдyллoeв Ba Низомидцин Зoхидoв зиëд acт. Maълyмoти aфpoди нoмбypдa бapoи мо хaмчyн мaвoди acocй Ba paхнaмo Kapop шрифт. Он чи мо бap ин мaълyмoт aфзyдeм, итrилooтe мeбoшaц, ки aз aшъopи бoзмoндaи у зимни тaхкик дacтpac гашт.

Aбyлфaвли Mrnnrä миcли гyзaштaгoнaш бa эчоди acapхoи мaнcypy мaнзyм дacr зaцa, aз худ мepocи фapoвoнe бокй мoндaacr, ки чи тaвpe бoлoтap тaъкид шуд, фaкaт номи онхо то мо тaвaccyти capчaшмaхo oмaдa pacидaacr.

CapaBBan aв руи нишондоди capчaшмaхo дap зep номгуи acapхoи мaнcypи Aбyлфaзли Mикoлй бо илoвaи бaъзe aндeшaхo мypaтraб oвapдa мeшaвaц Ba ranac aшъopи бoзмoндaи у мaвpиди тaхлил кapop мeгиpaц.

Acapхoи мaнcypи Aбyлфaвли Mикoлй бa тapики зaйлaнд:

1.«Maхзyн-yл-бaлoFa». Ин acap мaчмyaи нoмaхoи Aбyлфaвли Mикoлй бa aхли илму aдaб Ba хуккоми зaмoнaш мeбoшaд. Caoлибй дap боби хaштyми "Ятимaт-yд-дaхp" a8 ин китоб бa утони «Китoбy-л-мaхзyн» ëдoвap шуд^ онро хeлe cитoиш кapдaacr: (тapчyмa: "Ba дap ин боб кимaтrapин фacлхoe, ки aз pиcoлaхoяш, чудо нaшyдaacт. Ba дap китoбe, ки онро «Maхзyн» нoмидa acr бa бобхо чудо кaдaacr, вopид нaмyдaм. Он чй ки aз мaхocини кaлoм нaвиштa мeшaвaц Ba дap фaхpи кaлaмхo зиëдй мeкyнaд Ba мeapзaц, ки лaфзи дурр нoмидa шaвaц" [5, с.Збб]

Дap ифoдaи дaкики номи ин китоб бaйни мyaллифoни capчaшмaхo ихтилoфхocr. Бaйхaкй Ba Кутубй ин китобро «Maхзyнy-л-бaлoFa» нoмидaaнд, aммo Хочй Xaлифa Ba Mиpхoнд онро «Maхзaнy-л-бaлoFa» хoндaaнд. Бa эхтимоли кaвй, тacмияи «Maхзyнy-л-бaлoFa»-po бa ин китоб, бa caбaби он ки онро нaхycтин бор Caoлибй "китоби мaхзyн" гyфтaacт, дoдaн дypycт мeбoшaц. Ин acap тaчaccyмгapи нaмyнaи боризи нacpи мycaччaи охири acpи X Ba aBBara acpи Xi бa шумор мepaвaд. Пopчaхoи нacpии зepин дaлeли paвшaни ин нyктa мeбoшaнд:

14, 2lOl) lib Allé JdI3 ШЫ <dl ^J ^Js ¿I¡L ß J-^Э AjlyCj Ajljlé ^i^S ^illS" ^Jl ^.ïll djl

(Тapчyмa: мapo нoмae pacид, ки корим acry yнвoни он Faнимaти бузург Ba дидaни он фaвлecr фapoгиp. Aap имкон мeбyд, дилaм cyйи он бa шaвк мeтoхтy бap aтpoфи он хaлкa мeзaд).

Дap пopчaи мaнcypи мaвкyp ce гурухи кaлимaхo caчъ шyдa oмaцaaнд: (1)",^", "^у—>", "^¿^c", (2)"a1ÍI", "Allé", (3)"ШЫ", "lsllc".

2.«Фaзoилy-л-мyлyк». Тaъpихй бyдaни ин acappo пpoфeccop Низомидцин Зoхидoв aз нoмaш иcrинбoт кордо тaъкид мeкyнaц, ки номи он фaкaт дap "Рaвзaт-yc-caфo"-и Mиpхoнд Ba "Кошфу-з-зунун aн acoмй aл-кyтyб вa-л-фyнyн"-и Хочй Xaлифa бa кaйд oмaцaacт. Хорчонд aB ин acap то мо фaкaт ном бокй мoндaacr, бо тaкя бa мaвoди capчaшмaхo оид бa рузгори Aбyлфaвли Mикoлй Ba Оли Mrnnn мeтaвoн тaъйид гард, ки aв рошои кaлaми aдиби cиëcaтмaцopy дaвлaтмapди хиpaцмaндy бoиcreъдoд чун у бa By1^ oмaцaни китс^ доир бa фaвилaгх,oи дaвлaтдopии моликон aв хaкикaт дур нecт.

3. «Шярху хaмocaт Aбитaммoм». Номи ин acap Ba aB тaълифoти Aбyлфaзли Mикoлй бо шумор омоцони онро Хочй Холифо "Кошфу-з-зунун он acoмй aл-кyтyб Ba-л-фунун" койд кapдaacr. Бино бор тоъкиди aцaбиëтшинoc Низомиддин Зoхидoв "acape a3 ин китоб бокй нaмoндaacт" [2, c.65].

4. «Шярх дивoн aл-Myтaнaббй». Хочй Холифо ин китобро a3 тaълифoти Aбyлфaзли Mикoлй дoниcraacr. Тибки тоъкиди пpoфeccop Низомиддин Зoхидoв "ин Ba китоби коблй («Шярху хaмocaт Aбитaммoм»- Н.Х.) догел бор дacти кaвии Aбyлфaзли Mикoлй дор шорхи ошъори cyхaнcapoëни бузурги ороб acт" (2, 65). Дор тaквияти окидои aдaбиëтшинocи номбурдо мeтaвoн гуфт, ки донишу иcreъдoди cyхaнвapй Ba cyхaншинocии Aбyлфaзли Mrnnrä то бо дapaчae бaлaнд будоост, ки у но фокот бо шорхи ошъори бузургон дacr зaдaacr, болки дор ошъорош иддоои мунгакидй хом кapдaacт:

AJ l. vi^^j 0e *** ^jel—ó ^jliJI JS ^l ^J (1S, 9)

(Tap^y^a: Эй он кос, ku шеъp ноозмуда мегуйй,

Mapo дap àypycm кapдaнu он 6a азоб меaндозй.

Агap уама мapдyм дap ш Kap 6a мсн модод мекapдaнд, уама

Бешак, мон аз àypycm кapдaнu он чй ту лоф мезанй, оцт будим).

Maзмyни бойти боло шбит мeкyнaд, ки Aбyлфaзли Mrnnrä хомчун мутаккиди одобй a3 шоирони шeъpи ноозмудою хом мeгyфтa эрод мeгиpифтaacr. Иборои хycycияти интикодидоштои "хотто худро хомрох бо холк дор тохрири гaвoфaхoи шоирони нoпyхтacyхaн очиз дидон" киноя Ba тaнзe нeшдop дор ифодои бeлaëкaтивy бeиcreъдoдии шоирони ëвaгyй acт, ки a3 торофи Aбyлфaзли Mикoлй шоирош бaëн гapдидaacr. Хомчунин a3 мyхтaвoи aбëти мозкур шopeхy мунгакиди чиpaцacr

будони вaй, чокидои хомои у будони acapхoи тaфcиpии «Шярху хaмocaт Aбитaммoм» Ba «Шярх дивoн aл-Myтaнaббй» бapъaлo мушохидо мeгapдaд. 3epo шapхнaвиcй хом дор зоти худ хомчун як шохои илми aцaбиëтшинocй нaвъe интикоди одобй acr.

5. «Mилaх-yл-хaвс>тиp Ba мacбaх-yл-чaвo-хиp». Номи ин acap, a3 руи нишондоди пpoфeccop Низомидцин Зoхидoв, дор "Кошфу-з-зунун он acoмй an-кутуб вa-л-фyнyн"-и Хочй Холифо бо шокли Mилaхy-л-хaвoтиp Ba мacбaхy-л-чaвo-хиp» Ba "Фaвoт-yл-вaфaëт"-и Кутубй дор cиFaи «Mraa^y-n-хaвoтиp Ba минaхy-л-чaвoхиp» зикр гapдидaacr [2, с.77]. Faйp a3 иттилои мозкур то имруз дор борои ин acap мокнумся-и дигape дор дост нecr.

6. «Китoб-yл-мyнтaхил». A3 руи тохкики хoвapшинoc Низомиддин Зoхидoв бо Aбyлфaвли Mикoлй мaнcyб будони ин китобро Бойхокй Ba мyaллифoни боъдй тозоккур додоонд. Ин китоб мyнтaхaбe a3 нозму нacpи ороб a3 дaвpaи чохилия то acpи X будо 15 бобро шомил acn Бино бор моълумоти мухдккики турк Фeхмй Äцхaм ^ротой Ba Эдуорд Броун ду нycхaи хотта a3 ин китоб дор китобхотаи Тyпкoпycapoи Туркия Ba Кeмбpичи Äнглия мохфуз оет [2, c.64-65). Äммo a3 нaвиштaи caoлибишинocи эронй Myхaммaцбoкиp Xycaйнй бapмeoяд, ки «aл-Myнтaхил» -ро (номи ихтиcopшyдaи acapи мозкур) Myчтaбo Mинyй низ a3 Aбyлфaвли Mикoлй дoниcтaacт. Myхaммaдбoкиp Xycaйнй бо чонд догел, a3 чумло бо caбки Соолибй нaвиштa шудон, бо Соолибй модауб будони acapи мозкурро coбит тамудо, нaвиштaacт: "Aгap нaвиcaндaи китоби "aл-Myнтaхил" Mикoлй мeбyд, бо тaвaччyх бо дуетии биcëp ноздик... aшъope a3 Соолибиро дор китоби мозкур мeгyнчoнид. Дор cypaтe, ки бapъaкc acт Ba мо ду китъои M™nrapo дор китоби ëдшyдa бо зикри номи шоир мулохизо мeкyнeм. Ba ин нишон мeдихaц, ки arap мyaллифи китоб Mикoлй мeбyд, a3 хeштaн бо ном ëд нaмeкapд, болки тибки pacми он охд бо зикри "лилмyaллифи" иктифо мeнaмyд... Дaлeли дигape, ки cyхaни моро дор интиcoби китоб бо Соолибй тоъйид мeкyнaд, зикри ошъори Aбyлфaтх,и Бycтй-дycти мyшaтapaки Aбyлфaвл Ba Соолибй acт [8, с.128,129]. Бо токя бо дaлeлхoи paцнoпaвиpи Myхaммaдбoкиp Xycaйнй 3apyp acт, ки «:Китoбy-л-мyнтaхил»-po бино бор caбaби Соолибй мaнcyб будон a3 руйхоти ocopи Aбyлфaвли Mикoлй хорич кордо шaвaд. Хомин торик, мeraвoн бо нaтичae pacид, ки a3 шош acapи номбурдои Сойид Äлй Оли Дoвyд як acapи мaнcyб бо Aбyлфaвли Mикoлй оа^н acapи Соолибй будо, понч acap моли худи у мaхcyб мeëбaц.

Илoвa бо ocopи ëдшyдa дор мaнoбeъ китобхои «aл-Maхзyн Ban дур-ул-монзум Ban лофз-ил-моъдум», «aл-Myнтaхaб-aл-Mикoлй», «Иншo-aл-Aмиp Aбyлфaзл Убойдуллох ибни Aхмaц-aл

Миколй», «Ришла вacф кигобот» мaнcyб ба калами Абулфазли Микoлй медoнaнд. Бито бар мaълyмoти Адмад Aбдyррaззoк Ракидй дар "Федрасти acaрдoи хаттии китoбхoнaи Ч,омеьи кабир"-и шадри Сaнъo нycхaи ба хатти нacх coли 1148 д.к/1735 м. китoбaтшyдaи «aл-Мaхзyн вал дур-ул-мaнзyм вал лaфз-ил-мaъдyм», мавчуд acт [9, с.4/1701]. Ба ин мoнaнд дар кигобхонадои Кембрич, Саньо, Тедрон ва Туркия низ чанд дacтнaвиcи acaрдoи мaнcyб ба Aбyлфaзли Микoлй нигаддорй мешаванд, ки дакает инчониб нагардид.

Дар кaнoри тaълифaги мазкур, ки дар наcр иншo шудаанд, Абулфази Микoлй теьдoде аз ocoри манзум низ ба калам oвaрдa, ки ба бaррacии мyхтacaри ондо ходем пaрдoхт.

Аз ocoри манзуми Абулфазли Микoлй ба мo факат намунае аз aнвoи гуногуни шеьрй бoкй мoндaacт.

Мудаккики эрoнй Сайид Алй Оли Дoвyд менавдоад, ки тaзкирaнaвиcoни мyocири худи y ва мyaллифoни баьдй aшъoри Абулфазли Миколиро гирд oвaрдa, дар ocoри худ дарч coхтaaнд. Caoлибй дар «Ятимат-уд-дадр» [5, c.4/355-381] гузидаи н^батен мyфaccaле аз ocoри yрo накл карда, дар кигобдои дигари худ, чун «aл-Эъчoз ва aл-ичoз» (6, 270) ва «Седр-ул-балога» [7, c.196-197] китaъaге аз вай oвардааcт. Caoлибй дар бaрoбaри дифзи ocoри y дамчунин дар мадди вай ашьоре cyрyдaacт. Xycрй низ нaмyнaдoи биcëре ocoри манзуму мaнcyри Aбyлфaзлрo 6o чанд китьае, ки дигaрoн дар вacфи y гуфтаанд, накл кардааст [4, с.172].

Тибки мaълyмoти aдaбиëтшинoc Н.Зoдидoв aшъoри бoзмoндaи Абулфазли Миколй дар шакли як мaчмya шли 1908 дар Лейпcиг ба нашр рacидaacт [2, с.64]. Хушбахтона, нycхaи электрoнии ин мaчмya, ки шoмили 618 байт аст, дacтрacи мo гардид. Чyнoнки мудаккики ëдшyдa таькид мекунад, aшъoри мачмуа "дар мaвзyaги мухталиф, аз кабили ишк, тавшфи ашëи гyнoгyни табиат, ихвoниëт, мaрcия, шиква аз зaмoн, панду дикмат ва зудд иншo шудаанд (2, 64). Бaрoи далел намуна аз шеьри андарзии y oвaрдa мешавад:

^¿S jl JLAJI ¿x J—iûJl ¿Ixl IÄJJ lii'l jiûJl IjCj àjíS blj Ibjj (IS,13)^ik;l ¿j-Ab lit ô| j3-X

(Тарцума: Шояд моли андак суд бахшад

Ва ё басандаги кунад.

Аммо агар афзун гардад,

Ва аз цад гузарад, ба нести барад.

Мисли чароги фурузоне, ки агар

Равганаш зиёд шавад, хомуш гардад).

Абулфазли Миколй дар заминаи як ташбеди шдда дaкимoнa мардуми дoрoрo Hacrn^ мекунад, ки caрвaти кам мoнaнди чaрoFи фyрyзoнеcт, ки кам дам бoшaд aтрoфрo равшан мекунад. Агар caрвaт зиëд бoшaд, ба чaрoFе мoнaнд мешавад, ки аз здадии равган хoмyш гаштааст. Шоири дакиму нocед ба мoлy caрвaти андак кoнеъ бyдaнрo талкин медидад. ^аноат аз мaвзyaги мудими ахлокист, ки дар aдaбиëти Шарк, хoca Арабу Ачам аз тарафи шоирону нaвиcaндaгoн мавриди таблигу ташвик карор гирифтааст.

Муаллифи маколаи «Абулфазли Миколй»-и "Донишномаи Сомон^н" таькид мекунад, ки y '^ycycaH, дар эчоди вacф мадорати тамом дошт. Вижагии боризи вacфиëти шоир он аст, ки y aшëи муайян, аз кабили гулдои райдон, лола, нaргиc, бунафша, дамидани cyбд, барфи руи барги дарахтон, шароб, аш ва гайраро тaвcиф намуда, хycyшятдoи ондоро бо рамзу киноя бaëн мекунад. Ин аст, ки годо вacфдoи шоир ба лугз монанд мешаванд. Ч,анбаи дунарии ашьори Абулфазли Миколиро истифодаи модиронаи canM^^ бадей, хoccaтaн ташбеду истиора таквият бахшидааст» [2, с.64].

Тавре дар боло ишора рафт, шоир дар cyрyдaни вacфиëт истеьдоди тамом доштааст. Ин чо дунари шоирии уро дар тacвири cyбд ва дамидани он, вacфи аш, мавриди барраж карор медидем. Тacвирпaрдoзй ва тaшбедcoзие, ки шоир дар тавшфи cyбд кардааст, далел аз табаддури y дар илми OTHoarn бадей мебошад. Таваччуд ба ду байги зерин coбит мекунад, ки шоир дар дакикат шоири ташбедофару манзарапардоз аст:

Jji blj^i ^x bji- ^JlS ^>JJl Jjj l^ú J j^ij ЫА1 [IS, IS] jljS/l ^JI l^jj-ij lx *** lijjl ÍjtJ^ Oû^) úbl¿ jl (Тарцума: Марцабо ба субце, ки цомаи торики баркашид, Мисли он ки шамшерро аз гилофи тор мекашанд. ё нозанине, ки пероцани кабуд, Аз гулу то миён чок намудааст).

Албатта, ин тacвири шоирона, ба caбaби он ки идомаи ду байги вacфиëти мазкур то мо омода нaрacидaacт, мантикан нопурра аст. Чунки шоир мухотабашро факат ба тамошои cyбд даьват карда, дамзамон бо истифода аз caHbarn ташбед cyбдрo хеле дунармандона вacф намудаасту ë имкони бaëни дигар аз хycycиëт ë манзараи cyбдрo пайдо накардааст, ë ин амалро барои бaëн дар байтдои то мо oмaдaнaрacидa вогузоштааст. Бо вучуди ин нопуррагй дам, ду байги мазкур чаззобияги хoc

дошт^ хонaндapо бо мaнзapaи дaмидaни cyбх ошно мecозaд. Тaшбeхcозии шоир дap ду бaйти боло нихоят чолиби диккaт acrn Вaй cyбхpо дap тaшбeхи aввaл бa шaмшep вa шaбpо бa гилоф монaнд кapдaacт. Caбaби чунин тaшбeх кapдaн дap он acp, ки дaмидaни cyбх бa шaмшeppо as гилоф бepyн кaшидaн хeлe монaнд acrn Дap тaшбeхи дуюм, ки тaвaccyти camarn тaшхиc cypaт гиpифтaacт, шоир cyбхpо бa инcон-дyхтapи кypтaи кaбyдпyшe, ки caфeдии бaдaнaш aB гиpeбони aB гулу то миён чок мeнaмояд, монaнд кapдaacт.

Caйдyлло Aбдyллоeв чaнбaи пурзур доштaни ихвониёти шоирро тaъкид гард^ бapои иcботи aндeшaaш чунин нaвиштaacт: "Дap ихвониёти хeш arc-MHrnrä дуетон, олимон, шоирон вa шири aшхоcи нaмоëни pyзгоpaшpо cитоиш нaмyдa, бapобapи ин дap бо бapхe aв шсърхояш бо cyзy гудоз aз рузгори пypнeъмaти aфpоди фурумояву cифлa вa бapъaкc, кaшшокивy бaдбaхтии aшхоcи хиpaдмaндy caвовоp aндeшapонй мeкyнaд. Чун cоиpи шyapо y дap aшъоpaш бa дуотон, нaвдиконy чaвонон мacлихaтy дacтyp мeдихaд вa эшонро бa чaвонмapдивy роаткорй дaъвaт мeнaмояд» [1, с.452]. Гyфтaхои мухдккики номбypдapо поpчaи шeъpии зepин тacдик мeкyнaнд:

aJIOSJ AJI^LJ ÁLAS *** A i^jJj loS AJLI.« Ö-OJ AjloS füJjSUI J^-jll ¿Jjé V *** obji- jc ûbs>5 js^s ^I

[12, 13AJL ^ laSIj '^JIÍÍLI ¿I5 *** ALI'SS tii>I ¿I ''U-l j^jl (Тapцyмa: У дap мщo<cuн 6a кaмoл pacuдaвy Акнун дap фaзлy caxo ea кaмoлaш oce6e нapacaд. Maa Kau6yàu вyчyдaш дap yyд, 3epo 6apou Kapwu бe^mapuн мaдaдгop мoлaш acm. бapoдapampo дacm гup, œap a3 my пypcuд, Бa у цaмдapдй кун ea мoлampo дapeг мaдop).

Maвзyи дуативу paфокaт aз мaкзyоти мeхвapии aшъоpи бокимондaи Aбyлфaзли M^mrä бa шумор мepaвaд. Зepо y нa фaкaт дap cyхaн, бaлки дap х^ш^т чaвонмapдy дycтпapвap буд. Чи тaвpe болотap тaъкид шуд, дycтии y бо Caолибй олитapин нaмyнaи дустиву paфокaти ду aдиби тaвоноcг. Aз нaвиштaхои Myхaммaдбокиp Xycaйнй бapмeояд, ки y Faйp aв «Чохизи Нишопур» ном acapaш дap боpaи робигаи дycтии Aбyлфaвли Mиколй бо Caолибй китобe дигap швиш^ ё нийяти нaвиштaн доштaacт [8, с. 201, 202]. Дap ин мaвзyъ бa тaълифи китоби aлохидa пapдохтaни мyхaкики эронй низ дaлeли aхaмиятнокй вa во^ияти дycгии Aбyлфaвли Mиколй вa Caолибй acт, ки дap ошри ин ду нaфap бa тaвpи бapчacгa инъикоc ëфтaacг.

Бa шapхи aшъоpи шоирони мaъpyф пapдохтaнy дap шсър бa дaъвои мyнaккидй бapхоcтaни Aбyлфaвли Mиколй хyччaтecт,ки aв мaвкeи aдaбй вa фapхaнгии y дap хaвзaи илмиву aдaбии Хypоcони зaмони зиндaгиaш хикоят мeкyнaд.

Дap мaчмyъ, оcоpи мaнзyмy мaнcypи Aбyлфaзли Mrnnrä дap бapобapи иcботи cохибмaкомии y дap aдaбиëгy cyхaнвapй, инчунин чойгоху нуфузи мaънaвияшpо хaмчyн нaмояндaи бapчacгaи хонaдони Mиколиëн нишон мeдихaд. Дap кaноpи ин ин тaълифот бaëнгapи он хacгaнд, ки ин aA^ дap кaноpи ибтикороти cиëcивy фapхaнгй, дap пaнохи хeш кapоp додaни aхли cyхaн худ бeвоcитa бa тaълифи оcоpи мaнзyм вa мaнcyp иштиFOл гapдидa, aв ин рох дap тaшaккyли aдaбиëги apaбизaбони фоpcy точик нaкшy мaкоми гycтapдae гyзоштaacг.

АДАБИЁТ

1. Aбдyллоeв C. Фapхaнги Cомониëн I C.Aбдyллоeв.-Mоcквa: 4-й филиaл Восни^^ 2001.- 600 c.

2. Донишномa 2008. Донышком® Cомониëн. Др ду мyчaллaд. Ч,илди якyм(A-M). - Хyчaнд: Нури мaъpифaт, 2008. - 545 c.

3. Чурфодиконй, Aбyшшapaф Ноceх ибни Зaфap. Тapчyмaи таърихи Яминй. Myкaддамa, тахия, тахщия, таъликот, лyFOт га фсхристи Н.И.Fиëcов IAбyшшapaф Ноceх ибни Зaфapи Чypфодиконй.-Хyчaнд: Ношир, 2013.- 420 c.

. ww.ensani.ir/storage/Files/20120326151806-4019-1678.pdf(J-«I^ f/V JlSL. Jïf/I i^J^ .6 jb -.^jjl—.JI ^-Jl*llI /АЯ.ЛЗ Jo.« Jyfi- J3ISJJI 5 ^jL.4-1.^ .j^*JI JaI jL.. ^S JAJJI А-А-Ч .^JJ—¿iJI ^-Jl*llI .7

2000 .Áyoi*JI ^lüI

223 .1998 ¿Ij¿)I Á-iSo jjl—iiJI ^-Jl*iII/ ^JL ^.aIJJI JA.« ASS. .jl^jVI 5 jl^cVI jJ—iiJI ^-Jl*ilI .8

^ ТЛР —jjl—ilJI ^Jl*JI/jy-e Jo.I .AcIjJIJL 5 АсЫ-JIJÄL jjl—illI .9 VЛY - ЛYЛY iJ^—л ^LjbjS AXüIb — .^■y—. jülj JoÄ^jSjlü ^>l>.jSL JA.« i^i.—. .10

pl984 islxlL ji—SUI A—iS« Ol^s^^« ÖLj^S i ¿IjSjb 5 jIjjJIj-C Jo.I i^ÄiSj .11

iJo.« ^jj ^JjSJIj—С i^ilxoL .12

.^1362 i^ü i^bso.« ^blSbo.« ^^LSS AJ ijsjl—ij ¿ijlj ijSlxJIj—C i^LjlS .13

.^1914 iO^j—j i^jLc ^^j^S" dj iOl-S^Jl ij5t^> ^Лл^л i^jlS' .14 -J15LЛ ¿J Ол.^1 ¿J jC J^uJIJJI ^JlS—«Л /jljJjJ! .JJUJIJJI ¿J Ол.^1 ¿J JC i^JlS—л .15

КЛАССИФИКАЦИЯ, СТИЛЬ СОДЕРЖАНИЯ И СОДЕРЖАНИЕ ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛИ

В этой статье посторались вникнуть в суть и содержание подлинного наследия Абулфазли Миколи в поэзии и прозе. Автор статьи посторался с исползованием доступных научно-литературных источников показать нам всё наследие персидско-таджикского арабоязычного поэта и писателя, исследовать тему и содержание на примеру его подлинных стихов и прозы.

Автор в своих трудах хотя и не до конца познал все границы исследования, но смог дать полную информация о наследиии этого великого поэта и писателя, который оставил след в процветаний арабоязычного персидско-таджикого литература.

Ключевые слова: Абулфазл Миколи, Саолиби, наследие в поэзии и прозе, касидэ, аллегория, арабская поэзия.

CLASSIFICATION, CONTENT STYLE AND CONTENT LITERARY HERITAGE OF ABULFAZLI MIKOLI

In this article, we tried to delve into the essence and content of the true heritage of Abulfazli Mikoli in poetry andprose. The author of the article tried to use the available scientific and literary sources to show us the entire heritage of the Persian-Tajik Arabic-speaking poet and writer, to investigate the topic and content on the example of his genuine poetry andprose.

Although the author did notfully understand all the boundaries of research in his works, he was able to give complete information about the heritage of this great poet and writer, who left a mark on the prosperity of the Arabic-speaking Persian-Tajik literature.

Key words: Abulfazl Mikoli, Saolibi, heritage in poetry andprose, kaside, allegory, Arabic poetry.

Сведения об автора:

Холов Назармухаммад Ёрмахмадович - соискатель кафедры классической литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова

About the author:

Kholov Nazarmuhammad Yormahmadovich - Applicant for the Department of Classical Literature, Khujand State University named after academician B. Gafurov

ДИЛУ ДИЛДОР ДАР ОИНАИ ИРФОНИ МАВЛОНО

Мусозода X..X,.

Шурои уламои вилояти Сугд

Дар адабиёти ирфонии форсу точик ва дар умум худи каламрави шеъри гузаштаи мо дил дамчун узви медварии инсон дар баробари сифат шудан дамчун аслу маънои дастии одамй мукаррар шудааст, ки ба таъбири орифон макони тачаллии дакикати илодй дониста мешавад. Боз дам худи Мавлонои бузург аст, ки дар шарди ирфонии дил ба таври барчаста таъкид доштааст: Худои Азза ва Ч,алл гуфт ман нагунчидам, Даруни арзу само чуз, ки дар дили инсон.

Албатта, дар фардангдои ирфонй ва кутуби назари тасаввуф рочеъ ба маком ва чойгоди дил дар шинохти дакикати инсон назардои мухталифе баён гардидааст. Аз чумла, Рузбедони Баклй дар дакикати дил чунин нигошта: "Дил манзари руд аст ва мадалли хос даст, ки он макон латифаи хос аст, дар он макон чуз тачаллй нашавад, он оламро дил хонанд, ки шодиди машдади гайб аст. [4, с. 184]

Саной дар тавсифи дил чунин овардааст:

Х,аст бар соликон ба вакти басеч,

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Роди дилро чу зулфи занги печ.

Дин надорад касе, ки андар дил,

Мар варо нест магзи дил досил.

Инчунин пурхалал диле, ки турост,

Даду доманд бо ту з-ин дил рост. [7, с.338-340]

Баъдан Саной дар кашфи дакикати ирфонии дил сухан мекунад, ки дар андешаи солики наврод он гуё як пораи гушт аст, зеро доло дили тадкикро нашнохтааст, зеро аз макоми дил гофил аст. Аз ин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.