Научная статья на тему 'ОПИСАНИЕ И ПОХВАЛА ФРУКТОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АРАБОЯЗЫЧНЫХ ПОЭТОВ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ (IX-X ВВ)'

ОПИСАНИЕ И ПОХВАЛА ФРУКТОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АРАБОЯЗЫЧНЫХ ПОЭТОВ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ (IX-X ВВ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
64
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АРАБОЯЗЫЧНЫЕ ПОЭТЫ / ХВАЛЕБНЫЙ СТИХ / ФРУКТ / АРАБОЯЗЫЧНАЯ ПОЭЗИЯ В ПЕРСИДСКО-АРАБСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хомидиён Хикматшох Комили

В данной статье рассматривается поэтический жанр хвалебного стиха (касыды), история и его особенности в арабоязычной поэзии персидско-таджикской литературы. Также приводится информация о формировании этого вида касыды в доисламской Персии, ее развитие и распространение в период расцвета арабской литературы и ее роль в арабоязычной поэзии персидско-таджикской литературы. В статье приводятся анализ образцов из произведений- бейты арабоязычных поэтов 9-10 вв.: Сахиба ибни Аббада, Казия Джурджани, Абулхусайна Джавхари и Абуомира Джурджани. В статье приводится примеры из хвалебного стиха, в котором описывается каждый фрукт: яблоко, гранат, инжир и т.д. Этот жанр хвалебного стиха был введен в арабскую поэзию благодаря уисилиям арабоязычных поэтов персидского происхождения, о чем в статье дана исчерпывающая информация. Также в статье приведены данные, свидетельствующие о том, какое влияние оказали арабоязычные поэты персидско-таджикской литературы на формирование арабской литературы в разные периоды

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEPICTION AND PRAISE OF FRUIT IN THE CREATION OF ARABIC POETS OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE (REFERRING TO THE IX-TH - THE X-TH CENTURIES)

The article under consideration dwells on the poetic genre of eulogistic poem (qasidi) the history and its peculiarities in the poetry of Persian-Tajik literature written in Arabic. The author adduces information concerned with such kind of kasidi referring to the pre-Islamic Persia, its development and spread in the period of Arabic literary dawn and its role in the poetry of Persian-Tajik literary written in Arabic. In his article the author analyzes dealing with patterns out of literary production-beyts belonging to the pen of Arabic poets who lived in the IX-th - the X-th centuries, they are Sohib ibn Abbod, Kazi Jurjoni, Abulhusayn Jurjoni. He adduces examples from eulogistic poem in which the following fruit are described: apple, garnet, fig etc. The relevant genre was produced in Arabic poetry due to the effort of the poet of Tajik-Persian origin and is given an exhaustive information in the article by the author. As well as, the author adduces the data promoting the fact that how impacted Arabic poets of Persian-Tajik into the formation of Arabic literature in various periods.

Текст научной работы на тему «ОПИСАНИЕ И ПОХВАЛА ФРУКТОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АРАБОЯЗЫЧНЫХ ПОЭТОВ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ (IX-X ВВ)»

Худодод /Д Самарканда - Душанбе, 1999. - С.322.

5. Брагинский И.С. Из истории таджикской народной поэзии. - Москва, 1956. - С. 224.

6. Амидсолор, Махмуд. Муллохузотй дар бораи латоифи Убайди Зоконй дар "Рисолаи дилкушо". Мачаллаи Ироннома N° 6. - Техрон, 1366- С.229

7. Сафо, Забехуллох. Таърихи тахаввули назму насри форсй. Нашри 2. - Техрон, 1333.

8. Убайди Зоконй. Мунтахаби осор. - Душанбе: Адиб, 2016. - 480 с.

9. Хдмон чо: - С. 30.

10. Шархи мунтахаби «Рисолаи дилкушо»-и Убайди Зоконй. Ба кушиши Ш.Исрофилниё. - Душанбе, 2017.- С.7.

ОСНОВА ДЛЯ НАПИСАНИЯ "ДИЛКУШО РИСАЛА" УБАЙДИ ЗОКОНИ

Статья посвящена изучению основы составления «любимого трактата» Убайди Зокони и его исследовательских работ.

Эта научная статья содержит информацию о рассмотрении и анализе содержания рассказов «Прекрасный трактат» Убайди Закани и основы для создания этого прочного произведения.

Также сделана попытка определить научную основу для создания этой работы, выразить наши взгляды на обсуждаемую проблему с интеллектуальными знаниями и глубоким исследованием и в некоторой степени открыть двери понимания аудитории.

Ключевые слова: Убайди Закани, проникновенный трактат, рассказ, сатира, таджикский, иранский, Тазкират-уш-шуаро

BASIS FOR WRITING "DILKUSHO RISALA" UBAID ZOKONI

The article is devoted to the study of the basics of compiling the "favorite treatise " by Ubaidi Zokoni and his research works.

This scholarly article provides information on the consideration and analysis of the narrative content of Ubaidi Zakani's The Beautiful Treatise and the foundations for creating this lasting work.

An attempt is also made to define the scientific basis for the creation of this work, to express our views on the discussed problem with intellectual knowledge and in-depth research and to some extent open the doors to understanding the audience.

Keywords: Ubaydi Zakani, heartfelt treatise, story, satire, Tajik, Iranian, Tazkirat-ush-shuaro

Ceedenue об авторе:

Холова Хубон Курмахмадовна - соискатель Институт язык и литература именни Абуабдуллохи Рудаки Национальнный академии наук Республики Тадикистан, Тел: (+992) 919825070

About the autor:

Kholova Khubon Kurmakhmadovna - Applicant of the Institute of Language and Literature named after Abuabdullohi Rudaki National Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan, Tel: (+992) 919825070

ТАФСИФИ МЕВАХф ДАР ОСОРИ ШОИРОНИ АРАБИЗАБОНИ ФОРСУ ТОЧИК (АСР^ОИ IX-X)

Хрмидиён Х.К.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fаффуров

Васф аз чумлаи жанрхое ба шумор меравад, ки дар адабиёти Арабу Ачам таърихи кухан дорад ва хануз дар адабиёти тоисломии мардуми машрикзамин, ки баъди зухури дини ислом як адабиёти муштаракеро ба сахнаи илму дониш пешкаш намуданд ва тамаддуни башарият мислаш надида буд, вучуд дошт. Ин адабиёт, ки тавассути адибону шоирон ва фархехтагони араб ва арабизабоини милали мусалмоншуда ба миён омад, дар худ мавзуъ, расму ойин, фархангу тамаддун ва таърихи чандхазорсолаи намояндагони худро тачассум менамуд, зеро хангоми мутолиаи адабиёти тоисломии арабй маълум мешавад, ки жанри васф ё худ васфиёт дар адаби он ахд маъмул буда, танхо доираи мавзуъоти он махдуд буда, тавсифи мушкилоти сафари шоир дар биёбони хушку холй аз дарахту гиёх, тасвири маркаби шоир, хайвоноти биёбонй, бутта ва меваи сахрой, баъзе дарахтони аз гарми пуртокат чун хурмо ва дигар лавозимоти сахро ва манотики он замонаи арабиро дар худ тачассум менамуд. Дар ин бора муаллифи "Адабиёти арабизабони форсу точик аз истилои араб то ахди Сомониён" чунин таъкид мекунад, ки ин навъи касида дар адабиёти араб то замони ислом хам маъмул буд, вале танхо мавзуъхои он аз васфи он чи дар бодия вучуд дошт, берун намебаромад [2, с.104].

Нукгаи крбили зикр ин acг, ки тaвaccyти caъю тглоши шоирони гхди хyлaфои acpхои охири yмaвй Ba нaхycти гхди aббоcй, бa вижг, нaмояндaгони хapaкaти "тaчaддyд" ё худ "нaвгapо"aнъaнaхои aдaбии тоиcломии эронй бa aдaбиëти apaб ворид гapдид Ba бо тглоши cyхaнcapоëни ин ду миллaти бa ^aM дусту ^рин яъне apaбy фоpc aдaбиëги мyштapaки apaбй-мycaлмонй бa aвчи бaлaнди худ pacид. Хдмин тaвp, бa caбaби тaъcиpпaзиpии мyтaкобилaи ЧOнибaйн, дap осори aдибони apaбизaбони форсу точики acpхои IX-X, ки мг^з дap кaлaмpaви Эрони Fapбй Ba он MaTOraKe, ки сутшхои эpонитaбоpи хонадонхои Зиëpиëн Ba Бyвaйхиëн хyкyмaт мepондaнд, бa тaвpи paвшaн бa нaзap мepacaд. Добили зикр acr, ки шоирону cyхaнcapоëни aхди мaзкyp дap мaкзyъхои тacвиpи бaхоp, эхëи тaбиaт, шукуфоии богу мapFЗоp, тaвcифи мев^ои гуногун, нaвъхои тaом, инъикоси чaшнхои Нaвpyз, Мехргон, Сaдa Ba Faйpa кacоиди тaфcиффи худро тaълиф мeнaмyдaнд, ки худ боиси тaзохyp Ba тaдовyм ëфтaни aнъaнaхои эронй дap aдaбиëги apaбизaбони ин aхд бa шумор меояд. Дap paдифи ин ^йд кapдaн бa мaвpид acT, ки шоирону нaвиcaндaгон бapои бapчacтaвy caнъaткоpонa тaвcиф кapдaни мeвaхо мдени худ мycобикa мeнaмyдaнд, ки дap ин мacъaлa хикоëги чолибе дap capчaшмaхо зикр гapдидaacт (7,Ш,207). Х£мин тaвp, тaвcифи мeвaхо дap aшъоpи шоирони эpонитaбоpи apaбиcapойи ин дaвp нaкши боризеро дap офapидaни мaонии гуногун бap y^a доштaacт, ки мaколaи мaзкyp низ бa хдмин мaвзyъ paвонa кapдa шyдaacт.

Аз чyмлaи ин шоирон, мeтaвон нaхycт шоир Ba нaвиcaндaи apaбизaбони форсу точик-Сохиб ибни Аббод (326/936-385/995)-ро зикр тамуд, ки y aз aввaлин шоирони apaбиcapойи форсу точик мaхcyб мeшaвaд, ки ин aнъaнapо худ бa aдaбиëги дaвpaи мaзкyp воpид нaмyдa, хaмзaмон бapои тaшaккyли он бeвоcигa тaъcиpгyзоp шyдaacт. Сохиб дap ин кaбил aшъоpaш хap нaвъи мeвapо бо aшëe, ки aз нaзapи apзиш чaнд бapобap aз он гapонтap мeбошaд, тaшбeх додa, хусну чaмол Ba лaззaти бa худ хоси онро мaвpиди сигоиш кapоp додaacт. Аз чyмлa, вaй дap тaвcифи aнгyp чунин cypyдaacт:

(8,122) Lk-

(Яъне: Донaи aнгypepо чидaм, ки aз зебойии он, шaддaи гapдaнбaнд хacaд мeбapaд.

^К^гами чудо кapдaн гaвхapepо мeмонaд, ки гyë aз як су сурох кapдa шуд^ст).

Дap бaйги мззкур, шоир бо иcтифодa aз caнъaти мyболиFa, дон^ои aнгypи нaвчидapо чунон тaвcиф нaмyдaacт, ки хусну чaмоли онхо боиси paшки гapдaнбaнд Ba ë шaддa гapдидaacт. Сипac, донaхои aнгyppо, ки бaъди тозa нaмyдaн, зебоии дигареро бо худ кacб мeкyнaд, бa гaвхape тaшбeх додaacт, ки aз як су сурох кapдa шуд^ст.

Шябехи ин Сохиб дap чойи дигap aнчиppо чунин вacф кapдaacт:

j^^J AÄ^J jS j-À^A Ûf^i^A Û^I^j iJjJ ¿^

JÄ—A jA

AJJJ J.Ä-JI jj->3 — AjjJ ^>UJI J„c jj'^A i^jI^l jUj-JI Ajl^cl jS l—jlSj (4,230)yäo- ÁiLláJJ jiTl 4)I :ASI JA ^..Ы AjsjIó J?%

(Яъне: Анчире, ки пycтaш ороиши он acry тaвcиф нaмyдaни онро хap кace ихтиëp мекунад.

Acaли ширин Ba хурмои тapy тозa дap нaзди шиpaи он тaлх acr.

Дap шохaхои худ тaвpe чидa шyдaacт, ки iyë он поpaхои зap бошaд, ки Ba бa шaкли доиpa дapовapдa шyдaaнд.

Х£р кace, ки гаме aз он мeчaшaд, aз лaззaти он бa вaчд омaдa мегуяд, ки Оллох Aкбap acr Ba хaлифa Ч,aъфap acr).

Аз мyхтaвои шеър paвшaн мeгapдaд, ки Сохиб дap тaвcифи лaззaт Ba мaззaи aнчиp, caнъaти мyболиFapо коpбacт нaмyдa, онро aз acaлy хурмои тapy тозa, шиpинтap тacвиp нaмyдaacт. Сишс, бо иcтифодa aз caнъaти тaшбeх, зебой Ba paнги aнчиppо дap шохaхои он, бa тиллои соф, ки чaндин бapобap хaм aз лихози paнг Ba хaм aз нaзapи apзиш aз он кимaттap мeбошaд, монaнд кapдaacт, ки иcтeъмолкyнaндa aз хушии мaззa Ba зебогии зохирии он бa вaчд омaдa, acнои тaновyл Хyдовaндpо бa ягошгй ëд кapдa, бa хилофaти Ч,aъфap caно мeхонaд.

Бa ин мотанд, Сохиб дap чойи дигap норинчро тaвcиф нaмyдa, aз чyмлa чунин суруд^си

gSI? AJA ¿LJCVI ^Lfi :JläS ASjC 1A gjjljJI |A Ü-ÜJ

(8,129) ^AIJJJI l^tj. ¿jLiUlI |A tiIjS

(Яъне: Норинче фирисиодем, ки буи хуш дорад, бa мисли дyхтapони зеборуйест, ки дap болои шохaхояш хобидaaнд.

Норинчхо чун тубхо хacтaнд, ки aз тиллои соф хуб cохтa шyдaaнд Ba дacтони хaмкaдaхи нaдимон дap aтpофи онхо чун чуби чaвгон acr).

Шоир дap ин ду бaйг, мaхфили бодaepо офapидaacт, ки дap он хусну чaмоли норинчхоро нaхycт бa чaмоли хyбpyëн шaбохaт додa, хaмчyнин дap дaвоми кaлом, онхоро бо тубхои тиллой низ тaшбeх додaacт, ки aз зебоии он хaбap мeдихaд.

Дигар шоири арабисаройи давраи мазкури форсу точик-Aбyлxyсайни Ч,авxаpй (тав. ваф. номаълум), низ дар осори xyд, ин анъанаи ачдодии xyдpо дар колаби арабй идома дода, дар тавсифи мeваxои мyxталиф, ки маxсyси манотики эронзамин мeбошад, ба таври вагеъ идома додааст. Aз чумла шоир дар яте аз абёги xyд анорро васф намyда чунин сypyдааст:

^äilI gc g-äUl CijSlj l^jlS <^LUl gll«j clü-j (l,4,34) ^IsJI

(Яънс: Донаxои зeбои анор, ки гуё донаxои ёкути шроканда мeбошанд ва дар шиддати xyснy чамол наметавон онро сypоx намуд, чунки онро дар рангу сафояш ба катpаxои ашк, ки аз xyни дил рангин шуданд, монанд мeкyнам).

Шоир дар абëги мазкур, тавонисгаасг бо истифода аз санъати маънавии ташбex, донаxои анорро накуст аз лиxози шаклу сурат бо донаи ёкути сypx монанд карда, сипас ранги зс6о ва совофу равшани онро, чунин васф намудааст, ки iyë ба xyни дил ранг карда шудааст.

Шоири дигари арабизабони форсу TC^^-Arä ибни Aбдyлазиз ^озии Чурчонй (323/935-393/1GG3) низ дар ин мавзуи тоисломии эронй ашъори зиСдс навиштааст. Шоир дар мадаи якс аз дусгонаш касидаe навишта, дар байтe аз он бодимчонро тавсиф намуда чунин сурудааст:

läSI jlj-II ^л L3I Lajjj|ij oIJJJ glaoJL CJJJ Ib^^j

(5,1G4) l¿l|i b-W cj gl J—¡JJ Ibj^iI JIÄJI J—¡J gjj oI^slS

(Яънс: Бодимчони сиëxpангe, ки гуё онро равган молидаанд ва бо сабаби сypx' (кирмиз) шудан, ба ранги оташ, ки он сypx ва raëx аст монанд шудааст.

Он чун даxони марди зангда xаст, ки xангоми пушида будан онро raëx мс6инй ва чун онро кушояд, мисли нукра дypаxшон мeшавад.)

Дар абëги вафкуззикр шоир тавонистааст, ки бо истифода аз санъати ташбex, наxyст ранги пусти бодимчонро бо сypxй ва сиëxии шyълаи оташ монанд карда, xамчyнин шакли зоxиpй ва дарунмояи онро ба даxони марди зангии ^ëx^ore монанд кардаасг, ки чун даxонашpо пушад тамоман сиëx аст ва чун онро воз намояд ба мисоли нукра дypаxшон мeшавад.

Х,амчунин дар ин мавзуъ дигар шоири арабисаройи форсу точик-Aбyомиpи Чурчонй (тав. ваф. номаълум) ашъори зиСдс сурудааст ва аз чумла дар якс аз абëги xeш дар тавсифи анор чунин мсгуяд:

^LjjVI gc ljl—l gl -с gl*jJI

(б, 1,591) jjj> sLíc ^¿IJ '^^з—э 'cj-äJjj (cIjäI Jh^lS) jjLä>-

(Яънс: Васфи анорро аз ман бишнавeд, зсро маро дар тавсифи он забони кутс^ жст.

Халтаxоe xастанд, ки чун туб курашакл буда, донаxои ёкутии бо абpeшим пeчонидашyдаpо дар xyд гунчонидаасг).

Шоир, дар ин абёт, бо истифода аз санъати ташбex анорро ба xалтаи курашакл ташбex дода, донаxои онро ба донаxои марворид ва чойи чойгиршавии xаp як донаи онро бо матои абpeшим шабоxат додааст, ки ин навъи ташбex дар адабиёги давври мазкур бисёр нодир маxсyб мeшавад.

Х,амин тавр мeтавон xадс зад, ки туфайли шоирони арабисаройи форсу точик дар адабиёги араб ва адабиёги арабизабони форсу точик дар асpxои Ш-IVx. баробар ба 'УШ-ГХм. дар ашъори тавсифй ва xоссатан васфи мeваxо дигаpгyниxои куллй ба вучуд омадааст. Чунончи каблан зикр гардид, дар адаби араб таж,о даpаxти xypмо ва мeваи он мавриди тавсифи шоирону нависандагони араб карор мсгирифт, чунки аз лшдзи чугрофй, ин мeва xоси кишваpxои арабй ва даpаxти ягонаи он замонаи ож,о ба шумор мepафт. Aммо шоирону сyxанваpони арабизабони форсу точик, ки дар манотики зс6о, дорои табиати кашанги дилрабо ва дараэтони гуногуну мeваxовy сабзавоти мyxталифpо соxиб буданд, дар сypyдаxои xyд мавриди васфу тавсиф карор дода, дар адабиёги садри ислом ва ё xyд адабиёти арабй-ачамй инкилоби шсърисро ба вучуд овардаанд, ки дар пайравй аз ож,о чакомасароёни араб низ ашъори зиСдс суруда, ба сабку услуб ва мавзуъоти шсърии ниёгонашон яъж адабиёги акди чоxилият дигаргунии куллй ворид намудаанд. Ин ташаббусот ва ё xyд навоварй боиси ба миён омадани мавзyъxои нав ва ташаккули минбаъдаи он дар адабиёги араб ва адаби арабизабони форсу точик гардид.

АДАБИЁТ

1. Бepтeльс Е. Э., Бсртсльс A. Е., Болдырсв A. Н., Усмонов M. Н., Хрдизода Р. Aдабиëти форсу точик дар асpxои XII-XIV. .-Дyшанбe: Дониш, 1976. -345 с.

2. Зожидов Н.Ш. Aдабиëти арабизабони форсу точик аз истилои араб то аxди Сомониён.- Хучанд: Раxим Чалил, 1999. -142 с.

3. Саймиддинов Д. Aдабиëти паxлавй (Пажyxиш, гарчума ва ташpex ). -Дyшанбe, 2GG3.

336 .^,1412 Í ^s .blic gj lI gIjjb .g^.>- Лл-^л ¿—^lI ig-^jlj JI. .1

.1415 ÍJ—^1I jIb .CJJ-J -3.J—TII JaI ÛJ—с J J—ÖII А-ЛЬ .^--Щ Í^JJ>LJI. .2

jjj c^ljb^ ((-^ljjj ¿—c ^J^Jl ^^iHJl jl^jb.jjxJlj^Jl. .3

^198 2003/1424 .jbJ jb ^ 2000 i-cLJl ^ jb L-Jl ^JUUl .4

^^ 241 2001 /1422 jb-^J iu^j—j .¿Ь^?^ bLc jl^jb.(-&lJ ^¿^Jl .5

ОПИСАНИЕ И ПОХВАЛА ФРУКТОВ В ТВОРЧЕСТВЕ АРАБОЯЗЫЧНЫХ ПОЭТОВ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ (IX-X ВВ)

В данной статье рассматривается поэтический жанр хвалебного стиха (касыды), история и его особенности в арабоязычной поэзии персидско-таджикской литературы. Также приводится информация о формировании этого вида касыды в доисламской Персии, ее развитие и распространение в период расцвета арабской литературы и ее роль в арабоязычной поэзии персидско-таджикской литературы. В статье приводятся анализ образцов из произведений-бейты арабоязычных поэтов 9-10 вв.: Сахиба ибни Аббада, Казия Джурджани, Абулхусайна Джавхари и Абуомира Джурджани. В статье приводится примеры из хвалебного стиха, в котором описывается каждый фрукт: яблоко, гранат, инжир и т.д. Этот жанр хвалебного стиха был введен в арабскую поэзию благодаря уисилиям арабоязычных поэтов персидского происхождения, о чем в статье дана исчерпывающая информация. Также в статье приведены данные, свидетельствующие о том, какое влияние оказали арабоязычные поэты персидско-таджикской литературы на формирование арабской литературы в разные периоды.

Key-words: Arabic poets, eulogistic poem, fruit, poetry in Persian-Arabic literature written in Arabic.

DEPICTION AND PRAISE OF FRUIT IN THE CREATION OF ARABIC POETS OF PERSIAN-TAJIK LITERATURE (REFERRING TO THE IX-TH - THE X-TH CENTURIES)

The article under consideration dwells on the poetic genre of eulogistic poem (qasidi) the history and its peculiarities in the poetry of Persian-Tajik literature written in Arabic. The author adduces information concerned with such kind of kasidi referring to the pre-Islamic Persia, its development and spread in the period of Arabic literary dawn and its role in the poetry of Persian-Tajik literary written in Arabic. In his article the author analyzes dealing with patterns out of literary production-beyts belonging to the pen of Arabic poets who lived in the IX-th - the X-th centuries, they are Sohib ibn Abbod, Kazi Jurjoni, Abulhusayn Jurjoni. He adduces examples from eulogistic poem in which the following fruit are described: apple, garnet, fig etc. The relevant genre was produced in Arabic poetry due to the effort of the poet of Tajik-Persian origin and is given an exhaustive information in the article by the author. As well as, the author adduces the data promoting the fact that how impacted Arabic poets of Persian-Tajik into the formation of Arabic literature in various periods.

Ключевые слова: арабоязычные поэты, хвалебный стих, фрукт, арабоязычная поэзия в персидско-арабской литературе.

Сведение об авторе:

Хомидиён Хикматшох Комили - докторант Худжандского государственного университет именни академик Б. Гафурова, E-mail: Komili1978@mail.ru

About the autor:

Homidiyon Hikmatshoh Komili - Doctorial student of Khujand State University named after acad. B.Gafurov. E-mail: Komili1978@mail.ru

УДК 008+7.0+8 ББК 71+80+85 Н34

ТАСНИФОТ, САБКИ НИГОРИШ ВА МУНДАРИ^АИ МЕРОСИ АДАБИИ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛЙ

Холов Н. Ё.

Мух,ити мадраса ва к;ишри фархднгии чомеа, зарурати ичтимой ва сиёсй барои х,ифзи макрму пояи хонаводаи фархднгпарвари Миколиён, омузишу мутолиаи пайвастаи кутуби диниву дунявй, хдмкории адабй ва хдмнишинй бо адибони замон, дар атрофи худ чамъ кардани ахли завку адаб омилх,ои таъсиррасоне ба х,исоб мераванд, ки бар асоси онх,о Абулфазли Миколй аз овони чавонй ру ба таълифу таснифи асарх,ои илмиву адабй овардааст.

Мувофики иттилои сарчашмах,о Абулфазли Миколй хднгоми чавонй зимни сафарх,ои корй дар Нишопуру Бухоро ва Макка аз донишмандони бузурги илми х,адис дарс омухта, бино ба навиштаи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.