Научная статья на тему 'КИТОБ САНЬАТИНИНГ РИВОЖИЛАНИШ ТАРИХИ ВА МОМОЛАРИ'

КИТОБ САНЬАТИНИНГ РИВОЖИЛАНИШ ТАРИХИ ВА МОМОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
91
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
пергамент / ксилография / суперобложка / титул / авантитул / фронтиспис / шмуцтитул / колонтитул / колонцифр / иллстрация / постраничный / страничный / разварот / заставка / кансовка

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Н.Хусанов

Ушбу мақолада “Китоб” санъати, унинг жамиятда тутган ўрни, Китобот саньатини аввал Миср, Рим, Юнонистон ва Ўрта Осиёда кишилар тош, пальма дарахти барглари, сопол ва бошқа материалларга ёзиб фикр изхор этганлар. ХII-ХIII асрларда биринчи Европа университетлари шаклланди ва китобларга эҳтиёж ортиб борди, бу уларни ишлаб чиқариш технологиясини ўзгартиришни талаб қилади. Туркистонда босма усули билан китоб чиқариш Ўрта Осиё Россияга қўшиб олингандан кейин тарқалди. Китобот санъатни кириб келиши тарихи, бу саньат тури билан фаол шуғулланган давлатлар ва хозирги пайитдаги момолари келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КИТОБ САНЬАТИНИНГ РИВОЖИЛАНИШ ТАРИХИ ВА МОМОЛАРИ»

КИТОБ САНЬАТИНИНГ РИВОЖИЛАНИШ ТАРИХИ ВА МОМОЛАРИ

Н.Хусанов

Камолиддин Бехзод номидаги Миллий рассомлик ва дизайн институти

Аннотация: Ушбу маколада "Китоб" санъати, унинг жамиятда тутган урни, Китобот саньатини аввал Миср, Рим, Юнонистон ва Урта Осиёда кишилар тош, пальма дарахти барглари, сопол ва бошка материалларга ёзиб фикр изхор этганлар. XII-XIII асрларда биринчи Европа университетлари шаклланди ва китобларга эхтиёж ортиб борди, бу уларни ишлаб чикариш технологиясини узгартиришни талаб килади. Туркистонда босма усули билан китоб чикариш Урта Осиё Россияга кушиб олингандан кейин таркалди. Китобот санъатни кириб келиши тарихи, бу саньат тури билан фаол шугулланган давлатлар ва хозирги пайитдаги момолари келтириб утилган.

Калит сузлар: пергамент, ксилография, суперобложка, титул, авантитул, фронтиспис, шмуцтитул, колонтитул, колонцифр, иллстрация, постраничный, страничный, разварот, заставка, кансовка

THE HISTORY AND MOMENTS OF THE DEVELOPMENT OF BOOK ART

N. Khusanov

National Institute of Fine Arts and Design named after Kamoliddin Behzod

Abstract: In this article, the art of the "book", its role in society, the art of Holy Scripture were first interpreted by the inhabitants of Egypt, Rome, Greece and Central Asia, who wrote on stones, palm leaves, ceramics and other materials. In the XII-XIII centuries, the first European universities were formed and the need for books increased, which requires a change in the technology of their production. In Turkestan, the printing of books spread after the annexation of Central Asia to Russia. The history of the appearance of art in the book was given, the states that were actively engaged in this kind of art, and their emblem in our time.

Keywords: parchment, woodcut, dust jacket, title, title, frontispiece, footer, footer, column, illustration, spatial, page, spread, screensaver, cansovka

Яхши безатилиб нашр этилган китоб, нодир сурат каби санъат дурдонасидир. А.А.Сидоров[2]

Китоб - ёзилган, муковаланган асар.

Ижодкор билан унинг асарини боглаб турувчи мураккаб муносабатлар уз теранлиги билан асрлар каьрига етиб боради. ^адим давирларда яратилган

битиклар хдл- хднуз бизни хдйратга солади. Шаркда китоб кадимдан кадирланади. Чунки, у шарк халклари назлида "калблар малками" гина булиб колмай, "сирлар дафинаси,1 хазиналар денгизи, фанлар кони, донишлар манбаи, олижанобликлар булоги" хдмдир. Китоб муковасидан тортиб, когоз ранги, хдттотлик саньати, накш безаклари ва миниатюра расмларгачан -хдммаси шоирона килиб айтганда, "кузга завку дилга шавк, рухига хузур" бахш этади.

КИТОБ - ахборотларни, гоя, образ ва билимларни саклаш хдмда[1] таркатиш, ижтимоий-сиёсий, илмий, эстетик карашларни шакллантириш воситаси; билимлар таргиботи ва тарбия куроли; бадиий, илмий асар, ижтимоий адабиёт. Халкаро статистикада ЮНЕСКО тавсиясига кура, хджми 48 сахдфадан кам булмаган, табоклаб тикилган нодаврий нашрни, шартли равишда, китоб дейиш кабул килинган. Китоб иши китобни яратиш, тайёрлаш, уни таркатиш, саклаш, тавсифлаш ва урганиш билан боглик катта жараённи уз ичига олади. Фан, адабиёт, санъат асарларидан матбаада купайтириш ва таркатиш учун танлаш, уларга илмий ва бадиий нуктаи назардан ёндошиш, тахрир килиш, бадиий безаш, матбаа ижросини белгилаш ва нашрга тайёрлаш ноширликнинг вазифаси.

Китобнинг пайдо булиш тарихи ёзувнинг яратилиши ва шаклланиши жараёни билан узвий боглик. Китоб тузилишини кадимги Миср, Рим, Юнонистон ва Урта Осиёда кишилар тош, пальма дарахти барглари, сопол ва бошка материалларга ёзиб фикр изхор этганлар. Х,ар бир китоб унлаб шундай материаллардан тайёрланган плита булаклардан иборат булиб, огирлиги бир неча кг булган. Ёзув материали сифатида папирус усимлиги ишлатилиши (милоддан авал 4-3 минг йилликларда) билан урама китоблар пайдо булди. Бундай китобларнинг узунлиги уртача 10 м. атрофида булиб, ингичка, юмалок таёкларга уралган ва махсус чарм ёки ёгоч гилофларда сакланган. Шарк мамлакатлари, Кддимги Рим ва Юнонистондаги купгина нодир асарлар папирусга битилган. Милоддан аввал 2-асрга келиб китоб материали сифатида пергамент (тери)дан фойдаланиш кенг расм булди. 1.Дафина. - Ерга кумилган цимматбауо тошлардан иборат бойлик, хазина. тошлардан иборат бойлик, хазина.

Дастлаб бундай китоб урама хрлда сакланган. Айрим маълумотларга караганда, Урта Осиёда, хусусан, Хоразмда милоддан аввал 1-мингйилликнинг 1-ярмида вужудга келган зардуштийлик динининг мукаддас китобларидан Авестонинг кадимий нусхаси хдм 12 минг мол терисига битилган. Арабларнинг Урта Осиёдаги истилосига кадар (УШ-Х-асрлар) у ерда куп нодир китоблар сакланган кутубхоналар булган. Лекин уларнинг купи боскинчилик урушлари натижасида йукотиб юборилган.

Бизнинг цивилизациямизнинг ажралмас кисмига айланган китобларнинг пайдо булиши тарихи узок ва кизикарли жараён булиб, унга куплаб халклар хисса кушган. Келинг, китоблар кандай пайдо булганини куриб чикайлик. Кадимги цивилизациялар китоблари Ёзув хали ихтиро килинмаганида, унинг ролини ёгочдаги турли хил чукурчалар, тошлардаги чизмалар ва белгилар бажарган. Аста-секин, одам лойни ёзиш учун материал сифатида узлаштиради: 3 минг йилдан купрок вакт олдин Месопотамияда лой таблеткалари пайдо булган. ^адимги мисрликлар камишдан папирус варакларини ясаш гоясини илгари суришган, улар планшетларга караганда енгилрок ва кулайрок, лекин намликдан тез ва осон ёмонлашган. Папирус буйича биринчи Миср ёзуви милоддан аввалги 2400 йилга тугри келади.

Дунёдаги энг цадимий китоб Присс папирусидир. У эрамиздан аввалги 3350 йили ёзилган. Ушбу цулёзма уни 1839 йили Фивадан топган Эмиль Присс шарафига шундай номланган. Цулёзма муаллифи - фиръавннинг вазири Пта-Готеп. У ёшларнинг тарбиясизлиги, дангаса ва ахлоцсизлигидан нолиган.

Бирок, ёзиш учун энг кулай ва мос материал когоздир. У Хитойда пайдо булган, у ерда милодий 105 йилда Саи Лун томонидан ихтиро килинган. Кейинчалик когоз ишлаб чикариш яхшиланди ва XI-XII асрларда Европада когоз пайдо булди, бу харажатларни камайтирди ва китоб бизнесини соддалаштирди. Асрлар давомида китоб яратиш жараёни узок ва машаккатли булган, шунинг учун у ноёб ва кимматбахо буюм эди. Иш, коида тарикасида, монастирларда амалга оширилди. XII-XIII асрларда биринчи Европа университетлари шаклланди ва китобларга эхтиёж ортиб борди, бу уларни ишлаб чикариш технологиясини узгартиришни талаб килади. Урта асрларда Европада янги усул пайдо булди - (ксилография) ёгоч уйиш. Бундан анча олдин кадимги хитойлик хунармандлар босмахона техникасини, яъни тош, фил суяги, (jasper)1. ёки ёгоч булагига уйилган буртма тасвирларни когозга босиб чикаришни уйлаб топишган.

^огознинг кашф килиниши китоб тарихида янги давр очди. Айрим маълумотларга караганда, 650 йиллардаёк Самаркандда когозли китоблар

SygraH. XIII-acpgaH EBponaga kofo3 acocufi e3yB Marepuagu SyguS Koggu. Kofo3 KHTOÖHHHr Kynafiumura Ba TapKagumura aHru umkohuat ongu. KutoS 6e3amra agoxuga axaMuaT Sepuggu. YHuHr caxu^agapura Typgu MuHuarKpagap, xomuagapura Se3aKgap umgaHa Somgagu. Acra-ceKuH xarroTguK (Kaggurpa^ua), MyKOBaco3HHK KaSu KacSgap a^paguS hhk^h. AfiHuKca, YpTa Ocuega ypTa acpgapga xarroTguK caHtaru KeHr puBO^naHgu. Mamxyp xarroTgapHuHr Kyn aBgoggapu kutoS Tafiepgam ycyguHu - Marepuaggap, cuex, xaT Kynupum TexHuKacuHu TaKoMuggamTupuS Sopgugap. X-XII acpgapga MoBapoyHHaxpga MyafiaH coxa cu^aruga maKggaHraH KuroSar caHtaru XIV-XV-acpgapga aHru TapaKKueT SocKunura KyTapuggu. X,ap Sup kutoS KOFO3ugaH TopTuS MyKOBacurana, cuexgaH to SyeKgapu-K 3apxagurana MatgyM Metepgaru Mogga, pe^a Ba Kouga acocuga TafiepgaHagu, xarro KuroSgaH xymSyfi xug aHKuS Typumu ynyH Sat3aH cuexra rygoS eKu aHSap Kymugapgu. Kyge3Magap Ha^uc xycHuxar, 3apa$moH (Tugga cyBu conum), cyBgu SyeKgap SugaH xomuara Ha^uc HaKmgap umgaS Saguufi Se3araggu. XV-XVI-acpgapga Sup KaHna ucTetgoggu xaTToT, MycaBBup, gaBBox 2gap (ASgypaxMoH Xopa3Mufi, CygToHagu MamKagufi, CygToHagu XaHgoH, Mupagu KugKagaM Ba SomKagap) eramgu.

X,ap Sup Kyge3Ma kutoS Sup Hena MyTaxaccuc KygugaH yTapgu. 1425 -1429 fiuggapga ^at^ap EoficyHKypufi ToMoHugaH ASygKocuM OupgaBcufiHuHr Mamxyp «ffloxHoMa» acapu KynupuguS, 20 Ta Typgu Ma3MyHgaru paHrgop MuHuarKpagap SugaH Se3arngraH. HoeS caHtaT acapu cu^aruga Sy kutoS TexpoH My3efiuga caKgaHagu.XycafiH EofiKapo Ba Agumep HaBoufi capofi KyTySxoHacu xaM y3 gaBpuga Mamxyp SygraH. HaBoufi Saguufi Kyge3Ma caHtaruHu puBo^gaffrapumra KaTTa xucca Kymgu. YHuHr SeBocura KyMaru SugaH Eex3og, CygTOHagu Mamxagufi, fflox My3a$$ap KaSu yHgaS KuroSco3 ycTagap eramuS nuKgu.

1. Jasper - rЦеган odaMHUm om^a makeup ^murnöup.

2. flaeeoy vyne3Ma Kumoö cayufiampuHU maceup ea. ... flaeeoy (apa6.) -vyne3Ma Kumo6 cayufyamp^a wmo 6epyenu ycma, paccoM; Kumo6am caHbamuöa MyyuM ypuH mymadu.

Ey ycTagapHuHr ycgyS Ba aHtaHagapu KefiuHru fiuggapgaru Kaggurpa^ua caHtaruHuHr acocuHu TamKug этgн.

Tepura umgaHraH HoeS KuToSgapgaH Supu - Mycxa^u Ycmoh KyptoHugup. KyptoHu KapuMHuHr Sy Hycxacu 644- 656 fiuggapga xagu^a Ycmoh KypcaTMacu SugaH MyxaMMag (caB)HuHr KoTuSgapu 3afig uSh CoSut, AMup uSh agOtc Ba X,umoM uSh X,aKuMgap ToMoHugaH Ky^ufi xaTuga e3ugraH. Ma3Kyp Kyge3Ma kutoSu AMup TeMyp ToMoHugaH CaMapKaHgra oguS KeguHraH. ^aMu 353 BapaK, xa^Mu 68x53x22 cm. Y3SeKucTOH MycygMoHgapu ugopacu KyTySxoHacuga caKgaHagu.

Уша давирда китоб таёрлаш ноёб саньат даражасига кутарилишида, бир нечта хунармад усталарнинг мехнати талаб килинган. Аввало сифатли когоз, сиёх, турли табий ранглар, тилла зархалини таёрловчилар, хаттотлик (каллиграфия), муковасозлик, хошияларига безаклар берувчилар, наккошлар, миниатюра ишловчи мусавирлар ва бошка куплаб хунад касб эгалари мехнати оркали китоб дунё юзини курган, шунинг учун бу ягона саньат асари сифатида жуда кадирланган.

XV-асрнинг 40-йилларида Германияда Иоганн Гутенберг томонидан китоб босиш ихтиро килиниши китоб тараккиётида янги давр очди. Китоб босиш техникаси аста-секин такомиллашиб, бошка мамлакатларда хам таркала бошлади. Туркистонда босма усули билан китоб чикариш Урта Осиё Россияга кушиб олингандан кейин таркалди. Узбек тилидаги биринчи босма К.Шохдмардон Иброхимовнинг 1871 йил Хивада босилган «Календар»идир.

Хозирги пайтда дунёдаги энг катта китоб - «Бу - Мууаммад (с.а.в.)» деб номланган булиб, огирлиги 1,5 тоннадир. Китоб 429 сауифадан иборат. Уни 9 ой давомида 50 киши тайёрлаган. 2,7 миллион доллар сарфланган. Китоб Дубайдаги савдо марказида сацланади.

2012 йилда дунёдаги енг кичик китоб Гиннеснинг рекордлар китобига киритилди, бу китоб канадалик икки ака-ука Малколм Дуглас ва Роберт Чаплин томонидан ёзилган.

Икромов Искандар (1904.15.4 - Тошкент - 1972.6.11) - биринчи график рассом, китоб графикаси устаси. 1924 йил у Ленинград бадиий академияси кошидаги Олий бадиий - техник устахонага укишга киради. Лейпциг

(Германия, 1959 йил) шахрида утказилган Халкаро китоб кургазмасида А.Навоийнинг "Лирика" тупламининг безаги учун рассом медаль билан такдирланганлиги, узбек китоб санъатининг катта ютугидир.Узбекистон халк рассоми 1944 йили унвонига сазавор булди.

Рим императори Маркус Аврелий китоб учун энг катта гонорарни тулаган Шоир Оппиан кабул килди. [ 5] Абхазияда тошдан ясалган дунёдаги ягона китоб топилди. Дунёдаги энг киммат китоб- бу италиялик рассом томонидан ёзилган Содех Лестер. Курьон мусулмонларнинг мукаддас китоби хисобланади. Машинада босилган биринчи китоб - "Том Сойур" Робинзон Крузо биринчи ингилиз рамани хисобланади. Дастлабки инжил 12 йил ичида ёзилган. Китоб босиб чикариш биринчи марта Хитойда пайдо булган. Дунёдаги энг кичик китобни укиш учун сизга электрон микроскоп керак. Биринчи китоб тахминан 2000 йил олдин пайдо булган. Наполеон хакида хар доим 3010000 та китоб ёзилган.

Кино саньатида мусикнинг урни бекиёс, чунки мусика оркалий кинода тасвирланаётган вокийликка эмоцанал рухни курсатиб бериш, такдим этилаётган гояни максимал даражада тасир кучини, факат яхши танланган мусика оркалий, томошабинга курсатилаётган тасвирни бир неча бор кучайтириб, бериш хусусиятига эга эканлигини хеч кимга сир эмаслиги каби.

Китоб ноширлигида хам, уни ташки ва ички безагини безашда график рассомсиз тасавир килиб булмайди. Чунки оддий матиндан иборат булган китоб билан, график рассом томонидан мукованинг китоб сахифалари билан бириктирилган кисми форзац дейсизми, айрим холларда муковани яхши саклаш ва безак сифатида муковага жилд (суперобложка) кийгизиладин кисми. Китобнинг бош кисмида сарварак (титул) вароги булади. Унда муаллиф исмшарифи, китобнинг номи, нашр этилаётган жойи, йили, нашриёт номи ва бошкалар ёзилади. Сарварак куш сахифада булиши мумкин; бу холда у китобнинг 2-(мукобил сарварак) ва 3-бетларини эгаллайди. Сарварак маълумотларининг айримлари китобнинг l-сахифаси -пешварак, (авантитул) . Бу одатда китобнинг биринчи ёки биринчи сахифаларидан биридир. Сарваракнинг орка сахифасига китоб белгиси куйилади. Баъзи холларда сарварак урнида саррасм (фронтиспис) бу бир хил сахифада сарлавха билан текис чизикда жойлаштирилган расми булади. Матннинг мазмунига караб, китобда турли усулда сарлавхалар куйилади. Айрим холларда йирик сарлавхалар алохида сахифада берилади. Бундай сахифа зарварак (шмуцтитул) - бу китоб булими ёки бобининг алохида сарлавха сахифаси дейилади.

Китобнинг рукнсарлавха (колонтитул) -китобнинг туплам чизигининг четида жойлашган ва сарлавха, муаллифнинг исми, асар номи, кисми, бобини уз ичига олган чизиги ва (колонцифр) китобнинг хар бир сахифасини серия

ракамланиши, ундан фойдаланиди. Китобнинг мазмунидан келиб чикиб турлий безаклий (иллстрация)лар: ярим бетлий (постраничный ) тасвир, тулик бетлий(страничный )расм, (разварот) китобнинг иккита очик безалган кушни сахифасидир (заставка) бу нашрнинг биринчи сахифасининг юкори кисмидаги ёки янги булим олдидаги расм, (кансовка) китоб охирида график безак, боблар китобнинг якуний кисмидаги тасвири билан безатилган китоб билан, оддий матиндаги китобдан фарки жуда катта.

Хозирда нашир килинаётган китоблар асосан муковадан ташкари хамма жойи тулик матиндан иборат, сабаб китобга ажратилган маблаг камлиги туфайли, уни ичини безалмай коляпди. Бу китобнинг умумий холатига салбий таьсир курсатмокда. Китобга булган бундай муносабат укувчини ундан узоклаштиради. Китобни бадиий жихатдан безалганда, асардаги сузнинг маьноси бадиий тасвир оркалий тасвирлаш, укувчига вокиликни мукамал тасавур килишга ёрдам беради.

Китобни бадиий жихатдан савясини кутариш учун, хар йили икки марта республика буйича энг яхши китобни безаш буйича танлов ташкил килиш лозим. Хамма нарса иктисодга бориб такалади, танловга канча куп маблаг ажратилса, шунда наширётлар уртасида ракобат пайдо булиб, дунё буйича ракобатбардош сифатли китоблар ишлаб чикаришга эришиш мункун.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Милли Энцклапедия

2. Мусаввир ва китоб, Т.,

3. Узбек тилининг изохли лугати - 90 бет.

4. https://qomus.info/encyclopedia/cat-k/kitob-uz/

5. https://uz.kuzminykh.org/1307-100-interesting-facts-about-books.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.