Научная статья на тему 'КАРТОШКАНИ ЗАРАРЛОВЧИ КАРТОШКА М ВИРУСИ ВА УНИНГ БИОЛОГИК ТАСНИФИ'

КАРТОШКАНИ ЗАРАРЛОВЧИ КАРТОШКА М ВИРУСИ ВА УНИНГ БИОЛОГИК ТАСНИФИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

207
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КХВ / КYВ / КМВ / KSB / KLB / систематика / вирион / транскрипция / репликация / KXV / KYV / KMV / KSB / KLB / taxonomy / virion / transcription / replication.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абдурауф Абдурахим Ўғли Юсубахмедов, Вохид Бахрамович Файзиев

Картошка ўсимлиги инсон ҳаѐтида катта аҳамиятга эга бўлиб, озиқ-овқат рационида муҳим ўрин тутади. Кўп ҳолларда экин ўсув даврида ҳар хил инфекцион касалликлар таъсирида, ҳосилнинг маҳсулдорлиги кескин пасайишига сабаб бўлади. Мазкур мақолада картошка М вирусининг систематикаси, ўрганилиш тарихи, вирус биологияси, касалланган ўсимликдаги симптомлари ва вирус индикатор ўсимликлар хақидаги адабиѐтлар ўрганилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по искусствоведению , автор научной работы — Абдурауф Абдурахим Ўғли Юсубахмедов, Вохид Бахрамович Файзиев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The potato plant is of great importance in human life and plays an important role in the ration. In many cases, during the growing season, under the influence of various infectious diseases, the yield of the crop decreases sharply. This article examines the systematics of potato M virus, the history of the study, the biology of the virus, the symptoms of the infected plant, and the literature on the virus indicator plants.

Текст научной работы на тему «КАРТОШКАНИ ЗАРАРЛОВЧИ КАРТОШКА М ВИРУСИ ВА УНИНГ БИОЛОГИК ТАСНИФИ»

КАРТОШКАНИ ЗАРАРЛОВЧИ КАРТОШКА М ВИРУСИ ВА УНИНГ

БИОЛОГИК ТАСНИФИ

Абдурауф Абдурахим ^ли Юсубахмедов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти таянч докторанти (PhD)

abdurauf2408@mail.ru

Вохид Бахрамович Файзиев

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти биология фанлари доктори

fvahid@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Картошка усимлиги инсон хаётида катта ахамиятга эга булиб, озик-овкат рационида мухим урин тутади. Куп холларда экин усув даврида хар хил инфекцион касалликлар таъсирида, хосилнинг махсулдорлиги кескин пасайишига сабаб булади. Мазкур маколада картошка М вирусининг систематикаси, урганилиш тарихи, вирус биологияси, касалланган усимликдаги симптомлари ва вирус индикатор усимликлар хакидаги адабиётлар урганилган.

Калит сузлар: КХВ, KYB, КМВ, KSB, KLB, систематика, вирион, транскрипция, репликация.

ABSTRACT

The potato plant is of great importance in human life and plays an important role in the ration. In many cases, during the growing season, under the influence of various infectious diseases, the yield of the crop decreases sharply. This article examines the systematics of potato M virus, the history of the study, the biology of the virus, the symptoms of the infected plant, and the literature on the virus indicator plants.

Keywords: KXV, KYV, KMV, KSB, KLB, taxonomy, virion, transcription, replication.

КИРИШ

Ер юзида 400дан ортик фитовируслар мавжуд булиб, 50 дан ортик тури картошкани зарарлайди. Шулардан 36 турдаги вируслар кенг таркалган. Колган вируслар факатгина Жанубий Америка минтакасида учрайди. Таббий шароитда 35 хил турдаги картошка вируси юкувчанлиги урганилган. XXI асрда картошкага булган талабнинг ортиши, дала

March, 2022

424

майдонларининг кенгайишига сабаб булди.[3] Натижада картошка вирусларининг кенг таркалиши, кучли ва янаям хавфли штаммларининг пайдо булди. Дунёда картошка вируснинг 16 хил тури кенг таркалган булиб, шулардан 6 хил тури Узбекистан худудида учраши аникланган. Булар: КХВ, KYB, КМВ, KSB, KLB, KAB.[1]

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Картошка усимлиги Европага олиб келинганидан кейин куп утмай вирусли касалликлар хавф тугдира бошлаган. Картошка баргларининг бурилиши касаллиги 1750-йилларда адабиётларда тилга олинган. Мозаика симптомли вируслар мажмуасининг асосий турлар: яъни КХВ, KYB, КМВ, KAB лари 1920-1930 йилларда аникланган. Бошка куп таркалган картошка вируслари эса 1950-1960 йилларда кашф килинган. 40-йилларда Лотин Америкасида, айникса картошка келиб чиккан Анд водийларида картошкани зарарловчи вируслар сони тобора ортган. 1900-йилларнинг урталарига келиб Европада картошканинг вирусларга чидамли навларини ажратиш буйича селекция ишлари олиб борилди. [8]

КМВ биринчи марта 1923-йилда аникланган булиб, МДХ худудида Р.В.Гнутова картошкани касаллантирувчи S, Y, M, A, L каби вирусларни тоза холда ажратиб олиб, улардан антизардоб тайёрлаб, иммунолгик усулда урганган [Гнутова, 2004]. [2]

К. Хируки оддий француз ловияси тести картошка илдизи, пояси ва баргларидан картошка М вирусини аниклаш учун фойдали еканлиги урганган. У бир нечта ловия навларининг жарохатланмаган бирламчи баргларига КМВ танланган изолатларига жуда сезгирлиги аниклаган. [9]

Молекуляр диагностика буйича Россиялик Шемякин ва Овчинников номидаги Биоорганик кимё институти олимлари Д.Ю. Рязанцев ва С.К. Завриев полимераза занжири реакцияси асосида картошканинг A, S, Y, Х, М ва бошка вирусли патогенларини ташхислашни ишлаб чикди. Улар картошканинг саккизта енг мухим патоген вируслари учун ФЛАШ - ПЗР асосида РНК изоляцияси ва кДНК синтези сифатини назорат килиш учун картошка актин генининг мРНКсини аниклаш диагностика тизимларини ишлаб чикишган. [10]

Мамлакатимиз олимлардан Вахабов [1989] юртимизда картошка вирусларининг X, Y, S ва L-вируслари таркалганлиги аниклаган. В.Б.Файзиевнинг[2010] кейинги олиб борилган тадкикотлари натижасида бу вируслардан ташкари

March, 2022

425

картошканинг А ва М-вируслар хам таркалганлиги хамда уларнинг табиий-резерватор усимликлари ва таркалиш даражаси ИФА ва бошка иммунологик усуллар ёрдамида биринчи марта аниклади. [2]

Вирус ситематикаси. КМВ токсономияси Kitrinoviricota типи > Alsuviricetes синфи (classis) > Timovirales тартиби (ordo) > Betaflexiviridae оиласи (familia) > Carlavirus авлоди (genus) > Картошка M вируси турига (spesies) бирлашади.

Флексивируслар учта оилага - Alfaflexiviridae, bettaflexiviridae ва gammaflexiviridaera булиниб, буларнинг вирионлари эгилувчан (лотинча flexilis - мослашувчан) характерли шаклга эга булганлиги туфайли шундай ном олган. Алфафлексивируслар усимликлар ёки замбуругларда, беттафлексивируслар факат усимликларда, гаммафлексивируслар еса факат замбуругларда паразитлик килади. Фитофлексивирусларнинг усимликлар оламида камрови кенг булиб, бир ва икки уруг паллали, ут ва дарахат куринишдаги усимликларда патогенлик килади.

Betaflexiviridae - иккита кичик оилага (Quinvirinae ва Trivirinae) булинган булиб, 13 та авлод ва 108 та тури мавжуд. Улар Балтимор таснифида IV гурух сифатида таснифланган мусбат кутубли бир занжирли РНК вируслардир. Вирионлар ипсимон куринишдаги, узунлиги тахминан 600 нм дан 1000 нм гача.

Бу оиладаги фитовируслари механик емлаш оркали усимликларга юкади ва уларни зарарлайди. Ушбу оила вакилларининг купгина турларининг биологик вектор таркатувчиси мавжуд эмас, факатгина карлавируслар табиий равишда баъзан ширалар томонидан хам таркалади. Баъзи триховируслар каналар оркали, баъзи вируслар еса турли хил курт ёки тиля билан юкади. [11] Карлавирус классификацияси

Илгари "яширин чиннигуллар вируслари гурухи" деб номланувчи Carlavirus, Betaflexiviridae оиласига мансуб булиб, Timovirales тартибидаги вируслар тури. Усимликлар табиий хужайини булиб хизмат килади. Ушбу тур 53 турни уз ичига олади. [12]

Carlavirus 1971 йилдаги Халкаро Вируслар Таксономия Кумитаси (МКТВ)нинг биринчи хисоботида "яширин чиннигуллар вируси гурухи" сифатида таклиф килинган. Аммо 1975 йилда "карлавирус гурухи" сифатида, сунгра 1995 йилда Carlavirus авлоди деб узгартирилган. 2005 йилда Carlavirus Flexiviridae оиласига киритилган. 2009 йилда жорий мавкейидан Betaflexiviridae оиласининг авлоди сифатида

киритилиб, Flexiviridae оиласидан олинган. [12]

March, 2022

Carlavirus авлодига картошкани зарарлайдиган куйдаги турлар киради: картошка латент вируси, картошка Н вируси, картошка М вируси, картошка Р вируси, картошка S вируси, ширин картошка C6 вируси, ширин картошка хлоротик догли вируси [12] .

Вирус вирионлари усти оксил кобик билан копланган, ипсимон шаклда. Вирусларнинг уртача узунлиги 610-700 нм ва диаметри 12-15 нм. Чизикли ирсий молекуласида 5,8-9 минг геном мавжуд. Вирион РНКси юкумли булиб, вируснинг геноми ва РНК информацияси сифатида хизмат килади.

Вируслар цитоплазматик ва лизоген репликацияланади. Унинг репликацияси, мусбат занжирли РНК вирус репликацияси модели оркали амалга оширади. Вирус хужайин хужайрадан уч томонлама вирус харакати оркали чикиб кетади. Усимликлар вирусларнинг табиий хужайин организми булиб хизмат килади.

Вирусларни таркатувчиси ширалар булиб, вирусни ташувчи ширалар факатгина бир неча соат юкумлилигини саклаб колади. Вируснинг баъзи турлар эса Bemisia tabaci томонидан ёки уруглар оркали таркалади. Айрим вирус турлари бир нечта усимликда касаллик келтириб чикаради. [13]

Картошка M вируси. [R/1:*/6:E/E:S/Ap] Картошка М вирусига хос симптомлар 1923 йилда адабиётларда ёзилган (Schultz) [5]. Вирусни биринчи марта Б.Х. Нурмисте (1956) аниклаган [2]. КМВ деб номлангунга кадар бу вирус potato leaf rolling mosaic virsus, interveinal mosaic virus, PVE, PVK, Fortuna virus, Carlavirus M potato, Solanum virus 7, Solanum virus 11 деб номланган. КМВ аникланганда уни патоген диб хисобланмаган токи бошка карловирус авлод вакиллари билан таккосланмагунча. Сабаби КМВ билан касалланган усимликларда кузга ташланадиган, ёркин, алохида ахамиятли симптомлар мавжуд эмас эди. 1964 йилда ОВ аниклангандан кейин, КМВ куп холатларда ОВ билан бирга келиб, купрок усимликни зарарлаши ва кенгрок худудларни эгаллаши аникланди. 2012- йилда Ху томонидан ИФТ, ПЗР ва секвент усуллар оркали утказган тадкикотлар натижасида КМВнинг барча таркалган штамм ва изолятлари урганилиб уларни 2 гурухга ажратган. [7]

Вирус биологияси. КМВ вирион узунлиги 650нм, диаметри 12-13нм, вирионини 6% РНК, колган 94% ни эса оксил ташкил этади. Геномида умумий 8533-8534 нуклеитидан ташкил топган. Вирус изоэлектрик нуктаси рН 4.5 атрофида. Термоинакивланиш нуктаси 50-800С. Охирги купайиш нуктаси 10-2-10-7.

March, 2022

Зарарланган усимликда вирус вирионлари хужайра цитоплазмасида айрим холларда хлоропласт ёки митохондрияда учрайди. Вирус умумий келтириб чикарадиган симптомлари, вируснинг штаммлари ва картошка навига боглик. КМВ билан зарарланган картошкада уртача ёки ёркин куринишдаги, чизикли ёки мозаикали доглар хосил килади. Баъзи штаммлар эса баргларнинг устида мозаикали буралишларни намоён киласа, баъзи холатларда эса вирус усимликда яширин холатда утади. KLB дан асосий фарки, усимликда умумий хлороз аломатларини келтириб чикармайди хамда барг эластиклиги йуколмайди [2, 5,7]

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

КМВ асосан дала шароитида касал усимликдан соглом усимликка механик контакт усулда осон юкади. Табиий шароитда эса усимлик шираларининг Myzus persicae Sulz. ва Myzus pelargonii (38%), Ma^osiphum solanifolii Ashm. каби турлари ёрдамида таркалади, аммо усимликнинг бир-бирига тегиши оркали юкмаслиги аникланган. Голландияда вируснинг учта штамми аникланган булиб, улар бир-биридан юкумлилиги билан фаркланади. Табиий шароитда КМВ боткок куддуси (Stachus palustris L.), гултожихуроз (Amaranthus sp.), печак (Convolvulus arvensis), бузтикан (Sonchus sp.) каби усимликларни касаллантиради ва улар танасида сакланади Инфекция билан зарарланган усимликлар махсулдорлиги 25-40%гачон пасаяди. Бошка вируслар билан биргаликда зарарланганда хаттоки 80% гачон махсулдорлик камайиши исботланган. Картошка тугунаги крахмал микдори 2-3% га камаяди. [2, 5, 6]

КМВ индикатор усимликлари. Datura tafula, D. Metеl, gomphrena globosa, Vigna siensis, Nicotiana debney, Red Kidhey фасол нави, шунингдек Chenopodium ва Lycopersicon оила вакиллари [6,7] . Вирус D. metеl усимлигида 8-14 кунда, D. tafula усимлигида эса 3 кундан сунг баргида хлоритик догларни, Vigna siensis ва Nicotiana

debneyi Domin. каби усимликларда 10-14 кунда корамтир доирасимон догларни, Gomphrena gtobosa усимлигида эса кизил халкали некрозларни келтириб чикаради [2].

Картошка вирусларининг табиий резерваторлари. ИТ. Эргашев бир канча ёввойи ва маданий усимликларни текшириб чикиб, шулардан 20,8 -62,8% усимликларда картошка вируслари борлигини аниклаган. Жумладан, дала печаги (Convolvulus arvensis) ва откулокда (Rumex confertus) асосан картошканинг X, S, М,

March, 2022

428

зубтурум (Plantago lanceolata) ва бангидевона (D. stramonium) усимликларида купинча М-вируси борлиги аникланган. Бундан ташкари кора итузум (Solanum nigrum), дала печаги (Convolvulus arvensis), бангидевона (D. stramonium), откулок (Rumex confertus) каби усимликлар картошканинг X, Y, M ва S-вируслари, турнефор шувоги (Artemisia tournefortiana Rchb.) М ва Y-вирусларининг резерваторлари эканлиги аникланган [2].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш мумкинки, картошка М - вирусда тадкикот олиб борилаётганда, авваламбор вирус систематикаси ва унинг биологик характеристикаси, касалланган усимликдаги симптомлари, шунингдек вирусни аниклашда сезгир индикатор усимликлар хакидаги адабиётларни урганилишлик ишнинг самарали булишига замин булади.

REFERENCES

1. В.Б. Файзийев. Картошка Х-вирусининг Узбекистонда таркалган изолятини ажратиш, хусусиятларини урганиш ва унинг диагностикаси. Докторлик диссертацияси.

2. В.Б.Файзиев. Картошка вирусларининг замонавий диагностикаси ва илмий асосланган кураш чоралари, монография Тошкент - 2021

3. Е.В. Рогозина, Н.В. Мироненко, О.С. Афанасенко, Ю. Мацухито Широко распространенные и потенциально опасные для российского агропроизводства возбудители вирусных болезней картофеля / Вестник защиты растений 4(90) -2016, с. 24-33

4. Б. А. Хдсанов, Р.О. Очилов, Р.А. Гулмуродов. Сабзавот, картошка хдмда полиз экинларининг касалликлари ва уларга карши кураш. Тошкент: "Виза Принт", 2009.

5. К.Р.Владимирович. Экология вируса картофеля М в семействе соланасеае. Диссертация доктора философии.

6. С.В. Жевора, В.Н. Зейрук, Г.Л. Белов, Передовые методы диагностики патогенов картофеля: науч. анал. обзор. - М.: ФГБНУ «Росинформагротех», 2019. - 92с

7. Ю.И.Власов, Э.И.Ларина. Сельскохозяйственная вирусология.— М.: Колос, 1982.— 239 с

8. https://www.sciencedirect.com/topics/agricultural-and-

biological-sciences/potato-virus-m

March, 2022

9. https://link. springer.com/article/10.1007/BF02356053

10. https://naukarus.com/effektivnyy-metod-diagnostiki-i-identifikatsii-virusnyh-patogenov-kartofelya

11. https://ru.frwiki.wiki/wiki/Betaflexiviridae

12. https://www.hmong.press/wiki/Carlavirus

13. https://viralzone.expasy.org/739?outline=all by species

March, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.