Научная статья на тему 'КЎКСУВ ДАРЁСИ ҲАВЗАСИНИНГ ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИК ШАРОИТИ'

КЎКСУВ ДАРЁСИ ҲАВЗАСИНИНГ ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИК ШАРОИТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

57
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шоҳимардон дарѐси / Кўксув дарѐси / дарѐ ҳавзаси / дарѐнинг тўлинсув даври / оқимнинг йил ичида тақсимланиши / сел тошқинлари / ҳаво массалари / музликлар / музликларнинг қуйи чегараси / музликлар динамикаси / музликлар деградацияси / Shahimardan River / Koksu River / river basin / river's filling period / annual flow distribution / floods / air masses / glaciers / lower limit of glaciers / dynamics of glaciers / degradation of glaciers

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Равшан Топволдиевич Пирназаров, Дилафруз Тожимухаммад Кизи Махмудова

Мазкур мақолада Олой тизмасининг шимолий экспозициясида жойлашган Шоҳимардон дарѐсининг ўнг ирмоғи бўлган Кўксув дарѐси ҳавзасининг гидрометеорологик шароити, хусусан ҳаво ҳарорати ва атмосфера ѐғинларининг йил ичида ўзгариши ҳамда дарѐ оқимининг шаклланишида муҳим ўрин тутувчи тоғ музликлари, уларнинг динамикаси ва деградацияси масалалари ҳавзада олиб борилган кузатиш маълумотлари асосида ѐритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Равшан Топволдиевич Пирназаров, Дилафруз Тожимухаммад Кизи Махмудова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article, the hydrometeorological conditions of the Koksu river basin, which is the right tributary of the Shahimardan river, located in the northern exposure of the Alay ridge, in particular, the changes in air temperature and atmospheric precipitation during the year, as well as mountain glaciers, which play an important role in the formation of the river flow, their dynamics and degradation, are covered based on the observation data in the basin.

Текст научной работы на тему «КЎКСУВ ДАРЁСИ ҲАВЗАСИНИНГ ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИК ШАРОИТИ»

КУКСУВ ДАРЁСИ ХДВЗАСИНИНГ ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИК

ШАРОИТИ

Равшан Топволдиевич Пирназаров

Фаргона давлат универстети география кафедраси доценти

pimazarov.73 @mail .ru

Дилафруз Тожимухаммад кизи Махмудова

Фаргона давлат универстети география кафедраси магистранти maxmudovadilafruz2@gmail.com

Мазкур маколада Олой тизмасининг шимолий экспозициясида жойлашган Шохимардон дарёсининг унг ирмоги булган Куксув дарёси хавзасининг гидрометеорологик шароити, хусусан хаво харорати ва атмосфера ёгинларининг йил ичида узгариши хамда дарё окимининг шаклланишида мухим урин тутувчи тог музликлари, уларнинг динамикаси ва деградацияси масалалари хавзада олиб борилган кузатиш маълумотлари асосида ёритиб берилган.

Калит сузлар: Шохимардон дарёси, Куксув дарёси, дарё хавзаси, дарёнинг тулинсув даври, окимнинг йил ичида таксимланиши, сел тошкинлари, хаво массалари, музликлар, музликларнинг куйи чегараси, музликлар динамикаси, музликлар деградацияси.

In this article, the hydrometeorological conditions of the Koksu river basin, which is the right tributary of the Shahimardan river, located in the northern exposure of the Alay ridge, in particular, the changes in air temperature and atmospheric precipitation during the year, as well as mountain glaciers, which play an important role in the formation of the river flow, their dynamics and degradation, are covered based on the observation data in the basin.

Keywords: Shahimardan River, Koksu River, river basin, river's filling period, annual flow distribution, floods, air masses, glaciers, lower limit of glaciers, dynamics of glaciers, degradation of glaciers.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

October, 2022

КИРИШ

Сайёрамизда кечаётган иклим узгариши жараёнлари сунгги йилларда дунё микёсида руй бераётган экстремал, яъни нокулай об-хаво ходисалари, жумладан, жазирама иссиклар, интенсив жала ёмгирлар, уларнинг окибатида келиб чикадиган халокатли сув тошкинлари, кучли шамоллар, довулларнинг тез-тез такрорланиши хамда баланд тоглардаги музликларнинг жадал суратларда кискариб бораётганлиги ва бошка куплаб хавфли гидрометеорологик жараёнларда уз тасдигини топмокда. Буларнинг барчаси, уз навбатида, дарёлар окимининг шаклланишига ва уларнинг гидрологик режимини узгаришига, пировард натижада эса, иктисодиёт тармокларини сув ресурслари билан таъминлашдаги муаммоларнинг кескинлашувига сабаб булмокда. Мазкур муаммоларларнинг ижобий ечимлари мамлакатимизда, келажакда нафакат республика кишлок хужалиги ривожини, балки иктисодий ва ижтимоий хаётнинг бошка тармоклари баркарор тараккиётини хам белгилаб беради [5].

Дарёларнинг гидрологик режимини урганишда даставвал улар жойлашган хавзанинг гидрометеорологик шароитига бахо бериш максадга мувофикдир. Шу максадда атмосфера ёгинлари ва хаво хароратининг глобал иклим исиши шароитида узгариши, улар билан боглик холда тог музликлари динамикасини ва уларнинг деградациясини урганиш бугунги куннинг долзарб муаммоларидан биридир.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Дарёларнинг гидрологик режимига иклимий омилларнинг таъсири, дарёлар сув режимининг глобал иклим исиши шароитидаги узгаришлари В.Л.Щульц (1949, 1965), О.П.Щеглова (1972, 1983), И.А.Ильин (1956), М.Н.Большаков (1974), В.Е.Чуб (2000, 2007), Ф.ВДикматов (2002, 2011), Д.П.Айтбаев (2013), Э.Солиев (2008), Р.Зияев (2021) каби олимлар томонидан урганилган. Лекин, ушбу тадкикотларда Куксув дарёси хавзасининг гидрометеорологик шароити батафсил ва алохида куриб чикилмаган.

МУХ,ОКАМА

Худуднинг геологик утмишида палеозой эрасида руй берган герцин бурмаланиши мухдм урин тутади. Мазкур бурмаланишда Урта Осиёдаги куплаб тог тизмалари, жумладан Фаргона водийсининг жанубидаги Олой тизмаси хам кутарилган. Кейинчалик неогеннинг бошларида руй берган альп бурмаланиши ва

October, 2022

111

туртламчи даврдаги янги тектоник харакатлар натижасида худуднинг хозирги рельеф киёфаси шаклланган. Куксув дарёси хавзасидаги тог жинсларининг асосий кисмини палеозой охактошлари (58%), сланецлар (27%), интрузив жинслар (12%) хамда хозирги замон ёткизиклари (3%) ташкил этади [2].

Шохимардонсой хавзаси иклим шароитининг шаклланишида унинг Фаргона водийсининг жанубида жойлашганлиги, денгиз сатхидан баландлиги, тог ёнбагирларининг экспозицияси мухим урин тутади. Шунингдек, дарё хавзасининг орографик хусусиятларига боглик холда кечадиган атмосфера циркуляцияси жараёнлари худуд иклимида хал килувчи ахамият касб этади.

Куксув дарёси хавзасининг тор водийда жойлашганлиги узига хос иклимий шароитни юзага келтиради. Йилнинг иссик мавсумида хавзада булутсиз, курук об-хаво шаклланади. Шохимардон метеорологик станцияси маълумотлари буйича июль ойининг уртача куп йиллик (1981-2020 йиллар) хаво харорати +21,7 0С га тенг. Баъзан йилнинг иссик мавсумида худудга кириб келган совук хаво массалари тог тизмаларида тусилиб, хароратнинг пасайишига ва жала ёмгирларга сабаб булади. Айрим холларда бундай ёгинлар Куксув дарёси ва унинг ирмоклари, яъни мавсумий сув окадиган Кушилиш хамда Охункул сойларида кучли сел тошкинларини келтириб чикаради. Масалан, 1987 йил 17 июль куни тунда кучли жала ёмгир натижасида Куксувнинг чап ирмоги булган Охункул сойи хавзасида шиддатли сел окими шаклланган. Сел окими шу даражада кучли булганки, у кум, шагаллардан иборат тог жинслари билан бирга 4х5х3 м улчамдаги иккита улкан харсанг тошларни хам олиб келган.

Урганилаётган хавзада сентябрь-октябрь ойларидан бошлаб хаво харорати кескин пасая бошлайди. Октябрнинг иккинчи ярмида "ноль" изотерма 3000 м баландликлардан утади, ноябрь ойидан бошлаб эса 2000-2400 м баландликларда кишки шароит шаклланади. Январь ойида хавзанинг барча кисмида харорат

0 0С дан пасайиб, уртача куп йиллик (1981-2008 йиллар) хаво харорати -2,4 0С га тенг булади. Шохимардон метеорологик станцияси маълумотлари буйича уртача йиллик хаво харорати +10,5 0С ни ташкил этади (1-расм).

112

X, мм

80 -г

70 -60 -50 -40 -30 -20

10 -W

0

t 0С -г 25

-- 20 -- 15 -- 10 -I- 5

0

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

i i Ойлик ёгин микдори, Х, мм

20

28

43

60

74

50

48

19

11

31

25

26

Уртача ойлик х,аво хдрорати,

-2,4

-0,6

6,2

11

15

19

22

22

18

11

5,8

■0,5

1-расм. Шохимардон метеорологик станциясида 1981-2020 йиллар давомидаги уртача ойлик хаво харорати ва атмосфера ёFинлари йиFиндиси

Хавзада баландликнинг ортиб бориши билан ёгин микдори хам купая боради. Айрим тадкикотларда кайд этилишича, хавзанинг 1600 м баландликда 400 мм, 2000 метрда - 500 мм, 2500 метрда - 600 мм ва нихоят 3500 м баландликда 700 мм атрофида ёгин ёгади [2]. Умуман олганда Шохимардон кишлоги ва унинг атрофларига йил давомида уртача 400 мм атрофида ёгин тушади.

Шохимардон дарёси хавзасида музликлар катта майдонни эгаллайди ва хавзадаги дарёларнинг туйинишида фаол иштирок этади. И.А.Ильиннинг (1959) дастлабки маълумотларига кура, хавзада 20 та музликлар хисобга олинган ва уларнинг майдони 52,6 км2 булиб, умумий сув туплаш майдонининг 3,7 фоизини эгаллайди. Жумладан, Куксув дарёси хавзасидаги музликларнинг сони 4 та, умумий майдони 11,2 км2 ёки сув туплаш майдонига нисбатан 6,6 фоизни ташкил этади. Шохимардон хавзасида музликларнинг куйи чегараси 3000-4020 м баландликларга тугри келиб, бошка хавзаларга караганда анча пастгача тушиб келади. Куксув хавзасидаги музликларнинг куйи чегараси 3300-3700 метр, уртача 3420

I

113

метр. Кайд этиш лозимки, кушни Исфайрамсой хавзасида бу курсаткич океан сатхига нисбатан 3640 метрга тугри келади [2].

Бу борада аник маълумотлар "Музликлар каталоги" да келтирилган [3]. Унда кайд этилишича, Куксув дарёси хавзасидаги музликларнинг умумий сони

л

14 тани, уларнинг умумий майдони эса 5,5 км ни ташкил этади (1-жадвал). Бирок бу маълумотлар утган асрнинг 60-йилларига тегишли булиб, хозирги кунда уларнинг майдони сезиларли даражада кичрайган.

Шохимардон хавзасидаги музликлар майдонининг динамикаси масалалари А.С.Шетинников (1997, 1998), Р.С.Ботиров ва А.В.Яковлев (2004) ларнинг илмий тадкикотларида урганилган. Уларнинг маълумотларига кура хавзадаги музликлар майдони утган давр мобайнида, яъни XX асрнинг 60-йилларидан буён сезиларли даражада кискариб бормокда.

Жумладан, Шохимардон хавзасидаги музликларнинг "Музликлар каталоги" буйича аникланган майдони 1957 йилда 39,46 км2 ни ташкил этган булса, 1980 йилдаги космофотосуратлар маълумотлари буйича 30,14 км2 га, 2001 йилда эса бу киймат 28,19 км2 га тенг булган. Куриниб турибдики, охирги эллик йил давомида музликларда деградация жараёни 1957-1980 йиллар давомида йилига уртача 1,03 фоизни, 1980-2001 йилларда эса 0,31 фоизни ташкил этган [1].

НАТИЖАЛАР

Шохимардон хавзасидаги музликлар майдонининг кискариб бораётганлиги А.С.Шетинников тадкикотларида алохида таъкидланган. Унинг маълумотларига кура Шохимардон хавзасидаги музликларнинг майдони карийб 50 йил давомида уртача 23,6 фоизга кискарган [9]. Шу холатни хисобга олсак, Куксув дарёсидаги музликлар майдони деградация жараёнида камая бориб, курсатилган давр охирида, яъни 2001 йилда 4,24 км2 ни ташкил этган. Дарё хавзасида хаво хароратининг кескин кутарилиши натижасида мавжуд музликлар жадал суратларда эриши мумкин. Бу холат Куксув дарёси сув сарфининг ортишига, натижада эса дарё хавзасида жойлашган тугонли кул, Курбонкулда сув сатхининг кутарилишига олиб келиб, тугон баркарорлигига хавф солиши мумкин.

114

1-^agBan.

KyKcyB gapecu xaB3acugaru My3nuKnap xa;uga MatnyMOT (KonneKTop TH3MacHHHHr muMonufi eHÖaFupnapu)

T/p HoMaaHH 11111 My3^HKaaH SomaaHagnraH gape Mop^oaoraK lypn yMyMHH экспoзнцнн y3yHanra, KM MangoHH, KM2 KyÖH Hy^TacHHHHr SaaaHganra, M

1 №515 Y^apcofi Ocn^raH Kapa mm; 1,2 0,5 3900

2 №516 Moht gapecu HpMOFH Ocn^raH Kapa MM; 1,4 0,4 3800

3 №517 Moht gapecu HpMOFH Kapa m 0,6 0,3 3800

4 №518 Moht gapecu HpMOFH Kapa MM; 1,2 0,4 3750

5 №519 Moht gapecu HpMOFH Ocn^raH Kapa MM; 1,0 0,5 3620

6 №520 MOHT Ocn^raH Kapa MF 1,8 0,8 3670

7 №521 Moht gapecu HpMOFH Ocn^raH Kapa M 1,3 0,6 3640

8 №522 Moht gapecu HpMOFH Bogufi MF 2,0 1,0 3820

9 №523 EypcyH gapecu HpMOFH Kapa M 0,6 0,1 3700

10 EypcyH EypcyH Kapa MF 1,2 0,4 3660

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11 №525 EypcyH gapecu HpMOFH Kapa MF 1,0 0,3 3700

12-14 3 Ta KHHHK My3^HK > 0,3 0,2

H3OX,: 1) M - muMO^, M; - map;, F - rapö; 2) My3.nHK.napHHHr yMyMufi cohh 14 Ta öynuö, ynapHHHr yMyMufi MafigoHH 5,5 km2 hh TamKun 3Tagu [3].

KypöoHKynHHHr TyfiuHumu KyKcyB gapecu okhmh, myHHHrgeK, KyKcyB gapecuHHHr MaBcyMufi o;yBHH nan upMOK^apu - Kymunum (KyKKyn öunaH öupra) Ba OxyHKyn cofinapu cyBH xucoöura pyfi öepagu. KyngaH cyBHHHr okhö HHKumu Kyn TyFOHH TaHacugaH crouö yTum maKnuga Ky3aranagH. Ky-naMa TyFOHgaH crouö yTraH cyBnap KyngaH 900-1100 MeTp Maco^aga 80-100 MeTp KeHrauKgaru ynacTKagaH öyno;gap KypuHumuga okhö HH;agH. YnapHHHr KymunumugaH KyKcyB gapecu ;afiTa maKrnaHagu. Anoxuga ;afig 3Tum ho3hmkh, gana TagKHKOTnapu ^apaeHuga cyBHHHr ;y^aMa TyFOH ycTugaH omuö yTraHnuruHH KypcaTyBHH öenrunapHH ynpamaguK.

October, 2022

115

ХУЛОСА

Куксув дарёси Коллектор тизмасининг шимолий ёнбагирларидан, 43004900 метр баландликлардан бошланувчи Бурсун, Шохсой ва Гандикуш каби ирмокларнинг кушилишидан хосил булади. Гидрологик маълумотларда кайд этилишича, Куксув дарёси хавзасининг сув туплаш майдони 175 км2, уртача баландлиги эса 3010 м га тенг.

W, % 14-

121086420-

12,4

9,5

7,1

6,2 М. 5,8 6,5

12,3

9,9

8,7 8,9 7,8

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

О й л а р

2-расм. Куксув дарёси (куйилиши) урт ача купйиллик окимининг йил давомида ойлар буйича таксимланишш (1947-2020 йиллар)

Куксув дарёсининг куйилишида жойлашган гидрологик пост маълумотлари буйича 1947-2007 йилларда кузатилган уртача куп йиллик окимнинг йил давомида ойлар буйича таксимланишини урганиш натижасида куйидаги фикрларни билдириш мумкин. Ушбу жараён акс этган 2.2-расмдан куриниб турибдики, дарё окими, тулинсув даврини хдсобга олмаганда, йил давомида деярли бир текис таксимланган. Демак, дарё окимининг йил давомида таксимланишига кулама тугоннинг окимни бошкариш хусусияти катта таъсир курсатади.

REFERENCES

1. Батыров Р.С., Яковлев А.В. Мониторинг горных ледников некоторых районов Гиссаро-Алая с использованием космических снимков ASTER TERRA // Труды НИГМИ. - Ташкент, 2004. - Вып. 3(248). - С. 22-27.

2. Ильин И.А. Водные ресурсы Ферганской долины. - Л.: Гидрометеоиздат, 1959. - 247 с.

October, 2022

116

3. Каталог ледников СССР. -Л.: Гидрометеоиздат, 1974. -Т.14. - Вып.1. -Ч. 10.

4. Пушкаренко В.П., Никитин А.М. Опыт регионального исследования состояния плотин горных озер Средней Азии и характер формирования прорывных селей // В кн.: Оползни и сели. - Москва, 1984. - С. 6-17.

5. Шульц В.Л. Реки Средней Азии. - Л.: Гидрометеоиздат, 1965. - Ч. 1,2. - 691 с.

6. Щетинников А.С. Морфология оледенения речных бассейнов Памиро-Алая по состоянию на 1980 год (справочник). - Ташкент: САНИГМИ, 1997. - 148 с.

7. Fazliddinovich, K. В., & Topvoldievich, P. R. (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

8. Ahmadaliyev, Y. I., & Mamadalievich, X. A. (2021). Changes in the Natural Composition of the Land Fund and Its Protection (on the Example of Khojaabad District). Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 165-168.

9. Равшан Топволдиевич Пирназаров, & Тохдрбек Салим Угли Собиров (2022). И^ЛИМ УЗГАРИШ ШАРОИТИДА СУВГА БУЛГАН ТАЛАБЧАНЛИКНИНГ ОРТИШИ ВА УНИНГ ЕЧИМЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 404-408.

10. Хикматов, Б. Ф., & Пирназаров, Р. Т. (2020). ОЦЕНКА ПОСТУПЛЕНИЯ ТВЕРДОГО МАТЕРИАЛА В ЧАШУ ОЗЕРА КУРБАНКУЛЬ И АНАЛИЗ ДОННЫХ ОТЛОЖЕНИЙ. In ФУНДАМЕНТАЛЬНЫЕ И ПРИКЛАДНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ В ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИИ, ВОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ И ГЕОЭКОЛОГИИ (pp. 153-156).

11. Олимжон Исомиддинович Абдуганиев, Турсуной Дилмуродовна Комилова, & Мухдммадюсуф Темурхон Угли Мухториддинов (2022). УРБАНИЗАЦИЯЛАШГАН ХУДУДЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ОЛАТИНИ БАХРЛАШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕТОДЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 757-765.

12. Абдуганиев, О. И. (2022). ЛАНДШАФТ ВА БИОЛОГИК ХИЛМА-ХИЛЛИКНИ ГАТ-ТАХЛИЛ АСОСИДА БАХОЛАШ. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(1), 53-58.

13. Абдувалиев, А. Х., & Парпиева, Г. М. (2022). ФАРЕОНА ВОДИЙСИДА АХОЛИНИНГ ЕР БИЛАН ТАЪМИНЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИ ВА УНИНГ АХОЛИ ЗИЧЛИГИГА ТАЪСИРИ. Academic research in

88 с.

educational sciences, 3(4), 1174-1183.

October, 2022

14. xohhkob, P., & KywpoB, O. (2021, August). BASIC PRINCIPLES OF URBANEKOLOGICAL TERRITORIAL ORGANIZATION OF URBAN DEVELOPMENT: https://doi. org/10.47100/conferences. vlil. 1326. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

15. Pirnazarov, R., Topvoldiyeva, M., & Kenjayeva, O. (2021, August). USE OF GRAPHIC ORGANIZERS IN THE LESSON PROCESS: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1387. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

16. Muhitdinov, I. (2022). O'ZBEKISTONNING KO'LLARI VA SUV OMBORLARI. Yosh Tadqiqotchi Jurnali, 1(2), 261-263.

17. Zarifjon o'g'li, M. Z., & Ihtiyorjon o„g„li, M. I. (2022). FARGONA VODIYSINING IQLIMI VA YOGINLARI. PEDAGOGSjurnali, 2(1), 49-52.

18. Jahongirmirzo Jamoliddin, O. G. (2021). 'Li Mamatisakov, Ilhomjon Ihtiyorjon O „G „Li Muhitdinov, Ablazbek Erkinjon Ogli Madraximov PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL TOURISM IN FERGANA REGION. Scientific progress, 8.

19. Khikmatov Bekzod Fazliddinovich, & Pirnazarov Ravshan Topvoldievich (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

20. Mahkamov, E. (2021, August). GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION OF MEDICAL PLANTS OF THE FERGANA VALLEY, RECREATION POSSIBILITIES AND GEOECOLOGICAL ASPECTS OF THEIR PROTECTION: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1414. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

21. Muhitdinov, I. I. (2021). Kichik tog'daryolari oqiminig shakllanishida meteorologik omllarning roli (Farg'ona vodiysining janubiy qismi misolida). magistrlik dissertatsiyasi.-Farg'ona, 87.

118

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.