Научная статья на тему 'ТОҒ ДАРЁЛАРИДА ЁМҒИР СУВЛАРИ ҲИСОБИГА ҲОСИЛ БЎЛГАН ТОШҚИН ДАВРИДАГИ МАКСИМАЛ СУВ САРФИНИ ҲИСОБЛАШ'

ТОҒ ДАРЁЛАРИДА ЁМҒИР СУВЛАРИ ҲИСОБИГА ҲОСИЛ БЎЛГАН ТОШҚИН ДАВРИДАГИ МАКСИМАЛ СУВ САРФИНИ ҲИСОБЛАШ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

52
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
максимальный расход воды / коэффициент стока / гидрологический створ / базовый сток / паводок / поверхностный сток / сформированный за счет дождевой воды / плотинные озера / maximum water discharge / runoff coefficient / hydrological section / base runoff / flood / surface runoff formed due to rainwater / dam lakes

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Равшан Топволдиевич Пирназаров, Дилафруз Тожимухаммад Кизи Махмудова

В данной статье описаны результаты исследования по расчету максимального расходов воды, формируемого за счет дождевых паводков в бассейнах горных рек.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes the results of a study on the calculation of the maximum water flow, formed due to rain floods in mountain river basins.

Текст научной работы на тему «ТОҒ ДАРЁЛАРИДА ЁМҒИР СУВЛАРИ ҲИСОБИГА ҲОСИЛ БЎЛГАН ТОШҚИН ДАВРИДАГИ МАКСИМАЛ СУВ САРФИНИ ҲИСОБЛАШ»

TOF ДАРЁЛАРИДА ЁМГИР СУВЛАРИ ^ИСОБИГА ^ОСИЛ БУЛГАН ТОШ^ИН ДАВРИДАГИ МАКСИМАЛ СУВ САРФИНИ ХДСОБЛАШ

Равшан Топволдиевич Пирназаров

Фаргона давлат универстети география кафедраси доценти

pirnazarov.73@mail .ru

Дилафруз Тожимухаммад кизи Махмудова

Фаргона давлат универстети география кафедраси магистранти maxmudovadilafruz2@gmail.com

АННОТАЦИЯ

В данной статье описаны результаты исследования по расчету максимального расходов воды, формируемого за счет дождевых паводков в бассейнах горных рек.

Ключевые слова: максимальный расход воды, коэффициент стока, гидрологический створ, базовый сток, паводок, поверхностный сток, сформированный за счет дождевой воды, плотинные озера.

ABSTRACT

This article describes the results of a study on the calculation of the maximum water flow, formed due to rain floods in mountain river basins.

Keywords: maximum water discharge, runoff coefficient, hydrological section, base runoff, flood, surface runoff formed due to rainwater, dam lakes.

КИРИШ

Узбекистан ва унга туташ булган тогли худудларда ёмгир тошкинлари тез-тез такрорланиб туради. Улар жуда киска муддат ичида руй бериши билан бошка табиий офатлардан ажралиб туради. Ёгиннинг жадаллиги, ёнбагирларнинг нишаблиги, тог жинсларининг говаклиги ва усимлик копламининг сийрак булиши сел тошкинининг хам шунча кучли, шиддатли ва хавфли булишига сабаб булади. Масалан, 1977 йилнинг бахорида Олой тогларининг шимолий ёнбагирларига тушган кучли жала ёгинларидан (17-18 мм) лойка сел окими хосил булиб, унинг сарфи 200 м /сек. га етган. Сел окимлари Сух, Шохимардонсой, Исфайрамсой ва бошка дарёларда тошкинни келтириб чикарган. Маргилонсойнинг тошишидан Фаргона шахри катта зарар курган. Купинча

October, 2022

102

6yHgan TomKuHgap TyHru BaKTgapra TyFpu KegraHguru ca6a6gu axpguHu ogguHgaH oroxgaHTupum hmkohhath 6ygMaHgu.

A^ABHET^AP TA^^H^H BA METO^OrHH

Ep ro3ugaru gapegapHuHr yngaH hkkh KucMuga MaKcuMag cyB cap^gapu eMFHp cyBgapu xucoSura xpcug 6ygagu. fflyHHHr ynyH x,aM rugpogoruaga eMFup cyBgapu xuco6ura xpcug 6ygraH tomkhh gaBpugaru MaKcuMag cyB cap^gapuHu -eMFHp TornKUHnapuHH xuco6gam ycyggapuHu TaKoMuggamTupumra Karra эtтн6op KaparugraH. ^yMgagaH, A.B.OrueBCKHH, r.A.AgeKceeB, M.A.BeguKaHoB, H.O.Be^aHH, M.E.BuHorpagoB Ba 6om^a oguMgap TOMOHugaH eMFup cyBgapu xucoSura okum xpcug 6ygum ^apaeHu Sara^cug ypraHugraH [1, 2, 3, 4].

Y36eKucTOH Ba yHra TyTam tofhu xygyggapga ^arngaguraH eMFup TomKuHnapuHu xuco6gam ycyggapuHu TaKoMuggamTupum Macagagapu ro.M.^eHucoB, A.O.ffloxugoB, E.^.CanuMOBa Ka6u MaMgaKaraMro oguMgapuHuHr эtтн6opнgaн neTga KogMaraH [3, 6].

MYXOKAMA

Emfup cyBgapugaH maKggaHaguraH TomKuHgapHuHr xpcug Sygumu ^yga MypaKKa6 ^apaeH. YHga eMFupHuHr eFum ^agagguru, gaBoM этнm BaKTu Ba yMyMun MuKgopu; gape xaB3acuHuHr pegte^u Ba экcпoзнцнacн; gape y3aHu Ba xaB3acuHuHr HumaSguru; gape xaB3acugaru TynpoK-rpyrngapHuHr cyB yTKasyBHaHnuru; gape x,aB3acuga ep octu cyBgapuHuHr ^oftgamum nyKypguru Ba my Ka6u TaSuuH Ba rugpoMeTeopogoruK oMuggap umTupoK этagн. Ma3Kyp oMuggapHu uHoSaira ograH xpgga, ^Kopuga Kaftg этнgгaн MaKcagHu aMagra omupum ynyH umga Kyfiugaru Ba3u$agap SegrugaHgu Ba aKyHga y3 enuMuHu Tongu:

-TagKuKoT gaBpuga KyKcyB gapecu x,aB3acuga Kang этнgгaн KyHguK MaKcuMan eFuH MuKgopuHu aHuKgam;

-KyKcyB gapecuga eMFup cyBgapu xucoSura xpcug 6ygraH MaKcuMag cyB cap^uHu xuco6gam;

-KyKcyB gapecu xaB3acuHuHr okum кoэ$$нцнeнтн ( aHuKgam;

-KyKcyB gapecu oKuMuHuHr ypTana HugguK KaTgaMu (F)hu aHuKgam;

-xaB3ara eFaguraH amoc^epa eFuHgapu KaTgaMu (X)hu aHuKgam;

-eMFup xucoSura xpcug 6ygraH TomKuHHuHr ceKyHggapga u^ogagaHraH gaBoMunguru ( T)hu xuco6gam;

October, 2022

-Куксув дарёси хавзасида ёмгир сувларидан хосил булган юза окимнинг хисоб гидрологик створига етиб келиш вакти (г)ни хисоблаш;

-Куксув дарёсидаги базавий оким (0,)ни хисоблаш;

-Куксув дарёси хавзасида ёмгир сувлари хисобига хосил булган тошкин давридаги максимал сув сарфи (Qmax, м/с) ни хисоблаш.

Куксув дарёси хавзасида жойлашган тугонли кул - Курбонкулнинг сув сатхи Куксув дарёси сув сарфи билан боглик холда узгаради. Хдвзада олиб борган сув улчаш ишларимизда Курбонкул сув сатхининг критик чегара киймати, яъни Н = 2154 см га, Куксув дарёсининг хавфсиз чегара сув сарфи эса 10,9 м3/с га тенг эканлиги аникланган. Куриниб турибдики, кулдаги сув сатхи хавфсиз чегара кийматда сакланиб туриши учун Куксув дарёсининг сув сарфи 10,9 м/с дан ортмаслиги лозим. Акс холда, сув кулама тугон устидан ошиб ута бошлайди. Натижада, кулама тугоннинг ювилиш хавфи кучаяди.

НАТИЖАЛАР

Куксув дарёсининг сув сарфи май ойининг урталаридан бошлаб июнь, июль, август ойигача ортиб боради. Шунга боглик холда Курбонкулнинг сув сатхи хам июнь-август ойларида энг катта кийматга эришади. Мана шу даврда дарё хавзасида интенсив жала ёмгирларининг ёгиши Куксув дарёсининг сув сарфини меъёрдан бир неча баробар ортиб кетишига, пировард натижада, Курбонкул тугонининг ювилиш хавфини кучайишига олиб келади. Мазкур холатни бахолаш максадида, дарё хавзасида ёмгир сувлари хисобига шаклланадиган тошкин давридаги максимал сув сарфи ^^к, м/с) ни аниклашга харакат килдик ва бунга эришдик. Бунда куйидаги тенгликдан фойдаландик:

Отах = Об + Оё , (1)

бу ерда: Об - тошкин бошлангунча Куксув дарёсида мавжуд булган сув сарфи (базавий оким); - Куксув дарёси хавзасида ёмгир сувлари хисобига хосил булган сув сарфи.

Курбонкул ва ундан юкорида янгидан шаклланган "Янги кул"да сув сатхи июнь-август ойларида энг катта кийматларга эришади. Шу холатни хисобга олиб, Шохимардон метеорологик станциясида тадкикот олиб борилган муддатларда июнь-август ойларида кайд этилган кунлик максимал ёгин микдори 2002 йил 20 июлда 28,4 мм га тенг булганлигини аникладик [5].

Куксув дарёсида ёмгир сувлари хисобига хосил булган максимал сув сарфини хисоблашда кунлик ёгин микдорининг ана шу энг катта кийматига асосландик. Х,исоблашлар

October, 2022

104

gacTgaS A.B.OrueBcKHH TaKgu^ этган, cyHr r.A.AgeKceeB ToMoHHgaH TaKoMuggamTupugraH KyHugaru u^oga epgaMuga aMagra omupuggu [1, 4]:

k-n-F ■ Y

Q. = n F , (2)

6y epga: k- ygnaM Supguru кoэ$$нцнeнтн, n - okhm кoэ$$нцнeнтн, F - x,aB3a MañgoHH (171 km ), Ymax - MyMKHH SygraH 100% gu MaKcuMag okhm KaTgaMH (mm), yHHHr KHHMara KyHgHK MaKcuMag eFHH MHKgopu (28,4 mm) ra TeHr geS oguHgu; T -eMFup xucoSura xocug SygraH TomKUHHHHr ceKyHggapga H^ogagaHraH gaBOMHHnurH.

roKopugaru H^ogaga "k" ygnaM Supguru кoэ$$нцнeнтн SyguS, yHHHr KHHMara Kyfiugaruna aHHKgaHgu:

2 i p.3 3

km -mm 10 ■ m

k =-=----(3)

c c w

KyKcyB gapecu x,aB3acuHHHr okhm кoэ$$нцнeнтн "n" KyHugaru H^oga SugaH aHHKgaHgu:

Y

n=X ^ (4)

Sy epga: Y - KyKcyB gapecu OKHMHHHHr ypTana HugguK KaTgaMH SyguS, CTaHgapT rugpogoruK Ky3aram MatgyMoTgapu acocuga yHHHr KHHMara 441 mm ra TeHr экaнgнгн aHHKgaHgu; X - x,aB3ara eFaguraH amoc^epa eFHHgapu KaTgaMH H.A.Hhbhh MatgyMoTgapu acocuga, M.M.^eHucoB TagKHKoTgapu Hara^agapuHH xucoSra ograH xpgga, 655 mm hh TamKHg этнmн aHHKgaHgu. YmSy paKaMHH aHHKgamga KyKcyB gapecu x,aB3acuHHHr ypTana SagaHgguru HypT= 3010 m ra TeHr экaнgнгн Ha3apga Tyraggu [3, 5].

^eMaK, WKopuga Kang этнgгaнgapннн xucoSra ogcaK, KyKcyB gapecuHHHr okhm кoэ$$нцнeнтн n = 0,67 ra TeHr экaнgнгн aHHK Sygagu.

Emfhp xucoSura xpcug SygraH TomKUHHHHr ceKyHggapga H^ogagaHraH gaBoMHHnurH (T) hh aHHKgamga Kyñugaru H^ogagaH ^oñgagaHHggu:

T = T. + t, (5)

Sy epga: T. - eMFupHHHr gaBoM этнm BaKTH, ceKyHggapga; t - x,aB3aga eMFup cyBgapu xucoSura maKggaHraH W3a oKUMHHHr xucoS rugpogoruK cTBopura eTuS Kegum BaKTu, ceKyHggapga.

Eh3 WKopuga KaSyg KugraH энг KaTTa KHHMaTgaru KyHgHK eFHH MHKgopu (28,4 mm), ffloxuMapgoH MeTeopogoruK cтaнцнacн MatgyMoTgapura Kypa, 2002 Hug 20 urogt KyHH coar 1550 ga

October, 2022

105

бошланиб, 1920 да тухтаган. Демак, шу кундаги ёмгир 3 соат 30 минут давом этган.

Куксув дарёси хавзасида ёмгир сувларидан хосил булган юза окимнинг хисоб гидрологик створига етиб келиш вакти (г) куйидаги ифода билан аникланди:

L

г = —, V

(6)

бу ерда: L - Куксув дарёсининг узунлиги, 22 км; V - дарё узанида сувнинг уртача окиш тезлиги булиб, унинг киймати 3 та гидрологик постларда улчанган тезликларнинг уртача арифметик киймати сифатида 1,19 м/с га тенг эканлиги хисоблаб топилди.

Юкоридаги ракамларни хисобга оладиган булсак, Куксув дарёси хавзасида ёмгир хисобига шаклланган окимнинг хисоб гидрологик створига етиб келиш вакти х = 5 соат 8 минутга тенг булади. Юкорида келтирилган (5) ифодага асосан, Куксув дарёси хавзасида ёмгир хисобига хосил булган тошкиннинг секундларда ифодаланган давомийлиги Т = 3 соат 30 мин + 5 соат 8 мин = 8 соат 38 мин = 31080 секундни ташкил этади.

Юкорида келтирилган (3)-(6) ифодаларнинг аникланган кийматларини (2) ифодага куйсак, Куксув дарёсида ёмгир сувлари хисобига хосил булган тошкин давридаги сув сарфининг энг катта кийматини хисоблаш имкониятига эга буламиз:

Q.

kЛ'F • 7тах 103 • 0,67-171-28,4 м3

i max __7 7

104,7

м

T 31080 с с

Ушбу ракам Куксув дарёси хавзасида 2002 йил 20 июлда кузатилган кунлик энг катта кийматдаги ёмгир катламидан хосил булган тошкин давридаги максимал сув сарфини ифодалайди. Лекин, бу даврда дарё узанида унинг хавзасидаги мавжуд музликлар ва кор копламининг эришидан хосил булган маълум микдорда сув окади. Биз уни июль ойидаги базавий оким (Q6) деб атадик. Унинг уртача куп йиллик киймати Q6 = 6,8 м3/с га тенг эканлиги стандарт гидрологик маълумотлар асосида аникланди. Шу ракамни хисобга оладиган булсак, юкоридаги (1) ифода билан Куксув дарёсида ёмгир сувлари хисобига хосил булган тошкин давридаги максимал сув сарфи (Qmax) ни аниклаймиз:

Qmax = Об + Оё = 6,8 + 104,7 = 111,5 м3/с.

ХУЛОСА

October, 2022

106

Х,исоблаш натижаларидан куриниб турибдики, 2002 йил 20 июлда ёккан

-5

ёмгир сувлари хисобига шаклланган максимал сув сарфи (Qmax=111,5 м/с) дарё узанида шу даврда окаётган базавий оким (Q6=6,8 м/с) дан карийб 16 маротаба катта кийматни ташкил этган. Бу кийматдаги сув дастлаб "Янги кул"га, сунг унинг сел тошкинлари хосил килган муваккат тугонидан ошиб утиб, Курбонкулга куйилади. Х,ар икки холатда хам, яъни бундай катта микдордаги сувнинг "Янги кул"га куйилиши, унинг тугонидан ошиб утиб, Курбонкулни тулдириши ута хавфли вазиятларни юзага келтиради.

Таъкидлаш лозимки, "Янги кул" маълум гидрометеорологик шароитлар натижасида сувга тулиб турган булса, юкорида кайд этилган Qmax = 111,5 м3/с микдордаги сув тугридан-тугри унинг тугонидан ошиб ута бошлайди. Бундай холатда мустахкам булмаган тугон ювилиб, ундан ошиб утаётган сув микдори янада купаяди. Бу эса Курбонкулга куйилаётган сув микдорининг ва, пировард натижада, кулдаги сув сатхининг кескин ортишига сабаб булиб, кулама тугоннинг баркарорлигига катта хавф солади.

REFERENCES

1. Алексеев Г.А. Генетико-статистический метод определения вероятных максимальных расходов воды // Тр. ГГИ. -Вып.43(97). -Л.: Гидрометеоиздат, 1954. -С.5-21.

2. Виноградов Ю.Б. Вопросы гидрологии дождевых паводков на малых водосборах Средней Азии и Южного Казахстана // Тр. КазНИГМИ. - Алма-Ата, 1967. -Вып. 28. - 262 с.

3. Денисов Ю.М. О расчете максимальных расходов воды дождевых паводков // Тр. САРНИГМИ. - М.: Гидрометеоиздат. - 1986. - С.23-43.

4. Огиевский А.В. Гидрология суши. -М.-Л.: Изд-во Главная редакция энергетической литературы, 1936. - 512 с.

5. Пирназаров Р.Т., Х,икматов Ф.Х,. Тугонли кулларнинг гидрологик режими ва улар хавфини камайтириш масалалари. Монография. - Тошкент: Fan va texnologiya, 2013. -176 б.

6. Шахидов А.Ф., Салимова Б.Д., Денисов Ю.М. Руководство по расчету максимальных расходов дождевых вод. МКН 27-2007. // Ведомственные нормы и правила. - Ташкент, 2008. - 60 с.

7. Fazliddinovich, K. B., & Topvoldievich, P. R. (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

October, 2022

107

8. Ahmadaliyev, Y. I., & Mamadalievich, X. A. (2021). Changes in the Natural Composition of the Land Fund and Its Protection (on the Example of Khojaabad District). Academicia Globe: Inderscience Research, 2(04), 165-168.

9. Ismoilovich, A. Y., & Erkinovich, M. A. (2022). THE USE OF HYDRONICS IN THE STUDY OF CHANGES OCCURRING IN THE PROCESS OF WATER USE. PEDAGOGS jurnali, 10(1), 148-154.

10. Равшан Топволдиевич Пирназаров, & Тохирбек Салим Угли Собиров (2022). ЩЛИМ УЗГАРИШ ШАРОИТИДА СУВГА БУЛГАН ТАЛАБЧАНЛИКНИНГ ОРТИШИ ВА УНИНГ ЕЧИМЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 404-408.

11. Хикматов, Б. Ф., & Пирназаров, Р. Т. (2020). ОЦЕНКА ПОСТУПЛЕНИЯ ТВЕРДОГО МАТЕРИАЛА В ЧАШУ ОЗЕРА КУРБАНКУЛЬ И АНАЛИЗ ДОННЫХ ОТЛОЖЕНИЙ. In ФУНДАМЕНТАЛЬНЫЕ И ПРИКЛАДНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ В ГИДРОМЕТЕОРОЛОГИИ, ВОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ И ГЕОЭКОЛОГИИ (pp. 153-156).

12. Олимжон Исомиддинович Абдуганиев, Турсуной Дилмуродовна Комилова, & Мухаммадюсуф Темурхон Угли Мухториддинов (2022). УРБАНИЗАЦИЯЛАШГАН Х,УДУДЛАРНИНГ ЭКОЛОГИК ОЛАТИНИ БАХРЛАШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ МЕТОДЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (5), 757-765.

13. Абдуганиев, О. И. (2022). ЛАНДШАФТ ВА БИОЛОГИК ХИЛМА-ХИЛЛИКНИ ГАТ-ТАХЛИЛ АСОСИДА БАХОЛАШ. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(1), 53-58.

14. Абдувалиев, А. Х., & Парпиева, Г. М. (2022). ФАРЕОНА ВОДИЙСИДА АХОЛИНИНГ ЕР БИЛАН ТАЪМИНЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИ ВА УНИНГ АХОЛИ ЗИЧЛИГИГА ТАЪСИРИ. Academic research in educational sciences, 3(4), 1174-1183.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

15. Abduvaliyev, H. A. A., Hamdamova, F. A. Q., & Eraliyev, Z. Z. Q. (2021). LANDSHAFT OMILI ASOSIDA AHOLI HUDUDIY TAKRIBINI TAKOMILLASHTIRISH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(11), 1219-1223.

16. Холиков, Р., & Кучкаров, О. (2021, August). BASIC PRINCIPLES OF URBANEKOLOGICAL TERRITORIAL ORGANIZATION OF URBAN DEVELOPMENT: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1326. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

17. Pirnazarov, R., Topvoldiyeva, M., & Kenjayeva, O. (2021, August). USE OF GRAPHIC ORGANIZERS IN THE LESSON

October, 2022

108

PROCESS: https://doi. org/10.47100/conferences. vlil. 1387. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

18. Muhitdinov, I. (2022). O'ZBEKISTONNING KO'LLARI VA SUV OMBORLARI. Yosh Tadqiqotchi Jurnali, 1(2), 261-263.

19. Zarifjon o'g'li, M. Z., & Ihtiyorjon o„g„li, M. I. (2022). FARGONA VODIYSINING IQLIMI VA YOGINLARI. PEDAGOGSjurnali, 2(1), 49-52.

20. Mamatisakov, J. J. O. G. L., & Muhitdinov, I. I. O. G. L. (2021). PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF ECOTOURISM IN THE PROTECTED NATURAL AREAS OF FERGANA REGION. Scientific progress, 2(3), 986-989.

21. Topvoldievich, P. R., & Ugli, M. I. I. Hydrological Description of Some Small Mountain Rivers in the Fergana Valley. JournalNX, 6(12), 264-267.

22. Jahongirmirzo Jamoliddin, O. G. (2021). 'Li Mamatisakov, Ilhomjon Ihtiyorjon O „G „Li Muhitdinov, Ablazbek Erkinjon Ogli Madraximov PROSPECTS OF DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL TOURISM IN FERGANA REGION. Scientific progress, 8.

23. Khikmatov Bekzod Fazliddinovich, & Pirnazarov Ravshan Topvoldievich (2018). Calculation of the outbreak discharges through a closure channel with trapezoid shape of cross-section. European science review, (7-8), 51-53.

24. Mahkamov, E. (2021, August). GEOGRAPHICAL DISTRIBUTION OF MEDICAL PLANTS OF THE FERGANA VALLEY, RECREATION POSSIBILITIES AND GEOECOLOGICAL ASPECTS OF THEIR PROTECTION: https://doi. org/10.47100/conferences. v1i1. 1414. In RESEARCH SUPPORT CENTER CONFERENCES (No. 18.06).

25. Elyorjon G„Ayratovich Mahkamov, & Dilafruz Baxromjon Qizi Karimqulova (2021). EKOTURISTIK MARSHRUTLAR VA ULARNI ISHLAB CHIQISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 2 (12), 1137-1140.

26. Muhitdinov, I. I. (2021). Kichik tog'daryolari oqiminig shakllanishida meteorologik omllarning roli (Farg'ona vodiysining janubiy qismi misolida). magistrlik dissertatsiyasi.-Farg'ona, 87.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

109

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.