CC BY
19
Sc Danko Jovanović,
pukovnik, dipl. inž. VP 5055, Beograd
IZMESTANJE REMONTNIH KAPACITETA
UDC: 355.753 : 355.742] : 355.415.2
Rezime:
U radu su definisani elementi sistema odr'avanja i uslovi pod kojima se vrši njihovo iz-meštanje. Objašnjeni su kriterijumi za izbor mesta razmeštaja jedinica za odr'avanje. Jedini-ce za odr'avanje razmatraju se kao borbene jedinice koje moraju zadovoljiti visoku gotovost i rentabilnost u poslovanju.
Kljucne reci: kriterijum, remontni kapaciteti, gotovost, rentabilnost.
DISLOCATION OF OVERHAUL CAPACITIES
Summary:
Maintenance system elements are defined as well as the conditions under which their dislocation is performed. The criteria for the choice of location for maintenance unit dislocation are discussed. Maintenance units are treated as combat units which have to maintain a high level of readiness and be cost-effective at the same time.
Key words: criterion, overhaul capacities, readiness, cost-effectiveness.
Uvod
Jedan od osnovnih preduslova za uspe{no izvo|enje borbenih dejstava je-ste održavanje visokog stepena ispravno-sti sredstava ratne tehnike (SRT). Veoma je važno da se stvore uslovi za stalno održavanje SRT u ispravnom stanju, od-nosno njihovo brzo dovolenje u ispravno stanje u slucaju neispravnosti ili havarije. Da bi sistem održavanja (SOd) u celini funkcionisao neprekidno i uspe{no po-trebno je, u odre|enim uslovima kao {to su neposredna ratna opasnost, rat i pri-rodne katastrofe, sacuvati remontne re-surse od uni{tenja, ili ih staviti u povolj-niji položaj, kako bi realizovali zadatke zbog kojih i postoje. Izme{tanje remont-
nih kapaciteta, pored spasavanja od uni-{tenja ili o{tećenja, može da se vr{i i radi njihovog približavanja sredstvima koja treba održavati.
Dosada{nja iskustva govore da se ovom problemu nije su{tinski poklanjalo dovoljno pažnje. Ne postoji adekvatno zakonsko utemeljenje u ovoj oblasti, nisu definisane nadležnosti i odnosi izmelu vojno-teritorijalnih i drugih državnih organa, a nije ni ozakonjen postupak i oba-veze vojnih i drugih organa koji koriste i pružaju usluge, vezano za ovu delatnost.
Sve to nameće preku potrebu da se problemu posveti posebna pažnja. U vezi s tim potrebno je doneti potrebnu regula-tivu kojom bi se blagovremeno re{ile sve dileme u procesu izme{tanja remontnih
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
305
kapaciteta. Neizbežno se nameće i potre-ba za stalnim pripremama za realizaciju ovog zadatka.
Da bi se ovaj složeni zadatak reali-zovao potpuno i blagovremeno, potrebno je odrediti uslove pod kojima se proces odvija. Pored gotovosti sistema da ispuni funkciju cilja, potrebno je zadovoljiti i faktor rentabilnosti poslovanja.
Razlozi zbog kojih se vrsi izmesta-nje remontnih kapaciteta mogu biti:
- neposredna ratna opasnost - obic-no se izmestanje kapaciteta planira mno-go ranije nego sto dejstva otpocnu;
- ratna dejstva;
- elementarne nepogode, kao sto su poplave, zemljotresi, požari i dr. Poznato je da su se remontni kapaciteti izmestali posle velikih poplava;
- predislokacija - izmestanje re-montnih kapaciteta iz bivsih republika SFRJ povlacenjem Vojske;
- približavanje sredstvima koja tre-ba održavati - delimicno izmestanje i sa ogranicenim ciljem).
Uslovi pod kojima će se izmestanje odvijati mogu biti:
- danju ili noću;
- pod stalnom pretnjom dejstva iz vazdusnog prostora ili u vreme drugih priprema za realizaciju ratnih dejstava;
- pod otežanim klimatskim uslovima;
- uz dejstvo ili pretnju diverzantskih ili teroristickih grupa;
- sa ili bez adekvatne radne snage, sredstava za integralni transport i tran-sportnih sredstava za prevoz;
- aktivnost može otpoceti sa ili bez plana, na brzinu, pre, u toku ili posle iz-vrsene mobilizacije;
- pre ili u toku izvodenja borbenih dejstava.
Krajnji rok za realizaciju izmestanja kapaciteta može da se posmatra kao vreme za izmestanje radi spasavanja ljudi i sredstava od unistenja, ili kao pocetak funkcionisanja sistema za održavanje na novoj lokaciji. Težnja da se SOd odvija u svim uslovima podrazumeva da se izme-stanjem kapaciteta ne narusi princip ne-prekidnosti SOd.
Odredivanje lokacija za razvoj jedi-nica za tehnicko održavanje zahteva po-seban pristup, prvenstveno sa aspekta uspesnosti sistema za održavanje. Kon-cept uspesnosti SOd-a može da se sagle-da kroz ukupnu uspesnost SOd-a koja predstavlja funkciju organizacione, teh-noloske i ekonomske komponente.
Struktura organizacionih celina za remont može biti: radno mesto, radna grupa, pokretna radionica, odeljenje, po-gon, sektor, biro, zavod (fabrika).
Sadržaj organizacione celine mora defmisati: broj organizacionih jedinica, strukturu organizacionih jedinica (re-montnih celina) po radnim mestima, ras-pored remontnih celina u prostoru, ovla-sćenja za izvrsenje pojedinih zadataka preneta na organizacionu jedinicu, pri-padnost remontnih celina karakteristic-nim nivoima održavanja, pravila medu-sobnog komuniciranja.
Maskiranje i adaptacija prostora za siguran rad usled dejstva protivnika predstavlja osnovni razlog njegovog preure-denja ili dogradnje.
Adaptacija prostora organizuje se tako da zadovolji osnovne uslove sigur-nog rada. Za izvodenje mnogih radova na održavanju raketa, elektronskih uredaja i sl. potreban je betonski antistaticki pod, odredena vlažnost vazduha i najcesće na-pon od 380 V, „S“ izvedba elektricnih in-
306
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
stalacija, ostali izvori energije, sabijen vazduh, voda, i drugo.
Prostor se ureduje i za smestaj ljudi, obuku, odmor, kupanje, ishranu i ostale potrebe.
Radna snaga za utovar i istovar mora posebno da se planira za ove aktivnosti.
Transportna sredstva za prevoz ljudi i opreme na nove lokacije, moraju biti ta-kva da mogu da prevezu specijalne alatne masine, niskonoseće prikolice, i dr.
Pri razmatranju opreme i sredstava integralnog transporta treba voditi racuna o tome koje sredstvo može da se upotrebi na kojoj lokaciji.
Manevar kapacitetima i rezervama izvodi se radi izbegavanja udara protivni-ka, objedinjavanja kapaciteta, optimiza-cije transporta, pretpocinjavanja i evaku-acije iz ugroženog rejona.
Mere borbene sigurnosti, bezbedno-sti i zastite treba da omoguće da svaka celina funkcionise po nacelima borbene upotrebe vojnih sastava.
Za izmestanje remontnih kapaciteta potrebna su i odredena novcana sredstva, a mora se razmotriti i uticaj radnji izme-stanja remontnih kapaciteta na neprekid-nost sistema održavanja, uspostavljanje informacionih i materijalnih tokova za nesmetano funkcionisanje sistema u celi-ni, pretpocinjavanje i uklapanje nižih ni-voa održavanja u vise nivoe, raspolaga-nje sredstvima, prioriteti u radu, kao i li-mitirajući faktori i druga pitanja.
Izmestanje remontnih kapaciteta, u zavisnosti od ukazane potrebe, mogu vr-siti vojne jedinice na taktickom ili opera-tivnom nivou, vojne ustanove na strate-gijskom nivou i civilna preduzeća od po-sebnog interesa za odbranu zemlje.
Elementi sistema održavanja
koje treba izmestiti
Održavanje tehnickih sistema pred-stavlja organizovan skup normativnih i tehnicko-tehnoloskih akcija ciji je osnov-ni cilj ocuvanje i obnavljanje radnih spo-sobnosti tehnickog sredstva. Sistem odr-žavanja predstavlja kompleks akcija, funkcija, postupaka, elemenata, principa i pravila u procesu održavanja. Održava-nje predstavlja uslužnu delatnost koja je u vojnoj sredini koncipirana kao podsi-stem integralne logisticke podrske.
Da bi SOd stalno funkcionisao na zadovoljavajući nacin, potrebno je u svim okolnostima sacuvati osnovne ele-mente sistema koji se planski izmestaju na nove lokacije, kada postojeće, iz bilo kojih razloga, vise ne odgovaraju name-ni. Poteskoće u analizi elemenata sistema mogu predstavljati i cinjenice koje uka-zuju na to da je tesko izraziti vrednost pojedinih elemenata, sto otežava postav-ku bilo kog modela.
Elementi sistema za održavanje pri-kazani su na slici.
Kadar za održavanje (Od) propisan je formacijama vojnih jedinica-ustanova, a odreden je kriterijumom za odredivanje licnog i materijalnog sastava tehnickih jedinica.
Kriterijum organizacijsko-formacij-ske strukture licnog i materijalnog sastava jedinica za tehnicko održavanje i snabde-vanje TMS u ratu i miru (Tehnicka upra-va, 1997) propisuje broj ljudi po specijal-nostima u razlicitim jedinicama za održa-vanje. Propisano je 79 razlicitih proizvod-nih zanimanja po ovom kriterijumu.
Alat i radionička oprema za održa-vanje predstavljaju skup svih standardnih
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
307
i namenski proizvedenih alata, pribora, pomoćnih uređaja, mernih i dijagnostic-kih sredstava, neophodnih za kontrolu is-pravnosti, detaljnu dijagnostiku i otkla-njanje neispravnosti na tehnickim sred-stvima. Alati se razvrstavaju kao:
- individualni kompleti i rezervni alati i pribori (IK i RAP) deo su opreme svih sredstava, bez obzira na njihovu slo-ženost. To je, ujedno, i prvi nivo eseloni-ranja alata i rezervnih delova. Sastav IK i RAP, materijal za izradu, oblik, dimenzi-je, kvalitet, zastitu i smestaj na konkret-nom sredstvu, vrsta i kolicina r/d određu-ju se jos u fazi razvoja konkretnog sred-stva. RAP može biti i grupni, ako se od-ređuje za grupu sredstava. Izmestanje IK i RAP obavlja se uz konkretno sredstvo uz koje se on i nalazi;
- kompleti opsteg alata (KOA) za pojedine specijalnosti definišu se poseb-no za svaku specijalnost (zanimanje). Svaki komplet sacinjen je iz asortimana standardnih alata, na osnovu tehnoloskog procesa i obima radova koje mehanicar određene specijalnosti može obaviti stan-dardnim alatom. Alat i pribor iz ovih
kompleta smesten je u standardizovanu ambalažu, limene sanduke dimenzija 220x200x500 mm, ili u specijalne torbi-ce, za mehanicare veze i elektronike i neka druga zanimanja. Materijal za izradu, oblik, dimenzije, kvalitet i zastita određe-ni su odgovarajućim standardima. Prin-cip dodele KOA je jedan mehanicar - je-dan alat. Masa jednog kompleta, po pra-vilu, ne sme biti veća od 25 kg. Svaki mehanicar za vreme rada i premestanja nosi sa sobom svoj komplet opsteg alata;
- kompleti specijalnog alata i pribora (KSA) defmisu se u toku razvoja sva-kog sredstva. Za obavljanje određenih tehnickih operacija iz okvira tehnickog održavanja, srednjeg i generalnog remon-ta, koje se ne mogu obaviti sa KOA, standardnim alatima i radionickom opre-mom kontrolno-mernih, ispitnih i re-montnih stanica, obezbeđuje se specijalni alat i pribor. KSA mogu biti razvijeni za svako sredstvo ili grupu sredstava. Po pravilu, defmisu se za tehnicko održava-nje, srednji i generalni remont. Komplet za visi nivo sadrži elemente za niži nivo održavanja. KSA se isporucuje u odgo-
308
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
varajućim sanducima cija bruto težina ne prelazi 75 kg, dimenzija 900*500*300-600 mm. Alat se nalazi u jednom ili vise sanduka koji su prilagođeni paletizova-nom transportu. KSA se dodeljuju jedini-cama koje u svom sastavu imaju sredstva za koja su alati proizvedeni i mehanicare koji ta sredstva mogu da održavaju;
- pokretne tehnicke radionice, kon-trolno-merne, ispitne i remontne stanice koriste jedinice i ustanove za TOd i SR u terenskim uslovima. Kompleti masina, uređaja, alata instrumenata i druge opre-me iz pokretnih radionica, uz primenu kompleta opstih i specijalnih alata, treba da omoguće izvrsenje svih radova iz do-mena TOd i SR koji su propisani za sve grupe sredstava. Pokretne radionice dodeljuju se po kriterijumu na svim nivoi-ma koji imaju jedinice za održavanje. Prema kriterijumu propisana je 31 vrsta pokretnih radionica, a posebno su naba-vljene ili proizvedene ispitne i specijali-sticke pokretne stanice;
- automobilske dizalice razvrstavaju se u grupe nosivosti do 10 t i do 30 t;
- tenkovi za izvlacenje;
- kompleti za punjenje akumulatora sleduju svim jedinicama za održavanje PS. U praksi se posebno istakla pokretna AkSt;
- kompleti za osvetljenje sleduju po vrstama i rangu komandama jedinica ili ustanova;
- stacionarna oprema (radni stolovi, zastitna, radna i pomoćna oprema) i dru-ga radionicka oprema definisana je i na-bavljena prema vrsti i nameni pogona i potrebama za adaptaciju radionickog prostora, radi veće efikasnosti u radu. Raspoređena je po pogonima i, osim uslova koje nameće zastita na radu, pod-leže opstoj tržisnoj standardizaciji.
Najcesće vrste opreme u vojnim ra-dionicama, po pogonima, jesu:
- pogon za naoružanje - presa hi-draulicna, cistac cevi, kompresor, oprema za konzervaciju naoružanja i dr.;
- pogon za mototehniku - masina za montažu i demontažu pneumatika, masina za balansiranje tockova, platforma-di-zalica, kanalska dizalica, platforma za iz-gradnju menjaca, obicne i specijalne dizalice, probni sto za elektropokretace, al-ternatore i generatore, probni sto za pum-pe visokog pritiska, i dr;
- pogon masinske obrade i opstih radova - univerzalni strug (veći i manji), stubna busilica, stubna brusilica, masina za ravnanje glave bloka motora, glodali-ca, masina za ravno secenje metala, presa hidraulicna, dizalica radionicka stubna, masina za secenje lima, masina za profi-lisanje lima, masina tapetarska, aparat i oprema za elektrolucno zavarivanje, aparat i oprema za autogeno zavarivanje, va-ga za merenje, i dr.;
- pogon za belu tehniku i PP opre-mu - uređaj za unutrasnje cisćenje boca, uređaj za kontrolu ventila, kompresor, uređaj za hidraulicno ispitivanje rezervo-ara pod pritiskom, uređaj za pretakanje ugljen-dioksida, vaga, uređaj za punjenje PP aparata halonom, uređaj za punjenje prahom, stona busilica, i dr.;
Ukupna zapremina navedene opre-me, koja se nalazi u jednoj ceti remontne podrske, iznosi oko 200 m3, a masa oko 50 t. Karakteristike navedene opreme zahtevaju pažljivo rukovanje i prethodnu adaptaciju za transport i utovar viljuska-rima ili dizalicama.
Prilagođenost konstrukcije za inte-gralni transport i laku demontažu i ras-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
309
klapanje postoji samo na manjem broju masina ili uređaja. Oprema nije prilago-đena ni za vezivanje sajli za podizanje. Cesto se nalazi u prostorijama u koje ne mogu da uđu viljuskari, pa je masine i uređaje posle demontaže potrebno pret-hodno izvući iz prostorija, a zatim utova-rati. To zahteva delimicno prilagođava-nje podloge, korisćenje improvizovanih sredstava za pomeranje, a u nekim sluca-jevima i rusenje pomoćnih radionickih zidova.
Prostor iz kojeg se izmestaju kapa-citeti mora biti podesen za rad sredstava za integralni transport, sa visokim plafo-nima, ravnom i jakom podlogom, sa kru-žnim tokom saobraćaja, i dr.
Tehnička i druga dokumentacija, in-formaticka oprema, i ostala sredstva za normalno obavljanje remonta predsta-vljaju veoma važan deo bez kojeg infor-macioni tokovi upravljacke strukture SOd ne bi mogli da funkcionisu. To su:
- liste (listinzi) dugovanja PS, alata, r/d, i dr.;
- tehnicka uputstva za održavanje, TS-1 i TS-2, tehnicka remontna dokumentacija - TRD, fabricka uputstva za održavanje;
- imenici rezervnih delova, TS-3, fabricki katalozi;
- hardverska oprema, softverski pa-
keti.
Planovi za odrzavanje moraju da se izrađuju i na novoj lokaciji, prilagođeni novonastaloj situaciji.
Rezervni delovi, potrosni i repro ma-terijal. Svaka jedinica u kojoj se vrsi odr-žavanje u svom sastavu ima i jedinicu (magacin) rezervnih delova. Iskustva po-kazuju da izmestanje magacina traje naj-duže sa najvise izraženih problema. Svi
podaci ukazuju na cinjenicu da su maga-cini pretrpani nepotrebnim rezervnim de-lovima koji nisu paletizovani i pripre-mljeni za izmestanje. Podaci nameću preku potrebu da se zalihe svedu na po-trebnu meru i da se projektuje adekvatan sistem upravljanja zalihama r/d.
Uslovi za razvoj jedinica za tehničko održavanje
Op{ti uslovi za razvoj jedinica za održavanje
U Vojsci SCG postoji vise jedinica za održavanje - od nivoa LR, SR, do GR. Da bi se definisali kriterijumi za izbor lo-kacija i objekata, potrebno je poznavati njihovu organizacijsko-formacijsku struk-turu, plan upotrebe jedinice u kojoj se jedinica za održavanje nalazi, razvoj jedinica koje sistem za održavanje treba da op-služi, kao i nacin funkcionisanja upra-vljacke strukture u novonastaloj situaciji.
Iskustva pokazuju da je najbolje re-senje da se jedinice razviju u stacionarnim objektima, postojeće privredne i druge in-frastrukture, kombinovano ili, u krajnjem slucaju, na otvorenom prostoru uz kori-sćenje formacijskih sredstava za život i rad. Dobro je da se izmestanje obavlja u dve faze - I faza, u kojoj se izmestaju vo-zila i kompleti alata i II faza, u kojoj se iz-mestaju r/d i radionicka oprema.
Opsti zakljucak je da su pokretne radionice nezamenljive u postojećem siste-mu, a da su neophodni: sredstva veze, in-formaticka podrska, nacin prenosenja in-formacija i komandi.
Moguće je postaviti opste kriteriju-me koji moraju da zadovolje sve lokacije na koje se izmestaju remontni kapaciteti:
310
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
- rastresit raspored i nesmetan ma-nevar rezervama, transportnim sredstvi-ma i sredstvima integralnog transporta,
- povoljni uslovi za adekvatno ma-skiranje ljudi i izmestenih stvari,
- optimalni uslovi za formiranje tehnoloskih celina za rad,
- adekvatni uslovi za odmor, ishra-nu, obuku,
- pogodnost sprovodenja mera ZOP, ZNR, ZŽS, zdravstvene zastite,
- da nema unosnih ciljeva u blizini,
- dobri prilazni putevi, kao i potrebni kvalitetni putevi unutar odabrane lokacije.
Kriterijumi za izbor lokacija za
izmestanje remontnih kapaciteta
Osnovni kriterijumi za izbor lokaci-ja za izmestanje remontnih kapaciteta su takticki i organizaciono-tehnoloski.
Takticki kriterijumi odnose se na upotrebu jedinice za održavanje, njenu manevarsku sposobnost, položaj u odno-su na druge elemente borbenog rasporeda snaga koje se podržavaju u sistemu odr-žavanja, kao i snaga protivnika. U ove kriterijume spada i potrebna zona sigur-nosti za bezbedan i nesmetan rad, pri ce-mu se teži da uticaj neprijateljeve vatre na jedinicu za Od bude najmanji, a uslovi za život i rad najpovoljniji. Pri izboru lokacije treba imati u vidu: operativnost u radu, sto manji utrosak sredstava i resur-sa, sto manje gubitke i sto veću gotovost sredstava koja se održavaju. Umesto iz-vlacenja i evakuacije sredstava treba im približiti resurse za održavanje.
Takticki kriterijumi mogu da se raz-lože u sledeće grupe [2]:
- vojnogeografske karakteristike ze-mljista - udaljenost od naseljenog mesta,
udaljenost od potencijalne desantne pro-storije, udaljenost od unosnog cilja;
- položaj lokacije u odnosu na dru-ge elemente borbenog rasporeda - uda-ljenost od komandnog mesta, udaljenost od skladista r/d, udaljenost od medicin-skog centra;
- karakteristike rejona rasporeda -povrsina potencijalnog mesta, srednja udaljenost prostora za rad i smestaj ljud-stva, udaljenost izmedu sekcija, broj i raspored zaklona za ljude i vozila, broj i raspored stražarskih mesta;
- karakteristike komunikacija - broj mogućih uredaja za održavanje veze, naj-kraća dužina puta do linije fronta, dužina puta do glavnih snaga, broj komunikacija za korisćenje, ukupna dužina puteva, udaljenost železnicke stanice, broj mo-stova, nadvožnjaka, prevoja.
Organizaciono-tehnoloski kriteriju-mi odnose se na potrebu formiranja odre-dene tehnoloske celine, kako bi sistem za održavanje mogao zadovoljiti osnovnu funkciju cilja zbog koje je i formiran, a to je održavanje sredstava ratne tehnike i drugih sredstava. Ovi kriterijumi zahte-vaju manja rastojanja izmedu remontnih celina, kako bi bilo sto manje gubitaka u radu, a sto se kosi sa taktickim kriteriju-mima koji zahtevaju sto rastresitiji raspored radi bolje zastite. Tehnoloski proces odvija se u formiranim sekcijama ili na mestima ostećenja. Pokretne ekipe upu-ćuju se na mesta ostećenja - nastanka ne-ispravnosti. Osnovni princip rada je agre-gatni, a po stvaranju uslova vrsi se i rege-neracija delova, sklopova i agregata.
Organizaciono-tehnoloski kriteriju-mi mogu da se razlože u sledeće grupe:
- prostor - korisna radionicka povrsina u prostorijama do 4 m visine, od 4
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
311
do 8 m visine, nosivost podloge od 7 do 25 t, od 25 do 45 t, broj i površina pro-storija sa izrazito povoljnim uslovima za obavljanje specijalnih radova, povrsina zatvorenog skladista, srednja udaljenost od SOT, vreme potrebno za adaptaciju prostora za rad;
- oprema - broj i mogućnost kori-šćenja sredstava za integralni transport pri radu i manipulaciji sa rezervnim delo-vima i sklopovima, broj kanala, broj kra-nova i kanalskih dizalica, broj i vrsta in-staliranih mašina i uređaja, mogućnost opterećenja elektricne i druge instalacije;
- uslovi radne sredine - ventilacija, odvojenost prostorija za boce pod priti-skom, mogućnost odvoda i odlaganja opa-snih i otpadnih materija, osvetljenje, tem-peratura, vlažnost vazduha, zaštita od joni-zujućih zracenja, ZOP, smeštaj ljudi, mo-gućnost za normalan odmor, ishrana, higi-jenski uslovi, zaštita od buke i vibracija;
Zaključak
Proces izmeštanja remontnih kapa-citeta, u dosadašnjoj praksi, više se odvi-jao stihijski nego planski. Trebalo bi da bude zasnovan na merilima utemeljenim propisima koji definišu strategijske rad-nje u pripremi i izvođenju borbenih dej-stava.
Praksa pokazuje da je infrastruktura za izbor lokacija povoljna, ali da ne po-
stoji adekvatna regulativa u rešavanju ovog problema.
Radi unapređenja postojećeg stanja potrebno je, pre svega, doneti adekvatne propise iz ove oblasti, formirati bazu po-dataka koja bi bila dostupna licima koja vrše planiranje, izvršiti obuku ljudstva za pravilan izbor lokacija za izmeštanje re-montnih kapaciteta, kao i propisati redo-sled radnji pri planiranju i realizaciji plana. Pored toga, važno je da se propiše i sadržaj plana izmeštanja, kao i nadležno-sti pojedinih nivoa u donošenju odluka pri realizaciji plana.
Izmeštanje je potrebno planirati u više varijanti, a elemente sistema pripre-mati u miru, kako bi izmeštanje bilo u potpunosti realizovano prema unapred izrađenim planovima.
Literatura:
[1] Avrić, D.: Upotreba bataljona remontne podrške, GSS, 1997.
[2] Andrejić, M. i dr.: Definisanje kriterijuma za izbor rejona razmeštaja tehnickih jedinica za održavanje, VTG 1/96.
[3] Stanojević, P.: Uticaj tehnickih faktora na organizacionu strukturu sistema održavanja, Doktorska disertacija, 1997.
[4] Grupa autora, Iskustva iz rada bataljona remontne podrške, 1999.
[5] Uputstvo za raseljavanje, disperziju i zaštitu pokretnih stva-ri (privremeno)-nacrt, GS, SL, OUL, 2003.
[6] Vojne softverske aplikacije nad digitalnom kartom, radni mat., 2004.
[7] Cakić, A.: Logisticki kontroling u savremenim logistickim
sistemima, VTG 1/2003.
[8] Nikolić, M. i dr.: Kvantifikacija osnovnih kriterijuma logi-stike, VTG 1/2004.
[9] Jovanović, D.: Mogućnost poboljšanja tehnickog održava-nja u realnom sistemu, 1998.
[10] Stanojević, P. i dr.: Strategije održavanja tehnickih siste-ma, VTG 6/2003.
[11] Vujanović, N.: Teorija pouzdanosti tehnickih sistema, VINC 1987.
[12] Grupa autora, Iskustva iz rada bataljona remontne podrške u toku rata 1999. godine, 1999.
312
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.
