CC BY
22
Mr Saša Veselinović,
major, dipl. in ž. Srđan Milenković,
potpukovnik
Uprava za organizaciju MO, Beograd
PRAVCIRAZVOJA AUTOMATIZACIJE INFORMACIONOG SISTEMA ODR@AVANJA U VOJSCISRBIJE I CRNE GORE
UDC: 62-7 : 004.38 : 004.4
Rezime:
Postojeći informacioni sistem odrzavanja u Vojsci je, uz određene modifikacije, zadržan još iz perioda posle Drugog svetskog rata. Bilo je nekoliko pokušaja da se izvrši automatizacija, ali su svi pokušaji propali, bilo zbog pogrešnog pristupa ili pogresnog izbora programskih alata. Reforme u Vojsci imaju znacajan uticaj na organizaciju sistema odrzavanja, ali je uticaj na informacioni sistem održavanja neznatan. Prvi korak u automatizaciji predstavlja detaljna analiza procesa i tokova po-dataka ciju obradu treba automatizovati. Da bi automatizacija bila uspešna, analiza i deskripcija procesa i tokova podataka treba da bude rađena u nekom od savremenih paketa za izradu informa-cionih sistema. Model informacionog sistema održavanja, opisan sa 19 potprocesa, nudi jedan od mogućih nacina za automatizaciju, što je i potvrđeno kroz program „Automatizovani informacioni sistem odrzavanja — trupni nivo “. Ukoliko sistem odbrane naše zemlje tezi međunarodnim integraci-jama, mora imati kompatibilne informacione sisteme, koji se mogu projektovati, kupiti ili ih mogu nametnuti međunarodne organizacije.
Kljucne reci: informacioni, odr'avanje, automatizacija, program, proces, trupni, model.
AUTOMATIZACION DEVELOPMENT DIRECTIONS OF MAINTENANCE INFORMATION SYSTEM IN THE MILITARY FORCES OF SERBIA AND MONTENEGRO
Summary:
Available maintenance information system in the military forces is, with some modification, retained from the period after the World War II. There were several attempts of automatization of maintenance information systems, but all the attempts failed, whether because of the wrong approach or the wrong choice ofprogram tools. A reform in military forces has got an important influence on organization of maintenance system, but the influence on the maintenance information system is minor. The first step in automatization is detailed analysis ofprocesses and the data flow that should be automated. For successful automatization, the analysis and process description ND data flow should be made in some of the modern systems for information systems production. The model of maintenance information system, described with 19 sub-processes, offers one of the many possible ways for automatization, which is verified through the program „Automatization informational system of maintenance — troop level“. If system of national defence wants to enter the international integrations, it must have compatible information systems that can be made, bought or imposed by the international organizations.
Key words: informacional, maintenance, automatization, program, process, troop, model.
Uvod
Održavanje tehnickih materijalnih sredstava u nasoj vojsci prvobitno je orga-nizovano po ugledu na oružane snage
SSSR-a. U kasnijem razvoju detaljno su analizirana sopstvena dostignuća i dostig-nuća savremenih armija (pre svega SSSR i SAD), a pozitivna iskustva, primenjiva u nasoj praksi, implementirana su u sistem.
418
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
Izmene su se, uglavnom, odnosile na razvoj organizacione seme, a uslovlja-vane su uvodenjem novih sredstava i no-vih tehnologija. Izuzetno, promene su se odnosile i na informacione tokove, a bile su posledica promena organizacione strukture Vojske. Bez obzira na sve promene, kako samog sistema, tako i okru-ženja, struktura funkcija informacionog sistema održavanja i organizacija rada ostajali su nepromenjeni.
Informacioni sistem održavanja (ISOd) u Vojsci Srbije i Crne Gore zasnovan je na prikupljanju podataka, iz-radi sumarnih pregleda i pisanih analiza i njihovom dostavljanju pretpostavljenoj komandi. Svaki nivo komandovanja, u skladu sa sopstvenom nadležnošću, a na osnovu izvršenih analiza, preduzima upravljacku akciju koja je usmerena na otklanjanje uocenih odstupanja od želje-nog stanja.
Ovakva organizacija rada održala se dugo, jer bez većih problema obezbeduje prelazak na ratnu organizaciju, ne zahte-va velika materijalna ulaganja, obezbeduje potrebne podatke za upravljanje si-stemom i dozvoljava „korigovanje“ re-zultata.
Medutim, upravljacke akcije koje se preduzimaju u ovakvom sistemu najce-šće su neadekvatne, kako po sadržaju, ta-ko i po vremenu.
Razvoj i uvodenje u operativnu upo-trebu savremenih borbenih sistema, za-snovanih na racunarskoj tehnologiji, po-kazao je niz slabosti informacionog sistema održavanja na koji se oslanjao. Uoce-no je da je ovakav sistem zastareo i da ne zadovoljava zahteve savremenih armija, a pre svega zbog: male brzine obrade po-
dataka, niske pouzdanosti sistema, uspo-renih informacionih tokova, kasnih i nea-dekvatnih upravljackih akcija.
Analizom aktuelnog sistema ustano-vljeno je da je odnos kvaliteta i cene znatno nepovoljniji nego kod većine savremenih armija, pa je trebalo, primenom novih sistema za podršku odlucivanju i racunara, razviti automatizovani informacioni sistem održavanja kojim bi bili sniženi troškovi funkcionisanja sistema, a zadržana zahtevana borbena gotovost jedinica.
U skladu sa proklamovanim ciljem, pocetkom 1990. godine, na nivou Vojske, formiran je strucni tim iz oblasti održavanja, koji je trebalo da izradi pro-jekat „Automatizovani informacioni sistem održavanja“, koji bi bio element tehnickog informacionog sistema, podsi-stema pozadinskog informacionog siste-ma. Projekat je uraden, ali zbog raspada države i hronicne ekonomske krize u Vojsci, nije nikada zaživeo. Kada su se ponovo stekli uslovi za njegovo uvode-nje, već je bio zastareo u pojedinim delo-vima.
Sredinom 1997. godine pokrenut je novi projekat pod nazivom „Informacioni sistem održavanja - ISOd“. Izvršena je analiza sistema, ali projekat nikad nije završen do kraja, uglavnom zbog paralel-nog (istovremenog) pristupa u projekto-vanju, što je zahtevalo visoke materijal-ne troškove razvoja i uvodenja u eksplo-ataciju. I pored toga što je projekat ostao u sferi teoretskih razmatranja i nije rezul-tirao realnim modelom, neki od zakljuca-ka iz analize funkcionisanja sistema odr-žavanja mogu se smatrati opštim i trajno važećim.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
419
Pre svega, za razliku od Vojske koja ima organizacionu strukturu, na tri nivoa, sistem održavanja ima organizacionu {emu koja se sastoji od cetiri nivoa, a to su: nivo korisnika, takticki (trupni), opera-tivni i strategijski nivo.
Analizom sistema održavanja teh-nickih sistema uocava se da je on na trupnom (taktickom) nivou relativno jed-nostavan, a ujedno i zaokružen, i da se ponavlja u svakoj jedinici sa samostal-nom formacijom. Na ovom nivou vr{i se direktna komunikacija izmedu korisnika i sistema održavanja, kao i evidentiranje i pocetna obrada podataka. Evidentno je da bi se najveći pomak u automatizaciji ucinio ako bi se razvoju novog informa-cionog sistema pristupilo po principu se-rijske realizacije „odozdo nagore“ (down-up), cime bi prednosti sistema bile odmah uocljive na trupnom nivou, a zahtevana materijalna sredstva bila bi najmanja. Problem ovakvog pristupa, moguća raznorodnost tehnicke platforme i programskih paketa, bio bi otklonjen ta-ko {to bi se upravljanje razvojem oba-vljalo sa jednog mesta.
Operativni i strategijski nivo ruko-vode i upravljaju snagama i sredstvima u sistemu održavanja. Za realizaciju svojih osnovnih funkcija oni treba da raspolažu validnim informacijama. Zato je u svim informacionim tokovima neophodno raz-viti visok nivo integriteta podataka, po-trebnu brzinu i kapacitet prenosa kako bi sistem delovao u realnom vremenu, i po-sebno pouzdan informacioni sistem u ko-jem bi broj i vreme otkaza bili svedeni na najmanji mogući nivo.
Pri projektovanju novog informaci-onog sistema potrebno je prouciti i nacin
organizovanja i funkcionisanja sistema održavanja u savremenim armijama kao i njihova iskustva.
Savremeni inostrani informacioni si-stemi održavanja koncipirani su na nivou servisa (tehnicke radionice) i omogućava-ju povezivanje sa korisnicima putem In-terneta. Njima se omogućava automatizo-vano planiranje održavanja na osnovu eksploatacionih parametara i statistickog predvidanja otkaza, i automatizovano pra-ćenje stanja rezervnih delova.
Vojna primena ovih aplikacija od-nosi se na povezivanje automatizovanog informacionog sistema održavanja sa Globalnim sistemom pozicioniranja (GPS). Time se omogućava da sredstvo izvr{i samodijagnostiku, prijavi neisprav-nost i vlastitu poziciju na boji{tu.
Uticaj organizacijskih promena
Vojske na informacioni sistem
održavanja na trupnom nivou
Zapocete reforme Vojske mogu imati manji ili veći uticaj na funkcionisa-nje sistema održavanja, a samim tim i informacioni sistem održavanja. S obzirom na to da reforma predstavlja korenite promene odnosa sistema i okruženja, kao i promene organizacione strukture samog sistema, nesumnjivo je da će ona imati znacajan uticaj i na sistem održavanja. Generalno opredeljenje da logistika u Vojsci bude zasnovana na funkcional-nom pristupu upućuje i na promene u si-stemu održavanja. Promena organizacione strukture jedinica za održavanje teh-nickih materijalnih sredstava (TMS) eks-plicitno će se odraziti i na promenu stra-tegije održavanja.
420
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
Osnovni cilj reforme jeste da bude stvorena dobro naoružana i efikasna Voj-ska, sposobna da odgovori svim eventu-alnim izazovima, rizicima i pretnjama koji su usmereni na bezbednost državne zajednice, ali i da svoju organizacionu strukturu prilagodi savremenim zahtevi-ma i pripremi se za prikljucenje Evroa-tlantskim bezbednosnim asocijacijama.
Armije zemalja koje su pristupile Evroatlantskim asocijacijama svoju organizacionu semu zasnivaju na bataljonu -divizionu, kao osnovnoj jedinici, a puk -brigada su modularnog tipa. Bataljoni -divizioni formirani su kao potpuno samo-stalne jedinice i u miru su potcinjeni ro-dovskim mirnodopskim komandama koje vrse obuku jedinica. Takođe, u miru po-stoje i ratne komande brigada koje nemaju potcinjene sastave. Za izvrsenje konkret-nih zadataka formiraju se privremeni sa-stavi organizovani od bataljona - divizio-na (iz organizacijskog sastava mirnodop-skih rodovskih brigada) i upućuju na za-datak ili se pretpotcinjavaju ratnim ko-mandama brigada. Ovakav pristup podra-zumeva visok stepen profesionalizacije i opremljenost savremenim naoružanjem i opremom. Prelazak Vojske na ovakvu or-ganizaciju predstavlja realnu mogućnost.
Kada je u pitanju tehnicko održava-nje (TOd), to bi znacilo da svaki bataljon mora biti samostalan u održavanju. U or-ganizacijskom smislu to pretpostavlja da svaki bataljon u svom ogranizacijskom sastavu mora da ima tehnicki vod sasta-vljen od odeljenja za održavanje i odelje-nja za snabdevanje. Na brigadnom nivou bila bi formirana manja jedinica za odr-žavanje koja bi obavljala samo određene radove: opravku i pregled precizne me-hanike, optike, centralizovan dotur rezer-
vnih del ova i potrosnog materijala, itd. Nosilac TOd u ovom slucaju bio bi bata-ljon - divizion.
Druga mogućnost je da se u miru od vodova za tehnicko održavanje formira privremena jedinica na nivou rodovskog puka - brigade, kada bi nosilac tehnickog održavanja bila komanda puka - brigade.
Promene u strategiji održavanja, za razliku od organizacijskih promena koje se usklađuju sa drustvenim zahtevima, zasnovane su na težnji da se smanji broj preventivnih radnji održavanja i produži korisćenje delova i sklopova do krajnje granice, a da se zamena vrsi neposredno pred otkaz (to se odnosi na skupa sred-stva i sredstva bitna za borbenu goto-vost). Da bi se to postiglo potrebno je je-dinice opremiti savremenim sofisticira-nim sredstvima koja imaju mogućnost samodijagnostike ili mogućnost da se prikljuckom na racunarsku opremu izvrsi ocitavanje eksploatacionih parametara koji mogu ukazivati na dotrajalost ili ne-ispravnosti vitalnih sklopova. Ovakav pristup uslovljava i promene u sistemu obucavanja, pa je potrebno strucnospeci-jalisticko skolovanje kadrova usmeriti prema opremi, a ne prema strukama rad-ne snage.
Bez obzira na izabranu organizacio-nu semu Vojske, u svakom od mogućih organizacionih oblika i strategija održa-vanja, uvek postoji jedinica za TOd i njoj pretpostavljena komanda koja je nosilac TOd. Bilo da se radi o jedinici za tehnic-ko održavanje u sastavu samostalnog bataljona - diviziona ili o koncentraciji tih jedinica u mirnodopskoj rodovskoj briga-di, uvek postoji komandir jedinice i odeljenja koje izvode radove tehnickog odr-žavanja, kao i preventivno održavanje -
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2005.
421
kontrolu stanja, a korisnici mogu zahte-vati tehnicko održavanje na osnovu eks-ploatacionih parametara. Sagledavanjem uticaja reformi oružanih snaga na infor-macioni sistem održavanja na trupnom nivou uocava se da je on neznatan.
Procesi informacionog sistema
održavanja na trupnom nivou
Osnovni preduslov automatizacije informacionog sistema održavanja jeste kvalitetna analiza sistema.
Analizom funkcionisanja organizacije održavanja na trupnom nivou, sa stanovista informacionog sistema, uocava se da se u informacionom sistemu odvija dvadeset međusobno zavisnih procesa, i to [3]:
1. Prijava sredstva u sistem TOd
2. Ažuriranje evidencija i sifarnika
3. Izrada godisnjeg plana održavanja
4. Izrada zahteva za TOd i ispomoć osnovnom održavanju
5. Izrada Mesecnog plana rada jedi-nice za TOd
6. Izrada nedeljnog plana rada jedi-nice za TOd
7. Pozivanje i obavestavanje jedini-ca korisnika
8. Porucivanje rezervnih delova i potrosnog materijala
9. Izrada dnevnog plana rada jedini-ce za TOd
10. Prijem sredstva na tehnicko odr-žavanje
11. Otvaranje radionicke dokumen-tacije
12. Trebovanje i izuzimanje rezervnih delova i potrosnog materijala
13. Realizacija tehnoloskog progra-ma održavanja
14. Ažuriranje radionicke dokumen-tacije
15. Predaja sredstva korisniku
16. Zakljucivanje radionicke doku-mentacije
17. Izrada prijave za srednji remont, generalni remont i ispomoć TOd
18. Prijem nabavljenih rezervnih delova i potrosnog materijala
19. Izrada izvestaja TOd
20. Arhiviranje.
Redosled i međuzavisnost ovih procesa u informacionom sistemu održavanja, na trupnom nivou, prikazani su na slici 1.
Analizom navedenih procesa dolazi se do informacionih tokova koje treba automatizovati, ali i do problema cije re-savanje mora da prethodi automatizaciji procesa. Neki od tih problema su da ne postoji jedinstveni standard za nomenklatura TMS, veliki broj sredstava u sistemu održavanja nema fabricki - serijski broj, ne postoji normativ za veliki broj TMS, postojeći obrasci su predviđeni za centra-lizovanu obradu podataka, itd.
Pored analize sistema održavanja na trupnom nivou, za automatizaciju je bit-na i analiza podataka potrebnih za upra-vljanje na svim nivoima komandovanja. Analizom se može ustanoviti da je deo potrebnih izvestaja već propisan i izrađu-je se, deo je propisan, ali se ne izrađuje, a jedan deo je predviđen nekim projekti-ma, ali njihova izrada postojećim naci-nom rada nije moguća.
Izveštaji u sistemu tehnickog
odrzavanja na trupnom nivou
Analizom postojećih izvestaja i an-ketiranjem komandnog kadra ustanovlje-no je da su izvestaji koje je u automatizo-
422
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
vanom informacionom sistemu održava-nja moguće izraditi, kako bi zadovoljili potrebe svih nivoa upravljanja održava-njem, sledeći [2]:
- realizacija Godisnjeg plana tehnic-kog održavanja,
- realizacija Mesecnog plana rada jedinice za TOd,
- pregled radnih naloga u određe-nom periodu,
- pregled nedostajućih rezervnih de-lova i potrosnog materijala,
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
423
- pregled rezervnih delova koji su uzrokovali neispravnosti i nedostajali su u procesu održavanja tehnickih sistema u odredenom periodu,
- pregled utrošenih rezervnih delova u procesu održavanja tehnickih sistema,
- pregled realizacije trebovanja re-zervnih delova, pneumatika, cerada,
- pregled neispravnih tehnickih si-stema,
- pregled tehnicke ispravnosti teh-nickih sistema,
- reklamacija,
- izveštaj o vanrednom oštećenju tehnickih sistema,
- pregled vanrednih oštećenja teh-nickih sistema,
- pregled stanja resursa tehnickih si-stema za srednji remont,
- pregled stanja resursa tehnickih si-stema za generalni remont,
- pregled realizacije plana TOd teh-nickih sistema,
- pregled strukture ostvarenog kapa-citeta i gubitaka u tehnickim radionicama,
- pregled angažovanja kapaciteta iz-van jedinice (za ispomoć),
- pregled popunjenosti ljudstvom za tekuću godinu,
- pregled potrebnih i raspoloživih kapaciteta za održavanje i remont u teku-ćoj godini,
- izvod nepokrivenih kolicina tehnickih sistema u periodu,
- izvod nepokrivenih specijalnosti iz sistema održavanja u odredenom periodu,
- pregled parametara održavanja TMS,
- izveštaj o parametrima eksploata-cije, održavanja i remonta tehnickih sistema ranga 1,
- izveštaj o stanju održavanja tehnickih sistema.
Pored ovih izveštaja, moguće je uvesti i druge pomoćne izveštaje koji su potrebni u sistemu, kao što su: pregled angažovanja mehanicara po danima i zbirno za odredeni period, pregled rekla-macija na radove po mehanicarima, pre-gled radionickih lista za naplatu, itd.
Automatizacija procesa
održavanja
Programski paket koji treba da auto-matizuje procese održavanja na trupnom nivou trebalo bi da zadovolji nekoliko zahteva.
Prvi i osnovni zahtev jeste da odnos kvaliteta i cene bude na nivou savreme-nih programskih paketa, a da finansijski troškovi budu usaglašeni sa realnim mo-gućnostima Vojske. U troškove spadaju cene: izrade programa, obezbedenja po-trebnog hardvera, implementacije pro-grama, obuke kadrova za rad na sistemu, održavanja i dogradnje i razvoja automa-tizovanog informacionog sistema.
Drugi zahtev jeste da program u re-alnom vremenu daje izveštaje koji mogu da se koriste za adekvatno upravljanje si-stemom održavanja na trupnom nivou.
Treći zahtev je da razvoj programa ne traje predugo. Postoje programi koji se razvijaju godinama i stalno se dogra-duju, ali od njih nema nikakve koristi, jer ne ulaze u primenu. To znaci da nije iz-vršena kvalitetna sistemska analiza [1] ili da je izabran pogrešan alat za razvoj pro-grama.
Da bi programski paket odgovarao informacionom sistemu, kao i da je mo-guće buduće promene implementirati, potrebno je, u nekom od alata za projek-tovanje, opisati proces koji se automati-
424
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
zuje. Prednost primene ovih alata je u tome sto omogućavaju da eksperti iz obla-sti informatike shvate proces koji treba da automatizuju, da korisnici ukažu na nedostatke programa, a da sistem-inže-njeri uoce nedostatke postojeće organiza-cije. Takođe, ovi alati omogućavaju i automatsko kreiranje baze podataka u ne-kom od paketa koji služi za izradu relaci-onih i objektnih baza podataka, kao i sin-hronizaciju u slucaju izmene u modelu procesa.
Izbor programa za automatizaciju informacionih sistema održavanja zavisi od vise faktora, od kojih su najbitniji: ce-na, mogućnost prilagođavanja potrebama korisnika, tehnicka podrska, ponuđene beneficije. Ipak, razliku između isplati-vog i neisplativog informacionog sistema cini kompromis između cene i mogućno-sti da sistem obezbedi kvalitetne podatke za upravljanje sistemom.
Dobri informacioni sistemi imaju karakteristiku da, pored praćenja održa-vanja, kao neodvojivi deo procesa, prate i promet rezervnim delovima. U progra-mima koji su analizirani, veliki deo sva-kog od njih posvećen je praćenju stanja u skladistu, utrosku, porucivanju i prijemu rezervnih delova.
Druga karakteristika dobrih infor-macionih sistema održavanja jeste da omogućavaju planiranje preventivnog održavanja na osnovu vremenskih resur-sa i na osnovu eksploatacionih merenja. Pojedini programi omogućavaju i stati-sticko predviđanje eksploatacionih para-metara i, na osnovu toga, može se zaka-zati aktivnost preventivnog održavanja.
Sagledavanjem važeće normativno--pravne regulative, potreba komandi na ra-znim nivoima komandovanja, kao i mogu-
ćih promena u sklopu reforme Vojske, može se videti da većina informacija koje su potrebne za upravljanje postoje u siste-mu održavanja. Deo ulaznih dokumenata iz projekta AISO implementiran je u po-stojeći informacioni sistem održavanja na trupnom nivou. Problemi nastaju u praksi, jer su obrasci prilagođeni automatizovanoj obradi podataka cija automatizacija nikada nije izvrsena. Drugi problem je funkcioni-sanje sistema održavanja u realnim uslovi-ma, koji izlazi iz okvira propisanog.
Alati koji se najcesće koriste za ove potrebe su programski paket BPWin i ERWin ili programski paket Rational Rose. BPWin služi za opisivanje procesa, a ERWin za kreiranje logickog i fizickog modela podataka, (to su programi starije generacije), dok je Rational Rose noviji paket i umnogome složeniji, jer objedi-njava funkcije oba ova programa.
Sledeći paket koji je potrebno izabra-ti je paket u kojem će biti baza podataka. Budući da je u pitanju složen sistem sa vise nivoa grupisanja podataka i vise korisnika, alat mora podržavati baze podataka u visekorisnickom režimu rada. Ovakvih paketa ima vise, a najpoznatiji su ORACLE, MS SQL i ACCESS. ORACLE i MS SQL mogu da služe za razvoj klijent-ser-verskih aplikacija, dok ACCESS to ne može. Međutim, ACCESS omogućava da do 5 korisnika istovremeno rade nad istom bazom podataka i omogućava brz razvoj aplikacija pomoću veoma kvalitet-nih i intuitivnih „carobnjaka“. Razvoj aplikacija ukljucuje i izradu potrebnog in-terfejsa i izvestaja u obliku tabela ili dija-grama, kao i alata za administriranje baze, a nije potrebna kupovina posebnog soft-vera, jer je on već ukljucen u registrovane pakete MS Office.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2005.
425
Sl. 2 — Glavna maska programskog paketa AlSOd — trupa
U literaturi [3] dat je model podata-ka koji opisuje informacioni sistem odr-žavanja na trupnom nivou, na nacin koji omogućava njegovu automatizaciju. U istom radu uradena je i aplikacija (AlSOd - trupni nivo) koja u osnovnom obliku eksperimentalno dokazuje da je moguća automatizacija predloženog in-formacionog sistema.
Automatizovani informacioni
sistem održavanja - trupni nivo
Pri startovanju programa AlSOd -trupa 1.0, pokreće se uvodna maska pri-kazana na slici 2. Podmaske su grupisane prema funkcijama: održavanje, izvestaji, rezervni delovi, evidencije, normativi i sifarnici.
Podmeni ,,održavanje“ ima sledeće opcije: proizvodno ljudstvo, planovi odr-žavanja, radionicka lista, zahtevi - zagla-
vlja, zahtevi stavke, reklamacija, vanred-no ostećenje.
U podmeniju ,,održavanje“ omogu-ćeno je unosenje podataka o proizvodnom ljudstvu, zahtevima prema jedinici za TOd, izrada planova (dnevnih, nedeljnih, mesecnih - slika 3 i godisnjih), analize planova, radionicke dokumentacije i izve-staja o reklamaciji i vanrednom ostećenju.
Izrada planova i analiza je poluauto-matizovana kao i izrada radionicke doku-mentacije. Iz radionicke dokumentacije moguće je kreirati ML-LIP i u njega une-ti podatke o rezervnim delovima jedno-stavnim izborom iz imenika.
Radionicka lista (slika 4) sacinjena je tako da sadrži sve podatke o eksploata-ciji svih sredstava koja dodu na održava-nje, ali se podrazumeva da sva sredstva imaju serijski ili registarski broj. Radionicke liste povezane su sa stavkama plana, a ako nisu povezane onda se tretiraju
426
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
ОДОЕРАВА: HntlH ОбрЖМШЊ{1: МП ОЫагщма 1.2.2004
ппк МиркоБић Богдан_____________________________________________________Дрјшпџш____________28.2.2№
BnieiOd 1552В 2
Нагие/ Техничш eod
OsCm ЗПКср Нагие ТМС ТПО Опис гактеване ахтивноетш ДатрмОЬ Ком РКал РПНЧ ТрМ %Реал
Основ Приорит СхлаАишни 6р Рег/Фабр. Исправност ЏрггфлЏр ПНЧ ОЕЧ ТрРС ПроЬ.
□ 1552/16 те i исре^ы UB4 ЛР Справе aeitaja 1Э2ЯЗП4 1 1 10 ltm.
□ 7669-9696-9339-9 БС 1622Ш4 □ 1Т 6.443,40 Dll. 59%
1 1662ГО П1ШТОЛ7,бб11 Up НТО II тп II тп 1.12П04 2
зп □ 1111-1111-1111-1 БС 25.12Ш4 0,4
2 155205 П1шгагът,65аа Up U7D II ТП II тп 122П04 1
гп □ 1111-1111-1111-1 БС 2522Ш4 02
3 155205 ПаштсиъТ.65 ■■ Up U7G II тп II тп 1.1ЈИП4 3
зп G 1111-1111-1111-1 БС 2В.12Ш4 о&
4 155205 AyroaoCin а средства кзе АР-65 1 ТП 1 тп 1.1 ЛШ4 1 1 т 7.105,50 Dll. 1Ш%
ЗП □ 11 11-4555-6666-6 БС 25.12Ш4 т т 2.241.40 Dll. 1Ш%
Sl. 3 — Izgled dela izveštaja o realizaciji Mesečnog plana odr'avanja TMS
i Радионичка листа
БројРЛ ДатумРЛ ОдТОд
1.2.2004 |Н1,1552/32
ИДПлаиа
v 14/2/2004, [552/32 v"|l552/32, Технички вод, МП, 1.2.2004, 28.2.2004
I ПодацноТМС | Подали о Рег/Фабр Jap || Одржавале ТМС || Пркјем-Предаја ТМС || Остало
ВП Ков Складншнн број Назнв ТМС
11552/05 JMpec km 1П14тбш ПодгрСлТМС V V Аутомобипза средства вазе АР-55 V
Карактернстнчна ненсправност
|прекиди / нестабипност у раду
СместајТМС у тренутку појаве неисправности - нспукекаресурса
|У стационарным објектима
Условн употребе под којнма је установлена не неправ ноет - нспуњење ресурса
|Вожња неоптерећеног ТМС по коловозу
Радња лрн којој је установлена појава неисправности - нспуљења ресурса
|Нормапни рад / дневни прептед за време контроле
Контролнсао
Обрадно
св!к ЈанковићГ
кап Маринковић Д
цп Радмиповић А
Закључена
Sl. 4 — Maska za unos podataka u obrazac radioničke liste
kao vanplanske. Pri svakom otvaranju stavki plana, realizacija se ažurira.
U podmeniju „izve{taji“ svi izve{ta-ji su grupisani u tri podmenija: analiza stanja, realizacija održavanja i izve{taji -rezervni delovi.
Podmeni „analiza stanja“ omoguća-va izradu sledećih izve{taja:
- pregled broja vanrednih o{tećenja,
- pregled nepokrivenih kolicina teh-nickih sistema,
- pregled nepokrivenih struka u si-stemu održavanja,
- pregled popune proizvodnim ka-pacitetima,
- pregled potrebnih i raspoloživih godi{njih kapaciteta,
- izve{taj TSl-2.
VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2005.
427
Podmeni „realizacija održavanja“ omogućava izradu izvestaja koji su veza-ni za održavanje, a to su:
- pregled angažovanih kapaciteta van jedinice (za ispomoć),
- pregled nezakljucenih radionickih
lista,
- pregled parametara održavanja tehnickih sredstava,
- pregled radionickih lista,
- pregled realizacije tehnickog pre-gleda i konzervacije,
- realizacija kapaciteta (slika 5).
U podmeniju „izvestaji - rezervni delovi“ grupisani su izvestaji koji su ve-zani za rezervne delove, i to:
- pregled nedostajućih rezervnih de-lova i potrosnog materijala,
- pregled rezervnih delova uzrocni-ka neispravnosti koji su nedostajali,
- pregled realizacije trebovanja re-zervnih delova i potrosnog materijala,
- pregled utrosenih rezervnih delova i potrosnog materijala.
Podmeni rezervni delovi sadrži od-redene potceline. To su: imenik delova, ML-LIP, evidencija rezervnih delova, identifikacione kartice rezervnih delova,
Реализација капацитета
за период од 1.2.2004 до 29.02.2000године
Војна поитш [1552/32
Формацијски капацитет 2070 100%
Планирани губици 37,5 1,8%
Располаживи капацитет 2032,5 98,2%
Оспшарена ЕЧ 43| | 100,0%|
Реализащ/а капацшпета _________ ___________
ITU 7 16,3%
птп 19 44,2%
ЛР 17 39,5%
Губици ЕЧ 0 1 0,0%|
Губшщ ЕЧ по разложима
Искаршитенаст капацитета
Продуктивност
Прев/Кор
План/ВанПлан
26/17
26/17
2,1%
79,1%
152,9%
152,9%
Sl. 5 — Izvestaj o realizaciji kapaciteta
porudžbenice rezervnih delova i proizvo-daci rezervnih delova.
Ovaj deo programa omogućava unos sifarnika rezervnih delova, prati stanje u skladistu i omogućava porucivanje, zaduži-vanje i razduživanje rezervnih delova. Ta-kode, omogućena je automatska izrada po-rudžbenice za rezervne delove, cija je koli-cina ispod definisane tacke narucivanja.
Podmeni „evidencije“ sadrži sifarni-ke koji su potrebni za rad automatizova-nog informacionog sistema održavanja. U ovom delu programa unose se podaci o jedinicama - ustanovama koje vrse odr-žavanje, sledujućem stanju tehnickih ma-terijalnih sredstava, kao i podaci iz teh-nicke knjižice - kartona tehnickih mate-rijalnih sredstava.
Podmeni „normativi“ omogućava unosenje i ažuriranje propisanih normati-va za aktivnosti održavanja i vremenskih i eksploatacionih resursa po sredstvima i vidovima održavanja.
Zaključak
Uporedo sa razvojem informacionih tehnologija razvijali su se i informacioni sistemi održavanja, koji imaju zadatak da obezbede kvalitetne informacije potrebne za upravljanje sistemom održavanja.
U Vojsci je, i pored vise pokusaja automatizacije, u funkciji manuelni nacin obrade podataka u informacionom siste-mu održavanja na trupnom nivou. Ova-kav sistem ne zadovoljava ni minimalne potrebe za kvalitetnim upravljackim in-formacijama. Ostvarenje cilja ovog rada postignuto je kroz: sagledavanje nivoa dostignute automatizacije informacionog sistema održavanja u Vojsci; analizu po-stojećeg informacionog sistema održava-
428
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
nja (kroz model procesa, model podataka i model resursa) sa predlogom procesa koje je moguće automatizovati bez ili uz izmenu važeće normativno-pravne regulative, i prezentaciju jednog od mogućih pravaca u automatizaciji procesa održa-vanja na trupnom nivou. I, na kraju, dat je praktican prikaz mogućeg modela pro-grama za automatizaciju informacionog sistema održavanja na trupnom nivou.
U svetu postoje mnogi programi za automatizaciju informacionih sistema održavanja. Oni su koncipirani tako da automatizuju rad na nivou servisa za odr-žavanje, bez obzira na to da li je sistem održavanja osnovna ili sporedna delat-nost. Veliki industrijski kompleksi ulažu ogromna novcana sredstva u razvoj informacionih sistema održavanja, jer im oni omogućavaju adekvatnu reakciju na stanje sistema i okruženja, a sve u funk-ciji snižavanja troskova proizvodnje i obezbeđivanja konkurentnosti na tržistu.
Zbog toga je potrebno sagledati re-alne uslove i izmeniti propise koji reguli-su predaju tehnickih sistema na popravku po prioritetu, kriterijuma za ustanovlja-vanje ispravnosti sredstava, nacin izdava-nja rezervnih delova, pozivanja jedinica
na održavanje, nacina otvaranja i cuvanja tehnicke dokumentacije i dr. Ove proble-me potrebno je resiti bez obzira na nacin obrade podataka. Bez njihovog resava-nja, kao i formalizacije i drugih procesa u sistemu održavanja, razvoj informacio-nog sistema prakticno je nemoguć.
Ukoliko nasa zemlja i Vojska želi u Evroatlantske integracije, mora se automatizovati informacioni sistem održava-nja, tako da bude kompatibilan sa infor-macionim sistemima zemalja clanica NATO. To se može uraditi onako kako nama odgovara ili će se sacekati trenutak kada će resenje za automatizaciju biti na-metnuto i kada će citav sistem morati da se prilagođava nametnutim aplikacijama.
Literatura:
[1] Pavlić, M.: Sistem analiza i modeliranje podataka, Naucna knjiga, Beograd,1990.
[2] Grupa autora: Automatizovani informacioni sistem održa-vanja, Projekat, 1, vojna oblast, Beograd, 1990.
[3] Veselinović, S.: Mogućnosti automatizacije pojedinih procesa informacionog sistema održavanja na trupnom nivou, magi-starski rad, SNO, Beograd, 2004.
[4] Phillippi, N.: Avoid the Hype in CMMS Selection, Application Resource Consulting Inc., http://www.cmmscity.com/ articles/avoid_cmms_hype.htm, 2003.
[5] Stanojević, P.; Misković, V.: Mogućnosti i problemi primene savremenih strategija održavanja u vojnim sistemima, VA SNO, radni materijal, 2003.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.
429
