Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ СИЁСИЙ ҲАЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ВА ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛНИНГ ДЕМОКРАТИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ИЖТИМОИЙ СИЁСИЙ ҲАЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ВА ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛНИНГ ДЕМОКРАТИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
111
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СИЁСИЙ ТИЗИМ / МОДЕРНИЗАЦИЯ / ДЕМОКРАТИК ЖАМИЯТ / ИККИЛАМЧИ МОДЕРНИЗАЦИЯ / СИЁСИЙ ИНСТИТУТЛАР / ПОСТ - ИНДУСТРИАЛ АХБОРОТ ЖАМИЯТИ / СИЁСИЙ МОДЕРНИЗАЦИЯ / МИЛЛИЙ-АНЪАНАВИЙ ЖАМИЯТ / ЭНДОГЕН / ЭКЗОГЕН

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Кожагелдиев А.У., Узакбаев Ю.А.

Жаҳондаги сиёсий жараёнлар ривожи иқтисодий тараққиёт билан чамбарчас боғлиқ. Модернизациялашнинг кўпдан-кўп концепциялари ва назарияларининг пайдо бўлиши турли ижтимоий-маданий асосга эга бўлган давлатларнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиёти жараёнларининг объектив инъикосига айланди. Анъанавий жамиятдан замонавий демократик жамиятга ўтиш барча давлатлар учун уларнинг ижтимоий-маданий асосидан қатъий назар, ривожланишнинг умумий қонуний тадрижий йўлидир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MODERNIZATION OF SOCIO-POLITICAL LIFE AND DEMOCRATIC FEATURES OF CRITICAL ANALYSIS

The development of political processes in the world is closely linked with economic development. The emergence of many concepts and theories of modernization is diverse socio-economic development of states with socio-cultural basis became an objective reflection of the processes. From a traditional society to a modern democracy transition to society for all states, regardless of their socio-cultural background, is a common legitimate evolutionary path of development.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ СИЁСИЙ ҲАЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ВА ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛНИНГ ДЕМОКРАТИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

Кожагелдиев А.У., сиёсий фанлар доктори Бердоц номидаги Цорацалпоц давлат университети.

Узакбаев Ю.А.

Цорацалпогистон Республикаси Жуцорги Кенгаши Аппаратининг

цабул^она котиби

ИЖТИМОИЙ СИЁСИЙ ХДЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ВА ТАЩИДИЙ ТАХЛИЛНИНГ ДЕМОКРАТИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Аннотация: Жауондаги сиёсий жараёнлар ривожи ицтисодий тарацциёт билан чамбарчас боглиц. Модернизациялашнинг купдан -куп концепциялари ва назарияларининг пайдо булиши турли ижтимоий-маданий асосга эга булган давлатларнинг ижтимоий-ицтисодий тарацциёти жараёнларининг объектив инъикосига айланди. Анъанавий жамиятдан замонавий демократик жамиятга утиш барча давлатлар учун уларнинг ижтимоий-маданий асосидан цатъий назар, ривожланишнинг умумий цонуний тадрижий йулидир.

Каллит сузлар: Сиёсий тизим, модернизация, демократик жамият, иккиламчи модернизация, сиёсий институтлар, пост - индустриал ахборот жамияти, сиёсий модернизация, миллий-анъанавий жамият, эндоген, экзоген.

Kojageldiev A. U., doctor of political sciences Karakalpak State University named after Berdakh.

Uzakbaev Yu.A. receptionist Office of the Supreme Council Republic of Karakalpakstan

MODERNIZATION OF SOCIO-POLITICAL LIFE AND DEMOCRATIC FEATURES OF CRITICAL ANALYSIS

Annotation: The development of political processes in the world is closely linked with economic development. The emergence of many concepts and theories of modernization is diverse socio-economic development of states with socio-cultural basis became an objective reflection of the processes. From a traditional society to a modern democracy transition to society for all states, regardless of their socio-cultural background, is a common legitimate evolutionary path of development.

Keywords: Political system, modernization, democratic society, secondary modernization, political institutions, post-industrial information society, political modernization, national-traditional society, endogenous, exogenous.

Жахонда жамиятни модернизациялашга доир етакчи мамлакатлар таракиётининг замонавий моделлари мавжуд. Хусусан "Америка модели" хар жабхада тадбиркорлик тизимини кенгайтириш ахоли фаол кисмини бойишига хизмат килади ва ахолининг индивидуализмга ишлаб чикаришнинг юкори самародорлигига таянади.

Япон модели ахоли турмуш тарзининг мехнат унумдорлиги даражасидан оркада колиш билан ажралиб туради. Шунинг хисобига махсулот таннархи пасаяди ва жахон бозорида таннарх оширишга эришилади. Бу модель миллий онг юкори даражада шаклланган ва мамлакат манфаатлари шахсий манфаатдан устунлигига таяниб ишлайди.

Швед модели мулкий тенгликни камайтириш давлат даромади маълум кисмини ахолининг яхши таъминланган фойдасига утказиш асосида шаклланган кучли ижтимоий сиёсат юритади. Ушбу моделнинг илдизида иктисодий ва сиёсий хаётни хамкорликда куриш оркали жамиятни жадал ривожлантириш ётади.

Илмий тахлилларга кура "америка моделида" эркин бозор муносабатлари етакчилик килса, "япон ва француз моделида" хужалик фаолиятини ташкил килишда давлат иштироки юкори, Немис ва Швед моделида ижтимоий йуналиш, "Польша моделида" "фалаж терапия" (шок холати) оркали бозор иктисодиётига утиш устунлик килади. Аммо Гарбда жамиятни модернизациялашга доир, концепция ва моделларни тарFиб килиш хамон тухтамаган.

Глобаллашув, давлатлар уртасидаги узаро алокалар ва узаро боFликликнинг кучайиши, уларнинг иктисодиётидаги интеграция, ижтимоий хаёт барча сохаларининг байналмилаллашуви замонамизнинг энг хусусиятли жихатларидан биридир. Айнан мана шу омил миллий-анъанавий жамиятлардаги узгариш жараёнлари ва уларнинг сиёсий институтлари модернизацияси асосида турибди.

Сиёсий тизим ва институтларнинг ривожланиши иктисодий, ижтимоий, этник ва маданий омилларга боFлик эканлиги ХХ-ХХ1 асрлар ихтироси эмас, у Платон, Аристотель, Макиавелли ва бошка мутафаккирларнинг асарларида учрайди. Давлатнинг ижтимоий узгаришларга бой хусусиятини Платон ва Аристотел таъкидлаб утганидек, "давлатнинг хар бир шаклига фукаро тушунчасига уз таърифини бериш, кишиларнинг у ёки бу гурухига фукаролик хукуклари мажмуини такдим этишда уз асосларига эга булиш мос тушади. Фукаро ва бинобарин, давлат меъёрлари тушунчаларининг узгариши билан бирга давлатнинг узи хам узгаради"1, деб хисоблаганлар. Ахир фукаролик хукуклари - бу инсоннинг иктисодий, ижтимоий ва маданий хаётдаги урнини ифода этади ва уларнинг мохиятини акс эттиради.

1 История политических и правовых учений. Учебник. -М.: Изд. НОРМА-ИНФРА. М.: 1999. -С. 60.

Х,озирги маърифий дунёда карор топган ахлокий-маданий кадриятларни умумбашарий инсоний меъёрларини халкимизнинг миллий маданияти ва маънавияти категориялари билан окилона уЙFунлаштириши бугунги демократик тамойилларининг асл маFЗини ташкил этади. Умумбашарий маърифий таракиётнинг ва жахон маданиятининг умумэътироф этилган принцирларидан бири - гуманизм, яъни инсонпарварликдир. Шунинг учун хам бутун дунё маданиятининг негизи устувор кадриятини инсон ташкил этади. Жамиятни модернизациялаш эса инсонларни умуминсоний кадриятлар томон бошлайди.

Шу нуктаи назардан фикр юритганда жамият ва унинг сиёсий институтлари модернизациясининг дастлабки назариялари, илмий асосланган тамойиллари утган XX асрнинг урталарида пайдо булди. Кейинчалик "сиёсий модернизация назарияси" ёки "сиёсий ривожланиш назарияси" деб ном олган мазкур назарияларда анъанавий сиёсий тизимларнинг замонавий шаклга утишидаги муайян тарихий жараён куриб чикилади, модернизацияга олиб келадиган жамият, унинг сиёсий институтлари буйсунишга мажбур булган ижтимоий-сиёсий узгаришларнинг ички (эндоген) ва ташки (экзоген) механизмлари очиб берилади. Таъкидлаш лозимки, бу назарияларда купинча замонавий ва анъанавий жамиятлар, демократик ва нодемократик сиёсий институтлар чекланади ёки бир-бирига карама-карши куйилади.

70-80-йилларда модернизация назарияси инсон жамияти ва тамаддунининг ривожи умумий моделини асослашга айланиб кетдики, бунинг мохияти анъанавий жамиятдан рационал-техник замонавий жамиятга утишни урганишдир. Уша даврда Г.Алмонд, А.Пауэлл, Д.Антер, С.Верба, Л.Пай, С.Эйзенштад, С.Хантингтонларнинг ишлари пайдо булдики, уларда модернизациянинг икки назарияси уз ифодасини топган эди: 1) узига хос модернизация ва 2) иккиламчи модернизация. Узига хос модернизацияга АК,Ш ва Гарбий Европада иккинчи жахон урушидан кейин узок; давом этган ички ривожланиш натижаси сифатидаги ижтимоий-сиёсий узгаришларга тегишлидир. Иккиламчи модернизация уз ривожида оркада колган, илFор мамлакатларнинг ижтимоий-сиёсий ва иктисодий тажрибасидан фойдаланиш хисобига янада жадалрок усул билан уларни кувиб етишга уринаётган мамлакатлар учун хосдир. Модернизацияни узгалар тажрибасини узлаштириш жараёни сифатида урганиш етарли булмай колиб, замонавийлашаётган жамиятлар ва уларнинг тизимларидаги ички хусусиятларни хисобга олиш зарур эди. Шунинг учун сунгги йилларда катор назарий-тахлилий ишлар пайдо булдики, уларда тадкикотчилар: 1) модернизация объектларини урганиш географиясини кенгайтирдилар; 2) объектив келиб чикиш муаммолари, сиёсий узгаришлар бухронлари, уларни бартараф этиш йуллари ва шаклларини урганишга ургу бера бошладилар; 3) сиёсий жараёнлар уларнинг миллий, маданий мазмун-мохиятини хисобга олган холда тадкик

этила бошланди. Айрим давлатларнинг тажрибаси модернизация маданиятнинг анъанавий модели заифлашганда эмас, хатто улар кучайганда хам булиши мумкинлигини курсатди2. Шу боис, табиийки, модернизацияни жамиятнинг ицтисодий, ижтимоий, маданий ва сиёсий ривожи мазмунидан келиб чиккан холда куриб чикиш хамда маданиятнинг анъанавий шакли, ижтимоий-сиёсий институтлар фаолиятининг миллий узига хослигини хисобга олиш зарур эди3.

Мамлакатимизда модернизация тузилмасининг шаклланиши ва ривожланиши 1991-2016 йиллар оралиFида узига хос йули билан олиб борилди. 1991 йилда мустакиликка эришгандан кейин Узбекистонда вужудга келган иктисодий вазият бозор иктисодиётига утишда "фалаж килиб даволаш" моделининг макбул эмаслигини курсатди. Бозор иктисодиётига баскичма - боскич утишга асосланган Узбек модели 1992 йилда ишлаб чикилди ва амалиётга киритилди. Мамлакатимизда жамиятни модернизациялаш боскичларида куйидаги вазифалар амалга оширилди:

биринчидан, тоталитар бошкарувидан воз кечиш ва демократик бошкарув тизимига утиш учун хукукий сиёсий асослар (конституция, конунлар, карорлар, фармонлар ва бошка хукукий хужжатлар) яратилди;

иккинчидан, халкимизнинг онгида озодлик, эрк, хусусий мулкга раFбат, миллий кадриятларни асраш, миллий Fурур, ватанга мухаббат, унга содик колиш каби тушунчалар сингдирилди;

учинчидан, сиёсий ва иктисодий, маънавий-маърифий сохаларда ислохотлар уйгун равишда олиб борилди;

туртинчидан миллий маънавият, мллий узлик, ахлокнинг тикланиши (куръони карим, хадислар, алломаларимизнинг тарихий адабий мерослари) учун етарли шароитлар яратилди; бешинчидан, чекланган тафакур, мафкуравий карамлик, бокимондолик каби иллатлар утмишга айланиб фукароларимизда мамлакат ички ва ташкарисида содир булаётган вокеа - ходисаларга дахлдорлик туЙFуси кучайди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. История политических и правовых учений. Учебник. -М.: Изд. НОРМА-ИНФРА. М.: 1999. -С. 60.

2. Политическая модернизация. http://www.tsDu.tula.ru/res/other/politolog/lec 12. html. -С. б.Политическая модернизация. http://www.tsDu.tula.ru/res/other/politolog/lec 12. html. -С. 6.

2 Политическая модернизация. http://www.tsDu.tula.ru/res/other/politolog/lec 12. html. -С. 6.

3 Политическая модернизация. http://www.tsDu.tula.ru/res/other/politolog/lec 12. html. -С. 6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.