Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИНГ КОНЦЕПТУАЛ АСОСЛАРИ'

ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИНГ КОНЦЕПТУАЛ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахс / давлат / ижтимоий давлат / қонун устуворлиги / фуқаролик жамияти / маъмурий бошқарув / ижтимоий ҳимоя / камбағаллик даражаси / жамият. / personality / state / social state / rule of law / civil society / administrative management / social protection / poverty level / society.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Баратов, Рашид Ўсарович, Раматов, Жуманиёз Султанович

Ўзбекистонда аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш масаласи тобора долзарблик касб этар экан, бу борада юзага келаётган ёндашувлар ҳам институционал аҳамият касб этмоқда. Сабаби, ижтимоий-ҳуқуқий давлатда ижтимоий ҳимояга муҳтож аҳоли қатламларини манзилли қўллаб қувватлаш, бу тоифага кирувчи инсонлар ҳамда оилаларни аниқлаш механизмларини такомиллаштириш эҳтиёжи ҳаётий заруриятга айланди. Шу маънода, Давлат ижтимоий ҳимоя сиёсатини самарали амалга оширишда қонунчилик устуворлигини таъминлаш кераклигини назарда тутади. Қонунчилик устуворлигини таъминлаш орқали давлат ижтимоий ҳимоя сиёсатининг натижадорлигига эришиш мумкин бўлади. Мазкур тадқиқотда ижтимоий сиёсатнинг тарихий илдизлари ва назарий асослари чуқур таҳлил этилиб, унинг ҳар томонлама ижтимоий фаровонликни таъминлашда анъанавий ҳуқуқий парадигмаларнинг чекланишига жавоб сифатида пайдо бўлиши кўриб чиқилди. Мақолада амалий тадқиқотлар ва қиёсий таҳлил қилиш орқали турли давлатлар ва минтақаларда ижтимоий давлатнинг концептуал асосларини ўзларининг ноёб ижтимоий сиёсий шароитларига мослаштиришнинг хилма хил усулларини таъкидлайди. Бундан ташқари, мақола ижтимоий давлат ва мустаҳкам фуқаролик жамиятини шакллантириш ўртасидаги узвий боғлиқликни таъкидлайди. Унда таъкидланишича, ижтимоий жиҳатдан нафақат шахс ҳуқуқларини ҳимоя қилади, балки фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини қатъий таъминлаш ҳамда бунга кенг жамоатчиликни иштирокини тўғри ташкил этиш ҳам муҳим аҳамият касб этади. Мақолада ижтимоий ислоҳотлар аҳолини сиёсий, иқтисодий фаоллигини оширишда катализатор вазифасини ўташи таъкидланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONCEPTUAL FOUNDATIONS OF THE SOCIAL STATE

As the issue of social protection of the population in Uzbekistan becomes more and more relevant, emerging approaches in this regard are also acquiring institutional significance. The reason is that in a social and legal state, the need to provide targeted support to the population in need of social protection, as well as to improve mechanisms for identifying individuals and families belonging to this category, has become a vital necessity. In this sense, the state proceeds from the fact that the priority of legislation must be ensured in the effective implementation of social protection policies. By ensuring the priority of legislation, it will be possible to achieve the effectiveness of state social protection policy. This study has deeply analyzed the historical roots and theoretical foundations of social policy and also examined its emergence as a response to the limitations of traditional legal paradigms in providing comprehensive social security. Through case studies and comparative analysis, the article highlights how different countries and regions have adapted welfare state conceptual frameworks to their unique socio-political contexts. In addition, the article highlights the inextricable link between the welfare state and the formation of a strong civil society. It is emphasized that it not only protects individual rights from a social point of view, but it is also important to strictly ensure the rights and freedoms of citizens and properly organize the participation of the general public. The article emphasizes that social reforms catalyze increasing the political and economic activity of the population.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИНГ КОНЦЕПТУАЛ АСОСЛАРИ»

ИЖТИМОИЙ ДАВЛАТНИНГ КОНЦЕПТУАЛ АСОСЛАРИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.12189281

Баратов Рашид Усарович

Тошкент давлат транспорт университети Фалсафа доктори (PhD), доцент e-mail: brashitbek76@mail.ru

Раматов Жуманиёз Султанович

Тошкент давлат транспорт университети Фалсафа фанлари доктори, профессор e-mail: j umanyoz@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Узбекистонда ауолини ижтимоий уимоя цилиш масаласи тобора долзарблик касб этар экан, бу борада юзага келаётган ёндашувлар уам институционал ауамият касб этмоцда. Сабаби, ижтимоий-ууцуций давлатда ижтимоий уимояга муутож ауоли цатламларини манзилли цуллаб цувватлаш, бу тоифага кирувчи инсонлар уамда оилаларни аницлаш механизмларини такомиллаштириш эутиёжи уаётий заруриятга айланди. Шу маънода, Давлат ижтимоий уимоя сиёсатини самарали амалга оширишда цонунчилик устуворлигини таъминлаш кераклигини назарда тутади. Цонунчилик устуворлигини таъминлаш орцали давлат ижтимоий уимоя сиёсатининг натижадорлигига эришиш мумкин булади. Мазкур тадцицотда ижтимоий сиёсатнинг тарихий илдизлари ва назарий асослари чуцур таулил этилиб, унинг уар томонлама ижтимоий фаровонликни таъминлашда анъанавий ууцуций парадигмаларнинг чекланишига жавоб сифатида пайдо булиши куриб чицилди. Мацолада амалий тадцицотлар ва циёсий таулил цилиш орцали турли давлатлар ва минтацаларда ижтимоий давлатнинг концептуал асосларини узларининг ноёб ижтимоий сиёсий шароитларига мослаштиришнинг хилма хил усулларини таъкидлайди. Бундан ташцари, мацола ижтимоий давлат ва мустаукам фуцаролик жамиятини шакллантириш уртасидаги узвий бозлицликни таъкидлайди. Унда таъкидланишича, ижтимоий жиуатдан нафацат шахс ууцуцларини уимоя цилади, балки фуцароларнинг ууцуц ва эркинликларини цатъий таъминлаш уамда бунга кенг жамоатчиликни иштирокини тугри ташкил этиш уам мууим ауамият касб этади. Мацолада

ижтимоий ислоуотлар ауолини сиёсий, ицтисодий фаоллигини оширишда катализатор вазифасини уташи таъкидланади.

Калит сузлар: шахс, давлат, ижтимоий давлат, цонун устуворлиги, фуцаролик жамияти, маъмурий бошцарув, ижтимоий уимоя, камбазаллик даражаси, жамият.

КОНЦЕПТУАЛЬНЫЕ ОСНОВЫ СОЦИАЛЬНОГО ГОСУДАРСТВА

АННОТАЦИЯ

Поскольку вопрос социальной защиты населения в Узбекистане становится все более актуальным, формирующиеся подходы в этом отношении приобретают и институциональное значение. Причина в том, что в социально-правовом государстве необходимость оказания адресной поддержки населению, нуждающемуся в социальной защите, а также совершенствования механизмов выявления лиц и семей, принадлежащих к этой категории, стала жизненной необходимостью. В этом смысле государство исходит из того, что приоритет законодательства должен быть обеспечен в эффективной реализации политики социальной защиты. Обеспечив приоритет законодательства, можно будет добиться эффективности государственной политики социальной защиты. В данном исследовании были глубоко проанализированы исторические корни и теоретические основы социальной политики, а также рассмотрено ее возникновение как ответ на ограничения традиционных правовых парадигм в обеспечении всестороннего социального обеспечения. Посредством тематических исследований и сравнительного анализа в статье освещаются различные способы, которыми разные страны и регионы адаптировали концептуальные рамки государства всеобщего благосостояния к своим уникальным социально-политическим контекстам. Кроме того, в статье подчеркивается неразрывная связь между государством всеобщего благосостояния и формированием сильного гражданского общества. Подчеркивается, что оно не только защищает права личности с социальной точки зрения, но также важно строго обеспечивать права и свободы граждан и правильно организовывать участие широких слоев населения. В статье подчеркивается, что социальные реформы служат катализатором повышения политической и экономической активности населения.

Ключевые слова: личность, государство, социальное государство, правовое государство, гражданское общество, административное управление, социальная защита, уровень бедности, общество.

CONCEPTUAL FOUNDATIONS OF THE SOCIAL STATE

ABSTRACT

As the issue of social protection of the population in Uzbekistan becomes more and more relevant, emerging approaches in this regard are also acquiring institutional significance. The reason is that in a social and legal state, the need to provide targeted support to the population in need of social protection, as well as to improve mechanisms for identifying individuals and families belonging to this category, has become a vital necessity. In this sense, the state proceeds from the fact that the priority of legislation must be ensured in the effective implementation of social protection policies. By ensuring the priority of legislation, it will be possible to achieve the effectiveness of state social protection policy. This study has deeply analyzed the historical roots and theoretical foundations of social policy and also examined its emergence as a response to the limitations of traditional legal paradigms in providing comprehensive social security. Through case studies and comparative analysis, the article highlights how different countries and regions have adapted welfare state conceptual frameworks to their unique socio-political contexts. In addition, the article highlights the inextricable link between the welfare state and the formation of a strong civil society. It is emphasized that it not only protects individual rights from a social point of view, but it is also important to strictly ensure the rights and freedoms of citizens and properly organize the participation of the general public. The article emphasizes that social reforms catalyze increasing the political and economic activity of the population.

Keywords: personality, state, social state, rule of law, civil society, administrative management, social protection, poverty level, society.

KHPHm

EyryHru KyHga geMoKparuK xyKyKuñ gaBnar x,aMga эpкнн ^yKaponuK ^aMHATHHH 6apno этнm Macanacu Y36eKHCTOH gaBnar cuecaruga gon3apS axaMHAT Kac6 этмокga. CaSaSu, Y36eKHCTOH PecnySnuKacu y3 gaBnar Som^apyBUHH TapuxHH-MHnnHH Ta^puSara acocnaHuS, xa^Kapo xyKyKHH cTaHgapTnapra MyBO^HK aManra ornupMOKga. Hnrop puBO^naHraH gaBnaraap Ta^puSacu myHH KypcaTaguKH, H^THMOHH-xyKyKHH gaBnar кoнцenцнacннн aManueTga KO=nnarn opKanu yMyMxa^K MaH^aaTnapuHH Tyna TyKuc u^oga этнm Ba gaBnar SornKapyBuga TH3HMHH SomKapyBHu caMapanu ñynra Kyñum MyMKuH. YMyMxanK MaH^aaraapuHu Tyna TyKuc u^oga этнm uhcoh xyKyKgapu, эpкннпнкпapн Ba ynapHuHr KO^HUH MaH^aaraapuHu pyeSra nuKapurnHu Ha3apga TyTca, gaBnar SornKapyBuga TrouMnu caMapanu SornKapyBHu ñynra Kyñurn xa^K MaH^aaraapuHu u^oga этнmga x,an Ku^yBHu ypuH TyTyBHu gaBnar MexaHu3MuHu TaKoMunnamTupumra xu3Mar Ku^agu.

Шу нуктаи назардан янги тахрирдаги Узбекистон Республикаси Конституциясида хам мазкур масалага алохида эътибор каратилади. —Узбекистон — бошкарувнинг республика шаклига эга булган суверен, демократик, хукукий, ижтимоий ва дунёвий давлат[1].

Ижтимоий давлат мухтожларга уй-жой, яшаш учун зарур истеъмол товарларининг энг кам микдори белгилаб куйилишини назарда тутади. Фукаролар муносиб хаёт кечириши учун етадиган иш хаки ажратиш, бандликни таъминлаш, хавфсиз мехнат шароитини яратиш, камбагалликни кискартиришни кузда тутади. Сифатли таълим, малакали тиббий ёрдам, оилалар, болалар, аёллар, кариялар, ногиронлиги бор шахсларни хар томонлама куллаб-кувватлаш хам ижтимоий давлатнинг асосий вазифаси.

Кайд этиш лозим, ижтимоий давлат - хар бир фукаронинг муносиб турмуш сифати ва даражасига эришишини таъминлаш, ижтимоий тафовутни юмшатиш ва мухтожларга ёрдам бериш учун моддий бойликларни адолат тамойилига мувофик таксимлашга каратилган давлат моделидир.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Ижтимоий давлатнинг концептуал асосларига оид тадкикотлар янги тахрирдаги Узбекистон Республикаси Коннституцияси[1], Узбекистон Респрубликаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг сохага оид нутклари [2], А.А. Азизхужаев[3], Ф.Мусаев[4], Б.У. Таджиханов[5], З. Исламов[6], А. В. Малко[7], А. Ф. Чердансев[8], В. А.Четвернин[9], Р.Баратов[10] ларнинг катор илмий ишларидан кенг фойдаланган холда очиб берилди.

Уз навбатида таъкидлаб утиш керакки, хукукий давлат доктринаси бир катор хукукшунос олимлар томонидан илмий жихатдан урганилган. Мисол учун А.А.Азизхужаевнинг —Давлатчилик ва маънавият номли маколалар тупламида маънавият - Узбекистонда барпо этилаётган хукукий давлатнинг асосий пойдеворларидан бири эканлиги хар томонлама асослаб берилган; демократия, хукукий давлатчилик, давлат хокимияти тизимлари тушунчалари атрофлича тахлил килинган [3, 112-бет]. Академик М.Шарифхужаевнинг —Формирование открытого гражданского общесгво в Узбекистане монографиясида юксак хукукий маданиятга эга булган фукаролик жамиятини шакллантиришда хукукий давлатнинг белгилари ва уларнинг ахамияти, шунингдек, хукукий давлатнинг ижтимоий-иктисодий асослари билан боглик жихатлар илмий нуктаи назардан асослаб берилган [4, 81-91-бетлар]. Ф.Мусаевнинг —Демократик давлат куришнинг фалсафий- хукукий асослари асарида Узбекистонда фукаролик жамияти ва хукукий давлатни барпо этишнинг узаро богликлиги, уларни бир-биридан ажралмас холда барпо этиш мумкин эмаслиги асослаб берилган, хукукий давлат доктринасининг

конституциявий асослари, асосий принциплари тахлил этилган [5, 85-96-бетлар]. Б.У.Тажихановнинг номзодлик диссертациясида хукукий давлат барпо этишда давлат хукукий ислохотларининг объектив зарурати, хукукий давлат принципларига оид масалалар илмий жихатдан урганилган [6, 28-бет].

Тарихга назар ташлайдиган булсак, "ижтимоий давлат" тушунчаси илк бор 1850 йилда Лоренс фон Штейн томонидан кулланилган. У давлатнинг вазифаси ижтимоий тенглик ва шахсий эркинликни урнатиш, куйи ва кам таъминланган табакаларни бойлар ва кудратлилар даражасига кутаришдан иборат, деб хисоблаган.

Миллий давлатчилигимиз тарихини урганганимизда хам "ижтимоий давлат" тушунчаси шунга ухшаш номларда куплаб учрашига гувох буламиз. Масалан, 1Х-Х асрларда яшаб ижод килган Абу Наср Форобийнинг "Фозил одамлар шахри" асарида фозил шахар хакида билдирилган фикрлар айнан "ижтимоий давлат" тамойилининг мазмун-мохияти хисобланади. Шунга ухшаш фикрларни Низомий Ганжавий, Саъдий Шерозий, Алишер Навоий, Ахмад Дониш каби буюк аждодларимиз асарларида хам учратиш мумкин.

Президентимиз ушбу тушунчани изохлар экан, "Ижтимоий давлат бу, энг аввало, инсон салохиятини руёбга чикариш учун тенг имкониятлар, одамлар муносиб хаёт кечиришига зарур шароитлар яратиш, камбагалликни кискартириш, демакдир", дея таъриф берган эди.

Мазкур илмий маколада киёсий тахлил, тарихийлик, далиллаш, ташки ва ички кузатув каби методлардан фойдаланилди.

НАТИЖАЛАР

Мустакилликнинг уттиз учинчи йилига келиб давлатимизда жамият ривожи мохиятан ва шаклан жихатдан янги боскичга кириб бормокда. Асосий конунга узгартишлар киритиш буйича олиб борилаётган сиёсий-хукукий харакатлар, жумладан, инсон-жамият-давлат концепциясининг хукукий расмийлаштирилиши ижтимоий давлат янги парадигма сифатида жамиятнинг мутлако янги сиёсий-хукукий тизими сифатида ривожланаётганидан далолат бермокда. Истикболда узимизда ва жахонда тараккий этган хозирги замон давлатчилигининг тажрибаси асосида янги давлат ва жамият шаклланмокда. Конституцияга узгартишлар киритиш жараёнининг дастлабки тахлили шуни курсатадики, бошланган харакатларда кенг жамоатчиликнинг, айникса, ёшларнинг фаол иштироки кузатилмокда, кунига минглаб таклиф ва мулохазалар билдирилмокда.

"Ижтимоий давлат" тушунчаси "Инсон кадри" тушунчаси билан чамбарчас боглик булиб, ушбу гоянинг туб негизида, аввало, инсон кадрини улуглаш, ахолига хизмат килишдек олижаноб максад мужассам. Ижтимоий

давлат хар бир инсон учун ижтимоий тенглик ва адолат тамойиллари асосида муносиб яшаш шароитини яратиб беради. У ижтимоий тафовутларни камайтириш, мухтожларга ёрдам бериш буйича самарали сиёсат олиб борадиган давлат моделидир.

Шунингдек, ижтимоий давлат мухтожларга уй-жой, яшаш учун зарур булган истеъмол товарларининг энг кам микдори белгилаб куйилишини назарда тутади. Шахс ва унинг оиласи муносиб хаёт кечириши учун етадиган иш хаки, бандликни таъминлаш, хавфсиз мехнат шароитини яратиш, камбагалликни кискартиришни талаб килади.

Авваламбор шуни айтиш керакки, дунё тажрибасидан келиб чикадиган булсак, ижтимой давлат бу жамиятнинг сиёсий ташкилоти, яъни том маънода давлатдир. Ижтимоий давлат уз сиёсатида ижтимоий адолат тамойилларидан келиб чикиб, фаолият юритади. Асосий максад - жамиятда яратилаётган моддий ва маънавий бойликларни ижтимоий адолат тамойили асосида кайта таксимлашдан иборатдир. Бунда хар бир фукаронинг маиший турмуш тарзи холатини сифат жихатдан юкори даражага олиб чикиш, ахолининг турмуш шароити ва сифати жихатдан табакаланишига, яъни улар уртасидаги яшаш учун кетадиган сарф-харажатлар буйича фаркларнинг катталашиб кетишига йул куймаслик ва ахолининг ижтимоий химояга мухтож кисмига давлат томонидан кафолатлар тизим оркали ёрдам курсатилади. Бошкача айтадиган булсак, максад яратилган неъматлардан ижтимоий кафолатлар оркали хамма бахраманд булишини таъминлашдан иборат.

МУХОКАМА

Жахондаги "ижтимоий давлат" мавкеига эга мамлакатлар иктисодий жихатдан юкори даражада ривожланган, жамиятнинг иктисодиёт тузилиши ижтимоий йуналтирилган, фукаролик жамияти шаклланган, давлат томонидан турли ижтимоий дастурларни ишлаб чикиш ва амалга ошириш тизими мавжуд, хар бир кишига муносиб турмуш шароити таъминланади, хар бир шахс узини намоён килиши учун тенг шароит яратилган, давлатнинг уз фукаролари олдидаги ижтимоий маъсулияти кучли.

Ижтимоий давлатнинг вазифалари борасида илгор мамлакатлар тажрибаси тахлилига кура, ахолининг ижтимоий жихатдан химояланмаган кисми - ишсиз, пенсионер ёки имконияти чекланган шахсларни, оилани, оналик, оталик ва болаликни куллаб-куватлаш, соглик ва мехнатни химоялаш, даромадни кайта таксимлаш оркали жамиятдаги ижтимоий тенгсизликни йукотиш, маданият ва таълим лойихалари дастурларини молиявий рагбатлантириш ва ишсизликка карши курашиш ижтимоий давлатнинг асосий вазифасидир.

Ижтимоий таъминот тизими ижтимоий сугурта шаклида вужудга келган. Бунда нафака, ишсизлик буйича нафака, давлат бюжети хисобидан ва хомий жамгармалар томонидан ажратиладиган туловлар тушунилади. Халк фаровонлигининг асосий курсаткичи кашшоклик даражаси оркали белгиланади. Ривожланган давлатларда бу курсаткич 10 фоиздан ошмайди. Масалан, Швецияда бу курсаткич 4 фоиз атрофида.

Жахондаги социал-демократик харакатларнинг асосий мазмунини ижтимоий давлатнинг яратувчанлик ва унинг воситасида ахолини узига жалб килиш оркали давлатни бошкаришга харакат ташкил этади. Уз навбатида, бу усул купгина давлатнинг конституцияларида хамда бошка конунларида акс этган. Давлат томонидан ижтимоий кафолат иктисодиёт (авваламбор, йирик бизнес) ва солик сиёсатини бошкариш оркали таъминланади.

Шунингдек, бу гоялар ва сиёсат олдинги социалистик гоялардан кескин фарк килади. Социалистик гояларга асосланган собик иттифок тизимига ахолини мулксиз килиб куйиш, фукароларнинг ижтимоий кафолати факат когозларда колиб кетиши, ижтимоий масъулият, ижтимоий ракобатнинг йуклиги хос эди. Натижада ахолининг ижтимоий фаоллиги пасайиб кетган. Келажакни яратиш, янгиланишга, узгаришларга булган харакат куллаб-кувватланмаган, натижада ижтимоий мобиллик ва ижтимоий яратувчанлик йуколиб кетган. Умуман, бу тажриба жамият учун тескари натижа беришини хаётнинг узи тасдиклади. Лекин тарихнинг бошка кесимида ижтимоий давлатчилик тажрибасини илгари сурган Гарб давлатларида катта ижтимоий узгаришлар содир булди.

Мутахассислар томонидан хорижий давлатларнинг ижтимоий сиёсатининг тахлили натижасида ижтимоий давлатнинг учта модели Скандивания , Континентал , Америка-Буюк британия моделлари ажратилади.

Биринчидан, Швеция, Финляндия, Дания, Норвегия давлатлари Скандинавия моделини узида намоён килади. Бу мамлакатларда давлат бюджетни кайта таксимлаш оркали ижтимоий харажатларнинг анчагина кисмини уз буйнига олади. Бу давлатлар уз фукароларининг ижтимоий фаровонлиги, таълим, согликни саклаш сохаларига, болалар ва ёшларга, кексаларга ижтимоий хизматлар курсатиш учун масъул булади. Бу фаолият давлат бюжети ва ижтимоий сугурта жамгармалари томонидан молиялаштирилади. Бу ишларни ташкил этиш ва мувофиклаштириш асосан муниципалитетлар, яъни махаллий бошкарув органлари томонидан амалга оширилади.

Иккинчидан, Германия, Австрия, Бельгия ва Францияда ижтимоий давлатнинг континентал модели юкори даражада ривожланган. Бу давлатларда

давлат асосан ахолининг мухтож кисмига ижтимоий ёрдам пулларини беришга масъул хисобланади. Лекин ахолига давлат ижтимоий хизматлар курсатиш билан шугулланмайди. Ижтимоий харажатлар давлат ва хусусий ижтимоий сугурта жамгармалари томонидан копланади. Яъни ижтимоий таъминот бюжетдан ажратиладиган маблаглар хамда иш берувчи ва ходимларнинг сугурта бадалларидан таъминланади.

Шундай килиб, биринчидан, Скандивания, Континентал, Америка-Британия моделлари буйича ижтимоий давлатларда, либерал давлатларда давлат томонидан ижтимоий харажатларга минимал маблаглар ажратилади, бир вактнинг узида ижтимоий ёрдамга мухтожлар хар томонлама урганилади. Бажарилган иш хамда тадбиркорлик билан шугулланиш натижасида олинадиган хар томонлама кафолатланган даромад фукароларнинг ижтимоий фаровонлигини таъминлашнинг асосий манбаи хисобланади.

Иккинчидан, ижтимоий давлатнинг социал-демократик тури Скандинавия турига мос келади. Бу ерда моддий неъматларни ахоли орасида кайта таксимлаш ва ижтимоий эхтиёжга зарур харажатларда давлатнинг устунлиги мавжуд.

Учинчидан, ушбу жараён давлат ташкилотлари, жамоат ташкилотлари, оммавий ахборот воситалари, нодавлат нотижорат ташкилотлар томонидан кучли жамоатчилик назорати асосида кузатилади. Шунингдек, жараённинг бориши, самарадорликни аниклаш, вужудга келаётган муаммоларни уз вактида аниклаш ва зарур карорлар кабул килиш учун тизимли мониторинг ва тахлил килиб боришнинг мустакил тизими йулга куйилган.

Туртинчидан, ижтимоий давлатчилик Осиё давлатларида - Япония, Жанубий Корея, Тайванда хам ривожланиб бормокда. Ижтимоий давлатчилик Узбекистонда хам ривожланиб бормокда. Узига хос ютуклар бор. Эндиликда бу тизимни Конституция даражасида мустахкамлаш кун тартибида турибди.

ХУЛОСА

Глобаллашув жараёни ва бозор иктисодиёти шиддат билан ривожланаётган даврда олимлар ижтимоий давлатнинг узига хос белгилари мавжуд эканини таъкидлайди. Унга кура:

— ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиёти;

— куп тармокли ва аралаш иктисодиёт;

— давлат томонидан турли ижтимоий дастурларни ишлаб чикиш;

— фукаролар олдидаги ижтимоий жавобгарлик;

— ахолининг барча гурухлари учун хизмат курсатиш ва ижтимоий хизматларнинг ривожланган тизими;

— ижтимоий химоя, ижтимоий таъминот ва бандлик давлат тизимларининг мавжудлиги;

Хрзирги замон тажрибасига кура, Европа мамлакатларида ижтимоий давлат гояси турли норматив-хукукий хужжатлар билан мустахкамланган. Хусусан, Германияда унинг ижтимоий давлат экани Конституция даражасида белгиланган. Шунингдек, ижтимоий давлатнинг Скандинавия ва континентал моделлари хам мавжуд булиб, бунда давлатлар уз фукароларининг ижтимоий фаровонлиги, таълим, согликни саклаш сохаларига, болалар ва ёшларга, кексаларга ижтимоий хизматлар курсатиш учун масъул булади.

Ижтимоий давлат тор маънода уз фаолиятида ахолига нафакалар тулашни, жамиятга хизмат курсатишни амалга оширади ва уй-жой билан таъминлаш билан боглик масалаларни хал килади. Кенг маънода нафакат ахолини бевосита куллаб-кувватлашга каратилган сезиларли даражада куп сонли дастурларни, балки иктисодиётни бошкариш ва ташкил этишга каратилган чора-тадбирларни, шу жумладан, бандлик ва у билан боглик масалаларни хамда комплекс макроиктисодий бошкарувни амалга оширади.

Ижтимоий давлатнинг узига хос функциялари мавжуд булиб, олимларнинг аксарияти уларнинг асосийлари сифатида куйидагиларни курсатади:

— ахолининг ижтимоий химояга мухтож катламларини куллаб-кувватлаш;

— коррупция, кашшоклик ва ишсизликка карши кураш;

— ёш тадбиркорларга ёрдам;

— ахоли бандлиги ва даромадлари доимий усишини таъминлаш;

— жамиятнинг барча аъзоларини ижтимоий сугурта билан таъминлаш;

— таълим, согликни саклаш ва маънавий-маданий ривожланишнинг кулайлигини таъминлаш;

— эхтиёжманд шахсларни моддий куллаб-кувватлаш ва ижтимоий химоя килиш;

— жамиятдаги ижтимоий ва иктисодий тенгсизликни камайтириш, имтиёзларни кайта таксимлаш оркали муносиб турмуш шароитларини яратиш;

— ижтимоий хизматлар курсатиш.

Умуман олганда, ижтимоий давлатда мехнатга лаёкатли хар бир инсоннинг бандлиги таъминланади. Унинг муносиб хаёт кечириши учун етарли микдордаги иш хаки белгиланади, ишчи учун хавфсиз мехнат шароитлари яратилади, ишсизликдан химояланиш, сифатли таълим, малакали тиббий хизмат олиш хукуклари реал амалга оширилади. Болалар, аёллар, кексалар, ногиронлиги булган шахслар, мигрантлар ва уларнинг оила аъзолари хар томонлама куллаб-кувватланади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Узбекистон Республикаси Конституцияси. 30.04.2023. https://lex.uz

2. Узбекистон Республикаси Президентининг Конституциямизнинг 29 йиллигида сузлаган нутки. 07.12.2021.

3. Азизхужаев А.А. Давлатчилик ва маънавият. - Тошкент: Шарк, 1997. - 112 б. 4. Шарифходжаев М. Формирование открытого гражданского общества в Узбекистане. - Ташкент: Издателский дом —Мир экономики и права, 2002. -С.81-91.

4. Мусаев Ф. Демократик давлат куришнинг фалсафий-хукукий асослари. -Тошкент: Узбекистон, 2007. - Б.85-96.

5. Таджиханов Б.У. Республика Узбекистан - демократическое правовое государство. Вопрос теории: Автореф. дис. ... канд. юрид. наук. - Ташкент: Академия МВД Республики Узбекистан, 1997. - 28 с.

6. Исламов З. Общество. Государство. Право. - Т.: 2001. -С. 119 с.

7. Малко А. В. Правовое государство // Правоведение, 1997. 40-С.

8. Чердансев А. Ф. Теория государства и права. М.: Юрайт-М, 2002. 148 -С.

9. Четвернин В. А. Правовое государство и гражданское общество: пути формирования современной России. М., 2003. 6 С.

10. Ramatov J.S., Nazarov Q.N., Matkarimova J.D., Baratov R.O'., Nazarova N.J. Training of mature personnel in the railway sector (experience, problem, solution). Monograph. -T.: 2018. 20 p.

11. Мировая политика: Тхеорй, метходологй, праот^а^ аналйсис / Под эд. А. А. Кокошина анд А. Д. Богатурова. - М.: КомКнига / УРСС, 2005. - 432п. -ИСБН 5-484-00087-4.

12. Lee Sin. Overview and analysis of economic interests in China and Russia in Central Asia // Issledovanie Rossii, Vostochnoy Evropy i Tsentralnoy Asia. -Shanghai - 2012. - #5. - S. 48.

13. Gafurov S.M. Security strategy: Central Asia republics and the Arab Gulf States practice _ T., 2007. - B. 110

14. Baratov, R., Nuriddinov, S., Tokhtaboev, E., Achilova, G. "One Belt - One Road" Initiative - as a Modern Transport Logistics 2022AIP Conference Proceedings 2432,030058 https://doi.org/10.1063/5.0089703

15. Ramatov , J., Baratov , R., Jurabayev , N., Umarova , R., Mamajanova , G. Evolution of Railway Construction Development in Uzbekistan: Past and Prospects

2022AIP Conference Proceedings 2432,030011 https://doi.org/10.1063 /5.0090845

16. Ramatov J.S., Baratov R.O'. A note for railway employees. Treatise. -T.: 2018.

17. Внешняя политика и международне связи Эвропейского Союза: осмйсливая роле ЭС в мире / Л. О. Игумнова, О. Г. Лекаренко , Ю. Г. Агафонов анд Др.; отв. эд. Л. О. Игумнова. Соллестиве монограпх,. - Иркутск . Оттиск, 2018. - 340 п.

18. Baratov, R. (2021). Prospects of Higher Education System (on the example of Uzbekistan). International Journal on Orange Technologies , 3 (3), 128-131.

19. Baratov, R., & Uzbekova, S. (2022). INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING. World scientific research journal , 4 (2), 7-11.

20. Baratov, Rashid, and Sadokat Uzbekova. "INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING." World scientific research journal 4.2 (2022): 7-11.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.