Научная статья на тему 'ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ЖИҲАТДАН ЎЗ МАВҚЕИНИ ЎЗИ БЕЛГИЛАШИ'

ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ЖИҲАТДАН ЎЗ МАВҚЕИНИ ЎЗИ БЕЛГИЛАШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
54
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўз-ўзини билиш / тушуниш / шахс / мавқе / психолог. / self-knowledge / understanding / personality / attitude / psychologist.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — A. Xalikov

Ўз-ўзини билиш ва ўз-ўзини тушуниш касбий ва шахсий жиҳатдан ўз мавқеини ўзи белгилашнинг асосий таркибий қисмлари ҳисобланади. Психолог олимларнинг таъкидлашича, атроф оламни тушунишдан, бутунлигича инсон ҳаёти мазмунидан, ўз борлиғидан, атрофдаги оламга муносабатини тушунишдан ташқарида ўз-ўзини самарали ва мос тарзда тушуниши мумкин эмас. Касбий-шахсий жиҳатдан ўқитувчининг ўз мавқеини ўзи белгилаши қуйидаги вазиятларни ўз ичига қамраб оладиган жараён сифатида майдонга чиқади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SELF-DETERMINATION OF THE PROFESSIONAL POSITION OF A TEACHER

Self-knowledge and self-understanding are key components of professional and personal self-determination. Psychologists say that it is impossible to effectively and adequately understand oneself without understanding the world around, the meaning of human life as a whole, understanding one's existence, one's attitude to the world around. From a professional and personal point of view, self-determination of a teacher's position appears as a process that includes the following situations.

Текст научной работы на тему «ЎҚИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ЖИҲАТДАН ЎЗ МАВҚЕИНИ ЎЗИ БЕЛГИЛАШИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЦИТУВЧИНИНГ КАСБИЙ ЖЩАТДАН УЗ МАВЦЕИНИ УЗИ БЕЛГИЛАШИ

Халиков Аъзам Абдусаломович

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети профессори, педагогика

фанлари доктори https://doi.org/10.5281/zenodo.7454675

Аннотация. Уз-узини билиш ва уз-узини тушуниш касбий ва шахсий жщатдан уз мавцеини узи белгилашнинг асосий таркибий цисмлари уисобланади. Психолог олимларнинг таъкидлашича, атроф оламни тушунишдан, бутунлигича инсон уаёти мазмунидан, уз борлигидан, атрофдаги оламга муносабатини тушунишдан ташцарида уз-узини самарали ва мос тарзда тушуниши мумкин эмас. Касбий -шахсий жщатдан уцитувчининг уз мавцеини узи белгилаши цуйидаги вазиятларни уз ичига цамраб оладиган жараён сифатида майдонга чицади.

Калит сузлар: уз-узини билиш, тушуниш, шахс, мавце, психолог.

САМООПРЕДЕЛЕНИЕ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ПОЗИЦИИ УЧИТЕЛЯ

Аннотация. Самопознание и самопонимание являются ключевыми составляющими профессионального и личностного самоопределения. Психологи утверждают, что невозможно эффективно и адекватно понять себя без понимания окружающего мира, смысла жизни человека в целом, понимания своего существования, своего отношения к окружающему миру. С профессионально -личностной точки зрения самоопределение позиции педагога предстает как процесс, включающий следующие ситуации.

Ключевые слова: самопознание, понимание, личность, позиция, психолог. SELF-DETERMINATION OF THE PROFESSIONAL POSITION OF A TEACHER

Abstract. Self-knowledge and self-understanding are key components of professional and personal self-determination. Psychologists say that it is impossible to effectively and adequately understand oneself without understanding the world around, the meaning of human life as a whole, understanding one's existence, one's attitude to the world around. From a professional and personal point of view, self-determination of a teacher's position appears as a process that includes the following situations.

Keywords: self-knowledge, understanding, personality, attitude, psychologist.

Уз-узини билиш ва уз-узини тушуниш касбий ва шахсий жихдтдан уз мавцеини узи белгилашнинг асосий таркибий цисмлари х,исобланади. Аксарият психологик тадцицотларда "уз-узини билиш " ва "уз-узини тушуниш " тушунчалари тенглаштирилади ва узаро маънодош сузлар деб царалади. Шу билан бирга, уз -узини билишни узи хдцида маълумотлар йигиш, дастлабки ахборотларни туплаш жараёни сифатида уз -узини англашнинг алох,ида шакли, шу ахборотларни тушуниб етиш ва уни талцин цилиш жараёни сифатидаги уз-узини тушунишдан фарцлаш лозим. Психолог олимларнинг таъкидлашича, атроф оламни тушунишдан, бутунлигича инсон хдёти мазмунидан, уз борлигидан, атрофдаги оламга муносабатини тушунишдан ташцарида уз -узини самарали ва мос тарзда тушуниши мумкин эмас. Айнан ташци оламда ниманидир тушуна туриб, инсон уз цобигига кириб боради ва уз цобиги устидан кутарила олади.

Касбий-шахсий жихдтдан уцитувчининг уз мавцеини узи белгилаши цуйидаги вазиятларни уз ичига цамраб оладиган жараён сифатида майдонга чицади:

2328

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

♦♦ укитувчи томонидан уз-узини билиш, уз-узини тушуниш натижаларини билиш ва тушуниш натижалари - узининг имкониятлари, шаклланган кадриятлар ва максадлар, карашлар ва тасаввурлар тизими билан киёсланиши;

♦♦танловни амалга ошириш ва шу асосда узининг укитувчи сифатидаги тасаввурлари: узининг касбий максадлари, кадриятлари, имкониятлари, келажаги, касбий-шахсий жихдтдан усиши ва такомиллашиши мажмуаси булмиш "Мен" -концепциясини куриши.

"Х,ар кандай уз мавкеини узи белгилаш, бир томондан, узининг тимсолини, долзарб эх,тиёжлар тизимини, максадларини, интилишларини, узига хос фазилатларини, бошка томондан - вазият ёки уз "Мен"и намоён буладиган, мавкеи белгиланаётган талаб килинган вазиятларни, ва них,оят учинчи томондан - биринчини иккинчига ёки иккинчини биринчига киёслаб, улардан бирини белгиловчи сифатида кайд килиб куйишни уз ичига олади".

Уз-узини ривожлантириш — шахс ташки таъсирларнинг эмас, уз хдракатларининг натижаси сифатидаги фаол, изчил ижобий сифат жихдтидан узгариш жараёнидир. Уз-узини ривожлантириш шахснинг узида бор булган, инсонга табиат томонидан берилган психик ва шахсий хусусиятларини, масалан, иктидор, хотира, тафаккур, диккат, туйгулар сохдси, умумий ва касбий кобилиятлар ва янгиликка интилиш куртакларини узгартиришга йуналтирилган фаолияти деб х,ам каралиши мумкин.

Уз-узини мукаммаллаштириш (кайсидир маънода уз-узини тарбиялаш даражаси билан бир хилдир) - бу инсоннинг узида янги фазилатларни, хусусиятларни, куникма ва малакаларни шакллантириш ва мавжуд булганларини эса кучайтиришига, шунингдек, камчиликларни тугрилашга йуналтирилган фаолиятдир. "Уз -узини мукаммаллаштириш" тушунчаси инсонпарварлик маъносини х,ам акс эттиради, чунки инсоннинг узига таъсир килишни назарда тутадиган уз-узини тарбиялашдан фаркли уларок, узидаги энг яхши фазилатларга суянишни, ижобий х,ислатларини кенгайтиришни ва узининг касбий чуккиси томон хдракатланишини ва них,оят акме (грекча acme - гуллаб-яшнаш, чукки) га эришишни ифодалайди.

Кейинги ун йилликларда самарали ривожланаётган акмеология фани (О.С.Анисимов, А.А.Бодалев, А.А.Деркач, Н.В.Кузьмина, А.А.Реан ва бошкалар) укитувчининг уз-узини ривожлантириши ва уз-узини мукаммаллаштиришини уз хдёти ва касбий фаолиятидаги майорат чуккисига, шахсий ва касбий етукликка эришиш ва уз ижодий потенциалини сарфлай олиш кобилиятига эга булган тулаконли субъект булиб етишишдаги асосий шартлардан бири сифатида карайди.

Укитувчининг шахс сифатидаги ва касбий жихдтдан усишига олиб келадиган жараённинг таркибий кисмларидан яна бири мустацил тарзда уз билимини ошириб боришидир. Анъаналарга кура мустакил тарзда билимни ошириш мустакил шугулланиш йули билан касбий йуналиш такозо киладиган билимларга эга булиш, яъни мустакил таълим олишдир. Бунинг бошкача талкини уни узини маърифатли килиш, маданиятга мустакил жалб килиш оркали амалга ошириладиган уз -узини яратиш, уз-узини куриш жараёни сифатида тушунилади. Демак, мустакил тарзда билимни оширишни оддий тарзда ахборот йигиш билан тенглаштириб булмайди. "Билимли булиш - бошкаларни, узини, хдёт мазмунини, умрини, маданий ва маънавий олами олдидаги уз масъулиятини

2329

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

тушуниш демакдир. Шундай экан, ривожланаётган инсон учун маданият х,ам бевосита мавжудлик шакли (хдёт, энергия, мулокот), х,ам уз мавкеини узи белгилаш учун, онгли тарзда узини яратиш учун асосдир".

XX аср бошларида яшаб ижод килган рус файласуф олими В.В.Розанов онгни, хотирани огирлаштирадиган купгина кераксиз маълумотлар олишга мулжалланган мустакил билим олишга карши чиккан, унинг максадини у инсоннинг маънан ривожланишида, эркин ва онгли х,олатга кутаришда курган. "Онглилик - бу оламнинг турли хил товланишига эркин назар ташлашдан, биттасидан иккинчисига утаётиб нимани колдириш ва нимани кидираётганлиги хдкида узига х,исобот беришдан иборат булмоги лозим ва унинг биринчи боскичи уз шахсий оламига чумиш, бу оламни жонли тарзда х,ис килиш ва ёркин тушунишдир".

Уз мавкеини узи белгилаш, уз-узини ривожлантириш, уз-узини мукаммал касбий чуккига етказиш ва мустакил билим олиш, асосий максади укитувчининг шахс сифатида ва касбий усишини таъминлаш булган жараёнлардир. Шахс сифатида ва касбий усиш нима дегани? Мазкур тушунчалар мох,иятини оддийгина тушуниш шахс сифатидаги усишни инсоннинг ижтимоий мавкеининг узгариши сифатида, касбий усишни эса инсоннинг амал буйлаб усиши сифатида карашга интилиш окибатида юз берган. Психологлар инсоннинг шахс сифатида шаклланиши замирида ётган ва касбий жихдтдан шаклланишининг асосий йуналишини белгилайдиган иккита жараённи ажратишади. Булар персонализация ва персонификациялардир.

Персонализация жараёни - тадкикотчи олим А.Б.Орлов таъкидлаганидек, инсоннинг узини оламга, бошка одамларга кучли таъсир этиши ёки "х,укмронлик"ка эга булиш иштиёкига интилаётган "шахс" га айланишидир. Мазкур жараён унинг "обрули", "референт" ёки "жалб килувчи" булишга интилиши билан боглик ва купинча инсоннинг узига хос булишга эмас, балки олдиндан берилган ижтимоий ролга мос булишга интилишига олиб келади. Шундай килиб, персонализациянинг асосида инсоннинг узи учун ахдмиятли булган ролга уз-узини тенглаштириш гавдаланади. Персонификация жараёни эса аксинча, узлигини йукотмасликка интилишда намоён булади, инсоннинг узига нисбатан эх,тиёж сезадиган лах,заларни купайтиришига олиб боради. Муваффакиятли утаётган персонификация жараёни инсоннинг ижобийлик даражасини оширади ва шахс персонализациясига караганда анча яхлитрок, киришимлирок жараён сифатида намоён булади. У инсонга узини муайян касбий ролга тула тенглаштиришдан саклайди, унинг оламга булган муносабатини индивиднинг асл мох,ияти, ички "Мен"и нуктаи назаридан намоён буладиган ички мотивлари ва маиший кадриятлари белгилайди. Персонализация укитувчининг уз касбий фаолиятида дуч келадиган х,ар кандай зиддиятли вазиятларда х,ам тушкунликка тушмасдан, яхши кайфият билан уз педагогик фаолиятини бошкаришни таъминлайди.

Маълумки, персонализация жараёнининг персонификация жараёнидан устунлиги энг аввало инсоннинг хдётдаги бош максади сифатидаги олий мавкега, жамиятда уз урнига эга булишга интилишида намоён булади. Модомики, укитувчи муайян мавкега эришиш энг аввало касбий рол билан боглик булгани учун, айнан шу рол инсоннинг атрофдагиларга ва уз-узига, уз хдётидаги асосий йуналишларга, касбий фаолиятига булган муносабатини белгилайди.

2330

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Шак-шубхасиз, уцитувчининг касбий усиш курсаткичларидан бири сифатидаги мавцеининг ортиши ва обру-эътиборга эга булишининг ахамиятини ва ролини инкор цилиб булмайди. Психолог олим Е.А.Климовнинг фикрига кура, "бу узаро богланган, аммо турли даражадаги: гностик (онгни ва уз-узини англашни цайта цуриш шаклида) ва амалий (ижтимоий мавценинг, инсоннинг инсонлараро муносабатлар тизимидаги реал узгаришлар шаклидаги) жараёндир". Бунда иккинчи даража биринчи даражанинг мантиций давоми сифатида майдонга чициши лозим.

Уцитувчининг касбий-шахсий жихатдан уз мавцеини узи белгилашдаги хар цандай харакатга мос келадиган ушбу мантиц мазкур жараён билан мустацил шугулланадиган уцитувчи фаолиятининг ички мазмунини белгилаб беради. Бу мантиц цуйидаги босцичлардан иборат:

1) уз шахсий хаётидаги мацсадни ва бурчни, узининг инсоний ва касбий цизицишини хаёт мазмуни хацидаги етакчи фалсафий концепцияларни тушуниб олиш асосида англаши;

2) уз "Мен"ини (миссий, интеллектуал, ижтимоий ва маънавий) педагогик фаолият доирасида билиш ва англаши;

3) уцитувчи шахси моделини (профессиограммасини) яратиш асосида унинг касбий фаолиятига ва шахсига цуйиладиган талабларни белгилаш;

4) мазкур модел асосида узининг касбий имкониятларини билан эхтиёжларини боглаши;

5) касбий ва шахсий жихатдан уз-узини мукаммаллаштириш дастурини ишлаб чициши;

6) касбий ва шахсий жихатдан уцитувчининг уз-узини ривожлантириб бориш хамда мукаммаллаштириш усулларини эгаллаши;

7) урганилаётган фанларнинг касбий ва шахсий жихдтдан уцитувчининг усиши ва шаклланишидаги ахамиятини аницлаш.

REFERENCES

1. Знаков В. В. Понимание как проблема психологии человеческого бытия // Психологический журнал. — 2000. — № 2. - С. 7 - 16.

2. Анисимов О. С., Глазачев С. Н. Педагогические технологии в экологическом образовании: проблемы и подходы // Экологическое образование: концепции и технологии: Сб. науч. труд. - Волгоград, 1996. - С. 92 - 108.

3. Розин В.М. Обучение, образование, культура // Вестник высшей школы. — 1987. — № 2.-С. 4.

4. Розанов В. В. Сумерки просвещения. — М., 1990. — С. 42.

5. Орлов А. Б. Психология личности и сущности человека: Парадигмы, проекции, практики: Учеб. пособие. - М., 2002. - С. 58 - 60.

6. Климов Е.А. Психолого-педагогические проблемы профессионального консультирования. - М., 1983. - С. 62 - 63.

2331

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.