Научная статья на тему 'История термезского речного порта'

История термезского речного порта Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
85
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
переправа Паттакесар / речной порт / пристань / Амударьинская флотилия / Среднеазиатское управление пароходства / речной порт Термеза. / crossing Pattakesar / river port / pier / Amu Darya flotilla / Central Asian shipping company / river port of Termez.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Улмас Джураева

Данная статья посвящена истории развития Термезского речного порта, основным направлением которой является анализ деятельности нынешнего Термезского речного порта, построенного в 20–50-х годах ХХ века, и его роли в жизни населения, страны на основе исторических источников. При этом предоставлена информация о деятельности речного порта, его расширении за счет ежегодной модернизации, социальном статусе служащих и рабочих порта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

History of termez river port

This article is devoted to the history of the development of the Termez river port, the main focus of which is the analysis of the activities of the current Termez river port, built in the 20–50s of the twentieth century, and its role in the life of the population, the country based on historical sources. At the same time, information was provided on the activities of the river port, its expansion due to annual modernization, the social status of employees and workers of the port.

Текст научной работы на тему «История термезского речного порта»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

History of termez river port Ulmas DZHURAEVA1

Termez State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

crossing Pattakesar,

river port,

pier,

Amu Darya flotilla, Central Asian shipping company,

river port of Termez.

This article is devoted to the history of the development of the Termez river port, the main focus of which is the analysis of the activities of the current Termez river port, built in the 20-50s of the twentieth century, and its role in the life of the population, the country based on historical sources. At the same time, information was provided on the activities of the river port, its expansion due to annual modernization, the social status of employees and workers of the port.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

TepM^ дapë поpти тapиxи

Калит сузлар:

Паттакесар кечуви, дарё порти, пристан,

Амударё флотилияси, Урта Осиё кемачилик (пароходчилик) бошк;армаси, Термиз дарё порти.

АННОТАЦИЯ

Ушбу MaK^a TepM^ дapë бaндapгоx,ининг pивожлaниш тapиxи x,aK^a булиб, мaк;олaдa acоcий эътибоp XX acpнинг 2Q-5Q йиллapидa бapпо этилен aйнaн x,озиpги TepM^ дapë поpти, унинг мaмлaкaт x,aëтидa тутган ypни тapиxий мaнбaлap acоcидa тaxfлил килинган. Шу билaн биpгaликдa дapë поpти фaолияти, унинг йилмa-йил модepнизaция килиниши caбaб кeнгaйиб боpиши, поpт xизмaтчилapи вa ишчилapининг ижтимоий ax,воли тyFpиcидaги мaълумот-лap x,aM ëpитилгaн.

1 Termez State University. Termez, Uzbekistan. E-mail: ulmas@tersu.uz.

История термезского речного порта

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

переправа Паттакесар, речной порт, пристань,

Амударьинская флотилия, Среднеазиатское управление пароходства, речной порт Термеза.

Данная статья посвящена истории развития Термезского речного порта, основным направлением которой является анализ деятельности нынешнего Термезского речного порта, построенного в 20-50-х годах ХХ века, и его роли в жизни населения, страны на основе исторических источников. При этом предоставлена информация о деятельности речного порта, его расширении за счет ежегодной модернизации, социальном статусе служащих и рабочих порта.

КИРИШ ВА ДОЛЗАРБЛИГИ

Сув транспортида табиий сув йуллари, бандаргохлар - порт ва пристанлардан фойдаланилади. Шунинг учун сув йулининг йуналиши купинча зарурий йуналишларга тутри келавермайди. Унга ёцилти куп сарфланмайди ва катта хажмли юкларни хам ташийверади. Марказий Осиё транспорт тизимида сув транспорти хам узига хос ахамиятга эга. Мамлакатимизда сув транспорти асосан Амударё, цисман Сирдарё кемачилигидан иборатдир. Бу сув транспортида мамлакатимизда ягона булган Термиз дарё портинингурни мухим саналади. Ушбу мацолада мамлакатимиздаги Термиз бандаргохининг цадимдан ривожланиш тарихи, Термизга Амударё флотиясининг кириб келиши ва унинг негизида кейинчалик шаклланган кемачилик бошцармалари хамда Термиз дарё юк портитарихини илмий тахлил цилишни лозим топдик.

МЕТОДЛАР ВА УРГАНИЛИШ ДАРАЖАСИ

Мацолада умумий цабул цилинган методлар - хронологик кетма-кетлик, тарихий-тахлил, циёсий-мантиций тахлилтамойиллари асосида амалга оширилди. Унда цисцача Амударё сув йулидаги Термиз дарё портининг шаклланиш тарихи хусусида суз юритилади. Ушбумавзуга оид маълумотларни С. Турсунов, Э. Кобилов, Х. Хидиров, Ш. Алламуратовларнинг бир цатор китоб, монография ва мацолаларида, шунингдек, архив хужжатлари материалларида учратамиз.

ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ

Юк ва йуловчиларни манзилга етказишда дарё транспортидан фойдаланиш цадимдан маълум. Энг цадимги даврлардан Месопотамия, Миср, Юнонистон, Хитой ва Яцин Шарцда эшкакли ва хатто, елканли кемалар ишлатилган. Хусусан, Марказий Осиёда Амударё ва Сирдарё дарёлари буйлаб хам цадимдан кемачилик ва у орцали сув йулларидан фойдаланиш тарацций этган [1, 2]. Марказий Осиёда цадимги даврдан то бугунги кунгача савдо-алоца тизимида сув йуллари катта ахамиятга эгадир. Минтацанинг ички ва ташци алоцаларида мухим урин тутган Амударё сув йули, авваламбор, дарёларда кечувлар ва бандаргохларнинг пайдо булиши эволюцион тарзда ривожланиб келган.

Жумладан, Термиз бандаргохининг шаклланиши антик даврлардан бошланиб, хозирги кунга цадар ундан фойдаланиб келинмоцда. Х,озирги кунда Термиз дарё порти Амударёнинг юцори оцимидиги Термиз шахрида, Сурхондарё

дарёсининг Амударёга цуйилиш жойининг унг циргогида (аввалги Паттакесар) жойлашган [3. Б. 389]. Бандаргох жойлашган Паттакесар кечуви Бухоро амирлигининг Шарц давлатлари билан Амударё сув йули орцали олиб борган савдо алоцаларида мухим уринга эга эди. Ушбу Паттакесар кечуви - Термизнинг Амударё циргогига туташган, Бухоро амирлигининг Афгонистон билан чегара чизигидаги савдо-ицтисодий жихатдан цулай булган стратегик худуд булиб, биринчидан, Паттакесар Самарцанддан Цобул ва Хиндистонга борадиган асосий савдо йулидаги мухим кечув жойи; иккинчидан, Паттакесар нафацат асосий савдо маркази, балки Россия империясининг Бухоро амирлигидаги Афгонистон билан чегара чизигидаги мухим харбий - стратегик манзили булган [4, 5].

Шунинг учун хам Россия империяси узининг буюк стратегик мацсадларини амалга ошириш,Урта Осиёнинг ички худудларига кириб бориш,Афгонистон ва Хиндистон бозорини забт этиш, цуруцлик йуллари билан бир цаторда сув йуллари ва ундаги кечувлар хамда бандаргохларга алохида эътибор царатишган. Сабаби Россиядан келтирилган товарларнинг бир цисми дарё орцали Термиз (Паттакесар)дан Афгонистонга етказилган [6].

Россия империяси Бухоро амирлиги устидан уз протекторатини урнатгандан сунгАмударёда уз манфаатлари устунлигини таъминлаш чораларини курди. Айницса, Россия империяси билан Бухоро амирлиги уртасида 1873 йил 28 сентябрда тузилган шартномадан кейин унга эътибор янада ортди. Маълумки, шартноманинг4-моддасида "Керак ва цулай булган Амударёнинг Бухоро циргоцларида руслар узининг пристан (тухташ жойи) ва товар омборлари цуришга хацлидир", деб ёзилган [7. С. 215-216].

Термиз, Каркидаги гарнизонларининг хаётий эхтиёжларини ва Амударёда Петро-Александровск, Термиз, Карки, Чоржуй оралигида цушин давлат хамда шахсий юклар, йуловчиларни ташиш учун 1887 йил 13 ноябрда Амударё харбий флотилияси ташкил этилган [8. С. 5; 9. Б. 67]. 1893 йил 15 январда Термиз Бухоро амири томонидан Россия подшоси ихтиёрига берилганидан сунг бу ерда харбий цисмларни жойлаштиришни бошлаб, бу ерда Россия хукумати мустахкам урнашиб олиш учун барча тадбирларни амалга ошира бошлади. Шунингдек, харбийлар билан биргаликда бу ерга савдогарлар хам келиб жойлашди ва уйлар цуриб, уз дуконларини очишди[10. С. 199-200]. Амударё флотилияси кемалари 1897 йилдан эса Термизгача хам цатнов рейслари бошлаган [11]. Шундай цилиб, янги замонавий типдаги кемачилик ва дарё бандаргохларининг ривожланишида Амударё харбий флотилиясининг урни катта булди. Харбий флотчилар чегарани цурицлаш билан бирга Хива, Бухоро, Афгонистон билан савдо цилинган юкларни ташиб келтиришда хам катта хизмат цилди.

1917 йилга келиб Урта Осиё сув хавзаларида юк ортиш цуввати 7 минг тонна булган 20 дона кема (пароход) ва 50 дона баржа мавжуд эди. Шу билан бирга Амударёда юк ортиш цуввати 24 минг тонна булган 1500 цайицлар бор эди [12]. Амударё харбий флотилияси миллийлаштирилиб,унинг базасида Алоца йули хизмати комиссари Ф.Э. Дзержинский буйруги билан 1923 йилда "Урта Осиё пароходчилиги" акционерлик жамияти ташкил цилинди. Янги Урта Осиё пароходчилик бошцармасига эски кемачилик тизимидан 9 дона буг билан юрадиган теплоход 15 дона шатакка олиб юриладиган баржалар ва 4 дона ёрдамчи кемалар мерос булиб цолган эди [13. Б. 276]. 1927 йилга келиб эса, Термиз шахрида янги

халцаро дарё порти цурилади [14. Б. 25]. Шундан кейин Термиз дарё порти учун алохида давр бошланди.

Маълумки, дарё портлари деб кемалардан юкларни ва йуловчиларни тушириш ва аксинча юклаш ва бошца иш жараёнларини бажариш учун махсус жихозланган гидротехника ва циртоц иншоотлари мажмуасига айтилади. Дарё портлари таркибига юк тушириш ва юклаш каби механизмлар ва транспорт воситалари билан жихозланган гидротехника ва циртоцдаги ишлаб-чицариш иншоотлари киради. Бу иншоотлар юкларни тушириш йуловчиларни циртоцдаги транспорт воситаларидан кемага утцазиш ёки аксинча ишларни бажариш, флотларга техник хизмат курсатиш каби вазифаларни бажаришга мулжалланган. Портларда юкларни бир кемадан иккинчисига юклаш, юкларни цабул цилиш, сацлаш ва кема цатнаш даври оралитида тарцатиш каби бошца иш жараёнлари хам бажарилади [15].

XX асрнинг 30 йиллари бошида дарё порти Термиз дарё юк порти (пароходства) деб номланди. Уша пайтларда бу ерда буксир, портфлоти булиб, унинг таркибида 22 дона баржа, 8 дона бут билан ишловчи теплоходлар бор эди. Бироц бу йилларда тажрибали команда аъзолари ва штурманлар каби кадрлар тайёрлаш етарли даражада эмас эди. Дарёда хизмат цилувчилар ва денгизчилар Тошкентда 1930 йилда очилган Денгиз техникумида тайёрланар эди. Техникум кейинчалик 1939 йилда Чоржуй шахрига кучирилди [12].

Термиз шахри пристани орцали (уша пайтда шундай номланар эди) 29 минг тонна юк, 9 минг тонна пахта, 1000 тонна металл, 4 минг тонна цемент, 22 минг тонна нефть махсулотлари, 19 минг тонна ёточ ва утин ташилди. Ушбу дарё порти 276 км масофадаги жойга хизмат курсатар эди [13. Б. 276]. Сурхондарё вилояти ташкил этилганидан кейин Термиз дарё портининг хам юк утказиш цуввати анча усди, юкларнинг турлари хам купайди. Дарё орцали талла, кумир, ёточ, туз, цемент, метал, пахта урути ва толалари, минерал утитлар, нефть махсулотлари катта хажмда ташила бошланди. Жумладан, Термиз дарё порти хизматчилари иккинчи жахон уруши йилларида янада фидокорона мехнат цилдилар. Кемачилар техника ва харбийларни ташишда, харбий юклар ва озиц-овцатлар, пахта ташишда катта хизмат курсатдилар. Урушдан кейинги йилларда собиц республикаларда пахта экилишининг купайиши натижасида кемачиларга пахта ташиш учун эхтиёж катта булди.

Натижада кемаларнинг техник ва эксплутация хизматларини ошириш учун уларни цайта ускуналаш ва таъмирлаш учун катта ишлар олиб борилди. Собиц Совет хукуматининг 1947 йилги царорига кура, кемачилар флоти яна цушимча 70 дона тилдиракли, винтли кемалар ва 75 дона денгиз, дарё монажлари билан таъминланди [13. Б. 380]. 1950 йилларда Термиз дарё порти замонавий дарё порти ташкил этиш ва тутридан-тутри темир йул ва сув транспорти орцали юкларни ташиш масаласи хам хал этилди, юк ташиш 282 минг тоннага етди. Саралашда цул мехнати куп талаб цилаётган юклар сони камайди [13. Б. 381].

1953 йилга келиб хозирги Термиз дарё порти, сув йулининг Термиз участкаси омборхоналари билан цайта цурилди [16]. Порт майдони 20,5 гектар булиб, ташци савдо юкларига мулжалланган ситими 10 минг тонна булган ёпиц ва 100 минг тонна юкка мулжалланган очиц омборларга эга [16, 17].

1960-1970 йилларда Термизда экспорт ва импорт юкларини ;айта ишлаш учун биринчи даражали механизациялашган порт ;уриб ишга туширилди. Хал;аро юк ташиш ишлари Термиз дарё порти ор;али амалга оширила бошланди. Термиз дарё порти ва Афгонистон порти хизматчилари уртасида дустлик ва узаро ёрдам асосида 1960 йил ишчан муносабатлар урнатилди. 1970 йилда Термиз дарё порти ва Афгонистон томони билан икки томонлама мажбурият ха;ида битим имзоланди. 1960 йилда узаро дустлик ва ёрдам асосида Афгонистоннинг Шерхон порти соби; совет иттифо;и ёрдамида ;уриб битказилди [13. Б. 381]. Дарё транспортининг яратилиши ва ривожланишида Я.Н. Пачебут, Ф.В. Наянов, М.С. Назаров, А.В. Архангельский, Б.П. Суваров, Д.А. Очилов, С.В. Осипенко, В.В. Галомтконов, Г.Г. Худомясов, М.Я. Гообришль, И.С. Введенский, Н.М. Бен, А.С. Пушенцов ва бош;а дарё флотининг ташкилотчилари катта хизмат ва куч сарфладилар [13. Б. 381].

Дарё портида махаллий миллат вакилларидан: кадрлар буйича кемачилик хизмати бошлиги уринбосари А.С. Алланазаров, кемачилик бош мухандиси А.С. Бердиёров, пристан бошли;лари Б. Носикбоев, Б.Н. Цличев, К.Д. Казаковлар, завод директорлари Н.В. Бозоровларнинг хизматлари катта эди [18].

Термиз дарё портида 1970 йилларда мехнат унумдорлиги анча ошди. Термиз дарё портида пахта импортини дарё кемаларидан жойидан-жойига кучириш ва 300 тонналик юк баржаларига ортиш учун турт сутка ва;т кетар эди. Термиз дарё портида 5 тонналик "Ганц" маркали юк кранларидан фойдаланиб, хорижга юбориладиган юклар ;ис;а муддатларда темир йул вагонларига юклаш йулга куйилди. Термиз дарёлари вагонларга юкларни жойлашга вагон ичкарисига "4004" маркали электр юк ортгичидан фойдаланишни таклиф этдилар. Бу эса ишчилар сонини икки мартага ;ис;артириш ва юкларни вагонга юклаш муддатини эса ;ис;артирди. Натижада хар йили 5 минг сум пул тежалади. Термиз дарёчилари услуби бош;а портларда хам куллана бошлади [13. Б. 381]. Термиз дарё порти 1980 йилда махаллий шароитидан келиб чи;;ан холда дарё портини узлуксиз ишлаб режа жадвални тузиш тугрисида кулланма ишлаб чи;ди [19].

Термиз дарё порти ходимлари бош;а транспорт ташкилотлари билан хамкорликда иш услубини янада тара;;ий эттириш ва ривожлантириш борасида хам фаол изланишлар олиб бордилар. 1970 йилларнинг охири 1980 йилларни бошларида Термиз дарё порти транспортчилари Ленинград дарё порти транспортчиларининг тажрибаларини урганиб, амалиётда куллай бошладилар. Термиз дарё порти билан таш;и транспорт иттифо;и ("союзвнештранс") уртасида комплекс мусоба;а йулга куйилди. 1978 йилда порт диспетчерлиги хизмати ва темир йул станцияси уртасида телефон ало;аси урнатилди [20] ва муваффа;иятли ишлаш учун диспетчерлик хизмат маркази ташкил килинди.

Термиз дарё порти маданият уйи ходимлари ва бош;а маданий муассасалалар дарё порти уртасида оммавий, сиёсий, маданий о;артув ишларини ташкил этишда муносиб хисса кушдилар. Термиз дарё порти уз навбатида шифохона, поликлиника, ишчилар таъминоти савдо корхонаси, мактаб ва болалар богчасига эгабулган. Термиз дарё портида уй-жойдан фойдаланиш ва таъмирлаш булими булиб, дарё порти ходимларининг уй-жой шароитларини яхшилашга хизмат килади.

ХУЛОСА

Шундай ;илиб, Термиз дарё порти ор;али соби; совет иттифо;и Республика-лари узаро ва Афгонистон билан и;тисодий муносабатлари анча кучайди. Ички ва таш;и савдонинг ривожланишига уз х,иссасини ;ушди. Хатто, махаллий хомашёларни ташиш, юк алмашинувни замонавий ташкил этиш усулларининг жорий этилишига имкон яратди.

Термиз дарё портининг ташкил этилишидан яна бир ма;сад, соби; Иттифо;нинг Марказий Осиёга ва жанубга - Афгонистонга нисбатан стратегик харакати хамда мав;еини кучайтириш булган. Марказий Осиё Республикалари ва соби; Иттифо;нинг Шар; мамлакатлари билан савдо-соти; ишлари дарё бандаргохлари ор;али тартибга солинди, о;ибатда Амударё ор;али савдо-соти; ишлари устидансоби; Иттифо;нинг бутун назорати урнатилди. Шунингдек, Термиз дарё порти жанубий худудлардаги хомашё махсулотларини тезро; темир йул тармо;ларига етказиб, ташиб кетиш билан хам шугулланарди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Мавлонов У. Марказий Осиёнинг ;адимги йуллари: шаклланиши ва ривожланиш бос;ичлари. - Тошкент, Akademiya, 2008.

2. Алламуратов Ш. А. История амударьинского судостроения // Бюллетень науки и практики. - 2020. - Т. 6. - № 10.

3. Узбекистон миллий энциклопедияси. 8 жилд. - Тошкент, "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2004.

4. Allamuratov S.A. The role of the Amudarya waterway and the Surkhan oasis crossings in trade relations of the Emirate of Bukhara. Actual problems of modern science, education and training. Vol. 5, Issue 1 // October. (in English). - 2020.

5. Алламуратов Ш.А. Бухоро амирлигинг амударё сув йули ва кечувлари ор;али савдо муносабатлари // Взгляд в прошлое. - 2021. - Т. 4. - №. 4.

6. Кабулов Э.А. Место долины Сурхан в торговых сношениях России с восточными странами // Universum: общественные науки. - 2015. - №. 1-2 (12).

7. Логофет Д.Н. Страна безправия. (Бухарское ханство и его современное состояние) - СПб., В. Березовский, 1909.

8. Третеский В.Г. Аму-Дарья и её флотилия. - Чарджуй, тип. Х.М. Баранова, 1906.

9. Allamuratov S.A. The role of the amudarya fleet in the economic life of the emirate of Bukhara at the end of the 19th century-the beginning of the 20th century // Утмишга назар журнали. - 2019. - Т. 21. - №. 2.

10. Логофет Д.Н. На границах Средней Азии: русско-афганская граница. Путевые очерки в 3 книгах. Книга 2. - СПб., В. Березовский, 1909.

11. Уз МА, И-1396 - жамгарма, 2 - руйхат, 515 - иш, 89 - вара;.

12. Daryo transporti / Vikipediya, ochiq ensiklopediya // URL: https: //uz.wikipedia.org/wiki/Daryo_transporti

13. Турсунов С., Цобилов Э., Муртазоев Б. ва бош;. Сурхондарё тарихи. -Тошкент, Шар;, 2004.

14. Турсунов С., Кичкилов Х,. Термиз йилномаси. - Тошкент, Шар;, 2001.

15. Бакиев М., Кириллова Е., Янгиев А. ва бош;. Сув йуллари ва портлар. -Тошкент, 2007.

16. Термиз дарё порти// URL: https://uz.wikipedia.org/wiki/Termiz_daryo_porti.

17. Termiz daryo porti// URL: https://qomus.info/oz/encyclopedia/t/termiz-daryo-porti/.

18. Сурхондарё вилоят давлат архиви, 420 - жамгарма, 1 - руйхат, 141 - иш, 264-266 - вара;лар.

19. Термезский речной порт/ Википедия, открытая энциклопедия //URL: https: //ru.wikipedia.org/wiki/Термезский_речной_порт.

20. Сурхондарё вилоят давлат архиви, 28 - жамгарма, 1 - руйхат, 8 - иш, 4-6 - вара;лар.

21. Алламуратов Ш., Джураева У. XIX аср охири - XX аср бошларида шар;ий Бухоро бекликларида савдо-соти; ва хунармандчилик муносабатлари // Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 3/S. - С. 105-110.

22. Маллаев Н.Р. Международно-правовое регулирование трансграничных водных ресурсов государств Центральной Азии // Бюллетень науки и практики. -2021. - Т. 7. - №5. - С. 391-401.

23. Ashurovich A.S. Craft and trade relations in eastern beks of the bukhara emirate // Academicia: an international multidisciplinary research journal. - 2021. - Т. 11. - №. 2.

- С. 1376-1380.

24. Алламуратов Ш., Джураева У. Ремесленные и торговые отношения в бекствах восточной Бухары в конце XIX-начале XX вв // Общество и инновации. -2021. - Т. 2. - №. 3/S. - С. 105-110.

25. Jumaeva S. Political and cultural life during the reign of Khivakhan Muhammad Rahimkhan I / / Теория и практика современной науки. - 2020. - №. 8. - С. 11-16.

26. Турсунов Н.Н., Алламуратов Ш.А. Развитие торговых отношений и ремесел в бекствах Восточной Бухары // Бюллетень науки и практики. - 2021. - Т. 7. - №. 3.

- С. 348-353.

27. Mallaev N.R. International legal framework for the regulation of transboundary water resources in central asia // Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL). - 2021. - Т. 2. - №. 05. - С. 198-208.

28. Allamuratov S.A., Dzhuraeva U.C. Irrigation and reclamation works in the surkhan oasis // Emergent: Journal of Educational Discoveries and Lifelong Learning (EJEDL). - 2021. - Т. 2. - №. 05. - С. 88-95.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.