Научная статья на тему 'БУХОРО ХАЛҚ СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА ҚУРУҚЛИК ВА ҲАВО ТРАНСПОРТИ: ЕЧИМ ВА МУАММОЛАР'

БУХОРО ХАЛҚ СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА ҚУРУҚЛИК ВА ҲАВО ТРАНСПОРТИ: ЕЧИМ ВА МУАММОЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
44
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Фойтун / от / станция / чақирим / йўл / Добралёт / юк ташиш / ҳаво йўли / самолёт / курьер / мундир / винтовка / Добрафлот / ходим. / Foytun / horse / station / Mile / Road / Dobralyot / cargo / airway / plane / Courier / mundir / vintovka / Dobraflot / employee.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шодмон Ҳайитов, Жўрабек Мажидов

Ушбу мақолада Бухоро Халқ Совет Респубиликаси йилларида ички транспорт йўлларининг тармоқ ва йўналишлари ҳамда ҳаво транспорти қатновини йўлга қўйиш масалалари ҳақида фикр-мулоҳазалар билдирилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LAND AND AIR TRANSPORT IN BUKHARA PEOPLE'S SOVIET REPUBLIC: SOLUTIONS AND PROBLEMS

In this article, comments will be made on the networks and directions of internal transport routes and the issues of air travel during the years of the people's Soviet Respublika in Bukhara.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ХАЛҚ СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА ҚУРУҚЛИК ВА ҲАВО ТРАНСПОРТИ: ЕЧИМ ВА МУАММОЛАР»

БУХОРО ХАЛК СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИДА КУРУКЛИК ВА ХДВО ТРАНСПОРТИ: ЕЧИМ ВА МУАММОЛАР

Шодмон Х,айитов Журабек Мажидов

Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Бухоро Халк Совет Респубиликаси йилларида ички транспорт йулларининг тармок ва йуналишлари хамда хаво транспорти катновини йулга куйиш масалалари хакида фикр-мулохазалар билдирилади.

Калит сузлар: Фойтун, от, станция, чакирим, йул, Добралёт, юк ташиш, хаво йули, самолёт, курьер, мундир, винтовка, Добрафлот, ходим.

LAND AND AIR TRANSPORT IN BUKHARA PEOPLE'S SOVIET REPUBLIC:

SOLUTIONS AND PROBLEMS

Shodmon Haitov Jurabek Majidov

Bukhara State University

ABSTRACT

In this article, comments will be made on the networks and directions of internal transport routes and the issues of air travel during the years of the people's Soviet Respublika in Bukhara.

Keywords: Foytun, horse, station, Mile, Road, Dobralyot, cargo, airway, plane, Courier, mundir, vintovka, Dobraflot, employee.

КИРИШ

БХСР хукумати йилларида энг мухим муаммолардан бири ички транспорт йуллари муаммоси булган. Республиканинг шахар ва туманларини узаро боглайдиган йуллар тош ёткизилмаган, кумлок ва тупрокли булиб, уларда транспорт воситаларининг харакатланиши ва белгиланган манзилга етиб бориши анча кийинчиликларни тугдирар эди. Автомобиль саноати тараккий килмаган бир пайтда, асосий транспорт воситалари от, хачир, туялар булиб, юк ва одам ташишда аробадан кенг фойдаланилган Шу сабабли ишчи хайвони ва транспорт воситаси сифатида фойдаланилган ушбу хайвонларнинг хамда ароба нархи баланд булган 1921 йилнинг охири - 1922 йил бошларида БХСР бозорларида 1 та эшак - 22 минг рубль, 1та туя - 50 минг рублдан 125 минг рублгача, 1 та от - 120125 минг рубль (150минг рублгача), хачир кам сонли булганлиги учун бунданда юкори бахоларда бахоланган[1]. Бирок хачирларни харакатдан тухтатиш

KHHHHnnrH Ty^afinu ynapgaH TpaHcnopT cu^arnga Kyn ^ofiganaHunMaraH. ApoSa Sapnaga öyK эgн. ffly caöaönn gexKoHnap y3 MMymnapuHu Sa^apum ynyH apoSaHu u^apara onumap, apoSaHu Sup Hena KyH u^apara onum 40 MuHr pyönt TypraH[2].

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

EXCPga buhoat Ba TyMaHnapHu Sofhobhu ot cтaнцнa (KOHHaa cтaнцнa)пap öynraH. PecnyönHKa Hhkh umnap HO3Hpnuru xy3ypuga "AnoKa Ba TpaHcnopT SomKapMacu" ugopacu TamKun этнпн6, ymöy Myaccaca opKanu TpaHcnopT Ba TpaHcnopT fiynnapu, ot cтaнцнaпapн SomKapunraH. ApxHB MaHÖanapu MatnyMoTura, EXCP xygyguga 1922-1923 fiunnapga ®;abMH: 24 Ta gouMHH, 4 Ta maprau HoMyHTa3aM ot cтaнцнacн, atHH 28Ta cтaнцнa MaB^yg SynraH. Ymöy ot cтaнцнflпapнrцa 309 Ta ot, 254 Ta Kyptep- ^oÖTyHHu xu3Mar KunraH[3]. ApxuB xy^^araapuga ot cтaнцнaпapннннг Maco^acu, ynapra eTuö Sopum BaKTnapu aHHK SepunraH MatnyMoTnapHH ynparguK.

^yMnagaH, Eyxopo-BoÖKeHT Maco^acu 24 na^upuM SynuS, Sy ot cтaнцнacнga 12 Ta ot SunaH 10 Ta Kyptep xu3Mar KypcaTraH. BoSKeHT-KapMaHa opanuFu 80 na^upuM, KapMaHa-HypoTa 96 na^upuM, KapMaHa-ASycoö 32 na^upuM Ba xam3o[4].

Ot cтaнцнaпapнgaн MyHTa3aM ^aonuaT wpuTuS, ynapga xu3Mar KypcaraguraH ot Ba Kynepnap cohu xaKuga Kyfiugaru ^agBan op^anu MatnyMoT onum MyMKuH[5].

T/p Ot cтaнцнaпapннннг HoMnaHumu Oraap cohu Kynepnap cohu №ox

1 KapMaHa ot cтaнцнacн 15 Ta 12 Ta

2 Kapmu ot cтaнцнacн 12 Ta 16 Ta

3 KepKu ot cтaнцнacн 10 Ta 15 Ta

4 ^op^yfi ot cтaнцнacн 12 Ta 16 Ta

5 ^ymaHSe ot cтaнцнacн 15 Ta 20 Ta

6 fflepoSog ot cтaнцнacн 12 Ta 15 Ta

7 EoficyH ot cтaнцнacн 10 Ta 14 Ta

8 Kenu$ ot cтaнцнacн 10 Ta 12 Ta

9 Fy3op ot cтaнцнacн 8 Ta 12 Ta

ro^opugaru ^agBangaH TamKapu HcnoM, ^upo^nu, fflaxpuca63, OKpaSoT, Kyp^u, ^opmuH^oH, X,acaHTOH, ^opaKyn, ^hob, 3ueBygguH, Xarnpnu, 3aHgaHu, ^aKga^a, PoMuTaH, fflo^upKoH, CynTOHoSog, nupMawr, BaFaH3u, A3u3oSog, rynucTOH, FumTu, Fu^gyBoH KaSu yHnaS TyMaH Ba KeffraapHu y3apo Sofhobhu ot cтaнцнaпapн SynuS, ynapga 6 TagaH 12 Tarana oraap, 8 TagaH 10 Tarana SynraH Kynepnap xu3Mar KypcaTraH. OofiTyHnapra KymunaguraH oraap yHKyp, COFHOM, Maxcyc TapSuanaHraH Synumu KepaK эgн, oraap ynyH eM-xamaK Macananapu Hhku umnap Ho3upuru ToMoHugaH Ha3oparra onuHraH, aöpuM nafiraapga oraap opanuK cтaнцнaпapga xonarnra KapaS aHrunapura arnMamrapuS TypunraH.

Фойтун хайдовчи хар бир кучер тиббий курикдан утказилиб, махсус Мундир ва харбий курол билан таьминланган. БХСР да нобаркарор сиёсий вазият, карокчи ва "босмачи" тудалари мавжудлиги хисобга олиниб, уларга "Берденка" учотар, бешотар милтиклари, "Венчестр" милтиги берилган[6].

БХСР йилларида нафакат кучерларга, колаверса, хукуматга карашли идораларда кишлок хужалик тажриба станцияларида турли корхоналарда фаолият курсатувчиларга хам харбий курол берилган. Жумаладан, Ширбудин кишлок хужалик станциясига Бухоро шахрига якин Шербудин кишлок хужалиги станциясида 10 деятина ерга экин экишган, 5 десятина ер шудгор килиб куйилган 2 десятина ер иккинчи экинга тайёрлаб куйилган.

Маьлумки, БХСРда сув тансрспорти йули айтарли даражада ривожланмаган булиб, Чоржуй оркали утадиган Амударё флотида Биринчи жахон уруши йилларида (1914-1918 йиллар) 1800 нафар флот хизматчилари фаолият юритган булса, 1922 йилларга келиб улар сони 549 кишигача кискарган. Флотда хизмат киладиган кема ва пороходлар сони хам кескин камайиб, уларда асосан таьмирчи усталар ишлашар, бундайлар учун туланадиган иш хаки бир кадар оширилган эди[7]. БХСРда 1922 йилда "Доброфлот" айгокчиликнинг махсус булими ташкил этилиб, флот транспортини йулга куйиш масаласи кун тартибига куйилганда.

БХСР Нозирлар Шуросининг 1922 йил 30 сенябрдаги мажлиси 7-ракамли карори билан Бухорода "Доброфлот" айгокчилиги ташкилотининг махсус булими очилди[8].

Карки шахрида "Доброфлот" айгокчилиги ташкилоти тузилиб, унинг рахбарияти таркибига 4 киши киритилган. Архив манбаларидан бирида: "Доброфлот" айгокчилиги рахбариятига 900 танга, иш бошкарувчи ва унинг уринбосарига 100 тангадан, экспедиторга-30 танга хисобида; 1130 танга ойлик маош туланиши хакида маьлумот берилган [9]. Бирок ушбу булим уз фаолиятини йулга куйишга улгурмасидан БХСР хукумати тугатилиб, бу борада режалаштирилган лойихалар когозда колиб кетди.

БХСР хукумати рахбари Файзулла Хужаев (1896-1938) 1923 йилнинг бахорида Москвада булиб, Республикада хаво флоти-самолётлар катновини йулга куйиш хакида музокаралар олиб борди. Уша пайтда Англия, Франция, Германия каби мамлакатларда ишлаб чикарилган самолётлар 100-150 кишини олиб, 5000 чакиримгача, соатига 120-140 км масофага уча оларди. Бухоро шахрини Душанбе, Хива, Тошкент, Олмаота каби шахарлар билан богловчи аэропортлар куриш бошланган. БХСР, Туркманистон АССР, ХХСРга 20та самолёт олиб келинди. БХСР да 1923 йилда "Х,аво флоти дустлари жамияти"нинг булими очилди. 1923-1924-йилларда "Добролёт" Бухоро булими хаво флоти фойдасига 35 минг рубл туплади. Ахолидан 20 минг рубль хайрия пуллари териб олиниб "Добролёт"нинг Урта Осиё булимида маблаглар микдори 22200007 рубл микдорига етганди[10].

БХСР нинг матбуот органида 1923-йил 5-августдан 12-августгача булган "Хдво флотига ёрдам хафталиги" акциясига Бухоро ахолиси фаол иштирок этганлиги бир катор манбаларда акс эттирилган.

Бухоро матбуотида келтиришича, хаво флоти учун тупланган маблаглар тилла билан 235 сум 50 тийин, кумуш билан 233 сум 25 тийин, Бухоро олтин тангаси 25 дона афгони тангаси 49 дона, русларнинг 1923 йилги пули билан-318792 сум тупланган. Шунингдек Хужайижахон тумани (хозирги Гиждувон) 20 минг сум, 160 пуд галла, Когон тумани 130 минг Россия рубли, тилла билан 112 сум 50 тийин микдорида маблаг тупладилар[11].

"Добролётга" тупланган маблаглар Эски Бухоро, Янги Бухоро (Когон), Термиз, Душанбе, Кулоб, Карши шахариларда самолётлар кунадиган аэропортлар куриш учун сарфланиши мулжалланди. Самолётлар катновини йулга куйиш катта харажатни талаб киларди. Шу сабабли ширкат ва уюшмалардан, Халк жамоалари ва театр томошаларидан, расм ва картиналар намойишларидан, купкари (от уйини)дан тушган маблаглардан тупланган пуллар хам "Добролёт" хисобига келиб тушарди. Бирок Бухоро-Хива (450 чакирим) самолёт катновининг бир йиллик харажатлари 450 минг олтин рублга тушганлигини узиёк, бу борада иктисодий жихатдан катта маблаг талаб килинишини курсатади[12]. Манбалар маьлумотича, "Добролёт" Урта Осиё жамияти Бухоро Республикаси булими Бухоро-Афгонистон божхоналари ягона Бухоро бочхона округи килиб бирлаштирилганлиги кайд этилган [13].

ХУЛОСА

БХСР да истикболда Бухоро-Кобул (Афгонистон) хаво транспорт алокаларини урнатиш максади хам булганлиги англашилади. Хулас, 1920 йиллардаёк БХСР хукумати самолётлар катнови оркали фукаро хаво транспортини йулга куйишга дадил амалий кадамлар ташлаган эди.

REFERENCES

1. Узбекистон Миллий Архиви, Р-48-фонд, 1-руйхат, 22 йигма жилд, 149-варак

2. Узбекистон Миллий Архиви, Р-47-фонд, 1-руйхат, 22 йигма жилд, 150-варак

3. Узбекистон Миллий Архиви, Р-59-фонд, 1-руйхат, 47 йигма жилд, 116-варак

4. Узбекистон Миллий Архиви, Р-59-фонд, 1-руйхат, 97 йигма жилд, 114,115-варак

5. Узбекистон Миллий Архиви, Р-59-фонд, 1-руйхат, 97 йигма жилд, 116-варак орка томони.

6. Узбекистон Миллий Архиви, Р-48-фонд, 1-руйхат, 267 йигма жилд, 97,98-варак

7. Узбекистон Миллий Архиви, Р-48-фонд, 1-руйхат, 22 йигма жилд, 198-варак

8. Узбекистон Миллий Архиви, Р-48-фонд, 1-руйхат, 47 йигма жилд, 7-варак

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

9. ^SeKucTOH Munnun ApxuBu, P-48-^oHg, 1-pyöxaT, 47 öuFMa ^nng, 7-BapaK

10. y36eKucToH Munnun ApxuBu, P-49-^oHg, 1-pyöxaT, 15 öuFMa ^ung, 5-BapaK

11. XanuTOB ffl. EaxpugguHoB C. PaxMoHoB K. HKTucogueT, ^m^MouS cuecar MagaHufi xaeT - Eyxopo: "Eyxopo" HamupeTu. 2005. -E.34

12. y36eKucToH Munnun ApxuBu, P-49-^oHg, 1-pyöxaT, 15 öuFMa ^ung

13. y36eKucToH Munnun ApxuBu, P-49-^oHg, 1-pyöxaT, 15 öuFMa ^ung, 16-BapaK

14. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

15. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105-116.

16. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589591.

17. Ohuhob, Anumep Tynuc Vrau. "EYXOPO BODACH fflAKT.TAHHfflH^A 3APAOmOH ^APECHHHHr yPHH BA BOXA TAPHXHH rEOrPAOH^CHrA AOHP AHPHM MY.OXA3A.AP." Scientific progress 1.6 (2021): 933-938.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.