Научная статья на тему 'ИСТИФОДАИ САМАРАНОКИ ТАХТАИ ИНТЕРАКТИВӢ(ЭЛЕКТРОНӢ) ҲАМЧУН УСУЛИ ФАЪОЛИ ТАЪЛИМ (дар мисоли таълими фанни физика'

ИСТИФОДАИ САМАРАНОКИ ТАХТАИ ИНТЕРАКТИВӢ(ЭЛЕКТРОНӢ) ҲАМЧУН УСУЛИ ФАЪОЛИ ТАЪЛИМ (дар мисоли таълими фанни физика Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
16
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
компютер / озмоишгоҳ / виртуалї / моделсозї / физика / техника / барнома / интерактивӣ / тахта / фишор / график / призентатсия / computer / laboratory / virtual / simulation / physics / methodology / program / interactive / board / pressure / graph / presentation T

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Олимї Ашуралї Рамазон

Мақсади асосии мақола баррасии ҷорӣ намудани технологияҳои компютерӣ аз ҷумла истифодаи тахтаҳои интерактивӣ электронӣ дар раванди таълим дар таълими фанни физика, афзалиятҳо ва мушкилотҳои онҳо, инчунин муайян намудани вазифаҳои асосии истифодаи компютер дар дарсҳои физика мебошад. Дар вақти муайян кардани вазифаҳои асосӣ ба муносибати донишҷӯён дар таълими физика бо истифода аз компютер ва тахтаҳои интерактивӣ, диқати махсус дода мешавад.Самти асосии таълими физика ин тайёр кардани хатмкунандаи рақобатпазире мебошад, ки технологияҳои нави иттилоотиро хуб медонад ва инчунин нишон медиҳад, ки чӣ гуна ҷорӣ намудани технологияҳои компютерӣ дар раванди таълим, сифати таълим, аз худ намудани бисёр қонунҳои бунёдии физика ва истифодаи васеъи технологияи таълимро беҳтар мекунад.Дар ҷомеъаи имруза, навсозии самти маориф ниёз ба тайёр кардани омӯзгоре зиёд шудааст, ки тавонад мазмуни фаъолияти омӯзгории худро тавассути таҳия ва татбиқи дастовардҳои илм ва навовариҳои пешқадами педагогӣ навсозӣ кунад. Марҳилаи имрӯзаи амалияи педагогӣ ин гузариш аз технологияи иттилоотию фаҳмондадиҳии таълим ба фаъолияти инкишофдиҳанда яъне технологияҳои компютерии навин мебошад, ки доираи васеи сифатҳои шахсии донишҷӯёнро ташкил медиҳад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USING THE INTERACTIVE BOARD (ELECTRONIC) AS AN ACTIVE LEARNING METHOD ON THE EXAMPLE OF TEACHING PHYSICS

he main purpose of the article is to consider the introduction of computer technologies, including the use of interactive electronic boards in the process of teaching physics, their advantages and problems, and also to determine the main functions of using a computer in physics lessons. When defining the main tasks, special attention is paid to the attitude of students to teaching physics using computers and interactive whiteboards.The main direction of physical education is to prepare a competitive graduate who is fluent in new information technologies, and also shows how the introduction of computer technologies in the educational process improves the quality of education, mastery of many fundamental laws of physics, and the widespread use of educational technology. In modern society, the modernization of the direction of education has increased the need to train a teacher who is able to update the content of his pedagogical activity through the development and implementation of scientific achievements and advanced pedagogical innovations. The current stage of pedagogical practice is the transition from information and explanatory learning technologies to developmental activities, i.e. to new computer technologies that form a wide range of personal qualities of students.

Текст научной работы на тему «ИСТИФОДАИ САМАРАНОКИ ТАХТАИ ИНТЕРАКТИВӢ(ЭЛЕКТРОНӢ) ҲАМЧУН УСУЛИ ФАЪОЛИ ТАЪЛИМ (дар мисоли таълими фанни физика»

ТДУ53:004.94(076.5) 00110.51844-2077-4990-2023-3-147-158 ИСТИФОДАИ САМАРАНОКИ ТАХТАИ ИНТЕРАКТИВЙ(ЭЛЕКТРОНЙ) ХАМЧУН УСУЛИ ФАЪОЛИ ТАЪЛИМ (дар мисоли таълими фанни физика) ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНТЕРАКТИВНОЙ ДОСКИ (ЭЛЕКТРОННОЙ) КАК АКТИВНОГО МЕТОДА ОБУЧЕНИЯ (на примере физики)

ОлимйАшуралйРамазон, н.и.ф.-м., дотсенти кафедраи физикаи Донишгоци давлатии Дангара, (Тоцикистон,Дангара)

Олими Ашурали Рамазан, к.физ.-мат.наук, доцент кафедры физики Дангаринского государственного университета

(Таджикистан, Дангара)

USING THE INTERACTIVE BOARD Olimi Ashurali Ramazan, candidate of physical (ELECTRONIC) AS AN ACTIVE and mathematical sciences, associate professor LEARNING METHOD ON THE of the department of physics of Dangara state EXAMPLE OF TEACHING PHYSICS University (Tajikistan,Dangara),

E-mail: olimov_19641@mail.ru

Вожщои калида: компютер, озмоишгсщ, виртуалй, моделсозй, физика, техника, барнома, интерактивй, тахта, фишор, график, призентатсия

Максади асосии макола баррасии цорй намудани технологищои компютерй аз цумла истифодаи тахтацои интерактивй электроны дар раванди таълим дар таълими фанни физика, афзалиящо ва мушкилощои ощо, инчунин муайян намудани вазифщои асосии истифодаи компютер дар дарсцои физика мебошад. Дар вакти муайян кардани вазифщои асосй ба муносибати донишчуён дар таълими физика бо истифода аз компютер ва тахтщои интерактивй, дщати махсус дода мешавад. Самти асосии таълими физика ин тайёр кардани хатмкунандаи ракобатпазире мебошад, ки технологищои нави иттилоотиро хуб медонад ва инчунин нишон медщад, ки чй гуна цорй намудани технологищои компютерй дар раванди таълим, сифати таълим, аз худ намудани бисёр конущои бунёдии физика ва истифодаи васеъи технологияи таълимро бех,тар мекунад.Дар цомеъаи имруза, навсозии самти маориф ниёз ба тайёр кардани омузгоре зиёд шудааст, ки тавонад мазмуни фаъолияти ом/згории худро тавассути тщия ва татбщи дастоварщои илм ва навоварщои пешкадами педагоги навсозй кунад. Марх,илаи имрузаи амалияи педагоги ин гузариш аз технологияи иттилоотию фщмондадщии таълим ба фаъолияти инкишофдщанда яъне технологищои компютерии навин мебошад, ки доираи васеи сифащоишахсиидонишчуёнро ташкилмедщад.

Ключевые слова: компьютер, лаборатория, виртуальный, моделирование, физика, методика, программа, интерактив, доска, давление, график, презентация

Основная цель статьи - рассмотреть внедрение компьютерных технологий, в том числе использование интерактивных электронных досок в процессе обучения физике, их преимущества и проблемы, а также определить основные функции использования компьютера на уроках физики. При определении основных задач особое внимание уделяется отношению учащихся к обучению физике с использованием компьютеров и интерактивных досок.Основное направление физического образования заключается в подготовке конкурентоспособного выпускника, хорошо владеющего новыми информационными технологиями, а также отмечается, что внедрение компьютерных технологий в образовательный процесс повышает качество образования, овладения многими фундаментальными законами физики и образовательными технологиями. В современном обществе модернизация образования повысила потребность в подготовке учителя, способного актуализировать содержание своей педагогической деятельности за счет разработки и внедрения научных достижений и передовых педагогических инноваций. Современным этапом педагогической практики является переход от информационно-объяснительных технологий обучения к развивающей деятельности, т.е. к новым компьютерным технологиям, формирующим широкий спектр личностных качеств обучающихся.

Key words: computer, laboratory, virtual, simulation, physics, methodology, program, interactive, board, pressure, graph, presentation

The main purpose of the article is to consider the introduction of computer technologies, including the use of interactive electronic boards in the process of teaching physics, their advantages and

problems, and also to determine the main functions of using a computer in physics lessons. When defining the main tasks, special attention is paid to the attitude of students to teaching physics using computers and interactive whiteboards. The main direction of physical education is to prepare a competitive graduate who is fluent in new information technologies, and also shows how the introduction of computer technologies in the educational process improves the quality of education, mastery of many fundamental laws of physics, and the widespread use of educational technology. In modern society, the modernization of the direction of education has increased the need to train a teacher who is able to update the content of his pedagogical activity through the development and implementation of scientific achievements and advanced pedagogical innovations. The current stage of pedagogical practice is the transition from information and explanatory learning technologies to developmental activities, i.e. to new computer technologies that form a wide range of personal qualities of students.

Хддаф аз тахияи мацола баррасии чорй намудани технологиями компютерй, аз чумла истифодаи тахтахои интерактивй электронй дар раванди таълими фанни физика, афзалият ва мушкилоти онхо, инчунин муайян намудани вазифахои асосии истифодаи компютер дар дарсхои физика мебошад. Дар вацти муайян кардани вазифахои асосй ба муносибати донишчуён дар таълими физика бо истифода аз компютер ва тахтахои интерактивй, дицати махсус дода мешавад.

Самти асосии таълими физика ин тайёр кардани мутахассисони рацобатпазире мебошад, ки технологияхои нави иттилоотиро хуб медонад ва инчунин нишон медихад, ки чй гуна чорй намудани технологияхои компютерй дар раванди таълим, сифати таълим, аз худ намудани бисёр цонунхои бунёдии физика ва истифодаи васеи технологияи таълимро таъмин мегардонад.

Дар чомеаи муосир, такмили самти маориф ниёз ба тайёр кардани омузгорй зиёд шудааст, ки тавонад мазмуни фаъолияти омузгории худро тавассути тахия ва татбици дастовардхои илм ва навоварихои пешцадами педагогй навсозй кунад. Мархилаи имрузаи амалияи педагогй ин гузариш аз технологияи иттилоотию фахмондадихии таълим ба фаъолияти инкишофдиханда яъне технологияхои компютерии навин мебошад, ки доираи васеи сифатхои шахсии донишчуёнро ташкил медихад.

Дар ин мархдлахои таълим чорй намудани технологиями компютерй дар чараёни таълим босуръат пеш меравад. Технологияхои нави иттилоотии таълими физика дар мактабхои оливу миёна ба истифодаи технологияи компютерй ва комплекси таълимию методии мувофиц дар раванди таълим (таълим, барномахои назоратй, моделсозй; тачхизоти таълимй, ки дар якчоягй бо компютер; таълими системахои барномахо, китобхои дарсй ва дастурхои компютерй ва гайра) васеъ истифода мешаванд. Вазифахои асосии истифодаи технологияи компютерй дар раванди таълим аз чунин самтхо иборат аст:

• интенсификацияи раванди таълиму маърифатй дар тамоми зинахои таълим, баланд бардоштани самаранокй ва сифати таълим;

• инкишофи ^обилияти эчодии хонандагон, ташаккули мах,орати тачрибавй-тад^щотй, муошират, маданияти фаъолияти таълимй, баланд бардоштани хдвасмандии таълим, шиносои ба ходисахои маълуми табиат;

• омузиши донишчуён тавассути технологияи компютерй, ки вобаста ба талаботи чомеаи муосир заруранд [1, с.130-135].

Истифодаи бамавриди технологияхои компютерй дар раванди таълим имкони ташаккули цобилияти эчодии донишчуён ва хонандагонро васеъ мекунад. Ташаккули малакаи фаъолияти тачрибавй-тадцицотй дар байни донишчуён хангоми истифодаи тачхизоти компютерии таълимй дар якчоягй имкон медихад, ки ходисахо ва равандхои физикй, воцей омухта шаванд. Барои дар тачриба ба воситаи технологияхои компютерй, омузиши равандхо ва ходисахои физикй, асбобхои гуногуни муайянкунандаи харорат, фишор, намй ва гайра, инчунин асбобхои ба цайд гирифтан ва чен кардани бузургихои физикй ва асбобхое дохил мешаванд, ки аз компьютер гузарондани сигналхои электрикии дахлдорро таъмин кунанд. Бо ёрии онхо дар экрани тахтаи интерактивии электронй намунахои гуногуни цонуниятхои физикиро дар шакли моделхо, графикхо, диаграммахо мушохида кардан мумкин аст, ки вобаста ба тагйирёбии шартхои беруна (параметрхои дохилшави) ба таври динамикй тагйир меёбанд. Чунин тачхизот имкон медихад, ки фаъолияти таълимй ва маърифатии донишчуён ва хонандагон дар сатхи шаклхои инфиродй, гурухй ё коллективии таълим ташкил карда шавад.

Дар раванди таълими мавзуъхои алохидаи физика дар бисёр мавридхо истифодаи барномахои моделронии компютерй мувофици мацсад аст. Ин зарурат аз сабаби он ба миён меояд, ки бисьёр тачрибахои фундаменталии баъзе равандхоро бо сабаби мураккабй ва нарасидани тачхизоти мувофици таълим нишон додан мумкин нест. Моделсозии компютерии ин гуна тачрибахо ва равандхо дарк ва азхудкунии онхоро хеле зиёд намуда, фаъолияти маърифатии донишчуёнро фаъол мегардонад. Мазмуни барномахои моделсозии компютерй бояд на танхо хамчун тачрибаи намоишй, балки хангоми ичрои семинари физикй низ истифода шаванд.

Аммо барномахои моделронй дар раванди таълими физика бояд танхо дар холатхое истифода шаванд, ки онхо тачрибахои воцеиро пурра кунанд, зеро ин гуна кор бо дастгоххо дар тафакури донишчуён ва хонандагон малака ва махорати мувофицро ташаккул медихад. Истифодаи технологияхои компютерй барои ташаккули маданияти алгоритмии донишчуён шароити мусоид фарохам меорад. Ин корро махсусан дар раванди таълими донишчуён хангоми халли масъалахои физика самарабахш ичро кардан мумкин аст. Маълум аст, ки барои ин мацсадхо алгоритмхои соддакардашуда ё таълимй истифода мешаванд. Бо ёрии онхо раванди такмил додани халли проблемахои типи муайянро тавсиф кардан, пешниход кардан ва пешакй муайян кардан, инчунин ин равандро мацсаднок идора кардан мумкин аст [8, с.10-18].

Татбици васеътарин ва самараноктарини технологияхои компютерй (аз чумла, дар санчиш) ташкили намудхои гуногунии назорат (ва худидоракунии) донишхои таълимии донишчуён бо мацсадхои мухталиф (диагностика, ислох, санчиш ва баходихии дониш) хисоб меёбад. Технологияхои компютерй бо истифода аз Интернет имкон медихад, ки донишчуён бо навтарин кашфиётхои илмй ва дастовардхои техникй шинос шаванд, ки ба онхо дар гирифтани маълумот барои тахияи гузоришхо, рефератхо ва лоихахои таълимй, барои истифодаи минбаъда дар таълими фосилавй кумак расонанд.

Хангоми ташкили таълими компютерй аз хизмати захираи воситахои барномавй, ки дар раванди таълими физика дар донишгоххо ва мактаби миёна истифода бурда мешаванд, истифода бурдан мумкин аст [14, с. 623].

Вацтхои охир ба истифодаи мултимедия дар дарсхои физика диццати махсус дода мешавад. Технологияхои мултимедиявй руз аз руз бештар ба сохахои гуногуни фаъолияти таълимй ворид мешаванд. Дар аксари холатхо, истифодаи воситахои мултимедиявй ба самаранокии кори омузгорон, инчунин ба баланд бардоштани самаранокии таълими донишчуён ва хонандагон таъсири мусбат мерасонад. Дар баробари ин, хар як омузгори ботачрибаи донишгох ё мактаб тасдиц мекунад, ки бо таъсири мусбати чорй намудани технологияхои иттилоотй дар бисёр мавридхо истифодаи воситахои мултимедиявй ба самаранокии таълим таъсир намерасонад ва дар баъзе мавридхо чунин истифода таъсири манфй дорад.

Татбици захирахои мултимедиявй дар самти дуюм боиси тагйир додани мазмуни таълим, аз нав дида баромадани усулу шаклхои ташкили раванди таълим, сохтани курсхои комплексй дар асоси истифодаи мазмуни захирахои физика мегардад. Дониш, малака ва махорат дар ин маврид на хамчун хадаф, балки хамчун воситаи ташаккули шахсияти донишчу ба хисоб меравад. Яке аз масъалахои асосии раванди таълим баланд бардоштани сатхи азхудкунии маводи таълимй, такмил додани донишхои азхудкардашуда ва минбаъд истифода бурдани онхо мебошад.

Маълум аст, ки тацрибан 80 %-и маълумотро инсон тавассути дидан, 15 %-и онро ба воситаи шунавой ва 5 %-и дигарашро ба воситаи узвхои буй ва мазза дарк мекунад. Инсон ва;те мебинад, мешунавад ва ламс мекунад, яъне хднгоми эчод кардани чизе (навиштан, кашидан ва гайра) маводро хубтар дар хотир нигох дошта, дар амал татби; мекунад. Аз хамин сабаб дар рафти раванди таълим ба донишчуён бештар имкон додан лозим аст, ба омузиши маводи таълимй ахмияти чиддй диханд. Дар ин самт технологияхои нави иттилоотй нихоят зарур мебошанд, ки хавасмандии донишчуёнро дар азхудкунии маводи итилоотй зиёд мекунанд.

Вацтхои охир цисми мухимтарин технологияхои муосири иттилоотй дар сохаи таълим, истифодаи тахтахои интерактивии электронй мебошад, ки дар расми 1 оварда шудааст.

Расми 1. Равзанаи тахтаиинтерактиви(электрош)

Истифодаи тахтахои интерактивии электронй ба раванди таълим сифати нав ворид кард, яъне ба омода ва гузаронидани дарсхоро равандхои наинро ворид намуд.

Омузгорони физика ва математика ва донишч,уён нагз медонанд, ки дар тахтаи синфй бо бур кашидани шаклхои геометрй ва физикии тасвирхо чй кадар вакт лозим аст. Ва дар бораи хатари чанги бур харф задан бамаврид нест [14, с. 18].

Барои кор бо тахтаи электронии интерактивй онро ба компютер ва компютерро ба проектор пайваст кардан кифоя аст, ки дар расми 2 оварда шудааст.

Расми 2.Пайвасти тахтаи интерактивй бо компютер ва проектор.

Тахтаи интерактивй электронй бехтарин усули ёрирасон барои фахмонидани маводи таълимй, намоиш додани супоришхо (презентацияхо), лексияхо мебошад. Маълумоте, ки хамчун файл захира карда мешаванд, метавонанд бо принтерхои муцаррарй чоп карда шаванд. Дар тахтахои интерактивй технологияи электромагнитиро истифода мебаранд. Пайвасти тахтаи интерактивй ба компютер ххеле оди мебошад. Ба ч,ои муши компютер маркери махсуси мултимедй истифода мешавад. Дар тахта шумо метавонед нависед ва тасвир намоед ва унсурхоро ба цисмхои гуногуни панел интицол дихед [17].

Дар дарсхои физика шумо метавонед дилхох тасвири ходисаи табиатро хамчун замина даъват кунед. Ва барои муфасалтар дидани тасвир, танхо ба экран ламс карда цисми дилхохи тасвирро калон кунед.

Bapou mhcoi 60 ucTH^oga a3 TaxTau HHTepaKTHBH, nproeHTaTCHau hk MaB3yu $H3HKHpo guga Me6apoeM. nproeHTaTCHa 6a MaB3yu "^umopu aTMoc^epu gap 6aiaHguxoH ryHoryH" 6axmuga mygaacT pacMH 3.

Ha3apHHH Kyroxu gape nyHHH acT; Oumopu aTMoc^epa Bo6acTa 60 6aiaHgH nacT MemaBag. MacaiaH, nacTmaBHH $umop gap Kyx gap 6aiaHgHH Ta;pH6aH 2-3 km ofo3 Meë6ag Ba $umopu aTMoe^epa gap ;yiiaH Эвepecт Ta;pH6aH 1/4 a3 caTxu 6axppo TamKHj Meguxag.

Bapou oh kh ogaM 6apoxaT 6omag, $umopu aTMoc^epa 6oag 6a 760 mm.ct.cm. 6apo6ap 6omag. Arap $umopu aTMoc^epa 6a hh ë oh caMT xaTTO 10 mm gyp maBag, ogaM xygpo HopoxaT xhc MeKyHag Ba hh MeTaBoHag 6a Ba3tH caioMaTHH y Tatcup pacoHag. X^htomh TarÏÏHpë6HH ^umopu aTMoc^epK xogucaxou HoMaTiy6 - 3HëgmaBHH $umop Ba MaxcycaH nacTmaBHH oh 6a Metëp Mymoxuga MemaBaHg. TaFHHpë6uH $umop xap ;agap cycTTap cypaT rupag, h,hcmh hhcoh xaMoH ;agap 6exTap Ba 6ugyHH o;H6aTxou HoMaTiy6 6a oh MyTo6H; MemaBag[11, c121-133].

^ap mapoHTH CTaTCHoHapH ^umopu aTMoc^epa 6o 6aiaHg mygaH nacT MemaBag, 3epo oHpo TaHxo ;a6aTH 6oiohh aTMoc^epa 6a Bynyg Meopag. Bo6acTarHH $umop a3 6aiaHgH 6o nyHHH ^opMyiau 6apoMeTpH TaBcu^ Kapga MemaBag.

Hh Myoguia, Myoguiau cTaTHKH ;oHyHH TaFHpë6uH ^umoppo 6o 6aiaHgH H^oga MeKyHag. ¿lap hh m,o: p— (fmrnop, g— hihtoôh a(f)Tninn 030g, p — 3hhhh x,aiîO. AZ— fac|)CHH K;a6aT.

A3 MyogHjian acocHH CTaTHKH 6apMCOH,(. kh gap oapooapw 6a.ian,i niygaHH 6a.ian,(MM (äz > 0 ) TafHHpë6HH $umop MaH^ïï acT, atHe $umop nacT MemaBag. A36acKH 3hhhh ra3 6a $umopu oh Bo6acTa acT, Myoguiau acocHH cTaTHKH TaHxo 6apou ;a6aTH xeie TyHyK (6eoxupu TyHyK) xaBo, kh gap oh 3hhhh xaBo KaM TarHup Meë6ag, aMai MeKyHag. ^ap aMai, oh BaKTe ucTH^oga MemaBag, kh TarHHpë6uH 6aiaHgHH oh HHc6aT 6a fa^cuu TaxMHHHH aTMoc^epa 6a Kagpu kh^oh xypg 6omag.

^ap pacMH 3 rpa^HKH TaFHHpë6uH $umop Bo6acTa 6a 6aiaHgH HHmoH goga mygaacT.

PacMH 3. TarHHpëÔHH $mnop Boöacra 6a öajiaHßü

110 100 90 80 7060 50 40 30 2010- <J>MLUopn aTMOc<j)epM (KPa)

Eapoii 15°C Ba HaMHOKkiH 0%

BasiaH/iM (m)

-10- 2000 4000 6000 8000 10000

Расми 3 (а) слайди 1.Номи мавзуъ омадааст.

Расми 3 (б). Слайди 2.Дар слайди номбурда асбоби ченкунии фишор, "Барометри анероид" бо цисщояш нишон дода шудааст.

Расми 3 (в). Слайди З.Дар слайди таърифи фишори нормали атмосфер оварда шудааст.

Расми 3 (г). Слайди 4Дар слайди номбурда асбоби ченкунии баланди "висотометр-анероид" бо тавсифоташ нишон дода шудааст.

Расми 3 (д). Слайдп 5.Дар слайди номбурда цаллп як масъала вобаста ба мавзуъ шпион дода шудааст. Дар пн масъала нпшон дода шудааст, кп дар цпсмп поёнп куц барометр фпшорп 760 мм.ст.смб.-ро нпшон медщад. Дар цулап куц, бошад фпшор ба 722 мм.ст.см баробар аст. Баландпи куц ёфта шавад. Доншщуён бояд донанд, кп цангомп баромадан ба баландпп 12м фпшор ба 1мм.ст.сб. кам мешавад. Х,аллпмасъала дар прпзентатспя оварда шудааст.

Расмп 3 (е). Слайдп б.Дар слайдп номбурда масъала бароп корп мустацплона пешнщод шудааст. Донпшчуён масъаларо бояд мустацплона цал намуда, бояд роццоп ёфтанп фпшорро дар баландпцоп гуногундонанд.

Расми 3 (ж). Слайди 7.Дар слайди номбурда манометри оби шпион дода шудааст, ки барои ченкунии фишор истифода мешавад.

Расми 3 (з) Слайди 8. Дар слайди номбурда манометри метали нишон дода шудааст, ки ин асбоб цам барои чен кардани фишор истифода мешавад. Дар слайд цисщои асбоб номбар шудаанд.

Масъалах,ои гузошташуда 1 .Фишор.

Та^ирёби вобаста ба баландй

З.Ченкуни ба воситаи барометр ва манометр.

одамон.

5.Баландтарин фишори атмосферй(барос).

рурати чен кардани фишор дар *аети

Расми 3 (и). Слайди 9. Дар слайди номбурда дар хусуси мавзуи додашуда масъалагузора карда шудааст. Яъне доншщуён цангоми омузиши ин мавзуъ бояд масъалщои дар слайд овардашударо ба пурраги аз худ намоянд.

Омузгорон барои истифодаи тахтахои интерактивй ба омузиши махсус ниёз надоранд. Тархрезии тахтахои интерактивй истифодаи онхоро барои омузгорон осон мекунад. Тахтахои электронии интерактивй экрани калони сенсорй мебошанд, ки шумо метавонед бо истифода аз маркер вазифахои гуногунро дар барномаи тахтаи электронй даъват кунед.

Хусусияти дигари мухими панели электронии тахтаи интерактивй кобилияти ч,ойгир кардани маводи таълимй дар якчанд сахифа мебошад.

Технологияхои баланди тахтахои интерактивии электронй ба шумо имкон медиханд, ки тамоми бартарихои намоиши классикиро нишон дихед. Проектори мултимедиявй, ки ба тахтаи интерактивии электронй пайваст аст, имкон медихад, ки дар мухити мултимедиявй кор кунед. Инчунин бо маълумоте, ки аз интернет, видеомагнитофон, компютер, DVD, хотираи флеш, ё аз камераи видео гирифта шудааст, кор кардан мумкин аст [8, с.165-173].

Тахтахои интерактивиро, на танхо барои дидани тасвирхои статикй, балки барои дидани слайд-шоухо, аниматсияхо ва видеохо низ истифода бурдан мумкин аст. Маводхои таълимиро дар файлхои алохида нигох доштан мумкин аст ва онхоро ба васоити барандагони ахбор нусхабардорй карда, ба донишч,уён ва мактаббачагон пахн кардан мумкин аст ва инчунин тавассути почтаи электронй ба дигар шахрхо, кишвархо, инчунин ба архивхо барои тахлили минбаъда фиристодан мумкин аст. Илова бар ин, барои раванди таълими фосилавй, маводхои таълимй метавонанд истифода шаванд.

Истифодаи бамавриди тахтаи электронии интерактивй дар синфхонахо кулай ва сода мебошад. Донишчуён метавонанд озодона ба он диккат диханд. Тахтахои интерактивй ба донишч,уён имкониятхои навро барои мухокима фарохам меорад ва динамикаи мусбатро дар раванди таълим нигох медорад. Технологияи ракамй беист кор мекунад.

Барномаи корбарии дастрас онро яке аз хусусиятхои асосии лавхаи интерактивии электронй месозад ва тахтаи сафеди мукаррариро дисплейи интерактивй иваз мекунад. Барои корбар барои ич,рои барномахои MS PowerPoint, MS Excel тугмаро ламс кардан кифоя аст. Истифодабаранда инчунин метавонад аз клавиатура, маркерхои ранга, хаткуркунак истифода барад ё ба Интернет пайваст шавад.

Информационные технологии в образовании: начальном, среднем, высшем и дополнительном

Бо ёрии тахтахои интерактивй, донишч,у метавонад хар чизеро, ки ба у лозим аст, анч,ом дихад. Вай метавонад кайдхоро бо почтаи электронй фиристад ва онхоро чоп ва захира кунад. Он тахрири зуди файлхоро кафолат медихад.

Барномаи тахтаи интерактивй дорои як цатор асбобхо мебошад, бинобар ин хангоми кор бо тасвирхои цолабашон гуногун (катак, ченак, нацш, дафтар ва f.), маркерхои хама рангхо, графикаи асосй, клавиатура, шрифт ва гайраро истифода бурдан мумкин аст. Истифодаи тахтаи интерактивй якчанд бартариятхо дорад: донишчу хангоми навиштан ё кашидани он дар тахтаи интерактивй дасташро гузошта метавонад; хама расмхо дар вацти муайян ба даст оварда мешаванд; барномаи махсус васеи панели электронии тахтаи интерактивй ба шумо имкон медихад, ки бе мушкили дар синфхонахои калон кор кунед.

Яке аз хусусиятхои фарцкунандаи тахтаи интерактивии электронй мавчуд будани пулти дурдаст мебошад. Дар натичаи илова намудани хдмаи вазифах,ои зарурии идоракунй ба пулти интерактивии лавхахои электронии, омузгор на танх,о маводи дарсиро мефах,монад, балки дар полати зарурй метавонад ба таври инфиродй ба донишчу кумак кунад ва дар айни замон, цобилияти идоракунии гурухро дар синфхона гум накунад. Истифодаи панелхои интерактивии электронй ба шумо имкон медихад, ки раванди таълимро муттахид кунед. Истифодаи захирахои электронй босифати таълимй аз чониби омузгорон кафолат медихад, ки донишчуён ва мактаббачагон дониши мувофиц гиранд. Истифодаи технологияхои нав, аз цабили тахтахои интерактивй метавонад дар сохаи маориф ба такмили сифати нави таълим хизмат кунад.

ПАЙНАВИШТ:

1. Перышкин, А.В.Физика. Учебник для общеобразовательных учреждений/А.В.Перышкин.-Москва: Дрофа, 2007.

2. Бордовский Г.А. Физические основы математического моделирования: учебное пособие для вузов/Г.А.Бордовский,А.С.Кондратьев,А.Д.Чоудери.- Москва: Издательский дом «Академия», 2005.

3. Кондратьев А.С. Физика как учебный предмет в третьем тысячелетии. Физика в школе и вузе. - Санкт-Петербург, 2001.

4. Варфаламеева С.А.Построение иерархии математических моделей при решении задач на закон сохранения импульса/С.А.Варфаламеева,Л.А.Ларченкова. - Известия Российского государственного педагогического университета им. А.И. Герцена, 2017; № 183: 14 - 21.

5. Горюнова, Семенова, Солоневичева - Интерактивные доски и их использование в учебном процессе (+CD).Издательство: BHV, 2013.

6. Живобродова, С.А. Иерархичность как одно из основных требований, предъявляемых к математическим моделям при описании физических явлений в средней школе. Известия Российского государственного педагогического университета им. А.И. Герцена, 2006; № 4 (22): 177 - 181.

7. Кондратьев А.С., Попов С.Е. «Вычислительная физика» - к вопросу об адекватности терминологии. Физика в школе и ВУЗе: Международный сборник научных статей. Санкт-Петербург: РГПУ имени А.И. Герцена, 2004; 285 - 287.

8. Лаптев В.В.Проблемы и тенденции развития методики обучения физике как педагогической науки. Физика в системе современного образования (ФСС0-2019): тезисы докладов XV Международной конференции/В.В.Лаптев,Л.А.Ларченкова.-Санкт-Петербург, 2019; 15 - 20.

9. Лаптев, В.В. Информационные технологии - вызовы современному образованию/ В.В.Лаптев, Т.Н.Носкова.- Научное мнение, 2018; № 2: 10 - 18.

10.Попов, С.Е. Исследование объектов в вычислительной физике. Проблемы учебного физического эксперимента/С.Е.Попов.- 2005; Выпуск 22, 115 - 117.

11.Сухарев, Е.М. Изучение элементов вычислительной физики в курсе общей физики технического вуза. Евразийский научный журнал, 2016; № 12: 18-19.

12. Полянский, С.Е. Поурочные разработки по физике.

13.Сухарев, Е.М. Вычислительная физика как часть курса общей физики для студентов информационных специальностей/Е.М.Сухарев.- Аллея науки, 2017; Т. 1. № 15. 690 - 693.

14.Филиппова, И.Я. Информационные технологии на уроках физики и средней школе. Материалы 8 Международной конференции «Физика в системе современного образования» (ФСС0-05), Санкт-Петербург 2005, с623-625.

15.Чувашева, Е. Электронные доски объявлений. 2007.- с. 100.

16.Щур,Л.Н. Вычислительная физика и проверка теоретических предсказаний. Успехи физических наук, 2012; Т. 182, № 7: 787 - 792.

17.Браверман, Э.М. Вечера по физике в средней школе Издательство «Просвещение»/Э.М. Браверман.-Москва 1969.

18. http://www.delight2000.com/ (санаи воридшавй: 14.02.2023);

19. http://www.variant-surgut.ru/article/2-article/48-doski.html (санаи воридшавй: 14.02.2023);

REFERENCES:

1. A.V. Peryshkin. Physics. Textbook for educational institutions Bustard Moscow 2007.

2. Bordovsky G.A., Kondratiev A.S., Chowdery A.D.R. Physical foundations of mathematical modeling: a textbook for universities. Moscow: Publishing house "Academy", 2005. 2. 11. Kondratiev A.S. Physics as a subject in the third millennium. Physics at school and university. St. Petersburg, 2001.

3. Varfalameeva S.A., Larchenkova L.A. Construction of a hierarchy of mathematical models in solving problems on the law of conservation of momentum. Proceedings of the Russian State Pedagogical University. A.I. Herzen, 2017; No. 183: 14 - 21.

4. Goryunova, Semenova, Solonevicheva - Interactive whiteboards and their use in the educational process (+ CD). Publisher: BHV, 2013.

5. Zhivobrodova S.A. Hierarchy as one of the main requirements for mathematical models in the description of physical phenomena in high school. Proceedings of the Russian State Pedagogical University. A.I. Herzen, 2006; No. 4 (22): 177 - 181.

6. Kondratiev A.S., Popov S.E. "Computational physics" - to the question of the adequacy of the terminology. Physics at school and university: International collection of scientific articles. St. Petersburg: Russian State Pedagogical University named after A.I. Herzen, 2004; 285 - 287.

7. Laptev V.V., Larchenkova L.A. Problems and trends in the development of methods of teaching physics as a pedagogical science. Physics in the system of modern education (FSS0-2019): abstracts of the XV International Conference. St. Petersburg, 2019; 15 - 20.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Laptev V.V., Noskova T.N. Information technologies - challenges to modern education. Scientific opinion, 2018; No. 2: 10 - 18.

9. Popov S.E. Study of objects in computational physics. Problems of educational physical experiment. 2005; Issue 22, 115 - 117.

10. Sukharev E.M. The study of elements of computational physics in the course of general physics of a technical university. Eurasian scientific journal, 2016; No. 12: 18-19.

11. S.E. Polyansky Pourochnye development in physics.

12. Sukharev E.M. Computational physics as part of a general physics course for students of information specialties. Alley of Science, 2017; T. 1. No.-15. 690 - 693.

13. Filippova, I.Ya. Information technology in physics lessons and high school. Materials of the 8th International Conference "Physics in the system of modern education" (FSS0-05), St. Petersburg 2005.- p.623-625.

14. Chuvasheva E. Electronic bulletin boards. 2007, p. 100.

15. Shchur L.N. Computational physics and verification of theoretical predictions. Uspekhi Fizicheskikh Nauk, 2012; T. 182, No. 7: 787 - 792.

16. E.M. Braverman Evenings in physics in high school Publishing house "Prosveshchenie" Moscow 1969.

17. http://www.delight2000.com/

18. http://www.variant-surgut.ru/article/2-article/48-doski.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.