Научная статья на тему 'ИСТЕЪМОЛ БОЗОРИНИ ЎРГАНИШДА МАРКЕТИНГ ВА УНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИБ БОРИШИ'

ИСТЕЪМОЛ БОЗОРИНИ ЎРГАНИШДА МАРКЕТИНГ ВА УНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИБ БОРИШИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
309
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Исьтемол бозори / маркетиг усуллари / реклама / эҳтиёж / ахборот

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Ғуломжон Абдусаломович Набиев, Умида Хайдаровна Қаюмова

Ушбу мақола исьтемол бозорида маркетингни ривожланиш усуллари ва замонавий ёндошувлари хақида сўз юритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИСТЕЪМОЛ БОЗОРИНИ ЎРГАНИШДА МАРКЕТИНГ ВА УНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИБ БОРИШИ»

ИСТЕЪМОЛ БОЗОРИНИ УРГАНИШДА МАРКЕТИНГ ВА УНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИБ БОРИШИ

Гуломжон Абдусаломович Набиев

КарДУ PhD

Умида Хайдаровна ^аюмова

КарДУ талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола исьтемол бозорида маркетингни ривожланиш усуллари ва замонавий ёндошувлари хакида суз юритилган

Калит сузлар: Исьтемол бозори, маркетиг усуллари, реклама, эхтиёж, ахборот

Мамлакатимизда бозор иктисодиёти шаклланиб, ривожланаётган бир пайтда турли даражадаги ишлаб чикариш субъектлари томонидан эхтиёжлар бозорини тулдиришга, жахон бозорига сифатли махсулотлар ишлаб чикаришга катта ахамият берила бошланди. Уларнинг иктисодиё фаолияти хам, факат жахон бозоридаги ракобатбардошлиги билан белгиланади. Бунинг учун эса, авваламбор, маркетингнинг барча конун-коидаларини билиб, унга катъий риоя килиш такоозо этилади.

Маркетинг уз ичига бир канча жараёнларни, шунингдек, товар ва хизматларни камраб олади. Маркетинг стратегияси энг мувофик нархдаги махсулотларни ишлаб чикариб, харидорларга таъсир этиш йули билан юкори даражадаги фойда олишни режалаштиради ва шу сабабли хам, мамлакатимиздаги деярли барча корхоналарнинг унга катта ахамият билан караётганлиги ва иктисодий фаолиятида кенг кулланилаётганлиги шундан.

Маркетинг стратегияси корхоналар иктисодиё хаётига якинда кириб келганлигига карамасдан, кундан-кунга маркетинг фаолиятига булган талаб ортиб бормокда. Аввало, истеъмолчиларнинг эхтиёжларини аниклаш ва урганиш, товар ва хизматларни эхтиёжларга мослаштириш, вактида етказиб бериш, рекламаси билан шугулланиш, шунингдек, келишилган нархларда, вактида ва керакли микдорда таклиф килиш маркетингнинг асосий ишидир. Бундан ташкари, унинг асосий вазифаларига режалаштириш, туловларни тулдириш ва натижаларни бошкариш киради.

Масалан, реклама, ахборот таъминоти, махсулот айирбошлаш, айникса, маркетинг фаолиятининг ишаб чикаришдаги роли шундай мухимки, деярли товар ва хизматларнингярим нархи маркетинг фаолияти натижасидир. Махсулот ишлаб чикарувчилар турли маркетинг тадбирларига купрок эътибор беришлари бежиз эмас. Чунки, бозорда корхоналар уртасида вужудга келадиган ракобат вазияти шундай йул тутишни таккозо этади. Шу ракобат мухитини енгиш учун хар бир

корхона ишлаб чикарилган махсулотларини ва хизматларини каттарок аудиторияга таклиф этиш учун самарали маркетинг дастурига эга булиши зарур. Корхона уз махсулотларини кандай шаклда, канча микдорда ишлаб чикаришни, кайси мижозларга сотишни олдиндан билиши ва бунинг натижасида керакли фойда олиш учун маркетинг конун-коидаларига катъий амал килиши лозим.

Бунинг учун бозордаги талаб даражасини яхши билган холда, кандай махсулотни канча микдорда ишлаб чикариш урганилади. Ишлаб чикарилаётган махсулотларга яна кандай турдагиларни кушиш ва суров талабаларига тулик жавоб бера оладиган махсулотлар ишлаб чикариш максадга мувофикдир. Корхона томонидан шу каби махсулотларни ишлаб чикаришни ривожлантириш жуда самарали хисобланади, яъни:

- корхона купрок иктисодий фойда олишни кузлайди;

- корхонада иш жойлари саклаб колинишига ва мехат шароитлари яхшиланишига эришилади;

- корхонада харидорларга энг юкори сифатли махсулотлар таклиф килиниши йулга куйилади.

Махсулот ва хизматларни истеъмолчиларга таклиф этиш жараёнлари тайёр махсулотнинг истеъмолчига етиб бориши билан тугайди. Товар билан таъминлаш даражасини ошириш ва такомиллаштириш товарнинг истеъмолчига утишини осонлаштиради. Шунинг учун, ишлаб чиарувчилар шуни хисобга олишлари керакки, махсулот ишлаб чикарилганидан кейин, уни корхонадан истеъмолчига етказиб бериш ишларини маркетинг тизими ишлаб чикиши керак. Бундай тизим маркетингнинг таркатиш канали дейилади. Маклерлар, яъни мустакил сотувчилар махсулотларни катта микдорларда сотиб олади ва кичик-кичик хажмларда оз-оз микдорларда сотади. Махсулот етказиб беришнинг асосий жараёнлари транспортировка, саклаш ва товар таклифларидан иборатдир.

Махсулот ишлаб чикаришга кетган сарф-харажатлар, ресурсларни ва ишлаб чикариш воситаларининг нархларини кушсак, махсулот таннархи келиб чикади. Бундан ташкари, бунга харажатлар нархлари хам кушилади. Х,ар бир корхона махсулот сотишдан фойда олишни кузлаган холда нархга керакли фоизларни кушади. Шу сабабли хам, хар бир корхона маркетинг йуналишида махсулотларни юкорирок нархларда сотишга харакат килади. Демак, бозордаги нархларда ишлаб чикарувчининг фойда олишга булган кизикиши кондирилиши хамда истеъмолчиларнинг харид килаётган товарлари нархи уларни каноатлантириши лозим. Демак, нарх-навони белгилашда, маълум товарларга булган талабларга таъсир килиш максадида барча турдаги корхоналар хам катнашиши мумкин.

Хрзирги кунда мракетинг стратегияси энг самарали ва зарур иктисодий фаолият тури булиб, барча бозор жараёнлари у оркали амалга оширилади, у хам

ишлаб чикарувчиларга, хам истеъмолчиларга катта имкониятлар яратади. Унинг ёрдамида махсулотлар нархи, уларнинг жойлашуви, микдори, талаб ва таклиф ва бошка бир канча омиллар хакида жуда куп маълумотлар олиш мумкин булади.

Мамлакат иктисодиётини ривожлантиришда, энг зарур булган омил ишлаб чикаришни кенгайтириш, махсулот сифатини, ракобатбардошлигини юксалтиришни таккозо этилади. Маркетинг стратегиясидан канчалик унумли ва самарали фойдаланилса, ишлаб чикаришнинг барча конун-коидаларига амал килинса, иктисодиётимиздаги туб узгаришлар ва иктисодиёт корхоналарини молиявий согломлаштириш билан боглик жараёнлар тезрок амалга оширилади.

Маркетингда товар таркатиш деганда бу ишлаб чикарилган товарларни истеъмолчиларга етказиб бериш фаолияти булиб хисобланади. Бунда корхонанинг асосий максади, биринчидан махсулотни тезда, якин масофа оркали ва самарали усул билан уз харидорига етказиш;

иккинчидан, товарнинг харидори билан «учрашишга» энг кулай шароит яратишдан иборат булиши шарт.

Товарни таркатишда асосан 3 услуб мавжуд булиб,

а) товар ишлаб чикарувчи воситачиларсиз, тугридаи-тугри узининг истеъмолчиси билан богланиши;

б) товарни мустакил воситачилар оркали;

в) аралаш усул, ишлаб чикарувчи корхона ва воситачи савдо ташкилоти сармоялари катнашиши оркали таркатиш мумкин.

Товарнинг тугридан тугри ишлаб чикарувчи томонидан сотилишининг яхши томонлари ва камчиликлари хам бор. Корхона уз махсулоти савдосини тула назорат килади. Бундай усул билан оддий ассортиментли товарлардан кумир, утин, нефт махсулотлари, тез бузулувчи нон, сут, гушт ва хоказолар сотилиши афзалрок хисобланади. Аммо колган товарларнинг сотилишида мустакил воситачи улгуржи ёки чакана савдо фирмаларининг катнашиши жахон тажрибасида синалган самарали йулдир. Чунки, «чумчук суйса хам кассоб суйсин» деганларидек, бозорнинг хакикий ахволини тошу-тарозисини билувчи савдогардир. Ундаги алохида кобилият, бозорни урганиш, харидорлар билан мулокотга киришиш ва бозор мувозанатини ушлаб туриш кабилар товар ишлаб чикарувчиларга хос фаолият эмас.

Сотувни рагбатлантириш хакида гапирганда эса, бу маркетинг фаолиятини камраб олувчи ва рекламадан фарккилувчи жараён булиб, истеъмолчи ва дилерларнинг сотиб олишни рагбатлантиради. Ушбу жараённинг мухим хусусияти шундан иборатки, у тугридан-тугри товарнинг истеъмол хусусияти билан боглик эмас, чунки махсулотнинг асосий сифат улчамлари харидорларга уларнинг шахсий тажрибаси ва рекламага биноан олдиндан маълум.

Шунинг учун сотишни рагбатлантиришда бош масала- бу харидорларни кизиктириш, махсулотни катта тупламлар билан сотиб олиш, маълум товарни сунгрок харид килиш, сотувчи фирмалар билан доимий тижорат алохида булиш ва бошкалар.

Сотувни рагбатлантиришдаги асосий тадбирларга куйидагилар киради, махсулот ишловчиларни кургазмаларда, ярмаркаларда иштирок этишлари, фирма кошида кургазма залларини ташкил этиш, товарларнинг тажриба нусхаларини имтиёзли шартлар билан таркатиш, янги товарларни презентация килиш, сотилаётган махсулот нархини бирдан пасайтириш, ишловчи фирмаларга экскурсиялар ташкил килиш ва бошкалар.

Махсулотнинг сотилишини рагбатлаитириш куйидаги вазиятларда максадга мувофик булади:

- бозорга бир хил истеъмол хусусиятга эга ракобат килувчи куп товарлар такдим килинса;

- агар махсулот посилка ёрдамида ёки узига узи хизмат килиш йули билан сотилса;

- агар бозорга янги махсулот чикарилса ёки фирма янги бозор майдонига чикса;

- бозорда товарнинг хаётий цикли утиш боскичида фирма тутган урни кулланса.

Маркетинг амалиётида рагбатлантириш субъекти сифатида алохида харидорларни, воситачилар ва сотув ишчиларини ажратадилар. Харидорларга нисбатан рагбатлантириш шундан иборатки, уларга махсулотларни келишилган шартлар билан сотиб олишдан келадиган сезиларли тижорат фойдаси таклиф этилади.1

Мамлакатимизда ва хорижда фан ва технологияларнинг ривожланиш тенденциялари тахлили шуни курсатадики, иктисодиетни ривожланишнинг инновацион йулига фан-техника сохасини илмий тадкикотлардан тортиб илмий хажмдор махсулот ишлаб чикариш ва у билан жахон бозорига чикишгача булган жабхаларда комплексли ислох килиш шартларидагина утказиш мумкин булади. Бундай ислох килишнинг бутун жараенини шартли равишда учта асосий элементга ажратиш мумкин:

• мамлакат фани жахонда етакчи уринлардан бирини эгаллаши мумкин булган сохаларни кенгайтириш имконини берадиган илмий тадкикотларни ташкил килиш;

• тармок инновацион тизими, жумладан, билимларни самарали тижоратлаштиришни таъминлайдиган инновацион инфратузилма яратиш;

• инновациялар асосида саноатни модернизация килиш.

1 Раимова, М. Д., & Гуломхасанов, Э. М. (2022). МАРКЕТИНГОВОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ В ТУРИЗМЕ. Scientific progress, 3(1), 475-479.

Бу элементларнинг уйгунлашган тарзда ривожланишини ташкил килиш буйича ишлар ракобатли устунликнларни амалга ошириш йулидаги тусикларни аниклаш ва мос келувчи ривожланиш воситаларини танлашни такозо этади. Инновацион сиесат доирасида саноат корхоналарида самарали институционал ва технологик узгаришларни рагбатлантириш, саноат компанияларининг тадкикотчилик йуналишидаги корхона ва ташкилотлар билан интеграциялашувига хизмат килиш, корпоратив фан ва ишланмаларнинг ривожланишини рагбатлантириш йули билан инвестицион рискларни максимал даражада пасайтириш вазифаси турибди.

REFERENCES

1. Abdusalomovich, N. G. (2019). VISIONS OF ONSOR AL-MAALI KEYKAVUS ABOUT ORGANIZING COMMERCIAL AND TRADE ACTIVITY. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

2. Набиев, Г. А. (2020). ИСТОРИЧЕСКИЙ ОПЫТ ПОДГОТОВКИ ЛИЧНОСТИ К ОРГАНИЗАЦИИ ЭКОНОМИЧЕСКИХ ОТНОШЕНИЙ. In ПЕДАГОГИКА И ПСИХОЛОГИЯ КАК ОСНОВА РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОГО ОБЩЕСТВА (pp. 82-85).

3. Набиев, Г. А. (2012). Духовно-волевая подготовка учеников-подростков к организации экономических отношений. Актуальные проблемы современной науки, (5), 65-67.

4. Boltabaev, M. R., Tukhliev, I. S., Safarov, B. S., & Abdurakhimov, S. A. (2018). Turizm: nazariya va amaliyot. Tashkent, Fan va tekhnologiya, 6.

5. Узаков, Н. У., Абдиев, А. Ч., Раимова, М. Д., & Очилов, А. О. (2014). НЕЗАВИСИМОСТЬ И УСКОРЕНИЕ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ.

In ФЕНОМЕН РЫНОЧНОГО ХОЗЯЙСТВА: ОТ ИСТОКОВ ДО НАШИХ ДНЕЙ (pp. 372-375).

6. Abdiyev, A. C., & Alimardonov, A. A. (2022). PERSONNEL MANAGEMENT IN THE FIELD OF TOURISM. Scientific progress, 3(2), 495-501.

7. Султанов, Т. И. (2021). ALISHER NAVOIY ASRI VA NASRI ALMAZ ULVIY TADQIQIDA. ALISHER NAVOIYXALQARO JURNALI, 1(2).

8. Abdukhamidov, S. A. (2019). DISTINCTIVE FEATURES OF REGIONAL TOURISM DEVELOPMENT. Theoretical & Applied Science, (4), 337-341.

9. G'ulomxasanov, E., Sardor, A., & Dilnoza, S. (2021). Onlayn Turizmning Jahonda Hamda OZbekistonda Tutgan ORni Va Rivojlanishi. Барцарорлик ва Етакчи Тадцицотлар онлайн илмий журнали, 1(6), 367-374.

10. Kosimov, J., & Ruziboyeva, G. (2022). THE ROLE OF THE DIGITAL ECONOMY IN THE WORLD. Scientific progress, 3(2), 435-441.

11. Nasirov, U. F., Ochilov, S. A., & Umirzoqov, A. A. (2020). Theoretical calculation of the optimal distance between parallel-close charges in the explosion of high ledges. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(7 Special Issue), 2251-2257.

12. Fatidinovich, N. U., Atoevich, O. S., & Abdurashidovich, U. A. (2020). The Analysis Of Influence Of Productions Of Open Mountain Works On Environment At Formation Of Various Zones On Deep Open-Cast Mines. The American Journal of Applied sciences, 2(12), 177-185.

13. Umirzoqov, A. A. (2020). Karamanov A.. N., Radjabov Sh. K. Study of the feasibility of using intermediate buffer temporary warehouses inside the working area of the Muruntau quarry. International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS), 4(8).

14. Kazakov, A. N., Umirzoqov, A. A., Radjabov Sh, K., & Miltiqov, Z. D. (2020). Assessment of the Stress-Strain State of a Mountain Range. International Journal of Academic and Applied Research (IJAAR), 4(6), 17-21.

15. Shukurovna, N. R., Yunusovna, N. X., Jumaboyevich, J. S., & Abdurashidovich, U. A. (2021). Perspective Of Using Muruntau Career's Overburden As Back Up Sources Of Raw Materials. The American Journal of Applied sciences, 3(01), 170-175.

16. Abdurashidovich, U. A. (2020). The Condition Of General Development Of The Mineral Resource Base In Uzbekistan. The American Journal of Applied Sciences, 2(12), 1-6.

17. Abdurashidovich, U. A. (2020). Prospects for the Development of Small-Scale Gold Mining in Developing Countries. Prospects, 4(6), 38-42.

18. Umirzoqov, A. A., & Jurayev, S. J. (2020). KaramanovA. N. Economic and mathematical modeling of rational development of small-scale and man-made gold deposits. International Journal of Academic and Applied Research (IJAAR), 4(4), 7577.

19. Sultonovich, M. M., Ogli, I. J. R., Abdurashidovich, U. A., & Sirozhevich, A. T.

(2020). Technology Of Modified Sodium-Aluminum Catalysts For Nitrogen Gas Purification Systems. The American Journal of Applied sciences, 2(09), 154-163.

20. Khayitov, O. G. O., Ziyodov, N. R., Fatkhiddinov, A. O. T. O., & Umirzoqov, A. A.

(2021). THE INTENSITY OF THE EFFECT OF THE EXPLOSION OF BOREHOLE CHARGES OF EXPLOSIVES IN MULTI-STRENGTH ROCKS OF DEEP QUARRIES. Scientific progress, 2(1), 625-630.

21. Ixtiyorovich, N. N., & Abdurashidovich, U. A. (2022). Study the Location of the Useful Component from the Tailings of the Gold Recovery Plant. International Journal of Innovative Analyses and Emerging Technology, 2(1), 5-8.

22. Usmanovich, S. A., Ikhtiyorovich, N. N., & Abdurashidovich, U. A. (2022). Processing of Layout Tails of Gold-Extracting Plants. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(1), 7-13.

23. Eshonqulov, U. K. O. G. L., Umirzoqov, A. A., Khodjakulov, A. M., & Quziyev, H. J. (2021). DEVELOPMENT OF A TECHNOLOGICAL SCHEME OF SAMPLE ENRICHMENT TITANIUM-MAGNETIC ORE OF THE TEBINBULAK DEPOSIT. Scientific progress, 2(7), 407-413.

24. G'afurovich, K. O., Abdurashidovich, U. A., & Ogli, B. A. O. (2020). Small Torch Progress In Prospects Gold Mining In Improving Countries. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(09), 65-72.

25. G'OFUROVICH, H. O., ABDURASHIDOVICH, U. A., O'G'LI, I. J. R., & RAVSHANOVICH, S. F. (2020). Prospects for the industrial use of coal in the world and its process of reproducing. Prospects, 6(5).

26. Umirzoqov, A. (2020). The Tasks of Optimal Design and Research of Systems for Cleaning Gas Emissions of Industrial Enterprises. International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS) ISSN.

27. Umirzoqov, A. (2020). Using Intermediate Buffer Temporary Warehouses Inside the Working Area of the Gold Mining Quarry. Scienceweb academic papers collection.

28. Eshonkulov, U. K. O. G. L., Shukurov, A. Y., Kayumov, O. A. O. G. L., & Umirzoqov, A. A. (2021). STUDY OF THE MATERIAL COMPOSITION OF TITANIUM-MAGNETIC ORE OF THE TEBINBULAK DEPOSIT. Scientific progress, 2(7), 423-428.

29. Abdurashidovich, U. A. (2020). The Condition Of General Development Of The Mineral Resource Base In Uzbekistan. The American Journal of Applied Sciences, 2(12), 1-6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.