Научная статья на тему 'Использование целей развития образования в обучении солнечной системы астрономии'

Использование целей развития образования в обучении солнечной системы астрономии Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
49
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
алмагест / деферент / эпицикл / луна / меркурий / венера / марс / юпитер / сатурн / алгоритм / эклиптика / геоцентрический / гелиоцентрический. / almagest / deferent / epicycle / moon / mercury / venus / mars / jupiter / saturn / algorithm / ecliptic / geocentric / heliocentric.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Зебо Авезмуратова

В данной статье описан метод организации практических занятий по астрономии на основе программы Stelliryum, проведения наблюдений, в частности, углубленного изучения движения планет. Этот метод может быть использован учителями, студентами и школьниками, заинтересованными в преподавании астрономии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Use of educational development objectives in teaching the solar system in astronomy

This article describes a method for organizing practical lessons in astronomy based on the Stelliryum program, making observations, in particular, an in-depth study of planetary motion. This method can be used by teachers, students and schoolchildren interested in teaching. astronomy.

Текст научной работы на тему «Использование целей развития образования в обучении солнечной системы астрономии»

Science

through time and space

Жамият ва инновациялар -

Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

Use of educational development objectives in teaching the solar

system in astronomy

Zebo AVEZMUROTOVA!

Urgench State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021

Received in revised form

20 February 2021

Accepted 15 March 2021

Available online

15 April 2021

Keywords:

almagest,

deferent,

epicycle,

moon,

mercury,

venus,

mars,

jupiter,

saturn,

algorithm,

ecliptic,

geocentric,

heliocentric.

This article describes a method for organizing practical

lessons in astronomy based on the Stelliryum program, making

observations, in particular, an in-depth study of planetary

motion. This method can be used by teachers, students and

schoolchildren interested in teaching. astronomy.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Астрономияда куёш системаси мавзусини укитишда

таълимнинг ривожлантирувчи максадини кулланилиши

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

алмагест, деферент,

эпицикл, юпитер,

ой, меркурий,

венера, марс,

юпитер, эклиптика,

сатурн, геоцентрик,

алгоритм, гелиоцентрик.

Ушбу маколада Стеллирюм дастури асосида астраномия

фанидан амалий машгулотларни ташкил этиш‚кузатишлар

олиб боришкхусусан, планеталарни харакатини чукуррок

Урганиш юзасидан услуб баён этилган.Бу услубдан

астраномия фанини укитишда укитувчилар, ушбу фанга

кизикувчи талабалар ва укувчилар фойдаланиши мумкин.

1 PhD student, Urgench State University.

E-mail: avezmuradova@mail.ru

т о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Использование целей развития образования в обучении

солнечной системы астрономии

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова; В данной статье описан метод организации

алмагест, практических занятий по астрономии на основе программы

ры Stelliryum, проведения наблюдений, в частности,

луна, углубленного изучения движения планет. Этот метод может

меркурий, быть использован учителями, студентами и школьниками,

венера, заинтересованными в преподавании астрономии.

марс,

юпитер,

сатурн,

алгоритм,

эклиптика,

геоцентрический,

гелиоцентрический.

Астраномия фани энг кадимий фан хисобланади кадимда инсонлар осмонда

булаётган ходисалар билан Ердаги ходисалар(кеча ва кундуз‚фаслларни алмашиниши

ва хакозо) билан боглик эканлигини билганлар. Календарь тузганлар,вактни

хисоблаш усулларини ишлаб чикканлар. Хозир хам астрономия фани долзарблигича

колмокда. Масалан: 2017йил ва 2020 йилда Астрофизиклар "Гравитацион тулкинлар”,

Кора туйнуклар учун Нобель мукофотини олдилар. Астраномия фанини

ривожланишига Аристотель, Птоламей, Каперник, Ал-Хоразмий, Ал-Фаргоний,

Ал-Беруний, Мирзо Улугбек каби олимлар хисса кушдилар. Хозирда астраномлар экзо

сайёраларни излаб топмокдалар. Якинда (2030-2050 Ййилларда) Ойга, Марсга

инсонлар бориш арафасида турибди. Узбекистонда Астрономия институти купдан

фаолият олиб боради,Майданак тогида Китоб Халкаро кенглик станцияси 90 йилдан

бери ишламокдахозирда бу станция Дунёнинг нуфузли 5та Халкаро кенглик

станцияларининг бири хисобланиб, биргаликда иш олиб боради. Шунингдек Зомин

тогида диаметри 70 метр булган радиотелескоп ишлаб турибди, Узбекистонда физика

астрономия ‹фанларини уУкитилишига катта эьтибор билан каралмокда,

жумладан;якинда Узбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг

2021 йил 19 мартда“ПК-5032” “Физика сохасидаги таълим сифатини ошириш ва илмий

тадкикотларни ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида” карори эълон

килиндиунга кура 2021-2023Зйилларда физика фани чукурлаштириб укитиладиган

175та физика фанига ихтисослаштирилган таянч мактаблари ташкил этиш назарда

тутилган [1]. Тошкент астрономия институти кошида астрономия фанига

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

чукурлаштирилган Иктидорли мактаб(ИМИ), Самаркандда Улугбек мактаблари

фаолият курсатмокда. 2022 Йилдан Узбекистонда янги таълим концепцияси асосида

миллий укув фан дастурлари ёратилмокда унда “Узлуксиз таълимда фанлар

узвийлигини таъминлаш” хамда таълим олувчиларда шакилланиши зарур буладиган

билим‚куникма ва компетентликлар даражасини аник белгилаш назарда тутилади [2].

Хозирги кунда мухокамада булган миллий укув фан дастурининг Умумий урта

таълим мактаблари, Академик лицейлар, Касб-хунар мактабларининг астрономия

булимларида кузатишлар олиб бориш мавзулари киритилган, Олий таълимда эса

Астрономия курси, Астрономия Укитиш методикаси фанларида кузатиш

474

о

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

ным Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

методикаси мавзуларини ёратиш киритилган. Астрономия фанини Уукитишда

назарий билимлар бериш билан бирга очик осмондаги ходисаларни кузатишлар

оркали Урганиш максадга мувофикдир ва самарали булади [5]. Талабаларни

астрономия фанига булган кизикишлари хам ошиб боради. Бу эса Укув фан

дастурида хисобга олинган булиб янги миллий дастурга асосан Умумий урта таълим

ва академик лицейлар учун астраномия фанига 36 соат ажратилган булиб, П бобда

Куёш системасининг тузилиши ва Осмон жисмларининг харакати мавзусига 6 соат

мулжалланган [2].

Куёш системасининг тузилиши тугрисидаги тасаввурларнинг ривожланиши.

Олам тузилиши хакида Коперникнинг гелиосентрик таълимоти. Олам тузилиши

хакида Беруний тасаввури. (2 соат, миллий фан дастуридан.

Дарс машеулотлари давомида бу мавзуни ёритишда Ал-Хоразмий,

Ал-Беруний, Ал-Фартонийнинг ва Мирзо Улутбек карашларини курсатиб утиш

максадга мувофик ва талабаларнинг ватанпарварлик рухида тарбиялашда катта

ахамиятга эга.Шарк мутафаккирлари гояларини укувчиларга сингдириш оркали

астраномия фанига булган кизикишларини юксалтириш мумкин.Усиб келаётган

ёшларни ватанпарварлик рухида тарбиялашда, айникса, Узбекистон Ш ренессанс

даврига кадам куйаётган даврда [-П ренессанс даврларида Ватанимиз олимларини

бошка сахолар каби астрономия сохасида эришган юутукларини ёшларга етказиш

Ддавр талабидир. Ана шулар хакида куйида кискача маьлумотлар келтирамиз.

Куёш системасининг тузилиши хакидаги мавзуга Аристотелнинг(мил.ав.

[У-аср) оламнинг марказида харакатсиз Ер жойлашган деган системага асос солган.

П асрга келиб машхур юнон астраноми Клавдий Птоламей “Алмагест” номли

асарида юнон астраномияси эришган ютукларини умумлаштириб,сайёраларнинг

куринма сиртмаксимон харакатини тушунтира оладиган геоцентрик системани

ишлаб чикди.Унга кура сфера шаклидаги олам марказида харакатсиз шарсимон Ер

жойлашган булиб,унинг атрофида ОЙ ва Куёш деферентлар деб аталувчи айланалар

буйлаб ‚Уша вактда маълум булган 5 та сайёра эса эпицикл деб аталувчи айланалар

буйлаб харакатланиши курсатилган.

Уирйег “

Saturn

Птоламей(ми.ав. Паср) — Геоцентрик тизим

Птоламей системаси туб негизи билан принципиал нотутри булишига

карамай,ХУ- аср мобайнида амалий талабларни маълум даражада кондириб

келди.Геоцентрик система кадимги юнон астраномияси тараккиётининг энг юкори

боскичи эди.Юнон маданиятининг инкирозидан кейин астраномия билан

шутулланиш маркази Шаркка кучди. [Х-ХУ асрларда Астрономиянинг урта асрларда

475

e

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Semen nape Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

ривожланишига хам Урта Осиёлик, Узбек алломаларимизнинг хиссалари жуда катта

хисобланади: булар - Ал-Хоразмий, Ал-Фартоний, Ал-Фаробий, Ал-Беруний,

Чогминий, Мирзо Улугбек, Умар-Хаййомлар. Ал-Хоразмийнинг Богдодда “Байт ул-

хикмат”, “Донишмандлар уйи” математика ва астрономия сохасида олиб борган

ишлари кейинчалик Европага таркатилиб хозир хам Уз мавкеини йукотмаган, энг

нуфузли кутубхоналарда сакланмокда. Астрономия сохасида 37 бобдан иборат

Хоразмий "Зижи” яратилади. Бу ва унинг математикага ойид асарлари Европада

Ал-Хоразмийнинг номи “Алгебра”, “Алгоризми”, “Алгаритм” атамалар билан аталиб

келди. Мухаммад Ал-Хоразмий 783-йил Хивада тутилган. Худди шундай

Ал-Хоразмий билан бирга Богдодда иш олиб борган Ал-Фаргоний (797-865)

Европада Алфраганус номи билан машхур булган. Унинг куплаб асарлари орасида

астрономияга оид 6 та асари мухим хисобланади: “Юлдузлар хакидаги фан

элементлари тутрисида китоб”, “Астурлоб ясаш хакида китоб” ва бошка китоблари,

Ал-Фаргоний жадваллари Санк-Петербург, Оксфорд, Париж, Кохира, Пристон (АКШ)

ва Моракко кутубхоналарда сакланмокда.

Ал-Хоразмий (783 й 850 И) Ал-Фаргоний (797-865 Й)

Ал-Фаробий (873-950 й) — Абу Райхон Беруний (973-1048 ii)

Абу Райхон Беруний (973-1048-й) кадимги Хоразмни маркази Кат (Киёт)

калъасида тугилган. Астрономия, физика, математика, география, менералогия ва

тарих фанларининг ривожланишига Уз хиссаларини кушган комусий олим.

Берунийнинг 40 дан ортик асарлари Астрономияга батишланган. Айникса, унинг

“Конуний Масудий” ва ”Тахфум” асарларида Аристотел замонларидан муаммо

476

e

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

ным Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

булиб келаётган олам тузилишининг геоцентрик таълимотидаги “Еклиптика”

текислиги хакида, “Агар Куёш атрофида Ер айланади, Ернинг айланиш орбита

текислиги эклиптика текислиги билан бир хил дейилса еклиптикани тушунтириш

осонрок булади”-деб айтиб утади. [3,4].Агар бу фикрни 1000 йиллар бошида айтиб

утган булса, ундан 500 йил кейин поляк астрономи Николай Коперник 1543-йилда

“Олам марказида Куёш туради”-деб “Гелиоцентрик” таълимотга асос солган. Бу

революцион таълимот деб тан олинди ва физика, математика, кимё, география каби

фанларнинг жадал ривожланишига уз таъсирини курсатди. Вахолангки бу илгор

фикрни 500 йил олдин бизнинг Беруний бобомиз уртага ташлаган эди-ку.

| ии р Ин er НЕ

Николай Коперник (1473-1543 й) Гелиоцентрик тизим

Мирзо Улугбек 1394-йил 22-мартда тутилган. Унинг асл исми Мухаммад

Тарагай, ёшлигида Улугбек деб атала бошлаган. Амир Темурни (Катта угли

Шохрухнинг биринчи фарзанди) биринчи набираси хисобланади. Мирзо Улугбек

17 ёшдан Самаркандда давлатни бошкаришдан бошлаб илм-маърифатга кизиккан,

Самаркандда, Бухорода 3 та мадрасалар курдиради. Самаркандда Уз замонасида

Марказий Осиёда энг нуффузли расадхона курдириб, унда осмон жисмлари,

ходисаларни кузатади ва "Зижи Курагоний” ни яратади.

Мирзо Улугбек (1394-1449 И) Улугбек расадхонаси

Унда 1018 Ta юлдузларни координаталари, осмон сферасидаги жуда катта

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

аникликда белгиланган. Кези келганда шуни айтиб утиш керак-ки, астрономияда

юлдузларни харакатини, силжишини Урганиш учун куп вакт интервали талаб

этилади. Агар Мирзо Улугбек бу ишни 1440-йиллар аниклаган булса 600 йиллар

утябди, уни улчашларидан хозир хам фойдаланилади. Галактикада 250 миллиард

477

Science

through time and space

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу ап innovations

Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

юлдузлар бор булиб улар марказ атрофида бизни Куёшимиз 250 км/стезлик билан

айланади. Демак, юлдуз туркумлари куриниши Узгаради яьни аста-секин бир-

бирларига нисбатан силжийди. Бу юлдузлар биздан жуда узокда булгани учун

уларни осмон сферасида силжишини сезиш учун куп вакт талаб этилади. Шундай

экан 600 йилдан кейин Улугбекнинг “Зижи” даги юлдузлар координатларидан

хозир хам фойдаланилади. Урта Шарк ва Урта Осиё мамлакатларидаги буюк

олимлар астраномия фанининг ривожига уУзларинг салмокли хиссаларини

кушганлар. [5,6]. Албатта бу маълумотларни астрономия предметини укитишда

мавзуларда талабаларга етказиш максадга мувофикдир.

Шундай бир пайтда таълим сохасида ёшларни астраномия фанини чукуррок

уУрганишга кизиктириш давр талабидир.Умумий урта таълимда,лицей интернатларда

ва олий таълимда замонавий ахборот техналогиялардан фойдаланилган

холда‚астраномия фанини Укитишда янги педогогик услубларни ишлаб чикишда

махаллий шароитлардан фойдаланиш, кузатишлар олиб бориш ва натижалардан дарс

жараёнида тахлил килиш максад килинган. Осмон ходисаларини кузатиш оркали

Урганиш учун содда услублар ишлаб чикилди. Жумладан: Ой Куёшдан кейин

турадиган ёриткич.хамма яхши билади.Ой ёрдамида сайёраларни осмонда юлдузлар

фонида топиш услубини ургандик. Меркурий, Венера, Марс, Юпитер, Сатурн мана шу

5 та сайёраларни куролланмаган куз билан кузатиш усулларини келтириб утамиз.

Сайёраларни Урни ва координаталари кун, ойларда сезиларли Узгариб боради.

Хамма сайёралар осмон сферасида юлдузларга нисбатан гарбдан-шаркка силжиб

боради.Баъзан оркага кайтиб,яна TYFPH харакат (сиртмаксимон) килади.

Кампьюторда Стеллириум дастури ёрдамида Ойнинг харакати буйича саналар

киритилиб,Ойнинг Урни ва унинг атрофидаги сайёралар аникланадиуларнинг

номлари гравюраларини (куринишларини) хам куриш мумкин. Кузатишни олдиндан

режалаштириб олган маъкул.Куйида 2021 йил Сентябрь,Октябрь ойларида Меркурий,

Венера, Марс, Юпитер ва Сатурн сайёраларининг куринма харакатида Ой билан

якинлашиши жадвали келтирилган [7].

Меркурий Венера Марс Юпитер Сатурн

Кузатиш сайёрасининг | сайёрасининг | сайёрасининг | сайёрасининг | сайёрасининг

ean и Ойбилан Ой билан Ойбилан Ойбилан Ойбилан

р якинлашиш якинлашиш якинлашиш якинлашиш якинлашиш

санаси. санаси. санаси. санаси. санаси.

8-9.09.2021Й 9.09.2021 , 18.09.2021 17.09.2021

Куёш фонида Соат 20:20 Соат 19:20

Сентябрь Соат 19:25 Соат19:25 a

арбда Рарбда куринмайди Жануби- Жануби-

Шаркда Шаркда

Куёш фонида ‘Coarl8:13 Куёш фонида 15.10.2021й 14.10.2021й

Октябрь У ид : У. ид Соат 20:20 Соат 20:20

куринмайди дан19:2 5гача куринмайди

Рарбда Жанубда Жанубда

478

e

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Semen nape Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Расмларда юкорида жадвалда келтирилган 2021йил 10 октябрь санада ОЙ,

Юпитер, Сатурн ва 2021йил 9 сентябрь санасида Ой, Венера, Меркурийларни

куринишлари келтирилган.Уша саналарда бу пейзажни осмонда кузатиш мумкин.

Ушбу юкорида тузилган жадвалда курсатилган саналарда олдиндан

тайёргарлик куриб (телескоп, дурбин, фотоаппарат тайёрлаб) укувчилар,талабалар

билан кузатишлар олиб бориб, ходисаларни фоталарини олиш мумкин. Кузатишда

олинган натижаларни амалий машеулотдарсларида, факультатив машхулотларда,

тугаракларда конференцияларда тахлил килиниб,мохияти укитувчи томонидан

аниматция ва виртуал усуллар ёрдамида тушунтириб борилади.Кузатиш ва амалий

машхулотларда Ффаол катнашадиган уУкувчилар ва талабаларнинг олган

натижаларини хисоботини килиш Узларига юклатилса янада яхширок самара

бериши мумкин.Чунки бунда талаба ва укувчилар адабиёт‚интернет

материалларидан фойдаланишга интилади ва куникмалар хосил булади, фанга

булган кизикишлари ошади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

1. Узбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2021 йил

19 мартда “ПК-5032” "Физика сохасидаги таълим сифатини ошириш ва илмий

тадкикотларни ривожлантриш чора-тадбирлри тутрисида” карори.

2. Миллий укув фан дастури: Академик лицейларда физика ва астраномия

укув дастури 1, 2 курс.

3. Абу Райхон Беруний. Танланган асарлар. “Фан” Тошкент 1968.

4. Абу Райхон Беруний. Тафхим танланган асарлар. Тошкент-Урганч-Хива-2006 Й.

5. Мамадазимов М, РизаевТ Узлуксиз таълим тизимида Астраномияни

укитишнинг муаммоллари. -Т.: Янги аср авлоди. 2016 - Б. 355.

6. Саттаров У. Астрофизика [ кисм - Т.: Таълим нашриёти, 2009. - Б. 201.

7. “Stellarium” программаси.

8. Атоева М.Ф. Периодичность обучения физике. Аспирант и соискатель. -

Москва, 2010. - №6. - С. 41-43.

9, M.F. Atoyeva. Interdisciplinary relations in physics course at specialized

secondary education. The Way of Science. - Volgograd, 2016. — N29 (31). - P. 22-24.

10. M.F. Atoyeva. The significance of periodicity at teaching physics. The Way of

Science. - Volgograd, 2016. - N2 10 (32). - P. 62-64.

479

т о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

11. Атоева М.Ф. Эффективность обучения электродинамике на основе

технологии периодичности. Тпе М/ау оЁ 54епсе. - Уо]гортаа, 2016. - № 10 (32). -

Р. 65-66.

12. M.F. Atoyeva. Use of Periodicity in Teaching Physics. Eastern European Scientific

Journal. - Diisseldorf-Germany, 2017. Ne 4. - P. 35-39.

13. M.F. Atoyeva. Didactic foundations of inter-media relations in the training of

university students. International Scientific Journal. Theoretical & Applied Science. p-ISSN:

2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online). Year: 2020 Issue: 06 Volume: 86, P. 124.

14. M.F. Atoyeva, R. Safarova. Pedagogical integration as a means of forming

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

professionally important qualities among students of a medical university. Academicia.

ISSN: 2249-7137 Vol. 10, Issue 8, August 2020. Impact Factor: SJIF 2020 = 7.13

ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal https://saarj.com.

15. M.F. Atoyeva. Pedagogical Tests As An Element Of Types Of Pedagogical

Technologies. The American Journal of Applied Sciences, 2(09), (TAJAS) SJIF-5.276 DOI-

10.37547/tajas Volume 2 Issue 9, 19.09.2020. ISSN 2689-09. 92 The USA Journals, USA

www.usajournalshub.com/index.php/tajas 164-169. Mon. 5.2.

16. Farkhodovna A.M. (2020). The problems of preparing students for the use of

school physical experiment in the context of specialized education at secondary schools.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (9), 164-167.

17. Saidov S.0., Fayzieva Kh.A., YuldoshevaN.B. AtoyevaM.F. The Elements of

organization of the educational process on the basis of new pedagogical technologies. The

American Journal of Applied Sciences, 2(09), (TAJAS) SJIF-5.276 DOI-10.37547/tajas

Volume 2 Issue 9, 19.09.2020. ISSN 2689-09.92 The USA _ Journals, USA

www.usajournalshub.com/index.php/tajas - PP. 164-169.

18. Atoeva Mehriniso Farhodovna, Arabov Jasur Olimboevich, Kobilov Bakhtiyor

Badriddinovich. (2020). Innovative Pedogogical Technologies For Training The Course Of

Physics. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(12), 82-91.

19. Nazarova S.M., R. Kurvantaev. Evolution and the forecast of development of the

irrigated soils of Bukhara region. Proceedings of the III Tashkent international innovation

forum. TIIF- 2017. - Tashkent. - PP. 210-215.

20. NazarovaS.M., G.T. Zaripov Granulometrik composition irrigated soils of

Bukhara region Journal of critical reviews ISSN-2394-5225.vol.7 ISSUE17.2020.

21. Nazarova S.M., G.T. Zaripov Physico-mechanical properties of irrigated meadov

soils of the Bukhara region (on the example of the Zjandar Dictrict) The American journal

of applied sciences. USA. volume-02. ISSUE. 10/2020.

22. G.T. Zaripov, Nazarova S.M., The USE of local vegetables raw materials in the

production of the soft drinks. The American journal of applied sciences. USA. volume-02.

ISSUE. 10/2020.

23. Nazarova S.M., Turayeva M., Mamurova M., Physico-mechanical properties of

irrigated meadov soils of the Bukhara ACADEMIYA an international multidisc iplinary

research journal vol. 11. issue 1 january 2021.

24. Narzullaev M.H., Teshaey O. Representation of the natural science picture of the

world in the process of teaching students at academic lyceums and professional colleges.

Internatsional scientific and praktikal conference WORLD Science/ Rost Publishing Dubai

2015.

480

о

Ш] 5чепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

а Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

25. Narzullaev M. ВСПОЛЬЗОВАНИЕ АСТРОНОМИЧЕСКИХ ЗНАНИЙ В

ФОРМИРОВАНИИ ЭКОЛОГИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ СТУДЕНТОВ. Международный

академический вестник УДК 00(082) №1 (45) [55М 2312-5519 ББК 65.26 2020 [12+].

26. Atoeva Mehriniso Farhodovna, Eshmirzaeva Matluba Abdishukurovna. (2021).

Application Of The Law Of Conservation Of Energy In

27. Economics. The American Journal of Applied Sciences, 3(01), 93-103.

28. Zebiniso ATOYEVA, The use of innovative pedagogical technologies in mathematics

in secondary schools. Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and

innovations Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index/

29. Rahima Safarova, Characteristics of teaching physics in medical institutes,

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - 5о<Еу ап4 шпоуайоп$з. ]оигпа]

home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index.

30. Safarova Rakhima Sattor kizi, PREPARING STUDENTS FOR USE OF SCHOOL

PHYSICAL EXPERIMENT IN THE PROCESS OF TEACHING PHYSICS, European Journal of

Research and Reflection in Educational Sciences Vol. 8 No. 9, 2020 ISSN 2056-5852.

31. Khusanov Zafar Jurakulovich. (2021). The Requirements For Students’s

Independent Work. The American Journal of Social Science and Education Innovations,

3(01), PP. 235-243.

481

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.