Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ГИДРОТЕХНИЧЕСКИХ СООРУЖЕНИИ ДЛЯ СОЗДАНИЯ МОДУЛЯ ВОДОРАСПРЕДЕЛЕНИЯ В НАРОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ КУЛЯБСКОЙ ЗОНЫ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ГИДРОТЕХНИЧЕСКИХ СООРУЖЕНИИ ДЛЯ СОЗДАНИЯ МОДУЛЯ ВОДОРАСПРЕДЕЛЕНИЯ В НАРОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ КУЛЯБСКОЙ ЗОНЫ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
14
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГИДРОТЕХНИЧЕСКОЕ СООРУЖЕНИЕ / КЛИМАТИЧЕСКОЕ СОСТОЯНИЕ / ПОЛУЧЕНИЕ ПИТАНИЯ / ПОВЕРХНОСТНЫЕ И ПОДЗЕМНЫЕ ВОДЫ

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Муродов Фирузджон Шарифович, Имамов Абдулло Асадуллаевич

В статье описывается нынешнее состояние гидротехнических сооружений речных бассейнов Кулябского региона Хатлонской области. Последнее время создание гидротехнические сооружения с интенсивностью развиваются. Поэтому нужно необходимо изучать эффективное использование речного стока. Ныне гидротехнические сооружение составляют неотъёмную часть ландшафта региона. Восток и юга восток региона имеют хлоридный, натриевый и хлоридно-сульфатный воды с преобладание то 8-12 г/л соли. В среднем и нижнем течении растворенный соль имеет величину 40-50 г/л. Подземных воды всех рек имеют от 2 до 5 г/л минеральности. Имеется моделирование для речного стока реки Яхсу, которое показывает 147,5 л/год на 1 км2. Количество С в состав воды этих рек составляет 19-39%. В катионном составе количество Na+ и K+ составляют от 17 до 40,6%. В ионый состав вод очень велико количество SO2 и C. Среды катионов преобладает Ca2+ и составляет 15-45%. Количество Na+, K+ и Mg2+ нечтожны. В сезон межены высокое количество хлоридов в ионов Na+ и K+. Речной сток составляет 75-95 %. Для обеспечения стока в бассейне рек средный годовой сток и моделирование стока имеет огромное значение. Он определяется на основе изучения твердого стока и подземных вод.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF HYDRAULIC STRUCTURES FOR CREATION OF A WATER DISTRIBUTION MODULE IN THE PEOPLE'S ECONOMY OF THE KULYAB ZONE OF THE KHATLON REGION

The article describes the current state of hydraulic structures of the river basins of the Kulob region of the Khatlon region. Recently, the creation of hydraulic structures has been developing with intensity. Therefore, it is necessary to study the effective use of river flow. Nowadays, hydraulic structures form an integral part of the landscape of the region. The east and south-east of the region have chloride, sodium and chloride-sulfate waters with a predominance of 8-12 g / l of salt. In the middle and lower reaches, the dissolved salt has a value of 40-50 g / l. The underground waters of all rivers have from 2 to 5 g / l of minerality. There is a simulation for the river flow of the Yakhsu River, which shows 147.5 l / year per 1 km2. The amount of C in the water composition of these rivers is 19-39%. In the cationic composition, the amount of Na + and K + is from 17 to 40.6%. In the ionic composition of waters, the amount of SO2 and C is very high. The environment of cations is dominated by Ca2 + and is 15-45%. The amounts of Na +, K + and Mg2 + are negligible. In the low water season, there is a high amount of chlorides in Na + and K + ions. River flow is 75-95%. To ensure the flow in the river basin, the average annual flow and flow modeling are of great importance. It is determined based on the study of solid runoff and groundwater.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ГИДРОТЕХНИЧЕСКИХ СООРУЖЕНИИ ДЛЯ СОЗДАНИЯ МОДУЛЯ ВОДОРАСПРЕДЕЛЕНИЯ В НАРОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ КУЛЯБСКОЙ ЗОНЫ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ»

- уменьшение выбросов углекислого газа;

- усовершенствование системы космического маниторинга и оценки снежнего покрова и ледников;

- применение новых современных технологий и передового опыта в области изучения ледников;

- повышение квалификации специалистов и подготовка кадров на уровне современных требований;

- моделирование влияния изменений климата на ледники в период исследований и т.п.

ЛИТЕРАТУРА

1. Каталог ледников СССР. Т.14. Л.: Гидрометеоиздат, 1980.

2. Мусоев З., Хакимов С. Современное оледенение и роль ледников в формировании стока рек Таджикистана// Таджикистан и современный мир, № 3 (7) Душанбе, 2005, - C. 50-52.

3. Особо охраняемые природные территории Республики Таджикистан.- Колл. авторов. Душанбе, 2009.

4. Отчеты о наблюдениях за колебанием ледников Таджикистана в 1962-1992 и 1996-2001 годах. Архив УГМС Таджикистана, Душанбе, 2001-56с.

5. Рахимов С. Н. Влияние изменения климата на водные ресурсы Центральной Азии//Сб. докл. Междунар. конфер. по сокращению бедствий, связанных с водой в Центральной Азии. Душанбе, 2008. - С.66-78.

ЭКОЛОГИЧЕСКОЕ СОСТОЯНИЕ ЛЕДНИКОВ ООПТ РТ И МЕРЫ ПО ИХ СОХРАНЕНИЮ И ЗАЩИТЕ

В статье рассмотрено количество, расположение, деградация и состояние ледников на особо охраняемые природные территории Республики Таджикистан, а также даны предложения по их защите и сохранению.

Ключевые слова: ледники, особо охраняемые природные территории, Таджикский национальный парк, историко-природный парк, состояние, охрана, защита, задачи, меры.

ECOLOGICAL STATE OF GLACIERS SPNT RT AND MEASURES FOR THEIR PRESERVATION AND PROTECTION

The article discusses the number, location, degradation and condition of glaciers in specially protected natural areas of the Republic of Tajikistan, as well as proposals for their protection and preservation.

Keywords: glaciers, specially protected natural areas, Tajik National Park, historical natural park, state, security, protection, tasks, measures.

Сведение об авторе:

Рахимов Сайдаброр Ассоевич - Старший преподаватель кафедры физической географии Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни г. Душанбе, Республика Таджикистан, Тел: (+992) 918454216 E-mail: saidabror.rahimov@bk.ru

About the autor:

Rakhimov Saidabror Assoevich - Senior Lecturer of the Department of Physical Geography, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, Dushanbe, Republic of Tajikistan, Tel: (+992) 918 454216 E-mail: saidabror.rahimov@bk.ru

ИСТИФОДАИ ИНШООТХОИ ГИДРОТЕХНИКИ БАРОИ СОХТАНИ АМСИЛАИ ОБТАЪМИНКУНИИ ХОЧАГИИ ХАЛЦИ МИНТАЦАИ КУЛОБИ ВИЛОЯТИ ХАТЛОН

Муродов Ф.Ш.

Донишкадаи давлатии фар^анг ва санъати Тоцикистон ба номи М. Турсунзода

Имамов А.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Солхои охир сохтмони иншоотхои гидротехникй дар хавзаи дарёхои минтакаи Кулоби вилояти Хатлон бо шиддат зиёд шуда истодааст. Махсусан масъалаи истифодаи пуооаи мачоои махалй зарур аст. Чунин тагйиооти шароити даоёхо бояд дар баообаои омузиши пурраи равиши танзими мачро ва натичаи ин тагйиротхо ба ландшафти махал ба инобат

гтоифта шавад. Речаи нави сохтани хочагии об лозим аст, ки аз чиxaти илмй асоснок бошад ва зaхиpaxои обии мaxaлpо максаднок ва таъсвдбахш истифода бapaнд Г2, б, 91.

Ибтидои сохтани иншоотxои гидpотехникй дap минтакаи Куло6 аз солxои 50-б0-vми aсpи XX сap шvдaaст. Онxо дap давоми вакти тулонй бapои зaхиpaи калони мaчpои дapё ва асосан xaмчvн обёpии мaxaллй ва обтaъминкvнй хизмат мекapдaнд. Дap бapобapи ин якчанд обaнбоpxои сунъй сохта шvдaнд, ки xоло онxо кисми чvДOнaшaвaндaи ландшафти минтака ба xисоб меpaвaнд.

Новобаста аз он ки дapёxо ва обaнбоpxо бapои xaл нaмvдaни масъалаи хочагии об аз мaсоxaт ва тaъсиp ба мvxити табий начандон зиёд мебошад, солxои охиp масъалаи сохтмони иншоота.о ва истифодаи окилонаи зaхиpaxои табии минтака диккати олимонpо pyз то pyз чалб кapдa истодааст.

Дap минтакаи Куло6и вилояти Хатлон тaдкикотxо дap боpaи омузиши pечaи лоиканокшавй, коpкapди соxилxо, мvвозинaти обй ва зaхиpaxои биологии обaнбоpxои кaлонv хvpд ба pоx монда нaшvдaaст.

Холати xозиpaи дapёxоpо омилxои тaбий-геогpaфй (гвдология, гидpогеология, иклим, гидpогpaфия, гидpохимия) ва хvсvсиятxои истифодaбapй, фаъолияти инсон, pелеф ва тaъсиpи моpфометpй мvaйян мекунад.

Гидpогеологияи Чaнvбv Fapбии Точикистон шабакаи xaвзaи apтезиониpо дap бap мегвдад, ки ба як минтакаи apтезионй шомил мебошад. Обxои зеpизaминии минтака ба ноxияxои гvногvни обнигоxдоpaндa шомил мебошанд, ки байни онxо кабати Faфси гилй мaвчvд аст. Дap ин xvдvд 6 xaвзaи обнигоxдоpaндa - дaвpaxои чоpvм неоген, палеоген, буpи болой, бvpи поёнй ва юpa мvaйян кapдa шvдaaст.

Ба xaвзaи дaвpaи неоген обxои фишоpдоpи гapмv хvнvк дохил мешавад, ки сулфатию нaтpиявй бvдa, то 5 г/л маъданнокй доpaнд. Kaбaтxои обдоpй дaвpaи неоген дap кaноpaxои чaнvбv Fapбии водии Кvлоб ва кабати начандон пaxн дap пaстхaмиxои бaйникуxии водиxои дapёи Kизилсv пaxн шvдaaнд.

Kaбaтxои обдоpи дaвpaи юpa мaсоxaти хvpд ва поpчa-поpчa байни дapёxои Тоxиpсv, Kизилсv, болооби Кvлобдapё ва Обисvpхpо ишFOл кapдaaнд. Дap кисми шapкй ва чaнvбv шapкии минтака обxои хлоpидию нaтpиявй ва хлоpидию сvлфaтй xосил шvдaaнд, ки 8-12 г/л намак доpaнд.

Кисми шapкии депpесияи точик xaвзaи дapёxои ^xto^, Kизилсv (Чанубй) ва Яхсvpо ишFOл кapдaaнд. Кисми зиёди xaвзaи дapёи Тоxиpсvpо кабати тaкшониxои дaвpaи неоген пушонидаанд. Дap мaчpои миёна ва поёнй мaxлvли намак ба 40-50 г/л меpaсaд. Дap xaвзaи дapёxои Кизилсv ва Яхсv, аз болооб то apзи Кулоб кaбaтxои обдоp асосан ба дaвpaи неоген pост меоянд. Дap кисми чaнvбv шapкиaш бошад, тaкшониxои дaвpaи чоpvм мaвчудaнд. Дap xaвзaи xaмaи ин дapёxо обxои зеpизaминй аз 2 то 5 г/л маъданнокй доpaнд Г4, S, S1.

Шapоитxои иклимй ва хvсvсиятxои он бapои инкишофи чapaёни pечaи обй, xолaти сaтxи обй ва инкишофи фитомассаи дapёxо моxияти калон доpaнд. Бapои минтакаи Кулоб асосан иклими хvшки сvбтpопикии континенталй хос аст.

Шабакаи гидpогpaфии xозиpaи минтакаи Куло6 аз 3 кисми асосй (мaчpои сaтxй, зеpизaминй ва аштопогенй) ибоpaт аст.

Мaчpои сaтxй шабакаи дapёгии гvногvнpо ба монанди Тоиpсу, Кизилсv, Кvлобдapё, Обисvpх ва Яхсу xосил намудааст.

Мaчpои дapёxои Яхсу, Обисvpх, Кvлобдapё ва Кизилсу дap дохили минтака xосил мешаванд.

Азбаски боpишоти aтмосФеpй дap минтака моxияти кам доpaнд. Кисми асосии мaчpои чй сaтxй ва чй зеpизaминй аз xисоби мaчpои шабакаи дapёгии Кизилсу ва Яхсу ва шабакаи зичи сунъй сохтан чapaёни оби дapёxо таъмин менамояд.

Вобаста ба ноxиябaндии гидpологй шабакаи гидpогpaфии минтaкapо ба 2 кисм таксим мекунанд.

1. Xaвзaxои Кизилсу ва Яхсу

2. Кyлобдapё

Амсилаи чapaён дap мaчpои поёнии дapёи Кизилсу ва Яхсу 1 л/сол/км ^о ташкил

мекунад. Дap кисми шимолу Fapбй ва шapкии минтака 3 л л/сол/км ва болооби дapёxои

2 2 Кизилсу, Товдсу ва Яхсу то ба 5 л/сол/км меpaсaд. Амсилаи чapaён ба 1 л/сол/км асосан

2 2 бapои баландии 1000-1200 м, 3 л/сол/км бapои бaлaндиxои 1200-1800 м ва 5 л/сол/км бapои

бaлaндиxои аз 1800 то 3000 м 0 л/сол/км2 кабул шудааст.

Бapои таъмин намудани мaчpо дap xaвзaи дapёxо чapaёни миёнаи солона ва амсилаи чapaён моxияти калон дapaд [3, 7, 8, 10].

Аз р¥и таксимоти дохилии солонаи мачрои дарёxои Кизилсу (Чанубй) ва Яхсу ба дарёxои серобшавии баxорй дохил мешаванд. Харчи зиёди об ба моxxои апрел ва май рост меояд, ки 60-90% мачрои солонаро ташкил мекунад.

Mоxияти калонро барои муxофизати xачми обии дарёxо мачрои зеризаминй ва сатxй дорад.

Дар xавзаи дарёxои Кизилсу (Чанубй) ва Яхсу лесxо ва чинсxои лесй паxн шудаанд. Ин такшониxо дар соxилxо захира шуданашон мумкин аст. Амсилаи баландтарини мачрои сатxй барои дарёи Яхсу 147,5 л/сол/ аз 1 км2-ро ташкил мекунад Г6].

Mушоxидаxои гидрологй дар пойгоxи Карбостанаки дарёи Яхсу ва Бобохоншоxиди дарёи Кизилсу нишон доданд, ки шусташавии миёнаи солона аз 1500 то 3877 т. дар 1 км2 мебошад.

Дарёи Тоирсу ва Кизилсу (Чанубй) хусусияти хлоридй доранд, микдори С дар таркиби оби ин дарёxо ба 19-39% мерасад. Аз катионxо бошад, микдори Na+ + K+ аз 17 то 40,6%-ро ташкил мекунад. Дарёи Кизилсу шабакаи асосии обии минтака ба xисоб рафта, дарёxоро бо об таъмин менамояд ва микдори зиёди маъданнокй дорад, ки он ба микдори зиёди чинсxои намакдор дар кvxxо вобаста аст. Аз таркиби ионй микдори SO ва C баланд аст. Mикдори хлоридxо нисбат ба сулФатxо дар таркиби онxо камтар аст. Mиёни катионxо Ca бартарй дошта, аз 15 то 45% мебошад. Mикдори Na++K+ ва Mg2+ бошад, начандон зиёд аст. Дар мавсими камобй микдори хлоридxо ва ионxои Na + K баланд мешаванд [1, 5, 8, 10].

Mавчудияти моддаxои органикй дар наздикии нуктаxои аxолинишин, дар баъзе xолатxо аз xадди охирини чамъи имконпазир (ХЧИ) баландтар мешаванд. Дигар xиссаи ифлоскунандаи ба худ хоси дарёxо, наxрx0, обпартоxо ва xавзxое, ки аз дарёи Кизилсу Fизо мегиранд, мис, ионxои аммонй, суфатxо ва гидроген мебошанд.

Тавсифи асосии речаи гидрологии дарёxо, ки моxияти амалй доранд, чараёни об, речи сатxй, xарорат, нишондоди бухоршавй ва таровиш мебошад. Дар баъзе xисоббаробаркуниxо баланси обиро таъмини мекунанд. Чунки дар минтакаи ^лоб пойгоxxои тачxизонидашуда вучуд надорад. Усули таxлили бухоршавй аз сатxй дарёxоро А.Г. Булавко пешниxод кардааст. Заxидани обро бошад Ф.В. Саплюков тадкик намудааст [2, 9].

Хусусияти Fизогирии оби xамаи дарёxо чунин аст.

1. Аз обxои сатxй Fизо мегиранд;

2. Fизогирии омехта (сатxию зеризаминй);

3. Зеризаминй;

4. Тарики обкаш аз дигар чойxо оварда мешаванд.

Гурyxи якум ниxоят паxн шудааст. Дар он чое вучуд доранд, ки ба намуди якуми чобачокунй дохил мешаванд. Fизогирии омехтаро намуди сою оббурдаxо доранд. Fизогирии зеризаминй (артезианй) кам мушоxида мешавад. Mачрои дарёxо 75-95%-ро ташкил мекунанд.

Oбанборxои бузург барои нигоx доштани мачро аз 1 то 10% таъминнамой дар назар дошта шудааст. Барои онxо масоxати калони ботло^о ва дарF0ти баланд хос аст. Дар минтакаи ^лоб бошад, онxо ниxоят каманд. [8].

Аз р7и речаи сатxй мушоxидаxои доимй вучуд надорад. Дар вакти лоиxакашй xар як дарё меъёри тарxрезии худро дорад: танбачубй м7ътадил (TM) xачми мурда (XM) ва босуръат (Б). Танбачуби м7ътадил вакти серобии баxорй ба амал меояд ва муддати дурудароз нигоx дошта мешавад. Mеъёри босуръат на зиёда аз 0,5 м буда, давоми муддати ^tox, вакти серобй ва боронxои сахт ба амал меояд. Дар дарёxо пастшавии xамасолаи сатxи об бо хусусияти танзими мачро хусусиятxои морфометрии пастхамй муайян карда мешаванд. Нишондодxои морфометрй вобаста ба таFЙирёбии сатxи об ниxоят зиёд ба амал меояд. Лаппиши сатxи об дар вакти баланд шудани чараёни об дар намуди сою оббурда бо сатxи xамвори фурухамида 20-30 см/солро ташкил мекунад. Фурухамидаxои тангу чукур ниxоят наFЗ акс ёфтаанд ва 30-40 см/солро ташкил мекунанд. Барои чунин намуди дарёxо таFЙирёбии сатxии об бо нишондоди масоxат зич алокаманд аст. Чи кадаре, ки ин нишондод кам бошад, амплитудаи таFЙирёбии сатxи об xамон кадар баланд мешавад. Дар р7дхона, ки обанбори маноравй доранд, пуршавии об факат то нишондоди меъёри танбачуби м7ътадил (TM) мегузарад. Лекин лапиши сатxи об ник,оят ором аст. Oнxо нисбатан суст дар xавзаxое мушоxида мешаванд, ки обпартои сунъй доранд ва xеч вакт аз TM зиёд намешаванд [6, 10].

Сатхи об дар хавзахо ду давраи баландшавии об дорад: бахор вакти обшавии барф ва тобистон дар мавсими обёрии заминхои хочагихои дехконй. Сатхи пасттарини об ба тирамох рост меояд, ки партофташавии обхо ба захбурхо аст.

Дар чойгиркунии иншоотхои гидротехникй ва таксимкунии онхо ба хавзаи дарёхо хусусияти ба худ хос дорад: микдори зиёди онхо дар болооби мачро сохта шудаанд. Яъне зичй вобаста ба баландии релеф зиёд мешавад ва талаботи об дар хочагии халк мушохида мешавад. Чи кадаре, ки аз водии дарё ва шохоби онхо дур чойгир бошад, талабот ба об хамон кадар зиёд мешавад.

Барои муайян намудани бахогузории мачрои махалй И.С. Семенсов вохиди зичии дарёхоро дар талаботхо чунин нишон додаст.

Кгпр=Б*100

ки Кгпр-вохиди зичии дарёхо; n-микдори дарёхо дар талаботи додашуда; F-масохати 2 2 хавза, км ; 100-вохиди шартии хавзаи мазкур мебошад, ки масохаташ 100 км аст.

Дар асоси тахлилхои мо, муайян карда шуд, ки вохидй зичии дарёхо вобаста ба нохияхои маъмурии минтака нихоят каманд.

АДАБИЁТ

1. Ахроров Ф. Флора и фауна водоемов Таджикистана и их охрана (на тадж. яз.). Ф. Ахроров - Душанбе: Ирфон, 1983. - 50 с.

2. Ахроров Ф. Особенности зарастания некоторых водохранилищ Таджикистана в условиях резкого колебания уровня воды. / Ф. Ахроров, У.И. Муртазаев // Изв. АН ТаджССР, Отд. биол. наук, 1985, №1 (98), С.75-80.

3. Водный кодекс и подзаконные акты по регулированию водных отношений. Душанбе, 2000. - 219 с.

4. Головин В.В. Механический состав наносов рек Таджикской ССР / В.В.Головин //Сб. статей Таджикского филиала Географического общества СССР, 1958, вып. 8. - С. 35-45.

5. Имамов А.А., Муртазаев У.И., Гуруков Т.М. Влияние гидротехнического строительства на географическое распределение твердого стока рек из горного пояса в долины (на примере отложений в прудах Юго-Западного Таджикистана)//Вестник ТГПУ им. С.Айни. №2 (63-1), Душанбе, 2015.-с. 250-257.

6. Кеммерих А.О. Гидрография Памира и Памиро-Алая (водные ресурсы). / А.О.Кеммерих М., Мысль, 1978. - 264 с.

7. Концепция по рациональному использованию и охране водных ресурсов в Республике Таджикистан. Душанбе, 2000. -219 с. Утверждена Постановлением Правительства РТ, от 01.12.2001 г. №551

8. Муртазаев У.И. Изменение гранулометрического состава взвешенных наносов крупных рек Таджикистана под влиянием созданных на них водохранилищ. / У.И. Муртазаев // Проблемы мелиорации и орошаемого земледелия Таджикистана//Мат-лы рес. публ. научно-практич. конфер. Душанбе, 2001. - С. 63-68.

9. Постановление Правительства Республики Таджикистан «Концепция перехода Республики Таджикистан к устойчивому развитию», Утверждена Постановлением Правительства РТ, от 1 октября 2007 года, №500.

10. Тарасов М.Н. О расчете соотношений поверхностного и грунтового питания прудов гидрохимическим методом. / М.Н. Тарасов //Гидрохим. мат. - Л.: Гидрометеоиздат. 1961. - Т. 31. - С.88-95.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ГИДРОТЕХНИЧЕСКИХ СООРУЖЕНИИ ДЛЯ СОЗДАНИЯ МОДУЛЯ ВОДОРАСПРЕДЕЛЕНИЯ В НАРОДНОМ ХОЗЯЙСТВЕ КУЛЯБСКОЙ ЗОНЫ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ

В статье описывается нынешнее состояние гидротехнических сооружений печных бассейнов Кулябского региона Хатлонской области. Последнее время создание гидротехнические сооружения с интенсивностью развиваются. Поэтому нужно необходимо изучать эффективное использование речного стока. Ныне гидротехнические сооружение составляют неотъёмную часть ландшафта региона. Восток и юга восток региона имеют хлоридный, натриевый и хлоридно-сульфатный воды с преобладание то 8-12 г/л соли. В среднем и нижнем течении растворенный соль имеет величину 40-50 г/л. Подземных воды всех рек имеют от 2 до 5 г/л минеральности.

Имеется моделирование для речного стока реки Яхсу, которое показывает 147,5 л/год на 1 км . Количество С в состав воды этих рек составляет 19-39%. В катионном составе количество Na+ и K составляют от 17 до 40,6%. В ионый состав вод очень велико количество SO2 и C. Среды катионов преобладает Ca2+ и составляет 15-45%. Количество Na+, K и Ms2+ нечтожны. В сезон межены высокое количество хлоридов в ионов Na+ и K+. Речной сток составляет 75-95 %.

Для обеспечения стока в бассейне рек средный годовой сток и моделирование стока имеет огромное значение. Он определяется на основе изучения твердого стока и подземных вод.

Ключевые слова: гидротехническое сооружение, климатическое состояние, получение питания, поверхностные и подземные воды.

USE OF HYDRAULIC STRUCTURES FOR CREATION OF A WATER DISTRIBUTION MODULE IN THE PEOPLE'S ECONOMY OF THE KULYAB ZONE OF THE KHATLON REGION

The article describes the current state of hydraulic structures of the river basins of the Kulob region of the Khatlon region. Recently, the creation of hydraulic structures has been developing with intensity. Therefore, it is necessary to study the effective use of river flow. Nowadays, hydraulic structures form an integral part of the landscape of the region. The east and south-east of the region have chloride, sodium and chloride-sulfate waters with a predominance of 8-12 g /1 of salt. In the middle and lower reaches, the dissolved salt has a value of40-50 g /1. The underground waters of all rivers have from 2 to 5 g /1 of minerality.

There is a simulation for the river flow of the Yakhsu River, which shows 147.5 l / year per 1 km2. The amount of C in the water composition of these rivers is 19-39%. In the cationic composition, the amount of Na + and K + is from 17 to 40.6%. In the ionic composition of waters, the amount of SO2 and C is very high. The environment of cations is dominated by Ca2 + and is 1545%. The amounts of Na +, K + andMg2 + are negligible. In the low water season, there is a high amount of chlorides in Na + and K + ions. River flow is 75-95%.

To ensure the flow in the river basin, the average annual flow and flow modeling are of great importance. It is determined based on the study of solid runoff and groundwater.

Key words: hydraulic engineering structure, climatic condition, production of fuel, surface and ground waters.

Сведение об авторах:

Муродов Фирузджон Шарифович - аспирант кафедры Общественных дисциплин Таджикского государственного искустуво и култура имени М. Турсунзаде. (+992) 981082885 E-mail: Murodov. Abdurahmon@,mail.ru Имамов Абдулло Асадуллаевич - кандидат географических наук, преподаватель кафедры физической географии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 919239443, E-mail: imаmov bdullo@mail.ru

About authors:

Murodov Firuzjon Sharifovich - postgraduate student of the Department of Social Disciplines of the Tajik State Art and Culture named after M. Tursunzade. (+992) 981082885 E-mail: Murodov.Abdurahmon@,mail.ru

Imamov Abdullo Asadullaevich - Candidate of Geographical Sciences, Lecturer of the Department of Physical Geography of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 919239443 E-mail: imаmov_abdullo@mail.ru.

ФИТОЦЕНОЛОГИЯ ЭКЗОХОРДЫ АЛЬБЕРТА В ГИССАРО - ДАРВАЗЕ

Халилов Б.Н., Сатторов Р.Б.

Дангаринский государственный университет

В данной статье приводятся материалы авторов о фитоценологии и экологии одного из эндемичных видов Таджикистана экзохорды Альберта. Приводятся материалы полевых исследований 2019-2020 гг. о фитоценологии, экологии и ареале распространения в составе экосистемы широколиственных лесов Гиссаро-Дарваза.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Географическая зона Гиссаро-Дарваза по своему биоразнообразию растительных формаций является одним из самых ценных областей горной экосистемы Центральной Азии. В связи с этим, растительный мир Гиссаро-Дарваза используется во многих областях, как в медицинских, так и в хозяйственных нуждах современности. Для того, чтобы избежать потери современных экологических формаций растительности под влиянием возникших экологических и антропогенных условий, по нашему мнению, изучение флористического состава экологических формаций местности, составление списка растительного мира и систематизация собранных материалов в настоящее время является актуальным.

В целях установления процессов образования флористических сообществ в отдельно взятых горных экологических системах, а также их естественных территорий, которые

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.