Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК МАҲСУЛОТЛАРИНИ ХАЛҚАРО БОЗОРЛАРГА ОЛИБ ЧИҚИШ СТРАТЕГИЯЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ'

ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК МАҲСУЛОТЛАРИНИ ХАЛҚАРО БОЗОРЛАРГА ОЛИБ ЧИҚИШ СТРАТЕГИЯЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
20
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГЛАБАЛЛАШУВ ШАРОИТИ / ҲАЛқАРО БОЗОР / РАқОБАТБАРДОШ МАХСУЛОТ / РАқОБАТ УСТУНЛИГИ / СТРАТЕГИК МАқСАДЛАР

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Баратов С. Ғ.

Ушбу мақолада аграр соҳани саноатлаштириш ва аграр соҳада юқори қўшилган қийматга эга бўлган рақобатбаордош ҳамда экспортбоб маҳсулотларни ишлаб чиқариш механизми тўғрисида маълумотлар келтирилган. Ушбу мақола қишлоқ ҳўжалик маҳсулотларини халқаро бозорларга олиб чиқиш стратегияларини ишлаб чиқиш масаласини ўз ичига қамраб олган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF STRATEGIES FOR EXPORT OF AGRICULTURAL PRODUCTS TO INTERNATIONAL MARKETS

This article provides information on the industrialization of the agrarian sector and the mechanism of production of competitive and exportable products with high added value in the agrarian sector. This article covers the development of strategies for the export of agricultural products to international markets.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК МАҲСУЛОТЛАРИНИ ХАЛҚАРО БОЗОРЛАРГА ОЛИБ ЧИҚИШ СТРАТЕГИЯЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ»

UDC 654.02. П0432

Баратов C.F.

ТДИУ "Менежмент" кафедраси магистри

КИШЛОК ХУЖАЛИК МАХСУЛОТЛАРИНИ ХАЛКАРО БОЗОРЛАРГА ОЛИБ ЧЩИШ СТРАТЕГИЯЛАРИНИ ИШЛАБ

ЧИЦИШ

Аннотация. Ушбу мацолада аграр соуани саноатлаштириш ва аграр соуада юцори цушилган цийматга эга булган рацобатбаордош уамда экспортбоб маусулотларни ишлаб чицариш механизми тугрисида маълумотлар келтирилган. Ушбу мацола цишлоц уужалик маусулотларини халцаро бозорларга олиб чициш стратегияларини ишлаб чициш масаласини уз ичига цамраб олган.

Калит сузлар. Глабаллашув шароити, уалцаро бозор, рацобатбардош махсулот, рацобат устунлиги, стратегик мацсадлар.

Baratov S. G., master "Management" department

TSUE

DEVELOPMENT OF STRATEGIES FOR EXPORT OF AGRICULTURAL PRODUCTS TO INTERNATIONAL MARKETS

Abstract. This article provides information on the industrialization of the agrarian sector and the mechanism of production of competitive and exportable products with high added value in the agrarian sector. This article covers the development of strategies for the export of agricultural products to international markets.

Keywords. Globalization conditions, international market, competitive product, competitive advantage, strategic goals.

Глобаллашув шароитида жахон иктисодиётида кишлок хужалиги тармоги ахолини озик-овкат ва кишлок; хужалиги махсулотлари, кайта ишлаш саноатини хомашё билан таъминлашда мухим ахамият касб этади. Халкаро статистика маълумотларига кура, жахон ахолисининг охирги 20 йилликда кишло; хужалиги махсулотларига булган талаб ва эхтиёжлари уртача йилига 5-7 фоизга усиб бормокда. Ушбу жараёнда Европа Иттифоки давлатлари, АКШ, Япония ва Исроил давлатлари тажрибаларида тармокда ихтисослашган фермер хужаликлари фаолиятини ривожлантириш, иктисодий самарадорлигини ошириш, илгор инновацияларни жорий этиш, тармокни иктисодий-статистик тадкик этиш оркали кабул килинган давлат дастурларини ижросини таъминлаш, уларни

тизимли шакллантириш, аграр секторни кластерлаш каби замонавий шаклларда хужалик юритиш амалга ошириб келинмокда.

Жахон иктисодиётида олиб борилаётган тадкикотларда аграр секторни иктисодий ривожланиш стратегиясини ишлаб чикиш хам мухим ахамият касб этмокда. Аммо тахлилларимиз шуни курсатмокдаки, жахонда кишлок хужалигимахсулотлари ишлаб чикариш хажмининг ошиши ахоли сони ва уларнинг талаблари усишидан оркада колаётганлиги мазкур масала уз илмий ечимини топа олмаётганлигини курсатади. Шу жихатдан хам аграр секторни баркарор ривожлантириш, ишлаб чикариш жараёнларини ихтисослаштириш, замонавий инновацион технологиялар ва услубларни куллаш оркали хужалик юритувчи субъектларни иктисодий самарадорлик даражасини ошириш, уларнинг фаолиятига таъсир килувчи омилларни комплекс статистик тадкик этиш, ракобатбардошлигини таъминлаш юзасидан илмий тадкикот ишларини амалга ошириш асосий йуналишлардан бири сифатида намоён булмокда.

Жахондаги глобаллашув шароитида мамлакатимизда кишлок хужалиги тармогида таркибий-тузилмавий узгаришларни чукурлаштириш оркали кишлок хужалигининг ишлаб чикариш самарадорлигини изчил ошириш, ахолини озик-овкат махсулотлари, кайта ишлаш саноатини хомашё билан узлуксиз таъминлаш, мамлакат озик-овкат хавфсизлигини янада мустахкамлаш, экологик тоза ва халкаро стандартларга мувофик махсулотлар етиштиришни купайтиришни рагбатлантириш натижасида кишлок хужалиги махсулотларини экспорт салохиятини сезиларли даражада ошириш энг мухим вазифалардан бири саналади.

Сунгги йилларда пандемия шароитида кузатилаётган сув танкислиги, озик-овкат махсулотлари нархининг жахон бозорида муттасил ошиб бораётганлиги муносабати билан, республикада озик-овкат экинлари ва кишлок хужалиги махсулотларини етиштириш хажмларини янада ошириш, уларнинг баркарорлигини таъминлаш хамда турларини купайтириш, бугунги кунда долзарб масала булиб турган - ахолининг озик-овкат махсулотларига булган меъёр даражасини туларок кондириш, пировард натижада кишлок ахолисининг турмуш даражаси ва фаровонлигини юксалтириш устувор йуналиш сифатида белгиланган.

Бизнинг фикримизча, аграр секторнинг асосий афзаллик жихати 90 дан ортик булган мухим иктисодиёт тармоклари ва сохаларини ривожланиши учун манба булиб хизмат килади. Айникса, саноат тармогининг иктисодиётини ривожланишини, ялпи кушилган кийматини кишлок хужалиги тармогисиз тасаввур этиб булмайди. Шунингдек, ахолини тоза, сифатли озик овкат ва кишлок хужалиги махсулотлари билан таъминлашда тармокнинг урни юкори саналади.

^ишлок хужалигини ривожлантириш стратегиясида кушилган киймат занжирининг ривожланиши кишлок хужалиги ракобатдошлигини таъминлашнинг мухим омили хисобланади.

Махсулотларни даладан якуний истеъмолчигача етказиб бериш, яъни йигиш, ташиш, саклаш, кайта ишлаш, кадоклаш ва сертификатлаш харажатларининг юкорилиги кишлок хужалиги ишлаб чикарувчилари томонидан олинадиган фойдани камайтиради.

Озик-овкат ишлаб чикариш саноатининг паст даражада ривожланганлиги юкори кушилган кийматга эга махсулотлар ишлаб чикариш хажмини ошириш имконини чекламокда.

Инфратузилмани ривожлантиришга инвестицияларни жалб этиш максадида тараккий этган молиявий бозорлар, кулай ишбилармонлик мухити, шунингдек, ишлаб чикарувчиларни куллаб-кувватлаш ва ишлаб чикариш-сотиш занжирларини ривожлантиришга каратилган чораларни куриш талаб этилади.

Экспорт килинадиган мева-сабзавотларнинг асосий кисмини ишлаб чикарувчи дехкон хужаликларида махсулотларни кайта ишлаш ва кадоклаш имкониятлари чекланганлиги катта йукотишларга олиб келмокда. Шунингдек, нархларнинг мавсумий кескин узгариши ва бозор шароитларининг баркарор эмаслиги хам улар фаолиятига салбий таъсир курсатмокда.

Сунгги йилларда кичик ишлаб чикарувчилар томонидан турли молиявий манбалар, шу жумладан халкаро молия институтларининг кредитлари хисобидан замонавий омборхоналар ва кайта ишлаш ускуналари учун инвестициялар йуналтирилмокда. Шунга карамасдан улар кайта ишлаш корхоналари ва экспорт килувчи ташкилотлардан ажралиб колмокда.

Кичик кишлок хужалиги ишлаб чикарувчиларини бирлаштиришнинг самарали механизмлари тулик шаклланмаганлиги сабабли, уларнинг фаолияти таркоклигича колмокда. Бу эса юкори иктисодий курсаткичларга эришишга тускинлик килмокда хамда кушилган киймат занжирларига бирлашиш имконини чекламокда.

Таъкидлаш жоизки, ривожланган мамлакатлар (Европа Иттифоки, АКШ, Канада) бозорларида кооперативларнинг улуши 40 фоиздан ошади, Узбекистонда эса бу йуналиш эндигина ривожланмокда.

Халкаро стандартлар ва сифат талабларига жавоб берадиган лабораториялар, улгуржи бозорлар ва логистика марказлари, шунингдек, божхона ва чегара масканларида мева-сабзавот махсулотларини фитосанитария назоратидан утказиш учун жихозлар етишмовчилиги кузатилмокда.

Бу уз навбатида етиштириладиган ва сотишга чикариладиган махсулотлар хажмини ошириш, кушилган кийматни купайтириш, экспорт географияси ва махсулот турларининг диверсификация килинишига тускинлик килмокда.

Санитар ва фитосанитар назорат миллий хукукий базасини Жахон савдо ташкилоти талаблари ва максадли ташки бозорлар стандартлари

билан мувофикдигини таъминлаш оркали кишлок хужалиги хамда озик-овкат махсулотларининг хавфсизлиги ва сифатини таъминлаш зарур.

Использованные источники:

1. Саидов Машъал Самадович (2023) Электр энергетика тармогини бошкаришдаги муаммолар ва уларни бартараф этиш йуллари. "Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar" (Economics and Innovative Technologies) ilmiy elektron jurnali. 1/2023, yanvar-fevral (No 00063). https: //iqtisodiyot.tsue.uz/j ournal/index.php/iit/article/view/195/228

2. Saidov Mashal Samadovich (2023). Ways of Introduction of Modern Management Mechanisms in the Electric Power Sector of Uzbekista. International Journal of Business Diplomacy and Economy Volume 2, No 1 | Jan- 2023. P. 98-110.

3. DJURABAEV O. Formation of model beekeeping facilities and modernized interindustrial communications in human bearing management //Архив научных исследований. - 2020. - №. 11.

4. Djurabaev O. Methods of the process approach in management and determination of the criterion of technological efficiency of beekeeping farms: methods of the process approach in management and determination of the criterion of technological efficiency of beekeeping farms // Archive of scientific research. - 2021. - T. 1. - No. 1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.