Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ (ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)'

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ (ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
165
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
қишлоқ хўжалиги иқтисодиёти / статистика / соф фойда / тушум / асосий ишлаб чиқариш / agricultural economics / statistics / net profit / revenue / basic production

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Нуркомил Қаҳрамон Ўғли Нурхонов

Қишлoқ xўжaлиги xaлқ xўжaлигининг муҳим тaрмoқлaридaн биридир. У aҳoли учун oзиқ-oвқaт, қaйтa ишлaш сaнoaти учун xoмaшё ишлaб чиқaрaди вa жaмиятнинг бoшқa эҳтиёжлaрини қoндирaди. Шу бoис, ҳoзирги зaмoннинг дoлзaрб муaммoси тaрмoқ сaмaрaдoрлигини янaдa oширишдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INCREASING PRODUCTIVITY EFFICIENCY IN AGRICULTURE (ON THE EXAMPLE OF KASHKADARYA REGION)

Agriculture is one of the most important sectors of the national economy. It produces food for the population, raw materials for the processing industry, and meets other needs of society. Therefore, the current problem is to further increase network efficiency.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ (ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)»

КИШЛОК ХУЖАЛИГИДА ИШЛАБ ЧЩАРИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ (КАШКАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)

Нуркомил Кахрамон уFли Нурхонов

Тошкент молия институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Кишлок хужалиги халк хужалигининг мухим тармокларидан биридир. У aхoли учун озик-овкат, кайта ишлаш саноати учун хомашё ишлаб чикаради ва жамиятнинг бошка эхтиёжларини кондиради. Шу боис, хозирги замоннинг долзарб муаммоси тармок самарадорлигини янада оширишдир.

Калит сузлар: кишлок хужалиги иктисодиёти, статистика, соф фойда, тушум, асосий ишлаб чикариш

INCREASING PRODUCTIVITY EFFICIENCY IN AGRICULTURE (ON THE EXAMPLE OF KASHKADARYA REGION)

ABSTRACT

Agriculture is one of the most important sectors of the national economy. It produces food for the population, raw materials for the processing industry, and meets other needs of society. Therefore, the current problem is to further increase network efficiency.

Keywords: agricultural economics, statistics, net profit, revenue, basic production

Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Озик-овкат ва кишлок хужалиги ташкилоти хамда Жахон согликни саклаш ташкилоти маълумотларига кура, хозирги вактда дунёда деярли хар туккиз одамнинг бири туйиб овкатланмаяпти, сайёрамиз ахолисининг 30 фоизидан зиёди тулаконли равишда овкатланмаслик, энг асосий микроэлемент ва витаминлар етишмаслиги муаммосини бошидан кечирмокда. "Ер юзи ахолисининг тез купайиб бораётгани билан озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш хажмининг усиш имкониятлари чеклангани уртасидаги тафовут озик-овкат дастурини хал этиш масаласи йилдан-йилга кескинлашиб бораётганининг асосий сабаби экани, натижада атроф-мухитнинг экологик жихатдан бузилиши хамон давом этаётгани, иклим узгаришларининг олдиндан айтиб булмайдиган окибатлари, тез-тез такрорланаётган кургокчилик ва сув ресурслари такчиллиги, жумладан, сугориш учун ер ости сувларининг тугаб бораётгани, ирригация, мелиорация ва ерларнинг унумдорлигини кайта тиклашга

fiyHanrapunaguraH HHBecT^HanapHHHr eTapnu эмacnнrн O3UK-OB;aT xaB^cronuruHu TatMUHnam ôopacuga xan этнmнн Tanaô KunaëTraH yTa MyxuM MyaMMonap"gup.

Y3ÔeKHCTOH PecnyônuKacu npe3ugeHTUHUHr 2017 fiun 7 ^eBpangaru "2017— 2021 fiunnapga Y3ÔeKucTOH PecnyônuKacuHu pHBO^naHTHpHmHHHr ôemTaycTyBop fiyHanumu ôyfiuna X,apaKaraap cTpaTeruacu TyFpucuga"rH nO-4947-coHnu ^apMOHuga Kumno; xy^anuruHu мogеpннзaцнa Kunum Ba ^aganpuBO^naffrapumra anoxuga эtтнôop KaparnnraH [1].

^umno; xy^anuru Y3ÔeKucToH uKTHcoguëTHHHHr MyxuM TapMoFu ôynuô, ^KMHUHr 28,5% hh TamKun Kunagu.YHga 4.2 MunnuoHra aKUH HHcoHnap ^aonuaT ropuTagunap, 6y MaMnaKaTgaru yMyMufi ôaHgnHKHHHr 30% gaH opthfhhh TamKun Kunagu. ro^opu gapa«:aga puBo^naHraH Kumno; xy^anuru MaMnaKaTHUHr Moggufi-TexHHK 6a3acHHHHr a^panMac khcmh, MexHaTKamnapHUHr TypMym gapa^acuHu omupumHUHr 3apypufi mapTu xucoônaHagu [3].

^umno; xy^anuruHUHr acocufi Ba3H$anapu umnaô HHKapHmHHHr aHaga ycumu Ba ôapKapopnuruHu TatMUHnam, axonHHHHr O3u;-OB;aT Ba caHoaTra ôynraH эxтнё^ннн xoMamëra Tynu; ;oHgupum Ma;caguga Kumno; xy^anuru Ba nopBanunuK caMapagopnuruHu omupum 3apyp gaBnaT 3axupanapuga ;umno; xy^anuru MaxcynoTnapuHu aparamgaH uôopaT.

^umno; xy^anuru ^aonuaTu caMapagopnuruHu omupum Ha$a;aT 6yTyH umnaô HHKapumHu ôom;apum TH3HMHga, 6anKu xy^anuK unugaru pe^anamTupum, Ha3opaT Ba Taxnun TH3UMHgaru энг MyxuM uKTucogufi pumTanapgaH ôupugup. ffly 6ouc Kumno; xy^anuru ^aonuaTu caMapagopnuruHu omupum nopanapuHu umnaô HUKum TapMOKHUHr acocufi Ba3u$anapugaH xucoônaHagu.

X,o3upru Ba;Tga, ôupuHHu HaBÔaTga, Kumno; xy^anuru ^aonuara caMapagopnuruHu omupum op;anu pemaôennuKHu omupumra Ba ^ofigaHu KynafiTupumra эpнmнm 3apyp. Hmnaô HHKapHmHHHr ^ofigacu Ba peHTaôennuru KopxoHa ToMoHugaH onuô ôopunaguraH umnaô HH;apum, TatMUHoT Ba MapKeTUHr ^aonuaTura ôoFnu;.

Y36eKucTOH uKTHcoguëTHHHHr xo3upru puBO^naHum ôocKUHuga ;umno; xy^anuru ^aonuaTu caMapagopnuru MyaMMocu MyxuM axaMuaT Kacô этмокga.

^umno; xy^anuru umnaô HHKapHmHHHHr caMapagopnuru - xy^anuK wpuTyBHu cyôteKTHUHr ;umno; xy^anurugaru MonuaBufi-xy^anuK ^aonuara caMapagopnuru, ro;opu KypcaTKu^napra эpнmнmнн, caMapagopnuK, peHTaôennuK, MaxcynoT cu^aTHHu TatMUHnam KoôunuaTHgup.

^umno; xy^anuru umnaô HHKapHmHHHHr caMapagopnuru KypcaTKunnap TU3UMU ëpgaMuga ynnaHagu, atHu MexHaT yHyMgopnuru, KanuTan yHyMgopnuru, TaHHapx, peHTaôennuK, xocungopnuK Ba ôom;anap. ffly MyHocaôaT ôunaH xo3upru Ba;Tga Kumno; xy^anuru ^aonuaTu caMapagopnuruHu omupum gon3apôgup.

Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг "Фермер, дехкон хужаликлари ва томорка ер эгаларининг хукуклари ва конуний манфаатларини химоя дилиш, дишлок хужалиги экин майдонларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги фармонида хам уз аксини топган [2].

Кишлок хужалиги шакллари, хусусан фермер хужаликларидаги турли ташкилий идтисодий фаолиятни самарали юритиш ва шунингдек, кишлок хужалигида ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш муаммолари Т.Х.Фарманов, А.Хуррамов, А.А.Раджапов, Н.Я.Коваленко, З.Кайяли, А.А. Коныгин, А.А.Абдуганиев, Р.Ф.Султонов, Ш.Ш.Шодмонов, Ш.Э.Каршиев каби хорижий ва миллий идтисодчилар томонидан кенг тадкик этилган ва урганилган.

Кишлок хужалигида етиштирилган махсулотларнинг тахлиллари курсатишича яъни, "2020 йилда кишлок, урмон ва балик хужалиги махсулот (хизмат)ларининг умумий хажми 260,3 трлн. Сумлик, шу жумладан, дехкончилик ва чорвачилик, овчилик ва ушбу сохаларда курсатилган хизматлар-251,8 трлн. Сумни, урмон хужалигида-6,7 трлн. Сумни, балик хужалигида-1,8 трлн. Сумни ташкил килди [3]. Ёки, дастлабки ма'лумотларга кура, 2021-йилнинг январ-июн ойларида кишлок, урмон ва балидчилик хужалиги махсулот (хизмат)ларининг умумий хажми 116 618,2 млрд. Сумни шу жумладан, дехкончилик ва чорвачилик, овчилик ва ушбу сохаларда курсатилган хизматлар - 113 148,5 млрд. Сумни, урмон хужалиги - 2 887,3 млрд. Сумни, балидчилик хужалиги - 582,4 млрд. Сумни ташкил дилганлиги[4]нинг узи кишлок хужалигини чукуррок урганиш ва унинг самарадорлигини янада ошириш зарурлигини курсатмокда. Ёки, 2020 йилда кишлок, урмон ва балидчилик хужалиги махсулот (хизмат)лари хажми утган йилнинг мос даври билан солиштирганда 103,0 %ни (2019 йилда мос равишда 2018 йилнинг мосдаврига нисбатан - 103,1 %), шу жумладан, дехкончилик ва чорвачилик, овчилик ва ушбу сохаларда курсатилган хизматлар - 102,9 % ни (103,0 %), урмон хужалиги - 101,7 %ни (102,0 %), балидчилик хужалиги - 119,8 %ни (136,1 %) ташкил килди. 2020 йилда тармоднинг ижобий усиш суръатига асосан куйидаги махсулотларнинг 2019 йилнинг мос даврига нисбатан юдори усиш суръати кайд этилганлиги оркали эришилди: гушт (тирик вазнда) -102,1 %; сут -102,8 %; тухум -100,7 %; дон ва дуккакли дон экинлари -101,7%; сабзавотлар -102,4 %; озидбоп полиз экинлари -103,2 %; мевалар варезаворлар -104,0 %; узум -102,2 % ва овланган балик -118,4 % [6] ошганлигини куришимиз мумкин.

2020 йил 1 январь холатига фермер хужаликлари сони 92,6 мингтани, дехкон (шахсий ёрдамчи) хужаликлари-5,0 млн.тани, кишлок хужалиги фаолиятини амалга оширувчи ташкилотлар-27,6 мингтани ташкил килди. Фермер хужаликлари пахтачилик ва галлачилик йуналиши буйича-40,0 мингтани,

ôoFgopnunuK Ba y3yMHunuKga-31,0 MHHrraHH, HopBanunuKga-14,8 MHHrTaHH, caÔ3aBOTHunuK Ba nonu3HunuKga-5,0 MHHrTaHH, ôom;a fiyHanumnap ôyfiuna-1,8 MHHrTaHH TamKun этмoкga [6].

PecnyônuKaMH3HHHr acocufi Kumno; xy^anuru MaxcynoTnapu eTumTupuô ôepaguraH Kam;agapë BunoaTHHUHr ToFnu xygygnapu MeBa-caÔ3aBoT MaxcynoTnapu, y3yM, KapTomKa, ypyFnap eTumTupumra uxTucocnamraH Ba gamT xygygnapu -nopBanunuKra MocnamraH Kyn TapMo;nu ^epMep xy^anuKnapuHH TamKun этнmra KeHr HMKoHuaT apaTuô ôepagu. 2020 fiunga ^am;agapë BunoaTuga 24349 Mnpg. CyMnuK Kumno;, ypMoH Ba ôanu; xy^anuru MaxcynoTnapu eTumTupunraH. ëkh, pecnyônuKaga eTumTupunraH ;umno;, ypMoH Ba ôanu; xy^anuru MaxcynoTnapuHHHr 9.4 % TyFpu KenraH. fflyHHHrgeK, BunoaT Kyfiugaru Kumno; xy^anuru MaxcynoTnapu eTumTupum ôyfiuna pecnyônuKaga энr ro;opu ynymra эra. .HtHH, goHnu экннnapнннr 885,7 MHHr ToHHacu, rymTHHHr (TupuK Ba3Hga) 297,3 MHHr ToHHacu, cyTHHHr 1777,7 MHHr ToHHacu, fiupuK moxnu ;apaMonnapHHHr 1620,5 MHHr ôomu, ;yfi Ba энкнnapнннr 4726,9 MHHr ôomu ëKH moc paBumga 11,7 %, 11,8 %, 10,7 %, 12,2 % Ba 21,0 % ynymu BunoaT xucoôura TyFpu KenraH. BunoaTga eTumTupunraH ymôy MaxcynoTnapHHHr 39,5 % gexKoHHunuK MaxcynoTnapura TyFpu Kenca, 60,5 % эca nopBanunuK MaxcynoTnapuHH TamKun ;unagu. ETumTupunraH Kumno; xy^anuru MaxcynoTnapuHH xy^anuK Tou^anapu ôyfiuna Taxnun KunraHga 25,7 % ^epMep xy^anuKnapu, 71,3 % gex;oH (maxcufi ëpgaMHu) xy^anuKnap Ba 3,0 % Kumno; xy^anuru ^aonuaTHHH aManra omupyBHH TamKunoTnap ynymura TyFpu KenraH [3].

fflyHHHr ynyH xaM ôyryHru KyHga BunoaT Kumno; xy^anuruHH ^agan puBo^naHTupum ynyH KeHr ;aMpoBnu umnap onuô ôopunMo;ga. MacanaH, HumoH TyMaHuga 110 Munnuapg cyMnuK HopBanunuK-cyTHunuK KoMnneKcuHH apaTum nofiuxacu apaTunraH. Ma^Myaga 614 ôom 3oTnu ;opaMon ôoKunagu Ba fiunura 5760 ToHHa cyT MaxcynoTnapu umnaô HHKapunagu. 230 Kumno; axonucu um ôunaH TatMHHnaHagu. fflaxpucaô3 BunoaTH tof ongu ;umnoKnapuga KapTomKa Ba caô3aBoT eTumTupum nofiuxacu HKTucogufi Ba u^THMoufi axaMuaT Kacô этagн. EyHHHr ynyH axonura ep ynacTKanapu a^paranagu, eTumTupunraH MaxcynoTnap кooпepaцнacн acocuga cothô onuHagu. By KaTpo^enra 34 Ta MurnaKaBufi TanaôHH TatMHHnafigu. EyHHHr ynyH 6,5 MHHr Ha^ap Maxannufi axonuHH um Ba gapoMag MaHôanapu ôunaH TatMHHnam pe^anamTupunraH. HumoH TyMaHuga BeTHaM TexHonoruacugaH ^ofiganaHraH xonga ôanu; eTumTupum ôunaH myFynnaHaguraH Kumno; xy^anuru KoMnaHuacu TamKun этнnraн.

^umno; xy^anuru KoMnaHuacu BunoaT ôanuKHunuK xy^anuKnapura ^aonuaTHH caMapanu TamKun этнm ynyH MamuHaco3nuK Ba мexaннзaцнanam xu3MaTnapuHH Ta;guM этagн, ôanu; naBoKnapu, apanam o3y;a eTKa3uô ôepagu, myHHHrgeK, eTumTupunraH ôanu;napHH coTum ëKH ;afiTa umnamHH TamKHn этнmga KyMaKnamumu Ky3ga TyTunraH. ^am;agapë BunoaTuga ôanu; eTumTupumga MaB^yg

имкониятлардан унумли фойдаланиш, уни истеъмол килишни купайтириш зарур. Камаши туманида 5 минг курка парвариш килиш учун комплекс ташкил этилган. Вилоятда куён етиштириш буйича ихтисослаштирилган фермер хужалиги ташкил этилиб, улар куён бокиш, гушт ва жунини кайта ишлаш билан шугулланади. Чорвачиликнинг юкори, баркарор махсулдорлиги, сифатли чорвачилик махсулотларини факат соглом моллардан олиш мумкин.

Чорва молларининг саломатлигини саклаш, улардан самарали иктисодий фойдаланиш кишлок хужалиги фани ва кишлок хужалиги амалиётининг энг мухим муаммоларидан биридир. Чорвачиликнинг юкори баркарор махсулдорлигини олиш, унинг соглигини саклаб колиш учун, биринчи навбатда, озука балансининг тузилишини узгартириш ва молларни йил давомида бокишнинг йукори технологияси яйлов-токка утиш керак. Кишлок хужалиги молларининг хосилдорлиги ва махсулдорлигининг энг мухим омили чорвачиликнинг озука базаси ва ем-хашак ресурсларининг холати хисобланади. Моллар сони умуман озик-овкат билан таъминланиши, шунингдек, озикланиш даражаси билан чамбарчас боглик. Корхонанинг окилона ихтисослашуви ишлаб чикаришнинг асосий воситаси, мехнат ва моддий ресурслар сифатида ердан унумли фойдаланишга ёрдам беради.

Самарадорликни хисоблашда ялпи ва сотилган махсулотлар, ялпи ва соф даромадлар буйича аниклаш мумкин:

- 100 гектар кишлок хужалиги ерига ва 100 гектар экин майдонига;

- 1 ходим учун ва 1 киши учун - кун (ёки одам-соат);

- 1000 сум учун асосий ишлаб чикариш активлари;

- 1000 сум учун барча ишлаб чикариш харажатлари.

Бу курсаткичларнинг хар бири ишлаб чикариш ресурсларидан фойдаланиш буйича уз иктисодий хусусиятларига эга. Шундай килиб, ер майдонининг бирлигига ялпи ва сотиладиган махсулот ишлаб чикариш кишлок хужалигида асосий ишлаб чикариш воситалари - ердан фойдаланиш даражасини тавсифлайди.

Фойда - бу хар кандай мулк шаклидаги корхоналар томонидан яратилган пул жамгармаларининг асосий кисмини пул ифодасидир. Фойда нафакат кишлок хужалиги ишлаб чикариши, балки муомала ва сотиш сохасидаги якуний иктисодий курсаткчларни тавсифлайди. Фойданинг усиши ишлаб чикариш рентабеллигининг усиши билан узвий богликдир.

Замонавий иктисодий шароитда давлат фойдани таксимлашнинг хeч кандай меъёрларини белгиламайди, лекин солик имтиёзларини бериш тартиби оркали у ишлаб чикариш ва ноишлаб чикариш характердаги капитал куйилмаларга, хайрия максадларига, молиялаштиришга, атроф-мухитни мухофаза килиш тадбирларига, ижтимоий соха объектлари ва муассасаларини саклаш харажатлари ва бошкайуналишларни рагбатлантиради.

^umnOK xy^anuru KOpxOHacu ^ofigacu TaKcuMoTHHHHr yMyMHfi KypuHHmu 1-pacMga KemupunraH.

CO$ $Ofiga

HKTHCOAHHpaFÔaT^aHTHpHm^OHgnapH

OoHg Ma6.naF.napH ^_\

HcTetMon ^OHgnapu

PuBO^naHum ^OHgnapu

3axupa ^OHgnapu

^6ömKa ^OHgnapu

^HBHgeHnapHH Ta^CHMnam ^OHgnapu

T

MmHHnapHH KymuMHa paF6aT.aHTHpHm ^OHgnapu

^aMOaBHH H^THMOHH pHBO^naHHm ^OHgnapu

1-pacM. ^Hm^oK xy^a^uru KopxoHacu (|)ongacnHii TarçcHM^am1

^HmnoK xy^anuru umna6 HHKapumHHHHr HKTHcogufi caMapagopnHrHHHHr yMyMnamTHpyßHH KypcaTKHHH 6y.raH peHTa6ennHK caHoaTHHHr umna6 HHKapum TOMOHHgaH HCTetMon KunHHaguraH pecypcnapu - MexHaT, ep Ba MaTepuannapgaH ^ofiganaHHm caMapagopnuruHH, umna6 HHKapum Ba MexHaTHH 6omKapum Ba TamKHn этнm gapa^acuHH, MHKgopu, cu^aTH Ba MaxcynoT coTHm, umna6 HHKapumHH KeHrafiTHpum Ba umnunapHH HKTHcogufi paF6aT.aHTHpHm HaTH^anapuHH aKC эттнpagн.

^HmnoK xy^anuru Hm.a6 HHKapumHHHHr peHTa6e..HK oMHnnapu экстенснв Ba HHTeHCHB 6y.HmH MyMKHH. fflyHgafi kh.h6, KumnoK xy^anuru Hm.a6 HHKapHmHHHHr peHTa6ennurHHH omupum 3axupanapHHH aHHKnam, 6up TOMOHgaH, coTHmgaH TymraH ny. TymyMnapuHH KynafiTHpum 3axupanapHHH aHHKnamra, 6omKa ToMoHgaH - MaxcynoT TaHHapxHHH nacafiTHpum 3axupanapHHH aHHKgamra KapaTunagu.

^umnoK xy^anuru umna6 HHKapumHHHHr HKTHcogufi caMapagopnuruHH omupum ynyH MaxcynoT 6upnHrHHH umna6 HHKapumga TaHHapxHH KaMafiTupraH xonga KHmnoK xy^anuru MaxcynoTnapu xa^MHHH omupum KepaK.

I

REFERENCES

1. Y36eKHCTOH Pecny6nHKacu npe3ugeHTHHHHr "2017 — 2021 HHnnapgaY36eKHcTOH Pecny6nHKacuHH puBO^naHTHpumHUHr 6emTa ycTyBOp fiyHanHmH6yfiHHa xapaKaraap

1Myannu^ TOMOHHgaH umnaHraH.

Uzbekistan

www.scientificprogress.uz

Page 1739

I

стратегияси тугрисида"ги ПФ - 4947-сонли Фармони.Манба: https://lex.uz/docs/3107036

2.Узбекистан Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг "Фермер, дехкон хужаликлари ва томорка ер эгаларининг хукуклари ва конуний манфаатларини химоя килиш, кишлок хужалиги экин майдонларидан самарали фойдаланиш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги фармони 2017 йил 9 октябрь.www. Lex.uз.

2.Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси "Кишлок хужалиги ва экология статистика бошкармаси" маълумотлари" 2020 йил январ-декабр Узбекистон республикаси кишлок, урмон ва балик хужалиги.Манба: stat.uz.

4. Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси. "2020 йилда кишлок хужалиги экинларининг экин майдони, боглар, узумзорлар майдони,ялпи хосили ва хосилдорлиги" (дастлабки маълумотлар). Статистик

бюллетень. Тошкент - 2021й.

5.Press_qishloq_230722021_uz.pdf

6. Жумаев КХ. "Кишлок хужалигини ривожлантиришнинг иктисодий-статистик тахлили". "Узбекистон статистика ахборотномаси" илмий электрон журнали. 2021 йил, 2- сон.

7. Ван Хорн Дж. Основы управления финансами / Дж. Ван Хорн / Под ред. И.И. Елисеевой. - М.: Финансы и статистика, 2002. - 791 с.

8.Фарманов Т.Х. Фермер хужаликларини ривожлантириш истикболлари. - Т.: «Янги аср авлоди», 2004, 144 б.

9. Хуррамов А. Фермер хужаликларини устувор ривожлантиришнинг ташкилий-хукукий асослари // Узбекистон иктисодий ахборотномаси, №3-4, 2004, 50-51-б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.