Научная статья на тему 'ҚИШЛOҚ XЎЖAЛИГИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШИДА ИҚТИСOДИЙ СAМAРAДOРЛИК ВА УНИНГ МOҲИЯТИ'

ҚИШЛOҚ XЎЖAЛИГИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШИДА ИҚТИСOДИЙ СAМAРAДOРЛИК ВА УНИНГ МOҲИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Прочие сельскохозяйственные науки»

CC BY
72
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қишлoқ xўжaлиги / сaмaрaдoрлик / ишлаб чиқариш / иқтисодий самарадорлик / агробизнес / ЯИМ / маҳсулот. / agriculture / efficiency / production / economic efficiency / agribusiness / GDP / product.

Аннотация научной статьи по прочим сельскохозяйственным наукам, автор научной работы — Нуркомил Қаҳрамон Ўғли Нурхонов

Қишлoқ xўжaлигида ишлaб чиқaриш сaмaрaдoрлигини aниқлaш дaвлaт вa жaмият иқтисoдий фaoлиятининг энг муҳим қисмидир. Қишлoқ xўжaлиги ишлaб чиқaришининг сaмaрaдoрлигини бaҳoлaш учун кoрxoнaлaрнинг иқтисoдий фaoллигини бaҳoлaшнинг стaндaрт кўрсaткичлaри ҳaм, ўзигa xoс кўрсaткичлaри ҳaм қўллaнилaди. Шундaн кeлиб чиқиб, aгрoбизнeсдa фaoлиятнинг бир қaнчa йўнaлишлaри мaвжуд. Бу бoрaдa дaвлaт тoмoнидaн ҳaр тoмoнлaмa қўллaб-қуввaтлaш вa яқиндaн эътибoр тaлaб этилaди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMIC EFFICIENCY AND ITS SIGNIFICANCE IN AGRICULTURAL PRODUCTION

Determining the efficiency of production in agriculture is the most important part of the economic activity of the state and society. Both standard and specific indicators of economic activity assessment of enterprises are used to assess the efficiency of agricultural production. Therefore, there are several areas of activity in agribusiness. In this regard, the state requires all-round support and close attention.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛOҚ XЎЖAЛИГИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШИДА ИҚТИСOДИЙ СAМAРAДOРЛИК ВА УНИНГ МOҲИЯТИ»

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ИШЛАБ ЧИКАРИШИДА ИКТИСОДИЙ САМАРАДОРЛИК ВА УНИНГ МО^ИЯТИ

Нуркомил Кахрамон уFли Нурхонов

Тошкент молия институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Кишлок хужалигида ишлаб чикариш самарадорлигини аниклаш давлат ва жамият иктисодий фаолиятининг энг мухим кисмидир. Кишлок хужалиги ишлаб чикаришининг самарадорлигини бахолаш учун корхоналарнинг иктисодий фаоллигини бахолашнинг стандарт курсаткичлари хам, узига хос курсаткичлари хам кулланилади. Шундан келиб чикиб, агробизнесда фаолиятнинг бир канча йуналишлари мавжуд. Бу борада давлат томонидан хар томонлама куллаб-кувватлаш ва якиндан эътибор талаб этилади.

Калит сузлар: кишлок хужалиги, самарадорлик, ишлаб чикариш, иктисодий самарадорлик, агробизнес, ЯИМ, махсулот.

ECONOMIC EFFICIENCY AND ITS SIGNIFICANCE IN AGRICULTURAL

PRODUCTION

ABSTRACT

Determining the efficiency of production in agriculture is the most important part of the economic activity of the state and society. Both standard and specific indicators of economic activity assessment of enterprises are used to assess the efficiency of agricultural production. Therefore, there are several areas of activity in agribusiness. In this regard, the state requires all-round support and close attention.

Keywords: agriculture, efficiency, production, economic efficiency, agribusiness, GDP, product.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "2017— 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ-4947-сонли фармонида кишлок хужалигини модернизация килиш ва жадал ривожлантиришга алохида эътибор каратилган [1].

Кишлок хужалиги мамлакатимиз иктисодиётининг асосий тармокларидан биридир. Масалан, "2020 йилда кишлок, урмон ва балик хужалиги махсулот (хизмат)ларининг умумий хажми 260,3 трлн. сумлик, шу жумладан, дехкончилик ва чорвачилик, овчилик ва ушбу сохаларда курсатилган хизматлар-251,8 трлн. сумни, урмон хужалигида-6,7 трлн. сумни, балик хужалигида-1,8 трлн. сумни

ташкил килди. ЯИМ (ЯКК) таркибида кишлок, урмон ва балик хужалигининг улуши 28,2 %ни ташкил этди [2]. Ёки, дастлабки ма'лумотларга кура, 2021-йилнинг январ-июн ойларида кишлок, урмон ва баликчилик хужалиги махсулот (хизмат)ларининг умумий хажми 116 618,2 млрд. сумни шу жумладан, дехкончилик ва чорвачилик, овчилик ва ушбу сохаларда курсатилган хизматлар -113 148,5 млрд. сумни, урмон хужалиги - 2 887,3 млрд. сумни, баликчилик хужалиги - 582,4 млрд. сумни ташкил килганлиги[4]нинг узи кишлок хужалигини чукуррок урганиш ва унинг самарадорлигини янада ошириш зарарулигини курсатмокда.

Узбекистонда мавжуд булган кулай табиий-иклим шароитлари, узини ифода этувчи мехнаткаш халки, шунингдек, давлатнинг бу борадаги пухта уйланган стратегияси кишлок хужалигининг жадал ривожланишига ёрдам беради: гузал, мазали, экологик тоза мевалар, ер ва куёш дунё бозорида жуда машхур булган заминимизда етиштирилади.

Кишлок хужалиги ишлаб чикаришининг иктисодий самарадорлиги кийин иктисодий категория булиб, у кишлок хужалиги ишлаб чикаришнинг энг мухим жихатларидан бири булган самара, самарадорлик каби курсаткичларни узида акс эттиради.

Иктисодий самарадорлик ишлаб чикариш воситалари ва инсон мехнатидан фойдаланишнинг якуний фойдали таъсирини, бошкача айтганда, жами инвестицияларнинг даромадлилигини курсатади. Иктисодий самарадорлик мезони кишлок хужалигида олиб бориладиган муайян фаолиятни бахолаш вазифасини бажаради. Бутун миллий иктисодиётнинг иктисодий самарадорлигининг мезони ахоли жон бошига тугри келадиган миллий даромад микдоридан хисобланади.

Кишлок хужалиги ишлаб чикаришининг иктисодий самарадорлиги рентабеллик билан тавсифланади ва у корхона, тармокнинг рентабеллигини акс эттирувчи иктисодий категориядир. Кишлок хужалиги ишлаб чикаришининг рентабеллиги ялпи ва соф даромад, фойда, харажатларни коплаш, рентабеллик даражаси билан тавсифланади. Ялпи даромад (ЯД) ялпи махсулот таннархи (ЯМТ) ва моддий харажатлар (MX) уртасидаги фаркга тенг

ЯД = ЯМТ - МХ

Соф даромад (СД) - ялпи махсулот таннархини ва уни ишлаб чикаришга булган барча харажатлари (БХ) уртасидаги фарк:

СД = ЯМТ - БХ, ёки СД = ЯД - МХ,

МХ - мехнатга хак тулаш [5].

Фойда иктисодий категория сифатида корхоналарнинг тадбиркорлик фаолиятининг молиявий натижасини тавсифлайди. Умуман ялпи фойда, махсулот ва хизматларни сотишдан олинган фойда ва соф фойда бир-биридан фарк килади.

MaxcynoT Ba xroMaraapHu coramgaH onuHraH ^ofiga (O) nyn TymyMugaH (nT) yMyMHH (ra^opar) xapa^araapuHu (TX) afiupum fiynu SunaH xucoSnaHagu:

O = nT - TX

KopxoHaHHHr co$ ^ofigacu - 6y TaHHapxra KupuranMaraH conuKnapHu onuS TamnaraH xonga annu ^ofigagup. EupoK, ^ofigaHuHr MyraaK Maccacu xanu epumunraH caMapagopnuKHu Kypcamafigu. Y umnaS nuKapumHUHr uKracogufi caMapagopnuruHuHr acocufi KypcaTKuHHapugaH Supu SynraH peHTaSennuK gapa^acu SunaH TaBcu^naHagu.

^apoMagnunuK gapa^acu (^g) - onuHraH ^ofigaHuHr (O) TynuK TaHHapxura (TT) HucSara, %:

Ag = (O / TT) * 100

Ey KypcaTKun ucretMon KunuHraH pecypcnapHuHr xap Sup Supnurura Terumnu $ofiga MuKgopuHu TaBcu^nafigu. KumnoK xy^anuru caMapagopnurura Tatcup KunyBnu oMunnap ^yga Kyn Ba xunMa-xungup. YnapgaH Satзннapн KumnoK xy^anuru KopxoHanapu aHuK ^aMoanapu ^aonuarara Sofhuk, SomKanapu umnaS nuKapum TexHonoruacu Ba TamKun eranumu, umnaS nuKapum pecypcnapugaH ^ofiganaHum, unMufi-TexHuK TapaKKuëT MTyKnapuHu aManuëTra TarSuK этнm SunaH Sofhuk. KumnoK xy^anuruga umnaS nuKapum uKTucogufi caMapagopnuruHuHr acocufi KypcaTKunu MaxcynoT coramgaH onuHraH ^ofiga MuKgopu SunaH SenrunaHagu. fflyHuHrgeK, KumnoK xy^anuru MaxcynoTnapuHu coramgaH TymraH TymyM MuKgopu Ba MaxcynoT umnaS nuKapum Ba coram SunaH Sofhuk xapa«:araapra Sofhuk. Y3 HaBSaraga, Myafi^H Typgaru KumnoK xy^anuru MaxcynoTnapuHu coram Hapxnapu TanaS Ba TaKnu^ Tatcupuga maKHnaHagu Ba Kyn ^uxargaH Maxcynorau coram fiyHHapu Ba ucTeMOHHunapura Sofhuk.

Coram TymyMuHuHr omumura Tatcup этyвнн MyxuM omuh MaxcyHoT cu^araHu omupumgup. YHuHr MuKgopu So3opra eTKa3uS SepunaguraH MaxcyHoT cu^arara Sofhuk, nyHKu HocTaHgapT Ba nacT cu^arau MaxcyHoTHap ap3oHpoK HapxHapga coranagu ëKu coranraH ToBapnapHuHr yMyMufi xa^MugaH SyryHnafi nuKapuS TamnaHagu [6]. AfiHuKca, goH, KaHg naBnaru, caS3aBoT, cyT Ba SomKa KumnoK xy^anuK MaxcynoTnapuHuHr cu^ara MyxuM axaMu^rra эra. fflyHgafi KUHUS, goH TapKuSugaru okcuh MuKgopu, KaHg naBnarugaru KaHg MuKgopu, noMugopgaru KypyK MogganapHuHr KaMafiumu MaxcynoT coram HapxuHuHr ceзннapнн gapa^aga nacafiumura Ba yMyMaH нктнcogнëтнннr KaTTa fiyKoramnapura onuS Kenagu. Oofiga MuKgopura Tatcup этyвнн oMunnap Sup-Supu SunaH naMSapnac Sofhuk Ba ynapgaH SupuHuHr y3rapumu SomKanapuga xaM Terumnu y3rapumnapra onuS Kenagu. fflyHgafi kuhuS, coTunraH MaxcynoTnapHuHr yMyMufi MuKgopu ^ofiga Ba nyn TymyMnapu MuKgopura Tatcup Kunagu. ffly SunaH Supra, nyn TymyMnapuHuHr MuKgopu annu MaxcynoT MuKgopu Ba ToBap gapa^acura Sofhuk.

Бу ва бошка омилларнинг бутун спектрини аниклаш, уларни тугри хисобга олиш ва ишлаб чикаришда куллаш бизга кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш самарадорлиги ва унинг баркарорлигини таъминлаш буйича аник чора-тадбирлар мажмуини белгилаш имконини беради.

REFERENCES

1.Узбекистон Республикаси Президентининг "2017 — 2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича харакатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ - 4947-сонли Фармони. Манба: https://lex.uz/docs/3107036

2.Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси "Кишлок хужалиги ва экология статистика бошкармаси" маълумотлари". 2020 йил январь-декабрь. Узбекистон республикаси кишлок, урмон ва балик хужалиги. Манба: stat.uz.

4. Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси. "2020 йилда кишлок хужалиги экинларининг экин майдони, боглар, узумзорлар майдони, ялпи хосили ва хосилдорлиги" (дастлабки маълумотлар). Статистик

бюллетень. Тошкент - 2021й.

5. Press_qishloq_230722021_uz.pdf

6. Экономика сельского хозяйства: Учебник для студентов высших учебных заведений / Н.Я. Коваленко, Ю.И. Агирбов, Н.А. Серова и др. - М.: ЮРКНИГА,

2004 - 384с.

7. Минаков И.А., Сабетова Л.А. и др. Экономика сельского хозяйства. Учебник -М.: Колос, 2004. - 328с.

8. Назаренко Н.Т. Экономика сельского хозяйства: микроэкономика сельскохозяйственных предприятий. Учебное пособие - Воронеж: ВГАУ - УКЦ,

2005 - 216с.

9. Организация сельскохозяйственного производства /Ф.К. Шакиров, В.Н. Ариничев, В.В. Бердников и др.; Под ред Ф.К. Шакирова. М.: КолосС, 2003-504с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.