Научная статья на тему 'АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИГА ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАМДА СОҲА УЧУН КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАЛАРИ'

АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИГА ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАМДА СОҲА УЧУН КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
242
62
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
иқтисодиёт / инвестиция / инновация / қишлоқ хўжалиги / агросаноат мажмуи / ишлаб чиқариш / логистика / қайта ишлаш / реализация / бошқарув / Economy / investment / innovation / agriculture / agro-industrial complex / production / logistics / processing / sales / management.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Азамат Хикматович Наимов, Ойбек Олимович Сайфуллоев

Мақолада мамлакатимиз аграр секторида инвестицион фаоллик даражаси таҳлил қилинган, тақдим этилган далиллар инвестицион бошқарувнинг юқори самарадорлигини таъминлаш, ташқи ва ички инвестиция мухитининг ўзгарувчан шароитларига мослашиши учун чуқур илмий, услубий ва амалий тадқиқотлар зарурлигини, ихтисослашган агросаноат мажмуалари турлари кўрсатиб этилган. Агросаноат мажмуаси таркибий тузилмаси таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Азамат Хикматович Наимов, Ойбек Олимович Сайфуллоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF ATTRACTING INVESTMENT IN THE AGRO-INDUSTRIAL COMPLEX AND ISSUES OF PERSONNEL TRAINING FOR THIS AREA

The article analyzes the level of investment activity in the agricultural sector of our country, provides evidence of the need for in-depth scientific, methodological and practical research in order to ensure high efficiency of investment management, adaptation to changing conditions of the external and internal investment climate, shows the types of specialized agro-industrial complexes. The structural structure of the agro-industrial complex is analyzed.

Текст научной работы на тему «АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИГА ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАМДА СОҲА УЧУН КАДРЛАР ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАЛАРИ»

ArPOCAHOAT МАЖМУАСИГА ИНВЕСТИЦИЯЛАPНИ ЖАЛБ КИЛИШНИНГ УЗИГА ХОС XУСУСИЯТЛАPИ ХДМДА СОХД УЧУН KАДPЛАP ТАЙЁPЛАШ MАСАЛАЛАPИ

Отабек Сиддикович Каадоров

бухоро дaвлaт yниверситети

Азамат Хикматович Наимов

Бухоро вилоят инновaцион ривожлaниш худудий бошкaрмaси

Ойбек Олимович Сайфуллоев

Бухоро дaвлaт университети

АННОТАЦИЯ

Маколада мамлакатимиз аграр секторида инвестицион фаоллик даражаси тахлил килинган, такдим этилган далиллар инвестицион бошкарувнинг юкори самарадорлигини таъминлаш, ташки ва ички инвестиция мухитининг узгарувчан шароитларига мослашиши учун чукур илмий, услубий ва амалий тадкикотлар зарурлигини, ихтисослашган агросаноат мажмуалари турлари курсатиб этилган. Агросаноат мажмуаси таркибий тузилмаси тахлил килинган.

Таянч сузлар: иктисодиёт, инвестиция, инновация, кишлок хужалиги, агросаноат мажмуи, ишлаб чикариш, логистика, кайта ишлаш, реализация, бошкарув

FEATURES OF ATTRACTING INVESTMENT IN THE AGRO-INDUSTRIAL COMPLEX AND ISSUES OF PERSONNEL TRAINING FOR THIS AREA

Otabek Siddikovich Azamat Oybek Olimovich

Kakhkhorov Khikmatovich Naimov Sayfulloev

Bukhara State Bukhara Regional Department Bukhara State

University of Innovative Development University

ABSTRACT

The article analyzes the level of investment activity in the agricultural sector of our country, provides evidence of the need for in-depth scientific, methodological and practical research in order to ensure high efficiency of investment management, adaptation to changing conditions of the external and internal investment climate, shows the types of specialized agro-industrial complexes. The structural structure of the agro-industrial complex is analyzed.

Keywords: Economy, investment, innovation, agriculture, agro-industrial complex, production, logistics, processing, sales, management.

КИРИШ

Узбекистан иктисодиёти хамда унинг аграр секторининг ривожланиш даражасининг бугунги боскичи шаклланаётган инновацион моделлар доирасида куп жихатдан алохида худудлар, уларнинг тармоклари, кластерлар ва корхоналарнинг инвестицион фаолияти даражасининг фаоллиги билан белгиланади. Янги иктисодий вокелик шароитида, юкори даражадаги рентабеллик сакланиб колинган аграр сохага инвестиция киритиш баркарор усишнинг энг самарали стратегияларидан бири булиб колмокда. Бу аграр илмий-тадкикот институтлари олдига кишлок хужалиги ташкилотларининг инвестицион жараёнларини чукур урганиш, уларнинг самарадорлигини услубий асослаш ва инвестицин соханинг устувор йуналишларини белгилаш вазифасини куяди.

Шу билан бирга, мамлакатимиз аграр секторида инвестицион фаоллик тенденциялари заифлигича колмокда. Инвестициялар сохасида давлат томонидан курилган чора-тадбирлар жуда самарали, аграр соха эса баркарорлашиб бораётганига карамасдан, асосий капиталга инвестициялар камайиб бормокда ва асосий воситаларнинг амортизация даражаси юкори булиб колмокда. Натижада инвестиция ресурсларининг етишмовчилиги янги технологияларни жорий килишга тускинлик килмокда ва мавжуд иктисодий шароит узок муддатли инвестицияларнинг окимини рагбатлантирмаяпти бунинг хисобига корхона узини-узи молиялаштиради ва кишлок хужалигига булган инвестицияларнинг рентабеллиги пастлигича колмокда. Такдим этилган далиллар инвестицион бошкарувнинг юкори самарадорлигини таъминлаш, ташки ва ички инвестиция мухитининг узгарувчан шароитларига мослашиши учун чукур илмий, услубий ва амалий тадкикотлар зарурлигини исботлайди.

АСОСИЙ КИСМ

^ишлок хужалигини ижтимоий-иктисодий ривожлантириш ва молиялаштиришнинг самарадорлигини ошириш масалаларининг назарий услубий асослари хорижий олимлардан Л.Цфу, Ц.Фан, Л.Чжоулар (2001) уз изланишларида кишлок хужалигининг иктисодиётда ривожлантириш стратегияси буйича олиб борилаётган ислохотларни Хитой тажрибаси асосида тадкик этишган. Россия давлатида кишлок хужалигини ривожлантириш ислохотлари тугрисида (Буздалов И.Н., 2000). И.Санду (1990) кишлок хужалигини фан, таълим ва ишлаб чикариш интеграцияси асосида ривожлантиришнинг узига хос усуллари ва унинг самарадорлиги тугрисида. И.Г.Ушачев (2006) кишлок хужалигини ривожлантиришда илмий тадкикотларнинг ахамияти ва уларни давлат дастурига киритиш буйича тадкикотлар олиб боришган.

Кишлок хужалигидаги инвестициялар тугрисида С.Р.Умаров (2008) шундай таъриф беради: "Инвестиция - бу келажакда фойда ёки ижтимоий самара олиш

учун инвестор томонидан кишлок хужалиги тармокларини ривожлантириш максадида маълум бир муддатга сарфланган барча турдаги моддий - техник ва интеллектуал бойликлардир".

Инвестицияларни жалб килиниши мамлакат учун давлат микёсида, худудлар микёсида, корхона микёсида катор афзалликларга олиб келиши мумкин уларнинг асосийларини 1- расмда таърифланган.

Импорт урнини босиш ва валютани тежаш \ 1 1

Мамлакат тулов балансининг яхшиланиши

Иктисодий усиш суръатларининг ошиши 1 1

Ишлаб чикариш кувватларини нг оширилиши

Ахоли турмуш фаровонлигининг ошиши

Илгор хориж тажрибаси ва технологиясининг келиши 1 1 1 _ >

г 1 1 1 Солик тушумларининг ошиши 1 1 _ _ S

t 1 ч Экспортни кенгайтириш ва валюта тушумларини ошириш 1 1 1 1

г Мехнат бандлиги, иш унумдорлиги ва малаканинг ошиши 1 1 )

1-расм. Инвестициялар жалб килинишининг мамлакат учун ижобий самараси (Муаллифлар томонидан ишлаб чикилган)

Инвестициялар - уз мамлакати ёки хорижда жойлашган турли сохаларга тегишли булган корхоналар, тадбиркорлик лойихалари, ижтимоий-иктисодий дастурлар, инновация лойихаларига узок муддатга куйилган маблагдир. Улар одатда узок муддатдан кейин самара бера бошлайдилар. Жахон амалиётида киритиш муддатлари, шакллари ва шартларига караб хар хил турдаги инвестицияларни фарклайдилар.

Агросаноат интеграциясининг янада чукурлашиб бориши объектив жараёндир. Бу албатта, кишлок хужалигининг ва умуман, агросаноат мажмуасининг, иктисодиётнинг ривожланишига олиб келувчи жараёндир.

Агросаноат интеграциясининг ва кооперациясининг махсули сифатида утган асрнинг 60-йилларидан бошлаб мамлакатимизда агросаноат мажмуаси ягона тизим сифатида шаклана бошлади.

Агросаноат мажмуаси - кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш, уларни тайёрлаш, кайта ишлаш, саклаш ва тайёр махсулотни истеъмолчиларга

eTKa3HÖ öepyBHu, aroHa MaKcagnapra öyöcyHgHpHnraH, TexHonoruK ^uxaTgaH ycTyH gapa«:aga öup öupu öunaH öoFnaHraH TapMoK Ba xu3Maraap fiuFuHgucugup. H^THCogHH $aH MaMnaKaT, xygyg Ba MaxcynoT Typnapu öyfiuHa "arpocaHoaT Ma^Myacu" TyrnyHHanapuHu ^apKnafigu. fflyHra Kypa arpocaHoaT Ma^Myacu:

2-pacM. MaMnaKaT gonpacnga arpocaHoaT Ma^Myacn ßy^HHHmn

(Myannu^nap ToMoHugaH umnaö HuKunraH)

HxTHcocnamraH arpocaHoaT Ma^Myanapu HKKHra öynuHagu. BupuHHucu, o3hk-oBKaT MaxcynoTnapu umnaö HuKapyBHu arpocaHoaT Ma^Myacu. hkkhhhhch hoo3hk-oBKaT MaxcynoTnapu urnnaö HHKapyBHH arpocaHoaT Ma^Myacu. By arpocaHoaT Ma^MyanapuHHHr xap uKKanacu xaM anoxuga onuHraH ToBapnap (MaxcynoTnap) 6yÖHHa arpocaHoaT Ma^MyanapuHH TamKun этagн.

MaMnaKaT arpocaHoaT Ma^Myacura KumnoK xy^anuru, arpocaHoaT Ma^Myacu TapMoKnapu yHyH umnaö HuKapurn BocuTanapu umnaö HuKapyBHu TapMoKnap (KumnoK xy^anuru TexHuKanapu urnnaö HuKapyBHu 3aBognap, oMyxTa eM 3aBognapu, MuHepan yFuraap TafiepnoBHu 3aBognap Ba x.3.), KumnoK xy^anuru MaxcynoTnapuHu TafiepnoBHu (naxTa 3aBognapu, goHHu KafiTa umnoBHu эneвaтopnap, rymT, cyT KoMSuHaraapu, ^yH 3aBognapu, nunnaHu KafiTa umnoBHu 3aBognap Ba öomKanap), KafiTa umnoBHu Ba Tafiep, oxupru MaxcynoTnapuHu ucTetMonHunapra eTKa3u6 öepyBHu TapMoKnap Ba xu3Maraap Kupagu. ByHgaH TamKapu ymöy ®:apaeHnapra xu3MaT KypcaTyBHu umnaö HuKapum Ba umuMoufi uH^paTy3unMa xaM yHuHr TapKuöura Kupagu.

Xygyg arpocaHoaT Ma^Myacu эca MatnyM, öup xygyg (uKTucogufi xygygnap, BunoaTnap, Boxanap, 6at3aH TyMaHnap) goupacuga aMan Kunagu. YnapHuHr TapKuöura afipuM KopxoHa Ba TapMoKnap (pecnyönuKa MaKoMura эгa öynraH,

мамлакатнинг барча худудлари учун хизмат курсатадиган)кирмаслиги мумкин. Масалан, агарда трактор ёки комбайн ишлаб чикарувчи завод уша худудда жойлашмаган булса, регион агросаноат мажмуаси таркибга кирмайди.

Мамлакат агросаноат мажмуаси мураккаб таркибий тузилмага эга булиб, унинг таркиби 4 та сохадан ташкил тапади.

Биринчи соха. Агросаноат мажмуаси тармоклари (тизими) учун ишлаб чикариш воситалари ишлаб чикарувчи соха. Бу сохага агросаноат мажмуаси учун машина, трактор, комбайн, станоклар, ишчи машиналар ишлаб чикарадиган машинасозлик, маъданли угит ва химикатлар ишлаб чикарувчи кимё саноати, чорвачилик учун омихта ем ишлаб чикарувчи корхоналар, кишлок хужалиги экинлари ва чорва моллари учун доридармон ишлаб чикарувчи ихтисослашган корхоналар кабилар киради.

Иккинчи соха. Кишлок хужалигининг узи. Бу соха агросаноат мажмуасининг асосини, ядросини ташкил этади ва мажмуанинг башка сохасига кирувчи тармоклар асосан шу тармок махсулотлари асосида фаолият юритадилар ёки хизмат курсатадилар. Кишлок хужалиги уз навбатида усимликчилик ва чорвачилик тармокларига булинади. Бундан ташкари агросаноат мажмуасининг иккинчи сохасига, пиллачилик, асаларичилик, кисман урмончилик (табиий озик-овкат ва доривор усимликлар етиштириш) хамда баликчилик киради.

Учинчи соха. Бу соха - кишлок хужалиги махсулотларини тайёрловчи, кайта ишловчи ва тайёр махсулотларни истеъмолчиларга етказиб берувчи тармоклар йигиндисидан иборат. Озик-овкат саноати, пахта заводлари, гушт, сут заводлари, мева шарбатлари чикарувчи заводлар, ёг-мой заводлари, жунни, канопни, пиллани кайта ишлаш заводлари, кишлок хужалиги махсулотларини ёки уларни кайта ишлаш натижасида олинган махсулотларни саклайдиган корхоналар, уларни сотиш билан шугулланувчи корхоналар шу соханинг таркибини ташкил этади.

Туртинчи соха. Бу соха - агросаноат мажмуаси инфратузилмасидан иборат. Агросаноат мажмуаси инфратузилмаси жуда мураккаб таркибга эга. Шу билан биргаликда уларнинг айримлари уз хизмат хусусиятига кура ишлаб чикариш хамда ижтимоий инфратузилма таркибиги кириши мумкин. Шунга карамасдан иктисодий тахлил килишнинг, карорлар кабул килиш учун зурур сифатли маълумотларни олиш учун уни таснифлаш максадга мувофик. Инфратузилманинг узи иккига булинади. Биринчи кисми ишлаб чикариш инфратузилмаси булса, иккинчи кисми ижтимоий инфратузилмадир. Мамлакат агросаноат мажмуасининг умумий куринишини куйидагича ифодалаш мумкин:

Ана шу 4 та сохага кирувчи тармоклар бирлашиб, мамлакатнинг ягона агросаноат мажмуасини ташкил этади. Кейинги икки йилда кишлок хужалигида туб ислохотлар, таркибий узгаришлар амалга оширилди. Сохада бозор муносабатларини жорий этиш, кайта ишлаш ва экспорт инфратузилмасини

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

ривожлантириш буйича жуда куп ишлар килинди. Фермер ва дехконларнинг даромадини ошириш максадида янгича тизим жорий килиниб, куплаб долзарб масалалар хал килиб берилди. 2018 йил кишлокларимиз, махаллаларимизни обод килиш буйича улкан ишлар бошланган йил булди. Хусусан, "Обод кишлок" ва "Обод махалла" дастурларини амалга ошириш, курилиш ва ободонлаштириш ишларига 3 трлн. сум маблаг йуналтирилди. Натижада 416 та кишлок янгича киёфага эга булди. Шу билан бирга, кишлок жойларда янги иш уринлари яратиш, янги технологиялар жорий этиш, ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш, кишлок хужалик махсулотларини кайта ишлаш буйича корхоналар ва хизмат курсатиш объектлари ташкил этиш мухим ахамият касб этади. Кишлок хужалигида инновацион технологиялар, илмий ишланмалар, айникса, томчилатиб сугориш технологиясини кенг жорий килиш масаласига алохида эътибор каратиш лозим. Кишлок хужалиги тармокларига инвестицияларни, айникса, тугридан-тугри хорижий инвестицияларни жалб килиш зарур хисобланади. Шундай келиб чиккан холда, кишлок хужалигини модернизация килиш ва жадал ривожлантириш масалаларига Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг устувор йуналишлари буйича харакатлар стратегиясида алохида эътибор каратилиб, куйидаги вазифалар белгилаб олинди:

-фермер ужаликлари, энг аввало, кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш билан бир каторда, кайта ишлаш, тайёрлаш, саклаш, сотиш, курилиш ишлари ва хизматлар курсатиш билан шугулланаётган куп тармокли фермер хужаликларини рагбатлантириш ва ривожлантириш учун кулай шарт-шароитлар яратиш;

-кишлок хужалиги махсулотларини чукур кайта ишлаш, ярим тайёр ва тайёр озик-овкат хамда кадоклаш махсулотларини ишлаб чикариш буйича энг замонавий юкори технологик асбоб-ускуналар билан жихозланган янги кайта ишлаш корхоналарини куриш, мавжудларини реконструкция ва модернизация килиш буйича инвестиция лойихаларини амалга ошириш;

-кишлок хужалиги махсулотларини саклаш, ташиш ва сотиш, агрокимё, молиявий ва бошка замонавий бозор хизматлари курсатиш инфратузилмасини янада кенгайтириш.

Бугунги кунда соха учун кадрлар тайёрлашда бир канча ечимини кутаётган муаммолар мавжуд [1-30]. Мазкур муаммоларни бартараф этиш максадида куйидаги вазифаларни бажариш таклиф этилмокда:

- Агросаноат мажмуи учун замонавий техника ва технологиялар, шу жумладан, "аклли кишлок хужалиги", ракамли инновацион технологиялар ва ахборот тизимларини куллай кадрларни тайёрлаш тизимини яратиш;

- Аграр сохада олиб борилаётган кенг камровли чора-тадбирларнинг самарадорлигини оширишга, кишлок хужалиги тармокларидаги мавжуд долзарб муаммоларни хал этишга каратилган таълим жараёнини ташкил этиш;

- Агросаноат мажмуи рахбар ва мутахассис кадрларини кайта тайёрлаш ва малакасини ошириш учун даврий равишда укув-амалий семинарларни ташкил этиш;

- Агросаноат мажмуи учун кадрлар тайёрлайдиган таълим муассаларида зарур укув-услубий ва моддий-техник базани яратиш;

- Агросаноат мажмуи тизимидаги бошкарув кадрларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш учун малакавий амалиёт ва стажировкаларни ташкил этиш;

- Таълим жараёнини замонавий усулларда сифатли ташкил этиш. ХУЛОСА

Кишлок хужалигини модернизациялаш, замонавий технологияларни кенг жорий этиш, кишлок хужалиги махсулотларини чукур кайта ишлашга каратилган лойихаларни амалга ошириш, ишлаб чикарилган махсулотлар экспорти куламини янада кенгайтириш худудларни ижтимоий-иктисодий тараккий эттириш, янги иш уринлари яратиш, энг асосийси, ахолининг хаёт даражаси ва сифатини янада яхшилашда мухим ахамият касб этади.

REFERENCES

1. Каххоров О.С., Адизов Б.И. (2019). Олий таълим муассасалари битирувчилари ракобатбардошлиги: тушунчалар, фикрлар, карашлар. Жамият ва Бошкарув. №1 (83), 115-117-бетлар.

2. Sayfulloev O.O. (2020). Agrotourism as one of the prospective direction of the tourist industry. The American Journal of Social Science and Education Innovations. Vol. 2, Issue 09-39, pp. 254-259.

3. Каххоров О.С. (2017). Основные подходы оценки эффективности управления в образовательных учреждениях. Путь науки, №2, С. 124-127.

4. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Агротуризм сохасида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг муаммолари ва истикболлари. Scientific progress. - Т. 2. -№. 3. - С. 667-674.

5. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Узбекистонда агротуризм - асосий муаммолар, хусусиятлар, ислохотлар ва соха учун кадрлар тайёрлаш зарурияти. Science and Education. - T.2. - №.3 - С. 354-366.

6. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Агротуризм сохасида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг узига хос хусусиятлари. Scientific progress. - Т. 2. - №. 3. -С. 964-971.

7. Kaххоров О.С. (2019). Оцента эффективности подготовки конкурентоспособных кaдров в системе высшего обрaзовaния. Экономикa и предпринимaтельство. №2, С. 890-897.

8. ^ххоров О.С. (2017). Современные тенденции в подготовке ^дров-экономистов в системе обрaзовaния Узбекистaнa. Современные тенденции в туке и обрaзовaнии. С. 126-128.

9. ^ххоров О.С. (2017). Формировaние резервa современных руководящих кaдров в системе обрaзовaния. Нayкa и Мир, 2:2, С.28-31.

10. Kahhorov O.S. (2017). Improving methodological base of evaluation of management effectiveness in educational institutions. Экономии и предпринимaтельство. №1, С. 1017-1019.

11. ^ххоров О.С. (2017). Подходы и способы оценки эффективности yпрaвления обрaзовaтельных учреждений. Экономии и предпринимaтельство. №1, С. 10371041.

12. Kaххоров О.С. (2016). Зaрyбежный опыт по создaнию мехaнизмов поддержки исследовaтельских рaбот в системе подготовки тадров. Нayкa и обрaзовaние: проблемы и тенденции рaзвития. №1, С. 97-102.

13. Kakhkhorov O.S. (2017). The main approaches to management effectiveness evaluation in educational institutions. The Way of Science. № 2 (36). P. 127.

14. Qahhorov O.S., Norov A.E. (2020). Concept and components of innovativecommercialization infrastructure. Scientific reports of Bukhara State University: Vol. 4 : Iss. 2 , P. 285-292.

15. Kahhorov O.S. (2020). Higher education management features based on innovation. Scientific Reports of Bukhara State University: vol. 4, iss. 1, p. 301-310.

16. Kakhkhorov O.S. (2020). The theoretical basis of strategic management of higher education system. Scientific reports of Bukhara State University. 3:4, P. 290-302.

17. Khamidov O.Kh., Kakhkhorov O.S. (2020). The specific areas of strategic management of higher educational institutions. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3 : Iss. 4, P. 280-289.

18. Khamraev Z.M, Kakhkhorov O.S. (2020). Analysis of the processes of development of foreign trade in Uzbekistan. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3: Iss. 2, P. 235-245.

19. Kahhorov O.S. (2017). Multistage system on evaluating the effectiveness of management in secondary vocational education. The Fourteenth International Conference on Economic Sciences. P. 71-76.

20. Khamidov O.K., Kahhorov O.S. (2020). Prospects of monitoring graduates' employment in digital technologies. Scientific Reports of Bukhara State University. 4:5, P. 268-273.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

21. Stanco L., Shaydullaev Sh., Khamidov O., Augustinova A., Damasek L., Bek T., Kmosek M. (2017). In the footsteps of Euthydemus. Preliminary report for Archaeological Survey in the Baysun District (South Uzbekistan), Season 2018. Studia Hercynia. No. 1, pp. 141-72.

22. Inoyatova S.A., Khamidov O.Kh. (2018). ICT in Uzbekistan Tourism: analysis of online customer reviews. Scientific Conference "Problems and prospects of tourism development for the population in need of social protection". pp. 10-12.

23. Stanco L., Shaydullaev Sh., Bendezu-Sarmiento J., Lhuillier J., Kysela J., Shaydullaev A., Khamidov O., Havlik J., Tlusta J. (2016). Preliminary Report on the Excavations at Burgut Kurgan in 2015. Studia Hercynia, XX (2), pp. 86-111.

24. Sayfutdinov Sh., Khamidov O., Sobirov B. (2015). Implementation of up-to-date experience of the world in the tourism sector of Uzbekistan, with the current innovative technologies and adjustable suggestions: case of Uzbekistan. Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal. 5:8, pp. 84-107.

25. Sobirov B.B., Khamidov O., Pardaev O.M., Ramos-Ramos S., Soliev M.B., Negmatov B.M. (2015). The role of social media, user generated platforms and crowd sourcing in the development of tourism destinations Journal of Hospitality Management and Tourism. Vol. 6 (4), pp. 30-38.

26. Khamidov O. (2017). New Stage of Tourisim Development in Uzbekistan: Actual Problems and Perspectives. World Scientific News. 86:3, pp. 134-149.

27. Khudoykulov K., Khamidov O. (2015). Testing Capital Assert Pricing Model (CAPM) on the Emerging Markets of the Europe. Spanish Journal of Rural Development. Vol. VI (3), pp. 1-8.

28. Augustinova A., Stanco L., Damasek L., Kolmacka T., Khamidov O., Shaydullaev Sh. (2017). Archaeological Survey in the Oases of Maydon and Goz in the Piedmont of the Kugitang Mountains (South Uzbekistan) - Preliminary report for season 2017. Studia Hercynia. No. 2, pp. 139-159.

29. Khamidov O.Kh., Rakhimov J.J. (2021). Implementing economic clustering in Uzbekistan's tourism industry. Middle European Scientific Bulletin. 12, pp. 113-119.

30. XaMngoB O.X. (2016). Y30eKHCTOHga экопогнк Typu3MHH pHBO^naHTHpnmHH 6offlK;apHfflHH TaKOMunnarnTupum: MyaMMO Ba ennMnap. MoHorpa^na. T.: IQTISODIYOT HarnpnëTH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.