Научная статья на тему 'АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИ КОРХОНАЛАРИНИ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛИЯТИ САМАРАДОРЛИГИНИ ҲАМДА КАДРЛАР САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ЙЎЛЛАРИ'

АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИ КОРХОНАЛАРИНИ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛИЯТИ САМАРАДОРЛИГИНИ ҲАМДА КАДРЛАР САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
170
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
иқтисодиёт / инвестиция / инновация / қишлоқ хўжалиги / агросаноат мажмуи / ишлаб чиқариш / логистика / қайта ишлаш / реализация / бошқарув / Economy / investment / innovation / agriculture / agro-industrial complex / production / logistics / processing / sales / management.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Азамат Хикматович Наимов, Ойбек Олимович Сайфуллоев

Мақолада агросаноат мажмуаси корхоналарини инвестицион фаолияти самарадорлигини таҳлил қилинган. Агросаноат мажмуаси корхоналарида ишлаб чиқаришни модернизациялаш йўналишлари кўрсатиб ўтилган. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларининг инвестиция лойиҳаларидаги иштирокини рағбатлантириш юзасидан таклифлар ишлаб чиқилган. Соҳада фаолият олиб бораётган кадрлар салоҳиятини ошириш йўналишлари таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Азамат Хикматович Наимов, Ойбек Олимович Сайфуллоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WAYS TO IMPROVE THE EFFICIENCY OF INVESTMENT ACTIVITIES AND THE HUMAN RESOURCES POTENTIAL OF AGRO-INDUSTRIAL ENTERPRISES

The article analyzes the efficiency of investment activity of enterprises of the agro-industrial complex. The directions of modernization of production at the enterprises of the agro-industrial complex are indicated. Proposals have been developed to encourage the participation of small businesses and private entrepreneurs in investment projects. The directions of increasing the potential of personnel working in the field are highlighted.

Текст научной работы на тему «АГРОСАНОАТ МАЖМУАСИ КОРХОНАЛАРИНИ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛИЯТИ САМАРАДОРЛИГИНИ ҲАМДА КАДРЛАР САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ЙЎЛЛАРИ»

ArPOCAHOAT МАЖМУАСИ KОPXОНАЛАPИНИ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛИЯТИ САMАPАДОPЛИГИНИ ХДМДА KАДPЛАP САЛО^ИЯТИНИ

ОШИPИШ ЙУЛЛАPИ

Отабек Сиддикович Азамат Хикматович Наймов Ойбек Олимович

К^аадоров Бухоро вилоят инновацион Сайфуллоев

Бухоро давлат ривожланиш худудий Бухоро давлат

университети бошкармаси университети

АННОТАЦИЯ

Маколада агросаноат мажмуаси корхоналарини инвестицион фаолияти самарадорлигини тахлил килинган. Агросаноат мажмуаси корхоналарида ишлаб чикаришни модернизациялаш йуналишлари курсатиб утилган. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларининг инвестиция лойихаларидаги иштирокини рагбатлантириш юзасидан таклифлар ишлаб чикилган. Сохада фаолият олиб бораётган кадрлар салохиятини ошириш йуналишлари таъкидланган.

Таянч сузлар: иктисодиёт, инвестиция, инновация, кишлок хужалиги, агросаноат мажмуи, ишлаб чикариш, логистика, кайта ишлаш, реализация, бошкарув

WAYS TO IMPROVE THE EFFICIENCY OF INVESTMENT ACTIVITIES AND THE HUMAN RESOURCES POTENTIAL OF AGRO-INDUSTRIAL

ENTERPRISES

Otabek Siddikovich Azamat Khikmatovich Oybek Olimovich

Kakhkhorov Naimov Sayfulloev

Bukhara State University Bukhara Regional Department Bukhara State University

of Innovative Development

ABSTRACT

The article analyzes the efficiency of investment activity of enterprises of the agro-industrial complex. The directions of modernization of production at the enterprises of the agro-industrial complex are indicated. Proposals have been developed to encourage the participation of small businesses and private entrepreneurs in investment projects. The directions of increasing the potential of personnel working in the field are highlighted.

Keywords: Economy, investment, innovation, agriculture, agro-industrial complex, production, logistics, processing, sales, management.

КИРИШ

Мустакиллик йилларида иктисодиётимиз ва унинг етакчи тармокдарини ривожлантириш борасида амалга оширидаётган изчид ислохотлар натижасида мамдакатимиз иктисодиётида баркарор юкори усиш суръатларига эришмокда. Айнан, агросаноат мажмуаси тармокларини ривожлантириш борасидаги барча саъй-харакатлар, амалга оширилаётган йирик лойиха хамда дастурларнинг амалиётга татбик этилаётгани мухим ахамиятга молик масалалардан биридир.

Мазкур устувор вазифаларни амалга ошириш, уз навбатида, мамлакатимизнинг ташки омилларга богликлигини камайтиришга олиб келади. Бозор узгаришлари жараёнларининг тахлили, ислохотлар олиб борилган йиллар мобайнида саноатда сезиларли таркибий узгаришлар юз берганлигидан далолат беради. Бу узгаришлар аввало, давлат мустакиллиги ва дахлсизлигини таъминлашга, иктисодий, шу билан бир каторда энергетика ва озик-овкат хавфсизлигини таъминлашга, бой табиий иктисодий салохиятдан окилона фойдаланишга йуналтирилган эди.

АСОСИЙ КИСМ

Мустакиллик йилларида реал сектор тармокларининг ривожланиши натижаларининг тахлили куплаб ишлаб чикариш корхоналари бозор шароитига мослашганлигини ва давлат кумаги ёрдамида юкори самарали ишлаб чикаришни йулга куйганлигини курсатмокда. Бугунги кунда реал сектор тармоклари ривожланаётган тармок хисобланиб, унда юздан ортик саноат махсулотлари ишлаб чикарилмокда.

Агросаноат мажмуаси корхоналарида ишлаб чикаришни модернизация ва диверсификация килишни рагбатлантириш хамда куллабкувватлаш буйича амалга оширилган чора-тадбирлар озик-овкат товарлари ишлаб чикаришнинг усишини таъминлади. Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитасининг маълумотларига асосан 2017 йилда озиковкат саноатида ишлаб чикариш умумий хажми 16729,2 млрд.сумни, усиш суръати эса 2016 йилга нисбатан 114,4 % ни ташкил этди.

Тармокнинг республика саноат ишлаб чикариш умумий хажмидаги улуши 2016 йилдаги - 17,1 %дан 18,2 %га етди. 2014 йилга нисбатан махсулотлар ишлаб чикариш хажми шакар саноатида-23,7 %га, мева ва сабзавот саноатида-17,9 %га, гушт ва сут саноатида - 5,7 %га, ёг ва мой саноатида -3,7%га усгани кузатилди.

2017 йилда 2016 йилга нисбатан, тармокнинг йирик корхоналари томонидан ишлаб чикариш хажмлари куйидаги махсулот турлари буйича оширилди: гушт консервалари - 8,0 мартага, гушт ва усимлик консервалари

- 2,0 мартага, шинни (меласса) - 40,9%га, маргарин ва спредлар - 16,5%га, мармелад, желе - 20,2%га, узок сакланмайдиган кандолат махсулотлари -17,8%га,

шакар - 16,3%га, узок сакланмайдиган бошка нон махсулотлари - 14,0%га, ишлов берилган суюк сут - 11,4%га, сарёг - 7,9%га, бугдой нони -6,3%га. Шунингдек, 2016 йилга нисбатан, спирт настойкалари (113,4%), пиво (105,3%) ишлаб чикариш хажми ошди.

Озик-овкат махсулотлари ишлаб чикариш хажмининг асосий кисми Тошкент шахри (тармокнинг умумий хажмидаги улуши 22,2%), Тошкент (18,2%), Самарканд (13,4%) ва Фаргона (6,5%) вилоятлари корхоналари хиссасига тугри келмокда.

Тармокдаги кичик тадбиркорлик субъектлари томонидан махсулот ишлаб чикариш хажмининг 2016 йилга нисбатан 14,3%га ошиши таъминланди, хамда уларнинг озик-овкат саноати жами хажмидаги улуши 69,0 %ни ташкил этди.

2017 йилда республикада 1501та озик-овкат саноати корхоналари янгидан ташкил килинди, 2018 йил 1 январь холатига республикада тармокнинг 8711 та корхонаси фаолият курсатмокда.

2018 йилда Республикамиз иктисодиётига 16,6 миллиард А^Ш доллари микдорида ёки 1915 йилга нисбатан 9,6 фоиз куп инвестициялар йуналтирилди. Узлаштирилган хорижий инвестициялар ва кредитлар хажми 11,3 фоиз усди ва 3,7 миллиард доллардан ошиб кетди. Умумий киймати 5,2 миллиард доллар булган 164 та йирик инвестицион лойихалар амалга оширилди. Кишлок хужалигини модернизация ва диверсификациялаш буйича амалга оширилаётган дастурий чоратадбирлар кишлок хужалиги ишлаб чикариш хажмларини 6,6 фоиз, жумладан, мева- сабзавот-11,2 фоиз, картошка -9,7 фоиз, сабзавот махсулотлари етиштириш 10,4 фоиз усишини таъминлади. Шу билан бирга турли сабабларга кура кабул килинган лойихалар белгиланган муддатларда якунига етказилмай колмокда ёки амалга оширилган лойихалар натижалари белгиланган самарани бермаяпти.

Республикамиз Президенти Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек "тармок ва худудларни ривожлантириш концепциялари ва дастурларини ишлаб чикаришда юзаки ёндашувларга йул куйилмокда."

Бундай холатларнинг юзага келишига асосий сабаблар хукумат томонидан тасдикланган ижтимоий-иктисодий ривожлантириш, саноат, хизмат курсатиш ва сервис, кишлок хужалиги сохасини ривожлантириш, иктисодий ночор, кам кувватли ва фаолият курсатмаётган корхоналарни молиявий куллаб-кувватлаш хамда озик-овкат ва ноозик-овкат сохасини ривожлантиришга оид дастурларни молиялаштиришда амалга оширилиши лозим булган лойихаларнинг лойиха ташаббускорларининг мавжуд имкониятлари чукур тахлил килинмаган холда киритилиши, яъни лойихалар буйича етарли микдорда гаров таъминотининг мавжуд эмаслиги, аввал олинган кредитлар, бюджет ва солик органларидан карздорлиги мавжудлиги, лойиха хужжатларидаги молиявий курсаткичларининг

талабга жавоб бермаслиги ушбу лойихаларнинг амалга оширишда белгиланган муддатларда молиялаштирилмай колишига олиб келмокда. Аксарият холларда эса худудий ва инвестиция дастурларига киритилган ташаббускорларнинг лойиха хужжатлари (бизнес режа, техник иктисодий асоснома) талаб даражасида эмаслиги ушбу лойихаларни дастурларда белгиланган муддатларда ишга тушуришга кийинчилик тугдирмокда.

Шу муносабат билан келгусида ушбу муаммоларнинг олдини олиш максадида куйидагиларга алохида эътибор каратилиши лозим:

- дастурга киритилиши мулжалланган хар бир лойихани тижорат банклари томонидан пухта урганиб чикканидан сунг шакллантириш;

- лойиха ташаббускорларнинг гаров таъминоти етарлилиги, амалга оширилиши мулжалланган дастлабки лойиха хужжатларидаги молиявий курсаткичларининг талабга жавоб бериши, аввалги кредитлардан, бюджет ва солик органларидан карздорлиги мавжудлигига, бино-иншоотлар, ер майдонига эгалик килиш хукукининг (махаллий хокимиятларнинг карорлари, зарурий гувохномалар) мавжудлигини урганиш;

- дастурларга киритилган лойихаларнинг амалга оширилишида ташаббускорларга якиндан амалий ёрдам бериш, хусусан уз вактида уларга ер ва бинолар ажратилиши, лойиха смета хужжатлари ишлаб чикилиши, зарур коммуникация тармоклари (электр энергияси, газ, сув, канализация ва бошкалар)га уланиш, тегишли лицензия ёки рухсатномалар олиш юзасидан тегишли чораларни куриш;

- амалга ошириш имконияти мавжуд булмаган лойихалар урнига инвестиция микдори хамда ташкил этиладиган иш уринлари кам булмаган янги лойихалар ишлаб чикилиб, дастурларга тегишли узгартиришлар киритилиши юзасидан зарур ишларни амалга ошириш;

- дастурга киритилаётган лойихалар буйича молиялаштириш манбаалари ва муддатларини лойихаларнинг мавсумийлигини, лойиха ташаббускорининг мавжуд имкониятларини чукур тахлил килган холда кредит суммаси ва молиялаштириш муддатларини белгилаш.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларининг инвестиция лойихаларидаги иштирокини рагбатлантириш йули билан уларга кулай шарт-шароитлар яратиш максадида Вазирлар Махкамасининг 2011-йил 16 июндаги 175-сонли карори билан Узбекистон Банклар уюшмаси хузурида Инвестиция лойихалари буйича лойиха хужжатларини тайёрлашни молиялаштириш Фонди ташкил этилган булиб, унинг асосий вазифалари иктисодиётни ривожлантиришнинг устувор йуналишларида лойиха гояларини танлов буйича танлаш ва уларнинг лойиха хужжатларини ишлаб чикишни

молиялаштириш хамда республика тижорат банклари томонидан инвестиция лойихалари молиялаштирилишини ташкил этишга кумаклашишдан иборатдир.

Худудий дастурларга киритилган лойихаларни амалга оширишда мазкур Фонд билан хамкорликни кучайтириш лозим. Реал сектор тармокларининг ривожланиш стратегиясини ишлаб чикиш жараёнида асосий эътибор таркибий узгаришларга каратилган булиб, улар саноат тармокларидаги макроиктисодий курсаткичларва таркибий силжишлар билан биргаликда башорат килинади. Саноатнинг тармок таркибини 2030 йилга кадар такомиллаштириш ЯИМда саноат улушини ривожланган давлатларда ЯИМ таркибидаги характерларга хос булгани каби 2015йилдаги 33,5%дан 2030 йилда 40% ошириш билан асосланади (3.1 диаграмма).

Ушбу максадга эришиш учун, шуни айтиш керакки, бугунги кунда мамлакатимизда бу борадаги ишлар бошлаб юборилган. Айни вактда бу ишлар юкори салохиятга эга булган хар бир турдаги истикболли хомашё ва ярим фабрикат буйича чукур кайта ишлашнинг 2020, 2025, 2030 йилларга мулжалланган аник дастурига эга булиш учун мутлако янги дастурий комплекс ёндашувни талаб этади.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2015 йил 4 мартдаги «2015-2019 йилларда ишлаб чикаришни таркибий узгартириш, модернизация ва диверсификация килишни таъминлаш буйича чоратадбирлар дастури тугрисида»ги Фармони мамлакатимизда амалга оширилаётган ишлаб чикаришни янгилаш ва инновация технологияларини жорий этиш буйича узлуксиз жараённинг мантикий давоми булди.

Агросаноат мажмуаси корхоналарида ишлаб чикаришни модернизациялаш серкира ва мураккаб жараёндир. У, энг аввало, корхоналарда узок вакт фойдаланиб келинаётган, бугунги кунда хам жисмонан хам маънавий эскирган асбоб-ускиналарни куллаш умумий холда ресурслар сарфи ошиб кетиши, нуксонли ва яроксиз ахсулотлар ишлаб чикарилиши, уларнинг сифати хамда истеъмол хусусиятлари пасайишига олиб келса, маънавий эскирган асбоб-ускиналар таннархига нисбатан юкари булиши ёки замонавий истеъмол даражасига жавоб бермаслиги оркали жиддий муаммаларни келтириб чикаради. Бирок, шуни хам хисобга олиш керакки, хозирда корхоналарда мабжуд булган ва ишлатилиб келаётган асбоб-ускиналарни замонабий жихозлар билан киска муддатда ва ялгисига алмаштириб булмайди. Бу, биринчидан, жуда катта молиябий маблагларни такозо этади, иккинчи томондан, амалдаги ишлаб чикариш жараёни тухтатиб куйилишига олиб келади. Шунга кура, корхона кулами, махсулотнинг ахамияти, техник-технологик ва молиябий имкониятлардан келиб чиккан холда ушбу жараённи боскдчма-боскдч, изчил равишда амалга ошириш ута мухим.

Бундан ташкари, агросаноат мажмуи учун кадрлар тайёрлаш жараёни хам мухим хисобланади. Агросаноат мажмуи учун таълим жараёнини изоляциялаш мумкин эмас. Таълим сохасида амалга оширилаётган агросаноат мажмуасининг кадрлар салохиятини ривожлантириш ва мавжуд дастурларни инновацион асосда такомиллаштириш, таълим олувчиларни кизиктира оладиган бир катор кулланмаларни такдим этиш кун тартибига чикмокда. Шунингдек, иктисодиётнинг реал секторини амалий машгулотларни утказиш учун асбоб-ускуналар ва амалиётчилар билан таъминлаш зарур.

Бирок, бизнинг назаримизда, бундай ташаббуслар хали хам кадрлар сифатини ошириш жараёнига сезиларли таъсир курсатмайди. Агросаноат мажмуасига битирувчиларни жалб этишга мулжалланган дастурларни ишлаб чикиш, ахборот инфратузилмасини ривожлантириш, мавжуд тусикларни бартараф этиш, шахар ва кишлоклар ахолиси даромадлари уртасида тенгсизлик муаммосини хал этиш, бу борада амалга оширилиши керак булган улкан саъй-харакатлар хам зарур [1-30]. Х,ар кандай сохада булгани каби агросаноат мажмуида фаолият олиб бораётган ходимларда доимо уз устида ишлаш, уз-узини тарбиялаш ва узлаштириш истагини уйготиш, янги билимларни ёшидан катъий назар узлаштиришга булган истакни тарбиялаш хам мухим хисобланади.

ХУЛОСА

Мамлакатни иктисодий ривожлантиришга каратилган узок муддатли стратегик максадни амалга оширишнинг мохияти мустакилликнинг дастлабки кунларидан бошлаб ва Узбекистоннинг жахон бозоридаги ракобатбардошлигини ошириш, мавкеини мустахкамлашга йуналтирилган таркибий узгаришлар хамда юксак технологияларга асосланган замонавий тармоклар ва ишлаб чикариш сохаларини жадал ривожлантириш сиёсатини асосий устувор йуналиш сифатида давом эттиришни такозо этади. Кишлок хужалигида иктисодий ислохотларни чукурлаштириш ва эркинлаштириш шароитида фермер хужаликларининг устувор ривожланишини таъминлаш хамда соха учун ракобатбардош кадрлар тайёрлаш тизимини йулга куйиш оркали тармок баркарорлигига эришиш мумкин.

REFERENCES

1. Каххоров О.С., Адизов Б.И. (2019). Олий таълим муассасалари битирувчилари ракобатбардошлиги: тушунчалар, фикрлар, карашлар. Жамият ва Бошкарув. №1 (83), 115-117-бетлар.

2. Sayfulloev O.O. (2020). Agrotourism as one of the prospective direction of the tourist industry. The American Journal of Social Science and Education Innovations. Vol. 2, Issue 09-39, pp. 254-259.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

3. Каххоров О.С. (2017). Основные подходы оценки эффективности управления в образовательных учреждениях. Путь науки, №2, С. 124-127.

4. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Агротуризм сохасида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг муаммолари ва истикболлари. Scientific progress. - Т. 2. -№. 3. - С. 667-674.

5. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Узбекистонда агротуризм - асосий муаммолар, хусусиятлар, ислохотлар ва соха учун кадрлар тайёрлаш зарурияти. Science and Education. - T.2. - №.3 - С. 354-366.

6. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Агротуризм сохасида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг узига хос хусусиятлари. Scientific progress. . - Т. 2. - №. 3. - С. 964-971.

7. Каххоров О.С. (2019). Оценка эффективности подготовки конкурентоспособных кадров в системе высшего образования. Экономика и предпринимательство. №2, С. 890-897.

8. Каххоров О.С. (2017). Современные тенденции в подготовке кадров-экономистов в системе образования Узбекистана. Современные тенденции в науке и образовании. С. 126-128.

9. Каххоров О.С. (2017). Формирование резерва современных руководящих кадров в системе образования. Наука и Мир, 2:2, С.28-31.

10. Kahhorov O.S. (2017). Improving methodological base of evaluation of management effectiveness in educational institutions. Экономика и предпринимательство. №1, С. 1017-1019.

11. Каххоров О.С. (2017). Подходы и способы оценки эффективности управления образовательных учреждений. Экономика и предпринимательство. №1, С. 10371041.

12. Каххоров О.С. (2016). Зарубежный опыт по созданию механизмов поддержки исследовательских работ в системе подготовки кадров. Наука и образование: проблемы и тенденции развития. №1, С. 97-102.

13. Kakhkhorov O.S. (2017). The main approaches to management effectiveness evaluation in educational institutions. The Way of Science. № 2 (36). P. 127.

14. Qahhorov O.S., Norov A.E. (2020). Concept and components of innovativecommercialization infrastructure. Scientific reports of Bukhara State University: Vol. 4 : Iss. 2 , P. 285-292.

15. Kahhorov O.S. (2020). Higher education management features based on innovation. Scientific Reports of Bukhara State University: vol. 4, iss. 1, p. 301-310.

16. Kakhkhorov O.S. (2020). The theoretical basis of strategic management of higher education system. Scientific reports of Bukhara State University. 3:4, P. 290-302.

17. Khamidov O.Kh., Kakhkhorov O.S. (2020). The specific areas of strategic management of higher educational institutions. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3 : Iss. 4, P. 280-289.

18. Khamraev Z.M, Kakhkhorov O.S. (2020). Analysis of the processes of development of foreign trade in Uzbekistan. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3: Iss. 2, P. 235-245.

19. Kahhorov O.S. (2017). Multistage system on evaluating the effectiveness of management in secondary vocational education. The Fourteenth International Conference on Economic Sciences. P. 71-76.

20. Khamidov O.K., Kahhorov O.S. (2020). Prospects of monitoring graduates' employment in digital technologies. Scientific Reports of Bukhara State University. 4:5, P. 268-273.

21. Stanco L., Shaydullaev Sh., Khamidov O., Augustinova A., Damasek L., Bek T., Kmosek M. (2017). In the footsteps of Euthydemus. Preliminary report for Archaeological Survey in the Baysun District (South Uzbekistan), Season 2018. Studia Hercynia. No. 1, pp. 141-72.

22. Inoyatova S.A., Khamidov O.Kh. (2018). ICT in Uzbekistan Tourism: analysis of online customer reviews. Scientific Conference "Problems and prospects of tourism development for the population in need of social protection". pp. 10-12.

23. Stanco L., Shaydullaev Sh., Bendezu-Sarmiento J., Lhuillier J., Kysela J., Shaydullaev A., Khamidov O., Havlik J., Tlusta J. (2016). Preliminary Report on the Excavations at Burgut Kurgan in 2015. Studia Hercynia, XX (2), pp. 86-111.

24. Sayfutdinov Sh., Khamidov O., Sobirov B. (2015). Implementation of up-to-date experience of the world in the tourism sector of Uzbekistan, with the current innovative technologies and adjustable suggestions: case of Uzbekistan. Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal. 5:8, pp. 84-107.

25. Sobirov B.B., Khamidov O., Pardaev O.M., Ramos-Ramos S., Soliev M.B., Negmatov B.M. (2015). The role of social media, user generated platforms and crowd sourcing in the development of tourism destinations Journal of Hospitality Management and Tourism. Vol. 6 (4), pp. 30-38.

26. Khamidov O. (2017). New Stage of Tourisim Development in Uzbekistan: Actual Problems and Perspectives. World Scientific News. 86:3, pp. 134-149.

27. Khudoykulov K., Khamidov O. (2015). Testing Capital Assert Pricing Model (CAPM) on the Emerging Markets of the Europe. Spanish Journal of Rural Development. Vol. VI (3), pp. 1-8.

28. Augustinova A., Stanco L., Damasek L., Kolmacka T., Khamidov O., Shaydullaev Sh. (2017). Archaeological Survey in the Oases of Maydon and Goz in the Piedmont of the Kugitang Mountains (South Uzbekistan) - Preliminary report for season 2017. Studia Hercynia. No. 2, pp. 139-159.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

29. Khamidov O.Kh., Rakhimov J.J. (2021). Implementing economic clustering in Uzbekistan's tourism industry. Middle European Scientific Bulletin. 12, pp. 113-119.

30. XaMugoB O.X. (2016). Y30eKHCTOHga экопогнк Typu3MHH pHBO^naffrapurnHH öomKapumHH TaKOMunnamTupum: MyaMMO Ba enuMnap. MoHorpa^ua. T.: IQTISODIYOT HarnpueTH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.