Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ТАРМОҒИДА ИНВЕСТИЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЭКОНОМЕТРИК ТАҲЛИЛИ ҲАМДА КАДРЛАР САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ТАРМОҒИДА ИНВЕСТИЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЭКОНОМЕТРИК ТАҲЛИЛИ ҲАМДА КАДРЛАР САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
236
49
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
иқтисодиёт / инвестиция / инновация / қишлоқ хўжалиги / агросаноат мажмуи / ишлаб чиқариш / логистика / қайта ишлаш / реализация / бошқарув / Economy / investment / innovation / agriculture / agro-industrial complex / production / logistics / processing / sales / management.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Азамат Хикматович Наимов, Ойбек Олимович Сайфуллоев

Мақолада қишлоқ хўжалиги тармоғида инвестицион жараёнларнинг эконометрик таҳлил келтирилган. Қишлоқ хўжалиги иқтисодиётига олиб борилаётган ислоҳотларни қандай амалга оширилаётганлиги ва унинг натижалари тўғрисидаги аниқроқ маълумотга эга бўлиш ва илмий жиҳатдан асосланган хулоса қилиш учун тўрт ҳолат бўйича таҳлил амалга оширилган. Ялпи қишлоқ хўжалиги маҳсулоти ва унга киритилган инвестициялар ҳажмининг таққослама таҳлили амалга оширилган. Соҳада кадрлар тайёрлаш муаммолари ҳамда ечимлари очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Отабек Сиддиқович Қаҳҳоров, Азамат Хикматович Наимов, Ойбек Олимович Сайфуллоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMETRIC ANALYSIS OF INVESTMENT PROCESSES IN THE AGRICULTURAL SECTOR AND PROSPECTS FOR IMPROVING HUMAN RESOURCES

The article presents an econometric analysis of investment processes in the agricultural sector. An analysis was carried out on four cases to find out how the reforms carried out in the agricultural economy are being implemented, and to get more accurate information about its results, as well as to make a scientifically based conclusion. A comparative analysis of the gross agricultural product and the volume of investments invested in it was carried out. The problems and solutions of personnel training in this area are identified.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ТАРМОҒИДА ИНВЕСТИЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЭКОНОМЕТРИК ТАҲЛИЛИ ҲАМДА КАДРЛАР САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ТАРМОГИДА ИНВЕСТИЦИОН ЖАРАЁНЛАРНИНГ ЭКОНОМЕТРИК ТАХЛИЛИ ХАМДА КАДРЛАР САЛОХИЯТИНИ ОШИРИШ ИСТИКБОЛЛАРИ

Отабек Сиддикович Каадоров

Бухоро давлат университети

Азамат Хикматович Наймов

Бухоро вилоят инновацион ривожланиш худудий бошкармаси

Ойбек Олимович Сайфуллоев

Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Маколада кишлок хужалиги тармогида инвестицион жараёнларнинг эконометрик тахлил келтирилган. Кишлок хужалиги иктисодиётига олиб борилаётган ислохотларни кандай амалга оширилаётганлиги ва унинг натижалари тугрисидаги аникрок маълумотга эга булиш ва илмий жихатдан асосланган хулоса килиш учун турт холат буйича тахлил амалга оширилган. Ялпи кишлок хужалиги махсулоти ва унга киритилган инвестициялар хажмининг таккослама тахлили амалга оширилган. Сохада кадрлар тайёрлаш муаммолари хамда ечимлари очиб берилган.

Таянч сузлар: иктисодиёт, инвестиция, инновация, кишлок хужалиги, агросаноат мажмуи, ишлаб чикариш, логистика, кайта ишлаш, реализация, бошкарув

ECONOMETRIC ANALYSIS OF INVESTMENT PROCESSES IN THE AGRICULTURAL SECTOR AND PROSPECTS FOR IMPROVING HUMAN

RESOURCES

Otabek Siddikovich Azamat Khikmatovich Naimov Oybek Olimovich

Kakhkhorov Bukhara Regional Department of Sayfulloev

Bukhara State Innovative Development Bukhara State

University University

ABSTRACT

The article presents an econometric analysis of investment processes in the agricultural sector. An analysis was carried out on four cases to find out how the reforms carried out in the agricultural economy are being implemented, and to get more accurate information about its results, as well as to make a scientifically based conclusion. A comparative analysis of the gross agricultural product and the volume of investments invested in it was carried out. The problems and solutions of personnel training in this area are identified.

Keywords: Economy, investment, innovation, agriculture, agro-industrial complex, production, logistics, processing, sales, management.

КИРИШ

Иктисодиётни эркинлаштириш ва ислохотларни чукурлаштиришнинг устувор йуналишлардан бири иктисодиётга инвестицияларни жалб килиш билан боглик. Инвестицияларни жалб этмай, айникса, етакчи тармокларда инвестиция иштирокини кенгайтирмай туриб, иктисодиётда таркибиий узгаришларни амалга ошириш ва модернизациялаш, корхоналарни замонавий техника билан кайта жихозлаш хамда ракобатбардош махсулот ишлаб чикаришни йулга куйиш мумкин эмас. Мамлакатда хозирги пайтда хорижий инвесторлар учун кулай инвестиция мухити яратилган. Бу кулайликлар улар учун яратилган турли давлат кафолатлари ва имтиёзларда уз аксини топган.

АСОСИЙ КИСМ

Инвестиция дастурлари узок муддатга мулжалланган булиб, унда хар бир йил учун мулжалланган чора-тадбирлар алохида ифодаланган. Лекин шунга карамай киритилган инвестициялардан фойдаланиш даражаларини доимий тахлиллар утказиш ва хулосалар килиб бориш максадга мувофикдир.

Тацсхгмланган инвестищгяяар хажмп, млрд сум

J000 2500 2000 1500 1000 ?00 о

2000 2001 2002 2003 200-1 100* 2006 2007 200S 200!» 2010 2011 2012 2013 2014 201? 2016 2017 201S ^^ Х^аюосятдагнва »ннклакг»ну>п-ш!Й1 нвесп ил i чп я ¡> фа |> ц j Ki qj i пнп г ан i шв ее пщгиияр

Манба: Давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида тузилган

1-расм. ^ишлок хужалиги тармоFига киритилган инвестицияларнинг

эконометрик тахлил графиги.

Узбекистан Республикасининг кишлок хужалиги иктисодиётида инвестициялардан фойдаланиш холатларининг эконометрик тахлилининг тадкикот натижалари кура акс этган расмдаги маълумотларга асосан таъкидлаш лозимки, 2000 йилда (42.6 млр. сум) 19.6 млр сум, 2003 йилда (98.5 млр. сум) 40.8 млр сум ва 2010 йилда (531 млрд. сум) 53.2 млрд сумга кишлок хужалиги

иктисодиётига хакикатда киритилган инвестициялар хажмининг узгариши

'■У

R =0.9945 буйича аникданган.

Укиш. инв=-0.4823х2+21.309х2-139.17х+236.2

Модель кийматидан камайган булиб, бу узгаришни кишлок хужалиги махсулотларини кайта ишлаш саноатини ривожлантириш хисобидан ялпи ички махсулот таркибида кишлок хужалиги махсулотлар улушини камайтиришга каратилган вазифаларни изчиллик билан амалга оширилаётганлигидан деб караш максадга мувофикдир.

Албатта юкорида келтирилган (1) модел оркали аникланган кийматда кишлок хужалиги иктисодиётига киритилган хакикатдаги инвестициялар хажми 2011 йилда (942.5 млрд. сум) 144.7 млрд. сум, 2012 йилда 1089.2 млрд. сум) 108.9 млрд. сум, 2013 йилда (1335.6 млрд. сум) 246.7 млрд. сум, 2014 йилда (1448.4 млрд. сум) 348.1 млрд. сум, 2015 йилда (1375.5 млрд. сум) 343.2 млрд. сум, 2016 йилда (1646.4 млрд. сум) 671.3 млрд. сум, 2017 йилда (2004.3 млрд. сум) 884.4 млрд. сумга ошганлиги аникланди. Ушбу холатлар буйича маълум бир хулосага келиш учун, албатта, жараённи тулик урганиш лозим. Шу маънода аграр сохада яратилган ялпи кишлок хужалиги махсулоти буйича хам тахлилни урганиш талаб этилади.

Манба: Давлат статистика кумитаси маълумотлари асосида тузилган

2-расм. Ялпи кишлок хужалиги махсулоти хажмининг узгариш

динамикаси.

2-расмда курсатилган маълумотлар асосан аграр сохада яратилган ялпи кишлок хужалиги махсулотининг хакикатдаги хажми адевактлиги R2=0.9978 булган холда

Укиш. мах=6.4777х3+26.825х2+594.257х

Модель кийматида 2000 йилда (1387.2 млрд. сум) 552.1 млрд. сум, 2003 йилда (4083.3 млрд. сум) 592.2 млрд. сум, 2004 йилда (4615.8 млрд. сум) 1248.1 млрд. сум, 2005 йилда (5978.3 млрд. сум) 465.6 млрд. сум, 2010 йилда (16774.7 млрд. сум) 1325.2 млрд. сум, 2011 йилда (21422.3 млрд. сум) 1644.7 млрд. сум ва 2016 йилда (4786.1 млрд. сум) 3140.2 млрд. сумга камайтирилганлиги аникланди. Таъкидлаш лозимки, албатта (2)-моделда барча таъсир этувчи омиллар назарда тутилмаган хамда хозирги кун холатидан келиб чикиб аникланган.

Аммо, 2001 йилда (2104.8 млрд. сум) 1026.2 млрд. сум, 2002 йилда (3253.3 млрд. сум) 462.6 млрд. сум, 2007 йилда (9304.9 млрд. сум) 1224.1 млрд. сум, 2008 йилда (11310.7 млрд. сум) 1049.3 млрд. сум, 2013 йилда (34201.4 млрд. сум) 1804.2 млрд. сум ва 2017 йилда (69504.2 млрд. сум) 446.8млрд. сумга аникланган (2) модель кийматидан хакикатда яратилган ялпи кишлок хужалиги махсулотлари хажми ортганлиги аникланди. Бу уз навбатида аграр сохада олиб борилган ислохотлар ва белгиланган вазифаларни уз вактида изчиллик билан амалга оширганликнинг самарали натижаси деб караш мумкин.

^ишлок хужалиги иктисодиётига олиб борилаётган ислохотларни кандай амалга оширилаётганлиги ва унинг натижалари тугрисидаги аникрок маълумотга эга булиш ва илмий жихатдан асосланган хулоса килиш учун куйида келтирилган турт холат буйича тахлил утказилди.

1-жадвал маълумотларига кура, 1-холат буйича 2002, 2006, 2007, 2008, 2013, 2014, 2015 ва 2017 йилларда хакикатда кишлок хужалигига киритилган инвестиция хажми, тадкикот асосида аникланган (1) модел кийматларига кура, мос холда йилда 13.2 млрд. сум, 42.2 млрд. сум, 53.0 млрд. сум, 27.2 млрд. сум, 246.7 млрд. сум, 348.1 млрд. сум, 343.2 млрд. сум ва 884.4 млрд. сум ортик инвестиция киритилганлиги аникланган.

Жадвалда келтирилган 2002, 2006, 2007, 2008, 2013, 2014, 2015 ва 2017 йилларда хакикатда киритилган инвестициялар хисобида кишлок хужалигида ишлаб чикарилган ялпи махсулот узгаришини илмий жихатдан аникланган (2) -моделли кийматидан хакикатда ишлаб чикилган кишлок махсулоти хажми мос равишда (3255.3 млрд. сум) 462.6 млрд. сум, (7538.8 млрд. сум) 571.2 млрд. сум, (9304.9 млрд. сум) 1224.1 млрд. сум, (11310.7 млрд. сум) 1049.3 млрд. сум, (34201.4 млрд. сум) 1804.4 млрд. сум, (36957.8 млрд. сум) 441.8 млрд. сум, (42280.4 млрд. сум) 685.7 млрд. сум ва (69504.2 млрд. сум) 446.8 млрд. сумга ортган.(6-жадвал).

1-жадвал

Эконометрик модел, натижалари билан хакикатдаги ялпи кишлок хужалиги махсулоти ва унга киритилган инвестициялар хажмининг таккослама жадвали (млрд. сум хисобида)

hh i ^nnu KumnoK xy^anuru MaxcynoT h KupuTH n raH HHBecTH цнa Mogent 6yÖHHa XucoönaHra h MaxcynoT KHHMara Mogent 6yÖHHa XucoönaHra H ннвecтнцн a KHHMara X,aKHKaTgar h Ba aHHK^aHraH MaxcynoT KHHMaraap h $apKH X,aKHKaTgaru Ba aHHK^aHraH yMyMHH ннвecтнцнaп ap $apKH

S n o 20 02 3255.3 102.2 2792.7 89.1 462.6 13.2

20 06 7538.8 164.4 6967.6 122.2 571.2 42.2

20 07 9304.9 200.9 8080.8 147.9 1224.1 53

20 08 11310.7 261.2 10261.4 234 1049.3 27.2

20 13 34201.4 1335.6 32397 1088.9 1804.4 246.7

20 14 36957 1448 36515.2 1099.9 441.8 348.1

20 15 42280.4 1375.5 41594.7 1032.3 685.7 343.2

20 17 69504.2 2004.3 69057.4 1119.9 446.8 884.4

s n o <n 20 00 1387.2 42.6 1939.3 62.2 -552.1 -19.6

20 03 4083.3 98.5 4675.5 139.3 -592.2 -40.8

20 04 4615.8 113.6 5863.9 150.3 -1248.1 -36.7

20 10 16774.7 531 18099.9 584.2 -1325.2 -53.2

s n o ¥ m 20 05 5978.3 138.2 6443.9 134.2 -456.6 4

20 09 13628.6 385.9 13668 384.8 -39.4 1.1

20 11 21422.3 942.5 23067 797.8 -1644.7 144.7

20 12 27164.2 1089.2 27971.1 980.3 -806.9 108.9

20 47486.1 1646.4 50626.3 975.1 -3140.2 671.3

16

Бу, эса уз навбатида тармокка киритилган инвестициядан самарали фойдаланганлигини курсатади.

2-холат буйича таъкидлаш лозимки 2000 йилда (42.6 млрд. сум) 19.6 млрд.сум, 2003 йилда (98.5 млрд. сум) 40.8 млрд.сум, 2004 йилда (113.6 млрд. сум) 36.7 млрд.сум ва 2010 йилда (531 млрд. сум) 53.2 млрд.сумга аникланган (1) модель кийматидан хакикатда кишлок хужалигига киритилган инвестиция хажми камайган булиб, бу, албатта,тармокда ялпи махсулот ишлаб чикаришга уз таъсирини курсатган. Натижада хакикатда ишлаб чикарилган ялпи кишлок хужалиги махсулоти аникланган (2)-модел кийматларидан 2000 йилга (1387.2 млрд. сум) 552.1 млрд сум, 2003 йилга (4083.3 млрд. сум) 592.2 млрд сум, 2004 йилга (4615.8 млрд. сум) 36275 млрд сум ва 2010 йилга (16774.7 млрд. сум) 53.2 млрд сум камайишига олиб келган.

3-холат 2005 йилда (138.2 млрд. сум) 4.0 млрд сум, 2009 йилда (385.9 млрд. сум) 1.1 млрд сум, 2011 йилда (942.5 млрд. сум) 144.7 млрд сум, 2012 йилга (1089.2 млрд. сум) 108.9 млрд сум ва 2016 йилда (1646.4 млрд. сум) 672.3 млрд сум хакикатда (1)-модель кийматидан куп микдорда инвестиция киритилган булса-да, натижа аксинча, 2005 йилда (5978.3 млрд. сум) 465.6 млрд сум, 2009 йилда (13628.6 млрд. сум) 39.4 млрд сум, 2011 йилда (21422.3 млрд. сум) 1644.7 млрд сум, 2012 йилда (27164.2 млрд. сум) 806.9 млрд сум ва 2016 йилда (47489.1 млрд. сум) 3140.2 млрд сум микдорида кам ялпи кишлок хужалиги махсулоти ишлаб чикарилган.

Юкоридаги маълумотлардан куриниб турибдики, аграр сохага йуналтирилаётган инвестициялар микдори бу сохани тубдан модернизациялаш учун етарли эмас. Бунинг учун эса тармокнинг инвестиция салохиятини ривожлантириш, инвестицион мухит жозибадорлигини ошириш, таваккалчилик хавф-хатарларини пасайтириш механизмини узида мужассамлаштирган аграр инвестиция сиёсати ишлаб чикилмоги лозим.

Бундан ташкари, агросаноат мажмуи учун кадрлар тайёрлаш жараёни хам мухим хисобланади. Агросаноат мажмуи учун таълим жараёнини изоляциялаш мумкин эмас. Таълим сохасида амалга оширилаётган агросаноат мажмуасининг кадрлар салохиятини ривожлантириш ва мавжуд дастурларни инновацион асосда такомиллаштириш, таълим олувчиларни кизиктира оладиган бир катор кулланмаларни такдим этиш кун тартибига чикмокда. Шунингдек, иктисодиётнинг реал секторини амалий машгулотларни утказиш учун асбоб-ускуналар ва амалиётчилар билан таъминлаш зарур.

Бугунги кунда соха учун кадрлар тайёрлашда бир канча ечимини кутаётган муаммолар мавжуд. Мазкур муаммоларни бартараф этиш максадида куйидаги вазифаларни бажариш таклиф этилмокда:

- Агросаноат мажмуи учун замонавий техника ва технологиялар, шу жумладан, "аклли кишлок хужалиги", ракамли инновацион технологиялар ва ахборот тизимларини куллай кадрларни тайёрлаш тизимини яратиш;

- Аграр сохада олиб борилаётган кенг камровли чора-тадбирларнинг самарадорлигини оширишга, кишлок хужалиги тармокларидаги мавжуд долзарб муаммоларни хал этишга каратилган таълим жараёнини ташкил этиш;

- Агросаноат мажмуи рахбар ва мутахассис кадрларини кайта тайёрлаш ва малакасини ошириш учун даврий равишда укув-амалий семинарларни ташкил этиш;

- Агросаноат мажмуи учун кадрлар тайёрлайдиган таълим муассаларида зарур укув-услубий ва моддий-техник базани яратиш;

- Агросаноат мажмуи тизимидаги бошкарув кадрларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш учун малакавий амалиёт ва стажировкаларни ташкил этиш;

- Таълим жараёнини замонавий усулларда сифатли ташкил этиш

Бирок, бизнинг назаримизда, бундай ташаббуслар хали хам кадрлар сифатини ошириш жараёнига сезиларли таъсир курсатмайди. Агросаноат мажмуасига битирувчиларни жалб этишга мулжалланган дастурларни ишлаб чикиш, ахборот инфратузилмасини ривожлантириш, мавжуд тусикларни бартараф этиш, шахар ва кишлоклар ахолиси даромадлари уртасида тенгсизлик муаммосини хал этиш, бу борада амалга оширилиши керак булган улкан саъй-харакатлар хам зарур [1-30]. Х,ар кандай сохада булгани каби агросаноат мажмуида фаолият олиб бораётган ходимларда доимо уз устида ишлаш, уз-узини тарбиялаш ва узлаштириш истагини уйготиш, янги билимларни ёшидан катъий назар узлаштиришга булган истакни тарбиялаш хам мухим хисобланади.

ХУЛОСА

Мамлакатни иктисодий ривожлантиришга каратилган узок муддатли стратегик максадни амалга оширишнинг мохияти мустакилликнинг дастлабки кунларидан бошлаб ва Узбекистоннинг жахон бозоридаги ракобатбардошлигини ошириш, мавкеини мустахкамлашга йуналтирилган таркибий узгаришлар хамда юксак технологияларга асосланган замонавий тармоклар ва ишлаб чикариш сохаларини жадал ривожлантириш сиёсатини асосий устувор йуналиш сифатида давом эттиришни такозо этади. Кишлок хужалигида иктисодий ислохотларни чукурлаштириш ва эркинлаштириш шароитида фермер хужаликларининг устувор

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

ривожланишини таъминлаш хамда соха учун ракобатбардош кадрлар тайёрлаш тизимини йулга куйиш оркали тармок баркарорлигига эришиш мумкин.

REFERENCES

1. Каххоров О.С., Адизов Б.И. (2019). Олий таълим муассасалари битирувчилари ракобатбардошлиги: тушунчалар, фикрлар, карашлар. Жамият ва Бошкарув. №1 (83), 115-117-бетлар.

2. Sayfulloev O.O. (2020). Agrotourism as one of the prospective direction of the tourist industry. The American Journal of Social Science and Education Innovations. Vol. 2, Issue 09-39, pp. 254-259.

3. Каххоров О.С. (2017). Основные подходы оценки эффективности управления в образовательных учреждениях. Путь науки, №2, С. 124-127.

4. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Агротуризм сохасида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг муаммолари ва истикболлари. Scientific progress. - Т. 2. -№. 3. - С. 667-674.

5. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Узбекистонда агротуризм - асосий муаммолар, хусусиятлар, ислохотлар ва соха учун кадрлар тайёрлаш зарурияти. Science and Education. - T.2. - №.3 - С. 354-366.

6. Каххоров О.С., Сайфуллоев О.О. (2021). Агротуризм сохасида ракобатбардош кадрлар тайёрлашнинг узига хос хусусиятлари. Scientific progress. . - Т. 2. - №. 3. - С. 964-971.

7. Каххоров О.С. (2019). Оценка эффективности подготовки конкурентоспособных кадров в системе высшего образования. Экономика и предпринимательство. №2, С. 890-897.

8. Каххоров О.С. (2017). Современные тенденции в подготовке кадров-экономистов в системе образования Узбекистана. Современные тенденции в науке и образовании. С. 126-128.

9. Каххоров О.С. (2017). Формирование резерва современных руководящих кадров в системе образования. Наука и Мир, 2:2, С.28-31.

10. Kahhorov O.S. (2017). Improving methodological base of evaluation of management effectiveness in educational institutions. Экономика и предпринимательство. №1, С. 1017-1019.

11. Каххоров О.С. (2017). Подходы и способы оценки эффективности управления образовательных учреждений. Экономика и предпринимательство. №1, С. 10371041.

12. Каххоров О.С. (2016). Зарубежный опыт по созданию механизмов поддержки исследовательских работ в системе подготовки кадров. Наука и образование: проблемы и тенденции развития. №1, С. 97-102.

13. Kakhkhorov O.S. (2017). The main approaches to management effectiveness evaluation in educational institutions. The Way of Science. № 2 (36). P. 127.

14. Qahhorov O.S., Norov A.E. (2020). Concept and components of innovativecommercialization infrastructure. Scientific reports of Bukhara State University: Vol. 4 : Iss. 2 , P. 285-292.

15. Kahhorov O.S. (2020). Higher education management features based on innovation. Scientific Reports of Bukhara State University: vol. 4, iss. 1, p. 301-310.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16. Kakhkhorov O.S. (2020). The theoretical basis of strategic management of higher education system. Scientific reports of Bukhara State University. 3:4, P. 290-302.

17. Khamidov O.Kh., Kakhkhorov O.S. (2020). The specific areas of strategic management of higher educational institutions. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3 : Iss. 4, P. 280-289.

18. Khamraev Z.M, Kakhkhorov O.S. (2020). Analysis of the processes of development of foreign trade in Uzbekistan. Scientific Reports of Bukhara State University. Vol. 3: Iss. 2, P. 235-245.

19. Kahhorov O.S. (2017). Multistage system on evaluating the effectiveness of management in secondary vocational education. The Fourteenth International Conference on Economic Sciences. P. 71-76.

20. Khamidov O.K., Kahhorov O.S. (2020). Prospects of monitoring graduates' employment in digital technologies. Scientific Reports of Bukhara State University. 4:5, P. 268-273.

21. Stanco L., Shaydullaev Sh., Khamidov O., Augustinova A., Damasek L., Bek T., Kmosek M. (2017). In the footsteps of Euthydemus. Preliminary report for Archaeological Survey in the Baysun District (South Uzbekistan), Season 2018. Studia Hercynia. No. 1, pp. 141-72.

22. Inoyatova S.A., Khamidov O.Kh. (2018). ICT in Uzbekistan Tourism: analysis of online customer reviews. Scientific Conference "Problems and prospects of tourism development for the population in need of social protection". pp. 10-12.

23. Stanco L., Shaydullaev Sh., Bendezu-Sarmiento J., Lhuillier J., Kysela J., Shaydullaev A., Khamidov O., Havlik J., Tlusta J. (2016). Preliminary Report on the Excavations at Burgut Kurgan in 2015. Studia Hercynia, XX (2), pp. 86-111.

24. Sayfutdinov Sh., Khamidov O., Sobirov B. (2015). Implementation of up-to-date experience of the world in the tourism sector of Uzbekistan, with the current innovative technologies and adjustable suggestions: case of Uzbekistan. Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal. 5:8, pp. 84-107.

25. Sobirov B.B., Khamidov O., Pardaev O.M., Ramos-Ramos S., Soliev M.B., Negmatov B.M. (2015). The role of social media, user generated platforms and crowd sourcing in the development of tourism destinations Journal of Hospitality Management and Tourism. Vol. 6 (4), pp. 30-38.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 4 I 2021

ISSN: 2181-1601

26. Khamidov O. (2017). New Stage of Tourisim Development in Uzbekistan: Actual Problems and Perspectives. World Scientific News. 86:3, pp. 134-149.

27. Khudoykulov K., Khamidov O. (2015). Testing Capital Assert Pricing Model (CAPM) on the Emerging Markets of the Europe. Spanish Journal of Rural Development. Vol. VI (3), pp. 1-8.

28. Augustinova A., Stanco L., Damasek L., Kolmacka T., Khamidov O., Shaydullaev Sh. (2017). Archaeological Survey in the Oases of Maydon and Goz in the Piedmont of the Kugitang Mountains (South Uzbekistan) - Preliminary report for season 2017. Studia Hercynia. No. 2, pp. 139-159.

29. Khamidov O.Kh., Rakhimov J.J. (2021). Implementing economic clustering in Uzbekistan's tourism industry. Middle European Scientific Bulletin. 12, pp. 113-119.

30. XaMngoB O.X. (2016). Y36eKHCTOHga экопогнк Typn3MHH pHBO^naHTHpnmHH 6ornK;apHfflHH TaKOMHnnamTHpnm: MyaMMO Ba ennMnap. MoHorpa^na. T.: IQTISODIYOT HarnpneTH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.