Научная статья на тему 'ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ТАРМОҚЛАРИДА ЭКСПОРТ САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШДА АГРОКЛАСТЕРЛАРНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ТАРМОҚЛАРИДА ЭКСПОРТ САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШДА АГРОКЛАСТЕРЛАРНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
112
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кластер / қишлоқ ҳўжалиги / экспорт / рақобатбардошлик / инновация / пахта-тўқимачилик кластери / ташқи бозор / диверсификация.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Аслиддин Жунайдуллаевич Абдуллоев, Жасур Мубин Ўғли Қобилов

Ушбу мақолада кластер тизими механизмларини шакллантиришнинг назарий масалалари кўриб чиқилган ҳамда уларнинг республика қишлоқ ҳўжалиги тармоқларида экспорт салоҳиятини ошириш билан боғлиқлиги очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Аслиддин Жунайдуллаевич Абдуллоев, Жасур Мубин Ўғли Қобилов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ТАРМОҚЛАРИДА ЭКСПОРТ САЛОҲИЯТИНИ ОШИРИШДА АГРОКЛАСТЕРЛАРНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ТАРМОКЛАРИДА ЭКСПОРТ САЛО^ИЯТИНИ ОШИРИШДА АГРОКЛАСТЕРЛАРНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ

Ушбу маколада кластер тизими механизмларини шакллантиришнинг назарий масалалари куриб чикилган хамда уларнинг республика кишлок хужалиги тармокларида экспорт салохиятини ошириш билан богликлиги очиб берилган.

Калит сузлар: кластер, кишлок хужалиги, экспорт, ракобатбардошлик, инновация, пахта-тукимачилик кластери, ташки бозор, диверсификация.

Глобаллашув жараёнлари республикамизнинг ташки иктисодий алокалари ва кишлок хужалигининг ракобатбардошлигини оширишга жахон хужалиги курсатадиган таъсирни туликрок хисобга олиш зарурлигини курсатди. Жахон короновирус пандемияси асоратларидан хали тула кутилмаган шароитда кишлок хужалиги махсулотлари экспортини купайтириш, ташки бозорларга чикиш давлат томонидан мувофиклаштирилиши муаммоси ута мухим масалалардан биридир. Бугунги кунда, постпандемия шароитида протекционизм кишлок хужалиги махсулотларини экспорт килишда (айникса, озик-овкат махсулотлари мисолида) турли шаклларда намоён булмокда ва барча дунё худудларида, жумладан, ривожланган бозор иктисодиётига эга мамлакатларда хам кузатилмокда.

Маълумки, Президентимиз Ш.Мирзиеёв ташаббуслари билан кабул килинган "Янги Узбекистон стратегияси"да кишлок хужалигини модернизация килиш ва жадал ривожлантириш, жумладан фермер хужаликлари, энг аввало, кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш билан бир каторда, кайта ишлаш, тайёрлаш, сакдаш, сотиш, курилиш ишлари ва хизматлар курсатиш билан шугулланаётган куп тармокли фермер хужаликларини рагбатлантириш ва ривожлантириш учун кулай шарт-шароитлар яратиш, тармок экспорт салохиятини ошириш каби мухим вазифалар белгиланган [1]. Шунингдек,

Аслиддин Жунайдуллаевич Абдуллоев

Иктисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент

Бухоро давлат университети Иктисодиёт (тармоклар ва сохалар буйича) мутахассислиги 1-боскич магистранти

Жасур Мубин уFли Кобилов

АННОТАЦИЯ

Кириш

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

"Узбекистан Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегияси"да "кишлок хужалиги бирлашмалари, фермер ва дехкон хужаликларининг кайта ишлаш саноати корхоналари (шу жумладан, кластерлар) билан узаро хамкорлигини таъминлаш" устувор вазифаси куйилган [2].

Мухокама ва натижалар

Сунгги йилларда кишлок хужалиги ишлаб чикаришини диверсификация килиш максадида пахта ва бугдой майдонлари кискартирилмокда, сабзавот, картошка, мева ва полиз етиштириш учун мулжалланган майдон купаймокда.

Бунинг натижасида кишлок хужалиги махсулотларини экспорт килиш таркибида пахта улуши камайиб, мева-сабзавот улуши ошмокда. Экспортни кискартиришнинг сабаби пахта хом ашёсининг улушини мева етиштиришдан кура тезрок пасайиши хисобланади (1 расм).

Мева-сабзавот махсулотларини ташки бозорларга чикариш самарадорлигини ошириш максадида экспорт механизмини такомиллаштирилди. 2018 йил ноябр ойидан бошлаб юридик шахслар олдиндан туловсиз, аккредитив очмасдан ва улгуржи савдога лицензия мавжуд булмасдан мева-сабзавотларни экспорт килишлари мумкин, экспорт килинаётган мева-сабзавот махсулотлари эса мажбурий божхона текширувидан утказилмайди. Шунингдек, 2019 йилнинг март ойидан бошлаб мева-сабзавот махсулотларини хар кандай микдорда инвойс асосида контрактсиз экспорт килишга рухсат берилди.

1-расм. Агросаноат мажмуасида кишлок хужалиги махсулотларининг асосий турларини экспорт килиш динамикаси, млн. А^Ш долл.[13]

Шунинг учун мева-сабзавотларни экспортини янада купайтириш учун кайта ишлаш саноатини ривожлантириш ва уни жахон стандартлари даражасида

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

замонавий технологиялар билан таъминлаш зарур. Бунинг учун куйидаги ишларни амалга ошириш талаб килинади:

- давлат махаллий ишлаб чикарувчини куллаб-кувватлаш сиёсатини шакллантириши ва хом ашёдан тайёр махсулотгача булган жараённи ягона тизим сифатида куриш талаб килинади хамда ташки бозорларга чикишда кушилган киймат занжирини хисобга олиш зарурдир;

- мева-сабзавотларни кайта ишлаш саноати корхоналари кувватини худудлар кесимида оптимал жойлаштириш ва бунда экспорт омилларини инобатга олиш талаб килинади. янги ташки бозорларга кириш, айникса ривожланган мамлакатлар бозорини узлаштириш ва унда булаётган истикболли узгаришларни хисобга олиш (ИСО 9000-2001 стандарти, маркетинг тизимини шакллантириш, ахбороткоммуникация технологияларидан самарали фойдаланиш ва б.) [8].

Шуни таъкидлаш керакки, жахон амалиётида кенг кулланилиб келинаётган ва уз самарасини бераётган кластер шакли республикамизда хам охирги йилларда турли сохаларда изчиллик билан татбик этилмокда. Охирги йилларда кабул килинган бир катор хукукий-меъёрий хужжатлар бунга далил сифатида хизмат килиши мумкин. Республикамизда илк бор кластерли механизми пахта-тукимачилик сохасида кулланилган. Унинг узига хос хусусияти шундан иборатки, "етиштириш-кайта ишлаш-сотиш" занжирининг барча иштирокчилари умумий манфаъатни кузлаган холда фаолият курсатади (2-расм).

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

2-pacM. naxTa-ryKHMaHH^HK K^acrepiHHHr iiw.iaw Moge^H [9]

Hara«:aga MaxcynoTHu umnaô HuKapum gнвepcн$нкaцнacн KeHraagu. MacanaH, naxTa xoM-amëcugaH 30 TypgaH 3uëg MaxcynoT Tafiëpnam hmkohh^th nafigo öynagu. Eup TOHHa naxTa xoM-amëcugaH 360 KunorpaMM momuk naxTa, 110 KunorpaMM naxTa ëFH, 16 KunorpaMM coByH onuHagu.

Y3ÔeKHCT0Hga xo3upru BaKTraHa TapMoK KnacTepnapu erapnu gapa^aga puBo^naHMaraH эgн. KyManamyBHu umnaö HuKapumnapHuHr MaB^yg эмacпнгн arpoTapMoFuHuHr Maxarnufi KopxoHanapura ^axoHgaru TexHonoruK aHrunaHumnap öunaH öapaBap KagaM Tamnamra UMKOH öepMaraH [10].

ArpoTapMoKga KnacTepuHu aparamga xoMamë onumgaH öomnaö, KafiTa urnnam Ba MaxcynoTHu coramraHa öynraH 6yTyH TexHonoruK 3aH^upHuHr W3ara Kenumu Hara^acugaru cuHepreraK caMapaHuHr maKmaHumu, afiHuKca, Karra axaMuaTra эгa, 6y эca y3 HaBÖarnga, TapMoKHuHr нннoвaцнoн ®;oзн6agopпнгн opramura caöaö öynagu.

Уз6eкнcтонga arpoKnacTepnapHu puBo^naHumu KnacTep umTupoKHunapuHuHr caMapanu xaMKopnuK Ku^umu, нннoвaцнaпapгa, TCXHonoruanapra, Hoy-xay, uxTucocnamraH xroMaraap Ba WKopu ManaKanu Kagpnapra эгa öynum Ba 6omKa uMKoHuaTnap KeHrafiumu xucoöugaH KopxoHanap paкo6ar6apgomпнгннннг ycumura

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ëpgaM öepagu. Arpap TapMOKgapapo KgacTep MypaKKaö Ty3ugumra эга 6ygu6, yHu ^aoguaraHuHr KeHrguru, umTupoKHugapuHuHr Typgu-TyMaHguru Ba ygapHuHr xygygufi ^ofigamyBu, KgacTep unugaru y3apo MyHocaöaraapHuHr Typgapu, rnyHHHrgeK, TamKu MyxuTHuHr KgacTep ^aoguaTura Tatcupu opKagu aHuKgam MyMKHH.

KnacTepHH maKggaHTupum Syfiuna Tagöupgap umTupoKHugapuHuHr cTpareruK MaKcaggapu, gofiuxaHu aMagra omupum MaKcaggapuga pecypcgapHuHr KafiTa TaKCHMnaHHmH Ba ннcтнтyцнoнag MyxuTHuHr puBO^gaHraHguK gapa^acura Kyn ^uxargaH ôoFguK KgacTepHu maKggamupum Syfiuna ннcтнтyцнoнag c^Hapufiga Maxaggufi öomKapyB opraHgapuHuHr MuHTaKa uKracoguëTu paKoSaTSapgomguruHu omupum cTpareruacuHu aMagra omupumra fiyHagTupugraH Kgacrepra oug TamaôôycnapHHH pyëôra HuKapum Ky3ga Tyrugagu.

ArpoKnacTepnapHHHr maKggaHum öocKungapu gaBOMufiguru Kyn TOMOHgaMa pecypcgapHuHr MaB^yggurura, acocufi umTupoKHugapHuHr MaH^aaTgopguK gapa^acura, ннcтнтyцнoнag MyxuTHuHr puBO^gaHraHguK gapa^acura 6oFguK roKopuga afiraö yTugraHgapgaH Keguö hukuö, Kyngu arpoKgacTepgapHu a^parumHuHr Kyfiugaru agropumu TaKgu^ этнgagн:

- TOBapgapHuHr ucTuKÔoggu TypgapuHu aHuKgaö ogum, atHu MuHTaKagaru arpap TapMOK TOMOHugaH umgaö HuKapugaguraH ucTuKÔoggu MaxcygoT Typgapu opacugaH MaxcygoT экcпopтнga ygapHuHr ygymuHu Taxgug Kugum acocuga;

- arpap TapMOFuHuHr paKOÖaröapgom MaxcygoTgapuHuHr ^axoH ôyfiuna umgaö HuKapuga guraH xa^Mu Ba Hapxgapu guHaMuKacuHu ypTa Ba y3OK Myggargu öamopar Kugum;

- KgacTep agpocuHu TamKug этнmгa Kogup öygraH uKTucogufi cyöteKTgapHuHr ^aoguara caMapagopguruHu aHuKgaö ogum (ucTuKÔoggu MaxcygoTgapHu umgaö HuKapum);

- KgacTepHu puBO^gamupum ynyH 3apyp pecypcgapHu öegrugaö ogum. TaHgaHraH xygyg goupacuga ^ofigamraH ucTuKÔoggu MaxcygoTgap umgaö nuKapaguraH uKTucogufi cyôteKTgapHuHr xoMamë, MoguaBufi pecypcgap, umgaö HuKapum KyHgapu Ba öomKagap öugaH TatMuHgaHraHguK gapa^acu Taxgug этнgagн;

- uH^paTy3unMaHuHr arpoKgacTep ^aoguara yHyH eTumMafiguraH эgeмeнтgapннн aparum yHyH MaB^yg uMKOHuaTgapHu Taxgug Kugum;

- KnacTepHuHr MyxuM umTupoKHugapu (umgaö HuKapyBHugap, Tat-MuHOTHugap, xu3MaT KypcaryBHugap Ba 6.)HuHr y3apo xaMKopguK gapa^acuHu aHuKgaö ogum, MyTaxaccucgap ypTacuga cypoBHOMa yTKa3um acocuga KnacTepHuHr canoxuaTnu umTupoKHunapuHuHr y3apo xaMKopnuK Kunum gapa^acu aHuKgaHagu.

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 5 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Агрокластер стратегиясининг самарадорлиги, уз навбатида, ракобат устунлиги манбаига айланиб борадиган мамлакат, минтака ва тармок хусусиятлари негизида барпо этилади.

Узбекистан шароитида худудий хусусиятларни хисобга олган холда, аграр тармогининг куйидаги сохалари буйича кластер салохиятини бахолаш зарур: чорвачилик мажмуаси, тукимачилик, мева-сабзавот ва узумчилик ва х.к. Табиий-иклим шароитларини эътиборга олган холда, тармок хусусиятларига кура ракобат устунлигига эга булган кишлок хужалиги махсулотларига, экспорт бозорларига, ривожланган инфратузилма тизимига, тадкикотчилик, кадрлар тайёрлаш базасига, тажрибага ва кластерлик тузилмасининг бошка таркибий кисмларига эгадир.

Хулоса

Шундай килиб, энг мухими мамлакатни кластерли ривожлантиришнинг салохиятини бахолаш билан чекланиб колмай, балки унинг институционал асосларини ва узаро манфатли иктисодий муносабатларни амалга ошириш механизмларини ишлаб чикиш талаб этилади. Зеро бозор шароитида кластерга кирган барча иштирокчилар уз фаолияти натижалари буйича мустакил жавобгарликни олаётган булса, унда кишлок хужалик махсулотлари бозори субъектлари фаолиятининг асосий хал килувчи мезони иктисодий манфаатдорлик, яъни максимал фойда олиш хисобланади. Шундан келиб чиккан холда, кластерларда иктисодий муносабатлар товар харакатланиш каналининг хар бир иштирокчининг ишлаб чикариш-сотиш фаолияти самарадорлигини оширишга кумаклашиши, хар бир иштирокчининг манфаатларини хисобга олган холда шериклар уртасида шаклланиши хамда давлат ва/ёки худуд манфаатлари, пировардида эса хар бир истеъмолчининг манфаатларига жавоб бериши лозим [6].

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 октябрдаги "Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги ПФ5853-сонли Фармони

2. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 25 январдаги "Пахта-тукимачилик ишлаб чикаришини ташкил этишнинг замонавий шаклларини жорий этиш чора-тадбирлари тугрисида" ги 53-сонли ^арори.

3. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 18 июлдаги "Узбекистон Республикасида замонавий уругчилик кластерларини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида"ги 512-сонли карори

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

4. Byerlee D., de Janvry A., Sadoulet E. Agriculture for Development: Toward a New Paradigm / Annual Review of Resource Economics. 2009. Vol. 1(1). PP.15-20.

5. Enright M.J. Survey on the Characterisation of Regional Clusters: Initial Results. Working Paper, Institute of Economic Policy and Business Strategy. University of Hong Kong, 2000,-21p.

6. Сводный обзор о мерах и механизмах поддержки экспорта сельскохозяйственной продукции и продовольствия. ЕЭС. Москва, 2018

7. Яковенко Н.А., Иваненко И.С., Воронов А.С. Оценка и перспективы развития экспортного потенциала агропромышленного комплекса России. Международный сельскохозяйственный журнал, №5, 2018 с. 73-77.

8. Рахматов, Б.З Зарипов. Кластер-интеграция, инновация ва иктисодий усиш. Т.: "Zamin Nashr", 2018, - 22 б.

9. Алимов Р., Камилова М., Курбанова Д.. Кластерная концепция экономического развития: теория и практика. - Т.: ИЭ АН РУз, 2005. с. 36.

10. Халкаро мустакил аграр сиёсат институти ФАО, РОССТАТ ва халкаро савдо буйича БМТ маълумотлар базаси.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.