Научная статья на тему 'Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг иқтисодий салоҳиятини оширишда кластерлар ўрни'

Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг иқтисодий салоҳиятини оширишда кластерлар ўрни Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
9
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тармоқ / мева-сабзавот / кластер / кластерлар тури / ер майдони / ишлаб чиқариш / қайта ишлаш / сотиш / импорт / экспорт. / industry / fruits and vegetables / cluster / cluster type / area / production / processing / sale / import / export.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Урдушев Хамракул, Эшанкулов Сирожиддин, Мавлянов Мажид

Ҳозирги кунда Ўзбекистон учун мамлакат ва унинг минтақалари иқтисодиётини ривожланишнинг инновацион йўлига ўтказиш масаласи долзарб бўлиб турибди. Минтақавий даражада инновацион иқтисодиётни яратишда муҳим жиҳат – бу унинг ривожланишининг кластер моделини шакллантириш. Аграр иқтисодиётнинг глобаллашуви Ўзбекистонда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариш самарадорлигининг янги йўналишларини излашни тақозо этади. Кўплаб ривожланган мамлакатлар иқтисодиётида кластерларнинг шаклланиши хўжалик субъектлари ўртасида пайдо бўладиган муносабатлар асосида эволюцион тарзда амалга оширилди. Шундай йўналишлардан бири бу мева-сабзавот кластерларини шакллантиришдир. Кластерли ёндашув асосида янги билимларни ўзлаштириш асносида инновацион технологиялар учун инвестицияларни жалб қилишга асосланган иқтисодий ўсишнинг янги назарияси ётади. Мева-сабзавот кластерлари инновацион технологияларни қўллаш, модернизация қилиш, ўсимликларнинг ҳосилдорлиги ва ҳайвонларнинг маҳсулдорлигини ошириш орқали қишлоқ хўжалиги самарадорлиги ва рақобатбардошлигини ошириши ҳамда қишлоқ хўжалик маҳсулотлари ишлаб чиқарувчиларининг бозорларга киришини таъминлаши мумкин. Мақолада жараён иштирокчиларининг ҳудудий яқинлиги, уларнинг ўзаро муносабатлари, инновацион ёндашув каби кластернинг умумий характерлари орқали кластерларнинг иқтисодий таснифлари келтирилган. Шунингдек, мақолада Ўзбекистонда мева-сабзавот кластерларини шакллантириш ва фаолият юритиш ҳолатларининг иқтисодий кўрсаткичлари кўриб чиқилган. Ҳудудларда фаолият кўрсатаётган мева-сабзавот кластерларининг ер майдони, ишлаб чиқариш, қайта ишлаш, сақлаш ва сотиш кўрсаткичлари таҳлил қилинди. Ҳудудларда мева-сабзавот кластерларини шакллантириш йўналишлари бўйича ер майдони ва ишлаб чиқариш кўрсаткичлари ўрганилди. Ўтказилган тадқиқотлар асосида хулосалар ва тавсиялар ишлаб чиқилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The role of clusters in increasing the economic potential of agricultural enterprises

Currently, the issue of transferring the economy of the republic and its regions to an innovative path of development has become relevant for Uzbekistan. Forming a cluster model of development is important in terms of creating an innovative economy at a regional level. Globalization of the farming economy has urged the search for new directions for the efficiency of farming in Uzbekistan. The formation of clusters in the economy of the majority of developed countries took place in an evolutionary way based on emerging relationships between economic entities. One of these areas is the fruit and vegetable clusters. The cluster approach is based on a new theory of economic advancement, which considers increased return on gained competencies as the main factor of the development and, as a result, more investments in new technologies. Fruit and vegetable clusters may secure a higher level of efficiency and competitiveness of regional agriculture owing to the use of innovative technologies, modernization, increased crop yields and animal productivity, and ensuring the access of agricultural producers to markets. An overview of approaches to the definition of a cluster in the economy is presented, which allowed us to identify several common characteristics of the cluster: the territorial proximity of participants of this process, their certain relationship, innovation. The article reviews formation of fruit and vegetable clusters in Uzbekistan. The indicators of land area, production, processing, storing, and sales of fruit and vegetable clusters operating in the regions have been analyzed. The article analyzes the land area and production indicators in the areas of fruit and vegetable clusters formed in the regions. Conclusions and recommendations have been developed on the basis of the conducted research.

Текст научной работы на тему «Қишлоқ хўжалиги корхоналарининг иқтисодий салоҳиятини оширишда кластерлар ўрни»

UDC: 330.115:634

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ КОРХОНАЛАРИНИНГ ЩТИСОДИЙ САЛОХДЯТИНИ ОШИРИШДА КЛАСТЕРЛАР УРНИ

Урдушев Хамракул,

иктисодиёт фанлари номзоди, доцент, кафедра мудири;

ORCID: 0000-0003-4984-0214;

Эшанкулов Сирожиддин,

мустакил тадкикотчи, укитувчи;

ORCID: 0000-0003-0272-9404;

Мавлянов Мажид,

мустакил тадкикотчи, укитувчи;

ORCID: 0000-0001-5162-0558;

Самарканд ветеринария медицинаси института

Аннотация. Хозирги кунда Узбекистон учун мамлакат ва унинг минтацалари ицтисодиётини ривожланишнинг инновацион йулига утказиш масаласи долзарб булиб турибди. Минтацавий даражада инновацион ицтисодиётни яратишда мууим жщат - бу унинг ривожланишининг кластер моделини шакллантириш. Аграр ицтисодиётнинг глобаллашуви Узбекистонда цишлоц хужалиги ишлаб чицариш самарадорлигининг янги йуналишларини излашни тацозо этади. Куплабривожланган мамлакатлар ицтисодиётида кластерларнинг шаклланиши хужалик субъектлари уртасида пайдо буладиган муносабатлар асосида эволюцион тарзда амалга оширилди. Шундай йуналишлардан бири бу мева-сабзавот кластерларини шакллантиришдир. Кластерли ёндашув асосида янги билимларни узлаштириш асносида инновацион технологиялар учун инвестицияларни жалб цилишга асосланган ицтисодий усишнинг янги назарияси ётади. Мева-сабзавот кластерлари инновацион технологияларни цуллаш, модернизация цилиш, усимликларнинг уосилдорлиги ва уайвонларнинг маусулдорлигини ошириш орцали цишлоц хужалиги самарадорлиги ва рацобатбардошлигини ошириши уамда цишлоц хужалик маусулотлари ишлаб чицарувчиларининг бозорларга киришини таъминлаши мумкин. Мацолада жараён иштирокчиларининг уудудий яцинлиги, уларнинг узаро муносабатлари, инновацион ёндашув каби кластернинг умумий характерлари орцали кластерларнинг ицтисодий таснифлари келтирилган. Шунингдек, мацолада Узбекистонда мева-сабзавот кластерларини шакллантириш ва фаолият юритиш уолатларининг ицтисодий курсаткичлари куриб чицилган. Худудларда фаолият курсатаётган мева-сабзавот кластерларининг ер майдони, ишлаб чицариш, цайта ишлаш, сацлаш ва сотиш курсаткичлари таулил цилинди. Худудларда мева-сабзавот кластерларини шакллантириш йуналишлари буйича ер майдони ва ишлаб чицариш курсаткичлари урганилди. Утказилган тадцицотлар асосида хулосалар ва тавсиялар ишлаб чицилди.

Калит сузлар: тармоц, мева-сабзавот, кластер, кластерлар тури, ер майдони, ишлаб чицариш, цайта ишлаш, сотиш, импорт, экспорт.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

РОЛЬ КЛАСТЕРОВ В ПОВЫШЕНИИ ЭКОНОМИЧЕСКОГО ПОТЕНЦИАЛА СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫХ ПРЕДПРИЯТИЙ

Аннотация. В настоящее время для Узбекистана является актуальным вопрос перевода экономики страны и ее регионов на инновационный путь развития. Важным аспектом в создании инновационной экономики на региональном уровне является формирование кластерной модели ее развития. Глобализация аграрной экономики потребовала поиска новых направлений эффективности сельскохозяйственного производства Узбекистана. Формирование кластеров в экономике многих развитых стран происходило эволюционным путем на основе складывающихся взаимоотношений между хозяйствующими субъектами. Одним из таких направлений является формирование плодоовощных кластеров. В основе кластерного подхода лежит новая теория экономического роста, считающая главным фактором развития возрастающую отдачу от накоплений знаний и, как следствие, рост инвестиций в новые технологии. Плодоовощные кластеры могут обеспечить рост эффективности и конкурентоспособности сельского хозяйства регионов в результате применения инновационных технологий, модернизации, повышения урожайности сельскохозяйственных культур и продуктивности животных, обеспечения выхода сельхозпроизводителей на рынки. Представлен обзор подходов к определению кластера в экономике, который позволил выявить несколько общих характерных черт кластера: территориальная приближенность участников данного процесса, их определенная взаимосвязь, инновационность. В статье исследуется формирование плодоовощных кластеров в Узбекистане. Проанализированы показатели площади земель, производства, переработки, хранения, реализации плодоовощных кластеров, действующих в регионах. Анализируются площади земель и производственные показатели по направлениям формирования плодоовощных кластеров в регионах. Выводы и рекомендации разработаны на основании проведенных исследований.

Ключевые слова: отрасль, фрукты и овощи, кластер, тип кластеров, площадь, производство, переработка, продажа, импорт, экспорт.

Урдушев Хамракул,

кандидат экономических наук, доцент, заведующий кафедрой;

Эшанкулов Сирожиддин,

самостоятельный соискатель, преподаватель;

Мавлянов Мажид,

самостоятельный соискатель, преподаватель

Самаркандский институт ветеринарной медицины

THE ROLE OF CLUSTERS IN INCREASING THE ECONOMIC POTENTIAL OF AGRICULTURAL ENTERPRISES

Urdushev Khamrakul,

PhD in Economics, Associate Professor, Head of the Department;

Eshankulov Sirojiddin,

Independent Researcher, Lecturer;

Mavlyanov Mazhid,

Independent Researcher, Lecturer

Samarkand Institute of Veterinary Medicine

Abstract. Currently, the issue of transferring the economy of the republic and its regions to an innovative path of development has become relevant for Uzbekistan. Forming up a cluster model of development is important in terms of creating an innovative economy at regional level. Globalization of the farming economy has urged the search for new directions of the efficiency of farming in Uzbekistan. Formation of clusters in the economy of the majority of developed countries took place in an evolutionary way based on emerging relationships between economic entities. One of these areas is the fruit and vegetable clusters. The cluster approach is based on a new theory of economic advancement, which considers increased return on gained competences as the main factor of the development and, as a result, more investments in new technologies. Fruit and vegetable clusters may secure higher level of efficiency and competitiveness of regional agriculture owing to the use of innovative technologies, modernization, increased crop yields and animal productivity, and ensuring the access of agricultural producers to markets. An overview of approaches to the definition of a cluster in the economy is presented, which allowed us to identify several common characteristics of the cluster: the territorial proximity of participants of this process, their certain relationship, innovation. The article reviews formation offruit and vegetable clusters in Uzbekistan. The indicators of land area, production, processing, storing, and sales of fruit and vegetable clusters operating in the regions have been analyzed. The article analyzes the land area and production indicators in the areas of fruit and vegetable clusters formed in the regions. Conclusions and recommendations have been developed on the basis of the conducted research.

Keywords: industry, fruits and vegetables, cluster, cluster type, area, production, processing, sale, import, export.

Кириш

Мамлакатимиз кишлок хужалиги тар-моклари, хусусан, мева-сабзавотчиликни инновацион - кластерли ёндашувлар асо-сида ривожлантириш давр талаби. Сунгги йилларда мева-сабзавотчилик тармогини ривожлантириш буйича Узбекистон Респуб-ликаси Президентининг фармон ва карорла-ри кабул килинди.

Мева-сабзавот кластерларининг асосий устунлиги ички ракобат мухитининг мав-жудлигидир. Кластер - бу бир-бири билан расмий ва норасмий алокада булган географик жихатдан концентрациялашган корхона ва ташкилотларнинг такрор ишлаб чикариш занжири. Мева-сабзавот кластеридаги тех-нологик, худудий ва ижтимоий якинлик-нинг кесишиши интеграциянинг синергетик эффектини вужудга келтиради, ривожла-

нишнинг дастлабки боскичида инновация-ларнинг таркалишини тезлаштиради ва шу билан бирга, транзакцион харажатларини камайтириш, янги махсулотлар ва техно-логияларни яратишни юзага келтиради [5]. Куплаб иктисодчиларнинг "кластерлар шакллантириладиган худудлар иктисодий ривожланишда етакчи уринни эгаллаши"ни кайд этишлари бежиз эмас.

Дунё тажрибаси, айникса, кишлок хужалиги ишлаб чикариши ялпи худудий махсу-лотнинг салмокли улушини таъминлайди-ган минтакаларда кишлок хужалик кластер-ларини шакллантириш ва ривожлантириш максадга мувофик эканлигини курсатади. Масалан, Узбекистон ЯИМ таркибида киш-лок, урмон ва баликчилик хужалигининг улуши 28,2 фоизни ташкил этади (2020). ^ишлок хужалик махсулотлари ишлаб

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Я

чикариш хажмида дехкончилик махсулот-лари улуши 49,5 фоиз, чорвачиликники эса 50,5 фоизни ташкил этмокда. Шу боисдан республикамизда 2017 йилдан бошлаб киш-лок хужалиги тармокларида пахта-тукима-чилик, мева-сабзавотчилик, чорвачилик ва пиллачилик кластерларининг йулга куйили-ши жуда долзарб хисобланади.

Тадкикот методологияси

Маколада индукция ва дедукция, статистик ва киёсий тахлил, график тасвирлаш каби усуллар кулланилган.

Тах,лил ва натижалар

Мева-сабзавот кластери - худудий жихат-дан махаллийлашган, фаолияти инновация-ларга йуналтирилган ва хужалик юритувчи мустакил субъектларнинг узаро хамкорли-гига асосланган интеграллашган тузилма булиб, максади - Узбекистон Республикаси кишлок хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган Страте-гиясини амалга оширишдан иборат [2].

Республикамизда мева-сабзавот клас-терларини шакллантириш ва ривожлани-шининг хозирги холатини тахлил килишда мавзуга оид хорижий хамда мамлакатимиз-да чоп этилган илмий тадкикот ишларига, Узбекистон Республикаси ^ишлок хужали-ги вазирлиги маълумотларига асосланилди [1-18].

Кластерлар даставвал Гарбнинг ривож-ланган давлатларида юзага келди. XX аср-нинг 70-80 йилларида ривожланган Европа мамлакатларида кластер шаклланишини куллаб-кувватлаш буйича минтакавий дас-турлар пайдо булди. Миллий кластерлар-ни куллаб-кувватлаш дастурлари эса 1990 йилларнинг иккинчи ярмида пайдо була бошлади. Кластер ташаббуслари ва кластер дастурларининг дунё буйлаб тез таркалиш даври 2000 йилларнинг бошларига тугри келди. Х,озирги вактда Австралия, Бразилия, Буюк Британия, Германия, Х,индистон, Испания, Италия, Канада, Малайзия, Норвегия, Корея Республикаси, Сингапур, Словения, А^Ш, Финляндия, Франция, Швеция, Япония ва бошка мамлакатларда худудий кластерларни ривожлантириш давлат сиё-сати сифатида максадли рагбатлантирил-

мокда. Европа Иттифокининг 26 та мамла-кати миллий кластерларни ривожлантириш дастурларига эга.

Бугунги кунда минтакавий ривожланиш-ни бошкариш буйича хорижий амалиётда фаол кулланиладиган кластерли ёндашув инновацион сиёсатнинг энг самарали йуна-лишларидан бири сифатида кабул килин-мокда. Кластерларни ривожлантириш бу-йича ривожланган мамлакатлар дастурла-рининг самарадорлиги уларни амалга оши-ришнинг узок даврини камраб олиши билан изохланиб, фаолият курсатаётган кластер-лар дастурларини янгилаш доимий равишда рагбатлантириб борилади. Европа Итти-фоки мамлакатлари кластерларни ривож-лантиришга оид давлат дастурлари билан фаолият курсатмокдалар. Минтакавий икти-содиётни кластерлаштиришда ривожланган мамлакатлар тажрибаси кластерларнинг ка-тор мухим хусусиятларини аниклашга им-кон беради [6]:

• кластер сиёсати куп холларда юкори технологик сохаларни куллаб-кувватлашга каратилган булади;

• хокимият (бошкарув) органлари томо-нидан истикболли кластерлар аникланмай-ди (амалда эса улар куллаб-кувватлашнинг устувор йуналишларини белгилаши мум-кин), лекин улар куллаб-кувватлаш дастур-лари танловларини ташкил этадилар;

• хокимият томонидан танлов иштирок-чиларидан муносиб номзодлар куллаб-кув-ватланади;

• кичик ва урта бизнес корхоналари дав-лат дастурларини асосий бенефициарлари булади;

• Европа кластер дастурлари учун ари-залар тайёрлаш узок муддатларни назарда тутади ва танловлар бир неча боскичларда амалга оширилади;

• кластер сиёсатини амалга ошириш учун коида тарикасида бир вактнинг узида бир нечта етакчи корхоналар масъул булади.

Кластер тузилмалари янги иктисодий шароитларга купрок мос келади, минтака кишлок хужалигининг ракобатбардошли-гини оширишга ёрдам беради ва унинг ин-новацион ривожланишини таъминлайди.

Агросаноат мажмуининг иктисодий усиши учун асос сифатида мева-сабзавот класте-рининг асосий концептуал модели ва уни шакллантириш коидалари булиши такозо этилади. У мева-сабзавот кластерлари учун куйидагиларни назарда тутади [7]:

биринчидан, илмий асосланган ёндашув-лар, инновацион ечимларни куллаш, ишти-рокчилар уртасидаги хамкорлик асосида кишлок хужалигини динамик ривожланти-риш шарт-шароитларини яратиш мева-саб-завот кластерини шакллантиришнинг асосий гояси хисобланади;

иккинчидан, мева-сабзавот кластери структураси (тузилмаси) бизнес жараёнлар-ни бошкариш кластер иштирокчиларини худудий махаллийлаштириш салохиятидан максимал фойдаланиш хисобга олинган холда, кишлок хужалиги махсулотлари ис-теъмолчиси учун киймат занжирини шакл-лантириш асосида аникланади;

учинчидан, агрокластернинг ядроси (уза-ги)ни узаро хамкорлик натижасида унинг иктисодий муваффакиятларини таъминлай оладиган фирма ва корхоналар ташкил эта-ди. Корхона ядроси бизнес жараёнларнинг асосий кисмини амалга ошириш ва кластер таркибидаги бошка иштирокчилар ривожла-нишини таъминлайди;

туртинчидан, мева-сабзавот кластери ядросининг хомашё сектори кишлок хужа-лиги корхоналари булиб, улар бизнес жараё-нининг дастлабки боскичида, ракобатбар-дош кишлок хужалиги хомашёсини ишлаб чикариш оркали бутун кластернинг фаро-вонлигини аниклайди;

бешинчидан, мева-сабзавот кластери-нинг тузилиши мослашувчан хусусиятга эга. Бу мослашувчанлик илмий асосланган максадлар ва янги имкониятлардан келиб чикиб, кластер аграр фаолият йуналишини саклаган холда, иштирокчилар таркибини узгартиришга имкон беради;

олтинчидан, мева-сабзавот кластерининг баркарорлиги ва фаолият самарадорлиги, кластер иштирокчиларининг ички имкони-ятлари ва ишбилармонлик мухити, ташки омиллар мажмуи булган бизнес мухитнинг бир-бирини тулдиришидаги синергетик

таъсирини максимал даражага кутариш имкониятлари ва шарт-шароитлари билан аникланади. Табиийки, кластернинг фаоли-ят курсатиш жараёнларида кишлок хужали-ги ишлаб чикаришининг узига хос хусуси-ятларидан келиб чиккан холда, давлат ор-ганлари етакчи роль уйнайди;

еттинчидан, минтакавий иктисодий ти-зимда барпо этилган (шакллантирилган) мева-сабзавот кластери нафакат кластер иштирокчиларининг иктисодий манфаат-лари, балки агросаноат мажмуи, минтакани ижтимоий-иктисодий ривожлантириш воси-таси сифатида, унинг асосий максадларини амалга ошириш билан боглик функциялар-ни бажариши керак.

Кластер таснифларида иш уринлари со-нига кура кластерларнинг уч тури ажрати-лади: мегакластер, мезокластер, микрокластер. Кластерлар хажмига караб (бир ёки бир неча параметрлари хисобга олинган холда) кичик, урта ва катта кластерларга ажратила-ди. Масалан, Самарканд вилоятида фаолият курсатаётган "Файз Баширбек юксалиш" МЧЖга бириктирилган ер майдони 256 гек-тарни ташкил этса, бу курсаткич "Агромир" МЧЖ ^Ксида 3496 гектар, "Наим Диёрбек Кишмиш боглари" фермер хужалигида 4037 гектарни ташкил этади. Вилоят буйича бит-та кластерга уртача 1660 гектар ер майдони тугри келмокда.

Кластерлар ва кластер тизимларига оид тадкикотларда кластерларга хос булган куплаб хусусиятлар ажратиб курсатилади. Ю.Л. Владимиров ва бошка тадкикотчилар-нинг кайд этишича [8]: "Кластерни аниклаш, таърифлаш ва тавсифлаш жараёнлари стан-дартлаштирилмаган. Турли тадкикотчилар уз усул (ёндашув)ларини ишлаб чикадилар. Одатда, шакллантириш жараёнида кластер корхоналари: потенциал иштирокчиларнинг ташвикоти ва мотивацияси, умумий стра-тегияни ишлаб чикиш, пилот лойихалаш, стратегик лойихалаш ва уз-узини тартибга солиш каби боскичлардан утади". Шу билан бирга, илмий адабиётларда кластерларни шакллантириш тамойилларига турлича ён-дашувлар мавжуд. Х,озирги кунда амалиётда учрайдиган ва турли омиллар комбинация-

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Я

ларини камраб олувчи еттита асосий модель (ёндашувлар) ажратиб курсатилади. Уз навбатида, кластер сиёсатининг 7 модели - шакллантирилаётган ёки фаолият курсата-ётган кластерларнинг у ёки бу стратегияла-рини танлашига асос булади [12-14]:

1. Географик модель: куламига кура катъий махаллийдан бошлаб то глобал масштабгача булган турли хил иктисодий фаол кластерларни куришни назарда тута-ди. Бу кластерларни шакллантириш мамла-катнинг муйаян худуди билан богликлигини ифодалайди.

2. Горизонтал модель: бир нечта тар-мокларни йирик кластерга киритиш холат-ларини тавсифлаш учун ишлатилади. Бу моделда бир нечта тармоклар ва тармок-остилари (компаниялар) уртасида узаро ха-ракатлар учун тенг шароитлар таъминлани-ши назарда тутилади.

3. Вертикал модель: кластерлар - ишлаб чикариш жараёнининг туташ (аралаш) боскичларидаги корхоналарни уз ичига оли-ши мумкин. Бу ерда тармок иштирокчила-ридан кайси бири кластер ичидаги иннова-цияларнинг ташаббускори ва якуний ижро-чиси эканлигини аниклаш мухим ахамият касб этади. Бу моделда кластерларни ишлаб чикариш ёки инновация жараёнларига бог-лик боскичларининг иерархик (дарахтси-мон) муносабатлари характерланади.

4. Литерал модель: кластерга турли сектор (тармок)лар бирлаштирилиши мумкин, кайсики, уларнинг масштаб эффекти (бош-кача килиб айтганда, кенг микёсли ишлаб чикариш куламини ошириш оркали ресурс-ларни тежаш самараси) эвазига тежамкор-ликни таъминлаш асосида янги богланиш (комбинация)ларни амалга ошириш мум-кин. Бу моделда бир тармок турли сектор-ларининг кластерга бирлашуви натижасида ривожланишнинг янги имкониятлари юзага келиши назарда тутилади.

5. Технологик модель: бир хил техноло-гиядан фойдаланиладиган турли тармок корхоналари мажмуини ифодалайди (ма-салан, биотехнология кластери). Бу модель бир хил технологиялар билан богланган тар-моклар мажмуини акс эттиради.

6. Марказлашган (фокусли) модель: бит-та марказ атрофида жамланган фирмалар кластери. У билимлар ва инновациялар ис-теъмолчиси булган етакчи йирик корхона, илмий-тадкикот институти ёки ОТМ були-ши мумкин.

7. Сифат модели: кластер доирасидаги фирмаларнинг мавжудлиги ва узаро хара-катлари сифат тоифалари билан характер-ланади. Унда нафакат фирмаларнинг хам-корлик килиши, балки бу хамкорликнинг кандай амалга оширилиши мухим роль уйнайди. Уни узаро хамкорликларда та-комиллашиб борадиган, хар бир иштирок-чининг ракобатбардошлигини оширишга хисса кушадиган ва шу билан бир вактда бутун жамиятнинг иктисодий мавкеини мустахкамлайдиган корхоналар белгилай-ди.

Проняева ва б. ларнинг [12] фикрича, "кластер бошкарувининг ташкилий тузили-ши максадларни турли бошкарув бугинла-ри уртасида таксимлаш тизимидир. Унинг таркибида кластерга кирадиган бошкарув бугинлари, улар орасидаги вазифалар ва функциялар, ваколат ва хукукларнинг так-симланишига асосланган тизим ичидаги алокаларни ажратиб курсатиш керак" була-ди. "Ишлаб чикариш кластерининг таш-килий тузилмаси бир нечта мустакил ва бир-бири билан чамбарчас боглик булган блоклардан иборат" (1-расм).

Турли мамлакатлар иктисодиётини клас-терлаш жараёнларига оид куплаб иктисодий тадкикотларда кластер шаклланишининг олтита модели келтирилади [14]:

1. Италия модели: ракобатбардошликни ошириш учун турли хил ассоциация (уюш-малар)га бирлаштирилган куплаб кичик фирмалари билан ажралиб туради. Бу модель технологик даражаси унча юкори бул-маган (талабнинг юкори даражада фаркла-ниши ва узгариши) махсулотлар учун кул-ланилади.

2. Япония модели: кластер занжирининг турли боскичларида таъминотчилар масса-сини бирлаштирган холда ишлаб чикаришда етакчи булган компания атрофида шакл-ланади. У технологик жихатдан мураккаб

1-расм. Кластернинг ташкилий - бошкарув модели [9]

махсулотлар ишлаб чикариш учун куллани-лади. Сифатли махсулотлар ишлаб чикариш доимий ва юкори харажатларни талаб кила-ди. Харажатлар янги махсулотларни катта хажмда ишлаб чикариш ва сотиш эвазига копланади.

3. Финляндия модели: юкори даража-даги инновациялар билан ажралиб туради хамда кучли илмий-тадкикотлар сектори ва ишланмалар, шунингдек, ривожланган таъ-лим тизими ва бизнеснинг халкаро алокала-ри билан куллаб-кувватланади. Бу модель табиий ресурслари (нисбатан) кам булган ва асосий фаолияти экспортга йуналтирилган унчалик катта булмаган мамлакатларга мос келади.

4. Шимолий Америка модели: бу модель корхоналар уртасида аник ракобат би-лан ажралиб туради. Бу моделни куллашда ишлаб чикариш жараёнларида якин алока-ларни урнатиш назарда тутилмайди. Кластер таъминотчилари уртасидаги ракобат туфайли, шунингдек, асосий фирма махсу-лотларини куп микдорда ишлаб чикариш эвазига якуний махсулот таннархининг ар-зон булишига эришилади.

5. Х,инд-хитой моделида давлат асосий роль уйнайди. Бу моделда асосий эътибор замонавий технологияларни жалб этади-ган ва жахон бозорига чикишни таъмин-ловчи хорижий инвестицияларга карати-лади.

6. Совет модели: бу моделда бозор му-носабатлари ва ракобат устунликлари ми-нималлаштирилган булиб, ишлаб чикариш йирик корхоналарда тупланади. Бу ахоли зичлиги паст булган ва ривожланиши яхши булмаган минтакаларнинг хомашё тар-мокларида кулланилади.

Кластерлар улчами, камровининг кенг-лиги, ривожланиш даражаси ва тармокларга богликлигига караб фаркланади.

Тармоклар табиати кластер чегара-лари узгаришига имкон беради. У янги тармоклар ёки фирмалар юзага келиши, шунингдек, ривожланиш натижалари ёки ишбилармонлик мухити узгариши нати-жасида юз беради. ^айд этиш лозимки, кластерлар ривожланган ва ривожланаёт-ган мамлакатларда хам фаолият курсат-мокда. Фарки купрок ривожланган клас-терларда ихтисослашган таъминотчилар

ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

базасининг мавжудлиги, узаро боглик тар-мокларнинг ривожланган кенг доираси ва истеъмолчилар билан чукуррок алокалар-да куринади [10].

Х,озирги вактда саноат кластерларини шакллантиришда бир катор методлар ком-плексига асосланиш керак. Улардан асосий-лари куйидагилар:

1. Аналитик метод: худудлар хакидаги маълумотлар, унинг табиий, ишлаб чика-риш, мехнат ва молиявий ресурсларини тадкик килиш.

2. Ракобатбардошликни индикатив режа-лаштириш методи: сифат ва микдорий тах-лиллар, мавжуд ва истикболли ракобатбардошликни аниклаш.

3. Моделлаштириш методи: корхоналар-нинг ишлаб чикариш жараёнлари моделла-рини тузиш оркали кластер объектларини урганиш.

4. "Харажатлар-ишлаб чикариш" методи: саноат тармоклари ва иктисодиётнинг бошка секторлари уртасида товар ва хизмат-лар айланишини урганиш.

Хоразм 1580

Сирдарё 1820

Бухоро 2738

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Навоий 3053

Кашкдцарё 3688

К|орак;алпогистон 5652

Сурхондарё 6047

Андижон 12182

Фаргона 12541

Наманган 14774

Тошкент 15131

Жиззах 15237

Самарканд 21581

2-расм. Кластерлар жойлашган худудлардаги мева-сабзавот кластерларига бириктирилган ер майдонлари, га [16]

Узбекистон Республикаси К^ишлок ху-жалиги вазирлиги маълумотларига кура, 2019 йилда мамлакатимизда 56 та мева-сабзавотчилик кластери фаолият курсатган булса [3], бу курсаткич 2020 йилда 147 тани ташкил этиб, уларга 116 минг 24 гектар ер майдонлари ажратиб берилди (2-расм). Кластерларга 10033 та фермер хужалиги 85 минг 524 гектар экин майдони билан бириктирилган. Мева-сабзавот кластерла-ри "куввати 927,8 минг булган 75 та кайта

ишлаш заводлари, 126 минг тонна сигимга эга 79 та музлаткичли омборхонлар мавжуд булиб, жами 1151 та кишлок хужалик техника ва агрегатлар билан таъминланган" [15].

Кластерларга тегишли ер майдонларида 28,9 минг гектар махаллий, 10,8 минг гектар интенсив бог ва 19,7 минг гектар токзорлар мавжуд. Кластерларга бириктириладиган фермер хужаликлари томонидан 3,2 минг гектар интенсив бог ва 5,3 минг гектар янги токзорлар барпо этилиб, 4,2 мингта янги

ИКТИСОДИЕТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

иш уринлари яратилди. Кейинги йилларда 331,1 минг тонна кувватга эга, киймати 1,11 триллион сумлик 84 та янги лойихалар ишга туширилди. Мамлакатнинг экспорт имкониятларини оширишда мева-сабзавот кластерлари алохида уринга эга. Кластер-лар томонидан 2020 йил 1,2 млн тонна киш-лок хужалиги махсулотлари етиштирилиб, унинг 526,6 минг тоннаси ички истеъмолга, 500 минг тоннаси кайта ишлашга йуналти-

рилган, 153,7 миллион долларлик 180,4 минг тонна махсулот экспорт килинган. Урганиш-лар Узбекистонда мева-сабзавот кластерла-рининг "Мустацил" (биринчи йуналиш), "Та-йёрлов-цайта ишлаш" ва "Аралаш" шаклла-ри (иккинчи йуналиш) ташкил этилганини курсатади. Х,озирги кунда республикамизда 11 та "Мустакил", 16 та "Аралаш" ва 120 та "Тайёрлов-кайта ишлаш" кластерлари фао-лият курсатмокда [2; 4].

Кластерга бириктирилган фермер хужаликлари майдони, га Кластер майдони, га ^^^J 2051 18600

^^^J 2142

7309

4193 18600

Жами

7309

и Аралаш кластерлар в Мустацил кластерлар вТайёрлов цайта ишлаш кластерлар

3-расм. Узбекистонда мева-сабзавот кластерлари турлари буйича ер майдонининг таксимланиши [16]

Мустакил кластерлар шаклида фаолият юритувчи мева-сабзавот кластерлари узига ажратилган ер майдонларида: кишлок хужалиги махсулотларини етиштириш, тайёрлаш, кайта ишлаш, саклаш, саралаш ва транс-портда ташиш, сотиш хамда тайёр махсулот ишлаб чикариш учун зарур булган бинолар, иншоотлар, ускуналар ва бошка объектлар мажмуасидан иборат инфратузилмага эга.

Тайёрлов кайта ишлаш шаклида фаолият юритувчи мева-сабзавот кластерлари фермер ва дехкон хужаликлари томонидан ишлаб чикарилган мева-сабзавот махсулот-ларини шартнома асосида сотиб олиб, "та-

йёрлов-кайта ишлаш-сотиш" операциялари-ни амалга оширадилар.

Аралаш шаклда фаолият юритувчи ме-ва-сабзавотчилик кластерлари узига тегиш-ли ер майдонида ва фермер хужаликлари, дехкон хужаликлари (томорка ер эгалари), кооперация, агрофирма ва бошка кишлок хужалиги корхоналарида етиштирилган ме-ва-сабзавот махсулотларини шартнома асосида сотиб олиб, ишлаб чикариш, тайёрлаш, саралаш, кадоклаш, саклаш, кайта ишлаш ва сотиш фаолиятларини ишлаб чикариш - кайта ишлаш - сотиш занжири асосида амалга оширмокда.

4-расм. Самарканд вилоятида мева-сабзавот кластерлари турлари буйича ер майдонининг таксимланиши [16]

Узбекистон буйича мева-сабзавот клас-терларига бириктирилган умумий ер май-дони 30102 гектарни ташкил этиб, унинг 18600 гектари ёки 61,8 фоизи тайёрлов -кайта ишлаш, 7309 гектари ёки 24,3 фоизи мустакил кластерлар ва 4193 гектари ёки 13,9 фоизи аралаш кластерлар хиссасига тугри келади (2-расм). Кластерларга бириктирилган умумий ер майдонининг 20 минг 651 гектари ёки 68,6 фоизи кластерларга бириктирилган фермер хужаликларига те-гишли. Кластерлар майдони уларга бириктирилган умумий ер майдонига нисбатан салмоги 31,4 фоизни ташкил этади.

Мустакил кластерлар билан улар жой-лашган худудлардаги мавжуд 48480 гектар мева-сабзавот экинлари майдонининг 15,5 фоизи камраб олинган. Бу курсаткичлар тайёрлов - кайта ишлаш кластерларида мос равишда 80818 гектар ёки 23,1 фоиздан ибо-рат.

Самарканд вилояти мева-сабзавот кластерлари - масъулияти чекланган жамият (МЧЖ), масъулияти чекланган жамият куш-ма корхонаси (МЧЖ КК), акциядорлик жа-мияти (АЖ), кушма корхона (КК), хусусий корхона (ХК) ва фермер хужалиги шаклла-рида фаолият курсатмокда.

Х,озирги кунда Самарканд вилоятининг 7 та туманида 13 та мева-сабзавотчилик кластери фаолият юритмокда. Самарканд вилоятида 1 та мустакил ("Файз Башир-бек юксалиш" МЧЖ, Каттакургон тумани), 3 та тайёрлов - кайта ишлаш кластери ва 9 та аралаш кластерлар фаолият юритмокда (4-расм). Бу худудлардаги мавжуд 41 минг 289 гектар мева-сабзавот экинлари майдонининг 21 минг 581 гектари кластерларга бириктирилган. Кластерларни мавжуд мева-сабзавот майдонларига нисбатан камраб олиш даражаси 52,3 фоизни ташкил этади (жадвал).

о I I

m

О fi >

m i

> s го

z S >

Sil

2 О т Z Го Ï

hsI

< 1 о mi"

о О Í

m m J

< -о m >

I- (Л —

О го * ■О S Sa S и > m s i z m s E

' Я

, О

H

s

43

s td

►i ь

a о

W ¡a

VÎC H

^ Ol

fa S j;

►s *

s g*

fa 3

Se Ц

О H

ça ça ça

ДОС

Ю рэ Я

^ M Д

§ *

3 I s

^ p p

6- st Й

о Й s

о •

^ 43

oj s

ON

s

►e- 43 о s

и и

ça ça

43 43

s Й

t ч fa Д

fa

S

43

S о 43

X

Д ^H

fa

Д Я

s и

I p

I о

^ H

On 43

On |—i

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

О fa

00 On

т о я

Ol S

и ^

3 S

43 Я

Я g

n а Э

"Ce g fa

* 2 Œ

fa fe

tl 43

S U

Я fa

tl 43

fa |—1

43 fa

* д S

S H

H s S

2 Я 43

Ê J

E 43

S s

s t

я Ol

tl -Ce fa С

2 § S р\

43

й ^

fa Д ~ Д I т

Ю VO

ю ю 00 ^ чо 00

^ fC Я

S н

CD fa Я 43 H

-J

ON « fr

tl О fa g

Q a

Й 1-1 43

U 2

43 *

fr Ol fa "Ce

О -¡

a>

n

fa 43

S

fC Cd fa

fa 43 Д

T

о Я

I 3

f S

O «D:

д я

Д Д

5 ó

tl fa

S Ol

О oo

H fa

fç Cd

43

и H

43 S

►I fa

fa Дс Jal

Ol О

д д

о и s so H

5

43

д

H fa Ja Д ►1 fa Д

X

Ja ^

Jai

S *

fe Д

Cd Я

fa fa tl

Д Ol

Ol

о ►ч

Дс

à ¿

g fa

? *

Ю fa

Ui g

OJ A

1-1 ~

О On

Я On

H О fa

43 ^

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

>> fl>

& Я

fa Ц

Дс fa

Jal 43 О

S 2

Jal ça

fa Sc

<< Jal

00 O Д

S Й

1 fa

H

д ti s

о я

Ja fa

H О

F

oo О

43 43

^ ti

Д 43

д

so Я

д t д

Е

ч fa

Ю рз

° 3

£5 "§

ю

fa

Е

^

i s д

3

fe Я

so 43 О

о е д д

оо

Jai Щ

0 о

01 S

fa

H 43

О |—I

Оо fa X Д

Дс S

д S

Jal Д —

3 oí р

О 43

43 43 Д

0 д

2 я s Д fa

^ 43 43

01 fa fe

т fC

п

fa 43 О: Я S

tl О

о Д

я ►i fa

Cd fa H "Ce

N ►ч 43

О д

S я

Ol Ol

о tl

Дс S

^ о я Ja

S Р

fa

Д СП

tl fa ^

43 я

Д "Сс

Ja 43

fa О fa

s H

о Я

о S

X

43 t

fa fa

Cd 43

Д с H

С Ja fa Дс

fa

fa Дс Jal

О - g

l_j fa Cd hrt fa У

fr g

S » g ■g g i s I-

^ § й Ъ I Д д I Е

X 3

о м д

о ^

Д л д

й S

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Й s « о ^

^ ^ Е

S о ti Щ 43 О

д я

g I 4 s ® «

Н jai Я О fa

en g t

Víc g Д

Й р 2

ч ►S s

й д й

Я г р

H

01

д

2 S

о

J4 H

о

^

оо О 43

t t

_ fa

fa Jai 43 fa

Ol 43

43 О

д о

iü H

д Е м &

р s

Д Jai

О fa О

д д

я д

3

Ol ti s я

fa

43 H

Д P3

g: s

S

s я

Ю s

Я ю ^

о

s °

Д

43

H ça

S

fa Д t fa 43 Д X Д

о Я о H fa fa

-I 4

fC S Я

н s

£ à

Д fa

2: ó

S P3

Д oi

i30 Cd

vo О

^ «

0 «

Д 43

oo

s &

1 p

I Se

СП Jal

^ 2

^ S

^ tl

Д g

- Д

43 Д Д

00 s

00 tj О

I s

V oj

E

fa Я t Д

s

E

ti fa Ol

* О

43 H

Д Д Дс Д Я Ci> ça

Й ^ Д Д

E i

s д ч

оо fa

3

О

и S

¿J со S s

д st

t fa 43 Д Ja fa

Я t fa

0 H

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

01 43

H fa

ri E S Ь' S

м Дс g Ol S ü

Д и i 3

Д s о

Дс Я Д Jai

00 g О

д

W я

ни

00 ti Lti fa 43

►fr д о Й

S о я

Ja fa

fa

fa H Я S X

t I

►ч 43

^ ça

S s

fa fa

Д 43

д я

Ö a

fa Д

I Й

Ю H

VO ^

V s

►fr Д

О Д

Д jai

oo ça Д

Д I

Я

о M

2 ?

►S ó

чЗ p

■ j , д

43

s q

H fa Д fa

CD 43

i S

Дс tl О

я

я t fa

0 H

01 43

tl fa 43 Д

д

I

т

^c oo

J5 w

43 fa Cd

Ol О Д H

t fa Д

Я fa

S ^

оэ S

sc e

Jai g

43 Д ►S

fa tl н

Ol P S

43 к

0 Д ^

tl Д Jal

S д "

Д Д Jai

1 п I

к> Д

S 3

о о

я H fa 43

д

S

т S

E

ti Д

H Ol

s

E !=i я Д tl

Q "Ce H 43

fa Д

«

Ol M

OJ to о 00 ON OJ to Г £

Жами «Файз Баширбек юксалиш» МЧЖ «Наим Диёрбек Кишмиш боглари» ф/х «Ургут Агр-Вет Сервис» МЧЖ «Сардор томорка хизмати» МЧЖ > "в 0 g > ti 1 >5 « я et H > •в о 0 s и 1 «Богизагон» МЧЖ «Навобод наелли парранда» ф/х «Агромир» МЧЖ КК «Дустбек Окдарё» хусусий корхонаси «Самарканд консерва» АЖ «Самарканд Гарден Пласт» МЧЖ «Булунгур - Сандвик» МЧЖ КК Кластерлар номи

« £ ►ч о « Ургут £ sc а о я Самарканд Окдарс Жомбой Булунгур Туманлар номи

21581 to ON 4037 2440 1959 1137 1804 00 ю ю ON 3496 о о On О О 1609 1898 Кластерга бирикти-рилган майдон,га

2941 to On On to о OJ OJ to to о to о о 00 1400 OJ кластер майдони, га Шу жумладан:

18641 3975 2400 1922 1137 1804 On to On 3496 о о to о 1501 фермер хужаликлари майдони, га

о

as 2 as •a я, as 3 t

03

s

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

fca о sa

H

s

л

03

Л

"О 51

n ол

15 U>

* I s

и я

as a ■a as s rt

* H Tj iE О 1=

KJ «

N

Se g

r s

Ä B w Я -1

re

•a

as Se Й о

s

»

■a s

ОЛ

Vît

se 42

s Й «e »

as Й 03 as и

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

зорлар барпо этиш режалаштирилган булиб, амалда: январь-апрель ойларида 1568 гектар майдонда янги бог ва 1967 гектар май-донда узумзорлар барпо этилди. Фермер ва кишлок хужалиги корхоналарида мавжуд 5343 гектар мевали бог ва ток катор орала-рининг жами 5000 гектарига кишлок хужалиги экинлари экилди" [17].

Хулосалар

1. Республикамизда 147 та мева-сабза-вот кластери ичида аралаш шаклда фаолият курсатаётган кластерларнинг ер майдони, махсулотлар ишлаб чикариш, мева-сабзавот кластерлари жойлаштирилган худудлар-ни камраб олиш даражаси, бириктирилган фермер хужаликлари сони, ишлаб чикарил-ган махсулотларни ички истеъмолга, кай-та ишлаш ва экспортга йуналтириш хажми буйича мустакил ва тайёрлов кайта ишлаш кластерларига нисбатан юкори эканлигини курсатади. Аралаш кластерларга - мева-саб-завот кластерларига ажратилган умумий ер майдонининг 57,8 фоизи, ишлаб чикарил-ган жами мева-сабзавот махсулотларининг 79,0 фоизи тугри келади. Аралаш кластерлар республикамиз мева-сабзавот кластерлари томонидан ички истеъмолга йуналтирилган жами кишлок хужалиги махсулотларининг 84,3 фоизини таъминлайди. Мос равишда бу курсаткичлар кайта ишлашда 73,9 ва экс-портда 78,9 фоизни ташкил этади.

Маълумки, мева-сабзавот кластерлари томонидан етиштирилган кишлок хужалиги махсулотлари янги узилган ва кайта ишлан-ган холда хорижий мамлакатларга экспорт килинади. 2020 йилда мева-сабзавот клас-терларида етиштирилган жами кишлок ху-жалиги махсулотларининг 54,3 фоизи кайта ишланиб, экспортга йуналтирилган. Бу хо-

рижга янги узилган, куритилган, сакланган ва кайта ишланган махсулотлар экспорт ки-лишни ошириш имкониятлари мавжуд экан-лигидан далолат беради [5].

2. Самарканд вилоятида мева-сабзавот-чиликка ихтисослашган мева-сабзавот клас-терларининг ривожланиш холати буйича куйидагича кайд этиш мумкин (4-расм; жад-вал):

• Ургут туманида 8436 гектар мева-саб-завот экин майдонининг 8437 гектари ёки 85 фоизи кластерлар билан камраб олин-ган. Унинг 1959 гектари (23,2%) «Сардор томорка хизмати» МЧЖ, 2440 гектари (28,9%) «Ургут Агр-Вет Сервис» МЧЖ ва 4037 гектари ёки 47,9 фоизи «Наим Диёр-бек Кишмиш боглари» фермер хужалиги хиссасига;

• Тайлок туманида 4430 гектар мева-саб-завот экин майдонининг 3840 гектари ёки 85 фоизи кластерлар билан камраб олинган. Унинг 1804 гектари (40,7%) «Пет Агро Оил» КК, 1137 гектари ёки 25,7 фоизи «Агромир Адас» КК га ва 899 гектари (20,3%) «Боги-загон» МЧЖ хиссасига;

• Самарканд туманида 8800 гектар мева-сабзавот экин майдонининг 4242 гектари ёки 48,2 фоизи кластерлар билан камраб олин-ган. Унинг 3496 гектари (39,7%) «Агромир» МЧЖ КК ва 746 гектари (8,5%) «Навобод наслли парранда» фермер хужалиги класте-ри хиссасига;

• Булунгур туманида 11923 гектар мева-сабзавот экин майдонининг 3507 гектари ёки 29,4 фоизи кластерлар билан камраб олинган. Унинг 1898 гектари (13,9%) «Булунгур - Сандвик» МЧЖ КК ва 1609 гектари (13,5%) «Самарканд Гарден Пласт» МЧЖ кластери хиссасига тугри келмокда.

MKTMCOflMÉT OAHAAPM ЭKОHОMMHEСKME HAyKM ECONOMIC SCIENCES

REFERENCES

1. Eshankulov S., Urdushev X. Sovershenstvovanie strukturi vinogradnikov plodoovoshnogo klastera s metodami optimizatsii / Regionalnie problemi preobrazovaniya ekonomiki: Ejemesyachniy nauchniy jurnal. [Improving the structure of the vineyards of the fruit and vegetable cluster with optimization methods]. Regional problems of Economic Transformation: Monthly scientific journal, no. 3 (113), 2020, pp. 22-32. Available at: www.rppe.ru ISSN (Print) 18127096. ISSN (Online) 2411-0914.

2. Khamrakul Urdushev, Sirojiddin Eshankulov, Majid Mavlyanov. About the state and development of fruit and vegetable clusters in Uzbekistan. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR). ISSN: 2278-4853, vol. 10, Issue 3, March, 2021, pp. 455-463. Available at: https://www.tarj.in/Ajmr_Current_Issue.html/. DOI: 10.5958/2278-4853.2021.00157.9.

3. Urdushev X., Eshankulov S. Meva-sabzavotchilik klasterlarini shakllantirish bosqichlari va rivojlanish istiqbollari. "Ilm-fan va innovatsion rivojlanish" jurnali. [Stages in the formation of fruit clusters and their development prospects]. Journal "Science and innovative development", no. 4, 2020, pp. 89-101. ISSN 2181-9637.

4. Khamrakul Urdushev, Sirojiddin Eshankulov. The role of fruit and vegetable clusters in the development of agricultural sectors // Jamiyat va innovatsiyalar - Obshestvo i innovatsii - Society and innovations. Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415. pp. 301-315. Available at: https:// inscience.uz/index.php/socinov/article/view/663/863/. DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss3/S-pp301-315/.

5. Ryabchikova N.N. Konseptualniy podxod k razvitiyu regionalnix agropromishlennix klasterov [Conceptual approach to the development of regional agro-industrial clusters]. Russian Journal of Entrepreneurship, 2019, vol. 20, no. 1, pp. 253-270. DOI: 10.18334 / rp. 20.1.39755/.

6. Malseva S.V. Innovatsionniy menedjment: uchebnik dlya akademicheskogo bakalavriata [Innovation management: textbook for academic bachelor's degree]. Ed. S.V. Maltseva. Moscow, Yurayt Publishing House, 2015, 527 p. Series: Bachelor. Academic course. ISBN 978-5-9916-3833-3. Available at: studme.org/1240050226244/menedzhment/innovatsionnyy_ menedzhment/.

7. Mochalnikov V.N., Anoxina M., Korostelev D.G. Otraslevie osobennosti klasterizatsii ekonomiki [Sectoral features of the clustering of the economy. Questions of economics and law]. Scientific and informational journal, 2014, no. 7, pp. 74-82. Available at: https://law-journal.ru/ files/pdf/201407/201407_74.pdf/.

8. Vladimirov Yu.L., Tretyak V.P. O klassifikatsiyax klasterov predpriyatiy [About classifications of enterprise clusters]. 2008, vol. 3, no. 4, pp. 72-86. ISSN: 1996-9953eISSN: 2658-5804. Available at: https://www.elibrary.ru/item.asp?id=20789309/.

9. Pronyaeva L.I., Fedotenkova O.A. Sistemnoe predstavlenie klasternoy otchetnosti i ee ispolzovanie dlya upravleniya [Systematic presentation of cluster reporting and its use for management]. RJOAS, 7 (67), July 2017, pp. 142-152. DOI: https://doi.org/10.18551/rjoas. 2017-07.17/.

10. Gakashev M.M. Metodika otbora i formirovaniya ekonomicheskix promishlennix klasterov [Methodology for the selection and formation of economic industrial clusters]. Vector of Science of Togliatti State University. Series: economics and management, 2013, no. 1, pp. 20-23.

11. Formation of clusters. Available at: http://topknowledge.ru/upravlenie-ekonomikoj/3992-formirovanie-klasterov.html- Formi-rovanie klasterov/.

12. Six cluster models and the main factors of their success. Available at: https://expert.ru/ ural/2008/14/6_modeley_klasterov/.

И^ИСОДИЁ! ФAHЛAPИ ЭКОHОMИЧEСКИE НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

13. Klasteri i sovremennaya ekonomika (Modeli klasternoy politiki) [Clusters and Modern Economy (Cluster Policy Models). Available at: https://t-parki.ru/stati/289-klasteryi-i-sovremennaya-ekonomika. html/.

14. Modeli formirovaniya klasterov - Innovatsionniy menedjment [Models of cluster formation - Innovation management]. Available at: https://studme.org/1618061426330/menedzhment/ modeli_formirovaniya_klasterov/.

15. Available at: https://daryo.uz/ky2021/04/14/klaster-manfaatdorlik-degani-manfaatdorlik-bor-joyda-osish-boladi-ayniqsa-qishloq-xojaligida/.

16. O'zbekiston Respublikasi Qishloq xo'jaligi vazirligi ma'lumotlari [Data of the Ministry of Agriculture of the Republic of Uzbekistan]. Available at: https://agro.uz/uz/.

17. Qishloq xo'jaligi vazirligi [Ministry Of Agriculture]. Available at: https://t.me/ uzagroministry/.

Тошназаров С., и.ф.д. (DSc), профессор, Самарканд иктисодиёт ва сервис институти "Бухгалтерия х,исоби ва аудит" кафедраси мудири.

Такризчи:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.