Научная статья на тему 'КЛАСТЕРЛАР ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ВА ЧОРВАЧИЛИКДА ХЎЖАЛИК ЮРИТИШ ФАОЛИЯТИНИ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ СИФАТИДА'

КЛАСТЕРЛАР ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ВА ЧОРВАЧИЛИКДА ХЎЖАЛИК ЮРИТИШ ФАОЛИЯТИНИ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

197
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қишлоқ хўжалиги / чорвачилик соҳаси / кластер / кооперация / инновация / қишлоқ хўжалик кластери / чорвачилик кластери / ишлаб чиқариш / ихтисослашув / токзорлар майдни таркиби / жойлаштириш / моделлаштириш. / Сельское хозяйство / животноводство / кластер / кооперация / инновации / сельскохозяйственный кластер / животноводческий кластер / производство / специализация / состав виноградной лозы / размещение / моделирование.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Хамракул Урдушев, Маджид Мавлянов, Сирожиддин Эшанкулов

Мақолада Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги ва чорвачилигида кластерларини жорий этишнинг афзалликлари ѐритилган. Соҳага оид ишлаб чиқаришнинг иқтисодий кўрсаткичлари таҳлил этилган. Қишлоқ хўжалиги ва чорвачилик маҳсулотларини ишлаб чиқариш, сақлаш, қайта ишлаш ва сотиш жараѐнларида кластер тизимининг афзалликлари таҳлил этилган. Мева-сабзовот кластерларининг экин майдонилари таркибини оптималлаштириш масалалари таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

КЛАСТЕРЫ КАК СОВРЕМЕННЫЕ МЕТОДЫ ХОЗЯЙСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В СЕЛЬСКОМ ХОЗЯЙСТВЕ И ЖИВОТНОВОДСТВЕ

В статье рассматриваются преимущества внедрения кластеров в сельском хозяйстве и животноводстве Узбекистана. Проанализированы экономические показатели отраслевого производства. Проанализированы преимущества кластерной системы в процессах производства, хранения, переработки и реализации сельскохозяйственной продукции и продукции животноводства. Проанализированы вопросы оптимизации состава посевных площадей плодоовощных кластеров

Текст научной работы на тему «КЛАСТЕРЛАР ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ВА ЧОРВАЧИЛИКДА ХЎЖАЛИК ЮРИТИШ ФАОЛИЯТИНИ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ СИФАТИДА»

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

КЛАСТЕРЛАР КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ВА ЧОРВАЧИЛИКДА ХУЖАЛИК ЮРИТИШ ФАОЛИЯТИНИ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ

СИФАТИДА

Хамракул Урдушев

Самарканд давлат ветеринария, чорвачилик ва биотехнологиялар университети,

иктисодиёт фанлари номзоди, доцент;

Маджид Мавлянов

Самарканд давлат ветеринария, чорвачилик ва биотехнологиялар университети,

мустакил тадкикотчи, катта укитувчи;

Сирожиддин Эшанкулов

Самарканд давлат ветеринария, чорвачилик ва биотехнологиялар университети, мустакил тадкикотчи, укитувчи

АННОТАЦИЯ

Маколада Узбекистон кишлок хужалиги ва чорвачилигида кластерларини жорий этишнинг афзалликлари ёритилган. Сохага оид ишлаб чикаришнинг иктисодий курсаткичлари тахлил этилган. Кишлок хужалиги ва чорвачилик махсулотларини ишлаб чикариш, саклаш, кайта ишлаш ва сотиш жараёнларида кластер тизимининг афзалликлари тахлил этилган. Мева-сабзовот кластерларининг экин майдонилари таркибини оптималлаштириш масалалари тахлил этилган.

Калит сузлар. Кишлок хужалиги, чорвачилик сохаси, кластер, кооперация, инновация, кишлок хужалик кластери, чорвачилик кластери, ишлаб чикариш, ихтисослашув, токзорлар майдни таркиби, жойлаштириш, моделлаштириш.

КЛАСТЕРЫ КАК СОВРЕМЕННЫЕ МЕТОДЫ ХОЗЯЙСТВЕННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ В СЕЛЬСКОМ ХОЗЯЙСТВЕ И ЖИВОТНОВОДСТВЕ

АННОТАЦИЯ

В статье рассматриваются преимущества внедрения кластеров в сельском хозяйстве и животноводстве

May 12-13

345

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xo'jaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

Узбекистана. Проанализированы экономические показатели отраслевого производства. Проанализированы преимущества кластерной системы в процессах производства, хранения, переработки и реализации сельскохозяйственной продукции и продукции животноводства. Проанализированы вопросы оптимизации состава посевных площадей плодоовощных кластеров.

Ключевые слова. Сельское хозяйство, животноводство, кластер, кооперация, инновации, сельскохозяйственный кластер, животноводческий кластер, производство, специализация, состав виноградной лозы, размещение, моделирование.

CLUSTERS AS MODERN METHODS OF ECONOMIC ACTIVITY IN AGRICULTURE AND ANIMAL HUSBANDRY

ABSTRACT

The article discusses the advantages of the introduction of clusters in agriculture and animal husbandry in Uzbekistan. The economic indicators of industrial production are analyzed. The advantages of the cluster system in the processes of production, storage, processing and sale of agricultural products and livestock products are analyzed. The issues of optimization of the composition of sown areas of fruit and vegetable clusters are analyzed.

Keywords. Agriculture, animal husbandry, cluster, cooperation, innovation, agricultural cluster, livestock cluster, production, specialization, composition of the vine, placement, modeling.

Кириш. Кейинги йилларда кишлок хужалиги ва чорвачилик сохдларида хужалик юритиш фаолиятини ташкиллаштиришнинг замонавий усулларини жорий этилмокда. Бунга кишлок; хужалиги ва чорвачилик кооперациялари, кластерларини мисол килиб келтириш мумкин. Узбекистан кишлок хужалиги тармокларида кластер усулининг жорий этилиши янги ва инновацион ёндашувдир.

Таникли америкалик иктисодчи, Гарвард бизнес мактаби профессори Майкл Портернинг тадкикотлари кластерлар тушунчасини урганишга каратилган [10]. У кластерни уз ракобатбардошлигини ошириш учун биргаликда иш олиб борувчи, муайян бизнес

May 12-13

346

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

сохасидаги узаро богланган компания ва ташкилотлар гурухи деб таснифлайди. Портернинг таъкидлашича, кластерлар компаниялар уртасидаги самарали хамкорлик, янги технологияларни ишлаб чикиш ва жорий этиш, махсулот сифатини яхшилаш учун биргаликда ишлаш оркали иктисодиётда инновациялар ва усиш катализаторларига айланиши мумкин. Шунингдек, у кластерлар янги инвеститцияларни жалб этиши ва мехнат шароитларини яхшилаши мумкинлигини таъкидлайди. Умуман олганда, Портер кластерларни миллий иктисодиётларни ривожлантириш ва компанияларнинг ракобатбардошлигини оширишда жуда мухим восита, деб хисоблайди.

Мамлакатимизда кишлок хужалигини кластерлаштириш 2017 йилдан бошланди. Прогнозлаштириш ва макроиктисодий тадкикотлар институти (ПМТИ) экспертлари кайдича [2] "яратилган имкониятлар мамлакатда кишлок хужалигини ривожлантиришга ижобий таъсир курсатди. Шундай килиб, пахта хосилдорлиги 2017-йилда гектарига 23,8 сентнердан 2022-йилда 34,0 сентнерга, сугориладиган майдонлар улуши 1,7 фоиздан 24 фоизга купайди. Уларда сувни тежовчи технологиялар татбик этилди, турли хил йуналишларда 465 та кластер ташкил этилди. Савдони эркинлаштириш ва экспортни рагбатлантириш билан боглик конунчиликдаги узгартиришлар 2017-2022 йилларда мева-сабзавот махсулотлари экспортини 1,7 баробарга, яъни 652,3 миллион доллардан 1 134,3 миллион долларгача ошириш имконини берди. Айни пайтда республикамизда 3142 та иссикхона фаолият курсатмокда. Шундан 1622 таси кейинги 5 йилда курилган. Уларнинг умумий майдони 6300 гектардан ортик. 2019-2022 йилларда Узбекистон Глобал озик-овкат хавфсизлиги индексида уз урнини 12 погонага яхшилади ва 85-уриндан 73-уринга кутарилди".

Фойдаланилган материаллар ва усуллар. Тадкикотни олиб боришда Узбекистон Республикаси Кишлок хужалиги вазирлиги (https://www.agro.uz/), Самарканд вилояти кишлок хужалиги бошкармаси ( https://samqsxb.uz), Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Статистика агентлиги (https://stat.uz, https://t.me/s/uzstataxborot) ахборотномаларидан, анализ ва синтез усулларидан, эмпирик тахлил натижаларидан хамда тизимли ва мажмуавий ёндашув, тахлил учун статистик усуллардан фойдаланилган.

Бизнингча, мамлакатимизда агросаноат кластерларини шакллантириш сохасидаги илмий тадкикотлар дастлабки боскичда турибди. Хрзирча Узбекистон иктисодиёт фанида кишлок хужалик кластерларини шакллантиришнинг назарий-методологик

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

масалалари, "кластер" тушунчасининг ягона кабул килиниши мумкин булган умумий таърифи ва минтакавий агросаноат кластерларини шакллантириш тамойиллари ишлаб чикилмаган, атрофлича тадкик этилмаган. Бу тадкикотнинг ахамияти ва долзарблигини белгилайди [7, 8].

Кишлок хужалиги кластери - бу умумий максадларга эришиш учун бирлашган кишлок хужалиги корхоналари, дехкон, фермерлар хужаликлари ва тармокнинг бошка иштирокчилари гурухи. Кластерга кишлок хужалиги ишлаб чикарувчилари, уруглар ва угитлар ишлаб чикарувчилар, асбоб-ускуналар таъминотчилари, хизматлар курсатувчи ташкилотлар, илмий ва тадкикот муассасалари, шунингдек кишлок хужалиги махсулотларини саклаш, ташиш ва сотиш билан шугулланадиган ташкилотлар кириши мумкин. Кишлок хужалиги кластерларини шакллантириш максадлари хар хил булиши мумкин, масалан, ишлаб чикариш самарадорлигини ошириш ва махсулот сифатини яхшилашдан бошлаб, кайта ишлаш корхоналарининг ракобатбардошлигини мустахкамлаш ва минтаканинг иктисодий салохиятини ривожлантиришгача булган жараёнларни камраб олиши мумкин.

Мамлакатимизда хозирги даврда 147 тадан зиёд мева-сабзавот кластерлари фаолият курсатмокда [17]. Мева-сабзавот кластери кишлок хужалигида нисбатан янги тушунча булиб, бир неча дехкон ва фермер хужаликлари кайта ишлаш корхоналари уртасида мева-сабзавотлар ва уларни кайта ишланган махсулотларини биргаликда ишлаб чикариш ва сотишни англатади. Мева-сабзавот кластери ишлаб чикарувчиларни бирлаштиради, уларга тажриба, ресурслар ва инновацияларни алмашиш имконини беради, уларнинг ракобот бозорига киришини яхшилайди ва кайта ишлаш корхоналарини ракобатбардошлигини оширади. Кластерлар, шунингдек, махсулотлар сифатини яхшилаш ва махсулот бахоларини истеъмолчиларга кулайрок килиш бориш имконини беради [3-9].

Олинган натижалар ва уларнинг тахлили. 2022 йил маълумотларига кура [2] ".. республикамизда жами 18 032 та чорвачилик хужаликлари мавжуд булиб, шундан 7614 таси корамолчилик, 3263 таси куй ва эчкичилик, 142 таси йилкичилик, 52 таси туячилик, 1163 таси паррандачилик, 4829 таси баликчилик, 715 таси асаларичилик ва 254 таси куёнчилик йуналишида ташкил этилган. Биргина корамолчилик йуналишида 500 бошдан 1 000 бошгача чорва моли булган хужаликлар сони 256 тага, 1000 бош ва ундан юкори чорва моли булган хужаликлар сони 136 тага етди.

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

2021 йилда барча тоифадаги хужаликларда парвариш килинаётган корамолларнинг 91,8 фоизи (2018 йилда 95,5 фоиз) ахоли хонадонларига, 8,2 фоизи (2018 йилда 4,5 фоиз) фермер хужаликларига тугри келган. Ахоли жон бошига гушт махсулотлари ишлаб чикариш 47,5 килограммга (1 кишига йиллик меъёр — 46,1 килограмм), сут махсулотларини ишлаб чикариш курсаткичи 336 килограммга (1 кишига йиллик меъёр — 310,4 килограмм) етказилди". Кейинги йилларда ахолини гушт, сут, тухум, парранда гушти ва бошка махсулотлар билан таъминлашда истеъмол талабининг ошиши кузатилмокда. Бу ахоли реал даромадларининг ортишини хисобга олган холда, чорвачилик махсулотларини ишлаб чикариш хажми купайтириб боришни такозо этади.

Чорвачилик кластерлари - маълум бир худудда жойлашган ва бир-бири билан якин хамкорликда ишлайдиган чорвачилик корхоналари ёки ташкилотларининг бирлашмалари. Кластерлар таркибига гушт, сут, тухум, балик ва бошка чорвачилик махсулотлари ишлаб чикарувчилар, кайта ишлаш ва сотиш корхоналари киради. Чорвачилик кластерларининг асосий максади махсулотларини биргаликда ишлаб чикариш (харид килиш) ва кайта ишлаш, умумий логистика ва инфратузилмалардан самарали фойдаланиш, тажриба ва билимлар алмашиш оркали ишлаб чикариш самарадорлиги ва фойдани оширишдан иборат. Бундан ташкари, кластерлар чорвачиликда инвеститция киритиш ва янги технологияларни узлаштириш учун кулай шарт-шароитлар яратади. Бугунги кунда дунёнинг куплаб мамлакатларида, шу жумладан Узбекистонда чорвачилик кластерлари фаол ривожланмокда. Бу тармокнинг ракобатбардошлигини ошириш ва махсулот сифатини яхшилашга хизмат килмокда.

Мева-сабзавот кластерининг асосий максади мева-сабзавотчилик ва узумчилик тармогида фаолият курсатадиган корхона ва ташкилотларни бирлаштириш оркали локал даражада мева-сабзавотларни ишлаб чикариш ва кайта ишлашнинг ракобатбардошлиги ва самарадорлигини ошириш, шунингдек махсулот ишлаб чикариш, саклаш, ташиш ва сотиш билан боглик муаммоларни биргаликда хал килишдир. Кластерлаштириш махсулот сифатини яхшилаш, уларнинг хажмини ошириш ва махаллий ишлаб чикарувчиларнинг харажатларини камайтириш оркали муаммоларини хал килиш имконини беради, бу барча кластер иштирокчилари ва умуман иктисодиёт учун фойдалидир.

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State

Agrarian University

Theoretical and practical foundations of

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

iy

Мева-сабзавотчилик кластерларини самарали ривожланиши бог ва токзорлар таркибини оптимал жойлаштирилишига, улар уз урнида мева-сабзавот ва узум навларининг сортиментига бевосита боглик булади. Узум навларининг сортименти корхонанинг иктисодий манфаатлари ва ихтисослашуви, узум ва унинг кайта ишланадиган (коньяк ва вино, шароб, майз ва бошк.) махсулотлари истеъмол бозорининг конъюнктураси, навларнинг генетик потенциалининг етиштириладиган майдонларнинг тупрок-иклим шароитларига мувофиклиги, иктисодий жихатдан самарадорлиги хамда биологик, ва технологик хусусиятларни урганиш асосида шакллантирилади.

Мева-сабзавот кластери худудларида узум навларини жойлаштиришда навнинг биологик хусусиятларини ва унинг усиш шароитларига булган талабларини хисобга олиш керак. Яъни, узум навларини жойлаштириш деганда - навларнинг биологик хусусиятларини, тупрок, иклим ва микроиклим шароитларини хисобга олган холда ва сифати жихатидан бир хил турдаги махсулотларни олиш максадида дехкон ва фермер хужалиги, микротуман, микрозона худудларида узум навларининг жойлашиши тушунилади.

Урганишлар мева-сабзавот кластерларини ишлаб чикариш жараёнларини такомиллаштириш учун «токзорлар таркибида узум навларини оптимал жойлаштириш» ва чорвачилик кластерларида «корамоллар подасининг оптимал таркиби ва йиллик харакатини» аниклаш учун иктисодий-математик моделлаштириш усулларни куллаш максадга мувофик эканлигини курсатади [8,13,15].

Хулосалар.

1. Мева - сабзавот кластер таркибига кирадиган кишлок хужалиги корхоналарини ракобатли устунликлари шакллантирилади, энг мухими, мослашувчанлик ва бозордаги барча узгаришларга тезда жавоб бериш имкониятлари ошиб боради. Кишлок хужалик тармокларини кластерлаштириш капитал ва технологиялар окимини, тугридан - тугри инвестицияларни ошишига имкон беради, натижада худудга молиявий воситалардан ташкари, янги инновацион технологиялар, интеллектуал ресурслар, бошкарув куникмаларини олиб келади

2. Хрзирги вактда мева-сабзавот кластерлари тизимида 10033 та фермер хужалиги фаолият юритмокда. Уларнинг 23191 таси ёки 76 %и аралаш кластерларга, ва колган 2076 таси ёки 20,7 %и тайёрлов кайта ишлаш кластерларга бириктирилган холда

May 12-13

350

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

фаолият юритмокда. Кластерлар фаолият курсатаётган худудлардаги умумий мева-сабзавот майдонини 116024 гектари ёки 37,9 %и кластерларга бириктирилган. Республика буйича мева-сабзавот кластерлари жойлашган худудлардаги жами мева-сабзавот майдонларини кластерлар билан камраб олиш даражаси 38,0 %ни ташкил этади.

3. Узум навларини жойлаштиришни моделлаштириш кластерда узум етиштиришнинг энг самарали стратегияларини аниклаш учун фойдали самарали хисобланади. Бунинг учун географик ахборот тизимлари (ГИС) ва узум етиштиришни тахлил килиш ва прогноз килиш дастурлардан фойдаланилади. Кластерлар маълум бир тармок доирасида компаниялар уртасида самарали хамкорликни рагбатлантиради, бу эса янги технологиялар ва инновацияларни ривожлантиришга хизмат килади. Бундан ташкари, кластерлар янги иш уринларини яратиши, бошка минтака ва мамлакатлардан сармоя жалб этиши мумкин.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасида чорвачилик сохаси ва унинг тармокларини ривожлантириш буйича 2022-2026 йилларга мулжалланган ДАСТУР. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 8 февралдаги П^-120сон карорига 1-ИЛОВА https://lex.uz/docs/5858728 .

2. Узбекистон Республикасида 2017-2022 йилларда амалга оширилган ислохатлар натижалари. Прогнозлаштириш ва макроиктисодий тадкикотлар институти. https://imrs.uz/archives/news/report_2017_2022- | Институт макроэкономических и региональных исследований.

3. Урдушев Х., Эшанкулов С., Мавлянов М.Т. Кластерлар интеграциялашган тузилма сифатида. Veterinariya va chorvachilikda innovatsion texnologiyalarni ishlab chiqarish va joriy etishning istiqboldagi vazifalari" nomli xalqaro ilmiyamaliy konferensiyasi materiallari. Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universiteti, 2022 yil. https://sciencebox.uz/index.php/tibbiyot/article/view/4801/4328-

4. Урдушев Х., Эшанкулов С., Мавлянов М. ^ишлок хужалиги корхоналарининг иктисодий салохиятини оширишда кластерлар урни. "Илм-фан ва инновацион ривожланиш" (Наука и инновационное развитие, Science and innovative development) илмий журнали. -3 / 2021. 13-26

б.

ISSN

21819637,2021 -yil.

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

https://slib.uz/ru/article/view?id=18108&ysclid=lh0rd03r85591930968

5. Khamrakul Urdushev; Khudaynazar Yunusov; Sirojiddin Eshankulov. Analysis of the Current State of the Economy of Fruit and Vegetable Clusters in Uzbekistan. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding (IJMMU). ISSN 2364 - 5369. Volume 8, Issue 5, May, 2021. Hamburg, Germany Pages: 321 -329. https://ijmmu.com/index.php/ijmmu/issue/view/52 https: //ij mmu.com/index. php/ij mmu/article/view/2673

https: //ij mmu. com/index.php/ij mmu/article/view/2673/2248. http: //ij mmu. com

6. Эшанкулов С., Урдушев Х. Совершенствование структуры виноградников плодоовощного кластера с методами оптимизации / Региональные проблемы преобразования экономики: Ежемесячный научный журнал. № 3 (113), 2020. -С. 22-32. www.rppe.ru ISSN (Print) 1812-7096. ISSN (Online) 2411-0914]

7. Эшанкулов С., Урдушев Х. Мева-сабзавот кластерида узум ишлаб чикариш ва сотишни оптималлаштириш масалалари // Тошкент давлат иктисодиёт университетининг "Иктисодиёт ва инновацион технологиялар" илмий электрон журнали. №2, май-июнь. 2019 йил. 1-17 б. https://iqtisodiyot.tsue.uz/sites/default/files/maqolalar/31_Eshonkulov.pdf ]

8. Эшанкулов С., Урдушев Х. Мевасабзавот кластерида узум етиштириш ва сотишни оптималлаштириш // AGRO-ILM. "O'zbekiston qishloq va suv xo'jaligi" журнали илмий иловаси. 2019 йил, май-июнь 3(59). - 109 - 110 б. http://qxjurnal.uz/load/0-0-0-432-20/ http://qxjurnal.uz/_ld/4/432_3-.pdf]

9. Khamrakul Urdushev, Majid Mavlyanov, Sirojiddin Eshankulov. ISSUES OF CLUSTERING AGRICULTURE IN UZBEKISTAN. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. (Double Blind Refereed & Peer Reviewed Journal). ISSN: 2249-7137 Vol. 10, Issue 10, October 2020. Impact Factor: SJIF 2020 = 7.13. DOI: 10.5958/2249-7137.2020.01261.6. 1180-1192 pp. https://saarj.com. https://saarj.com/wp-content/uploads/ACADEMICIA-OCTOBER-2020-FULL-JOURNAL.pdf

10. Портер М.Конкуренция. М.: Издательский дом «Вильямс», 2003. 608 с.

11. Sirojiddin Eshankulov. The role of fruit and vegetable clusters in thedevelopment of agricultural sectors. Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations. Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index. Выпуск 2. № 3/S (2021): Спец выпуск междисциплинарного электронного научного

журнала «Общество и инновации». Special Issue - 3 (2021) /

May 12-13

Samarkand branch of Tashkent State Agrarian University Theoretical and practical foundations of introducing smart agriculture in Uzbekistan

O'zbekistonda aqlli qishloq xojaligini joriy etishning nazariy va amaliy asoslari

ISSN 2181 - 1415. https://inscience.uz/index.php/socinov/article/view/663 -https://inscience.uz/index.php/socinov/article/view/663/863

DOI: https://doi.org/10.47689/2181 - 1415 - vol2 - iss3/S - pp301 - 315 - Scientific Journal Impact Factor (SJIF) - 5.395, http://sjifactor.com/passport.php?id=21238-

12. Урдушев Х., Эшанкулов С. Мевасабзавотчилик кластерларни шакллантириш боскичлари ва ривожланиш истикболлари. "Илм-фан ва инновацион ривожланиш" журнали. № 4., 2020. 89-101 б. ISSN 2181-9637. https://mininnovation.uz/uz/news/zhurnal-nauka-i-innovatsionnoe-razvitievkljuchen-v-perechen-nauchnyh-izdanij-vysshej-attestatsionnoj-komissii.

13. Урдушев Х., Эшанкулов С.Х,. Кластерлар ва уларнинг ишлаб чикариш жараёнларини оптималлаштириш усуллари билан такомиллаштириш // Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги «Эл-юрт умиди» жамгармасининг "UzBridge" электрон журнали. 2-сон. Октябрь, 2019 йил. 12-26

14. Зармаев, А. А. Виноградарство с основами технологии первичной переработки винограда : учебник для вузов / А. А. Зармаев. — 3-е изд., перераб. и доп. — Москва : Издательство Юрайт, 2020. — 683 с. — (Высшее образование). — ISBN 978-5-534-12035-6. — Текст : электронный // Образовательная платформа Юрайт [сайт]. —

15. Мавлянов М., Урдушев Х. Чорвачилик кластерларида "Акцлли чорвачилик" технологияларини куллашнинг ахамияти" / Хизмат курсатиш сохасини ва ракамли иктисодиёт шароитида ривожлантириш муаммолари мавзусидаги халкаро илмий-амалий конференцияси материаллари (IV-кисм).СамИваСИ. 2021 йил 19-20 февраль. Самарканд: "Навруз полиграф" МЧЖ матбаа булими, 2021. -19-22 б.

16. Эшанкулов С., Урдушев Х. Мева-сабзавот кластерларида "Акцлли кцшлок хужалиги" технологияларини куллашнинг афзалликлари" / Хизмат курсатиш сохасини ва ракамли иктисодиёт шароитида ривожлантириш муаммолари мавзусидаги халкаро илмий-амалий конференцияси материаллари (IV-кцсм). СамИваСИ. 2021 йил 19-20 февраль. Самарканд: "Навруз полиграф" МЧЖ матбаа булими, 2021. -27-31 б.

17. Урдушев Х., Эшанкулов С., Мавлянов М. Кцшлок хужалиги корхоналарининг иктисодий салохиятини оширишда кластерлар урни. "Илм-фан ва инновацион ривожланиш" (Наука и инновационное развитие, Science and

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

innovative development) илмий журнали. 3 / 2021. 13-26 б. ISSN

б.].

2181-9637

May 12-13

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.