Научная статья на тему 'ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВОСИТАЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛЧИЛАРГА ЕТКАЗИБ БЕРИШ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАР'

ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВОСИТАЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛЧИЛАРГА ЕТКАЗИБ БЕРИШ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАР Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
634
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ишлаб чиқариш воситалари / логистика / модернизация / логистик тизим / истеъмолчилар.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Шерзод Холмуродович Пардаев

Ушбу илмий мақолада ишлаб чиқариш воситаларини истеъмолчиларга етказиб бериш ва унга таъсир этувчи омилларни ўрганиш ва улардан фойдаланиш имкониятлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВОСИТАЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛЧИЛАРГА ЕТКАЗИБ БЕРИШ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАР»

ИШЛАБ ЧЩАРИШ ВОСИТАЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛЧИЛАРГА ЕТКАЗИБ БЕРИШ ВА УНГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ОМИЛЛАР

Шерзод Холмуродович Пардаев

Самарканд иктисодиёт ва сервис институти таянч докторанти sherzodpardayev0782@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу илмий маколада ишлаб чикариш воситаларини истеъмолчиларга етказиб бериш ва унга таъсир этувчи омилларни урганиш ва улардан фойдаланиш имкониятлари келтирилган.

Калит сузлар: ишлаб чикариш воситалари, логистика, модернизация, логистик тизим, истеъмолчилар.

Ишлаб чикариш воситаларини истеъмолчиларга етказиб бериш ва унга таъсир этувчи омилларни тадкик этиш ишлаб чикариш воситачилари, ишлаб чикариш воситалари бозори, ишлаб чикариш воситалари истеъмолчилари каби атамаларни илмий-назарий жихатдан урганишни такозо этади.

Жумладан, Узбек тилининг изошли лугатида берилган таърифга кура, ишлаб чикариш воситалари - кишиларнинг ишлаб чикариш, мехнат фаолиятида кулланиладиган куроллар ва воситалар. Моддий неъматлар тайёрлашда одамлар фойдаланадиган асосий воситалар (ишлаб чикариш бинолари, иншоотлар, машиналар, жихозлар, асбоб-ускуналар) ва айланма воситалар (хом ашё, материаллар, энергия, нархи арзон инвентарь ва бошкалар)1.

Рус катта энциклопедиясига кура, ишлаб чикариш шароитлари, мехнат предметлари ва воситалари мажмуи булиб, мехнат объектлари табиат томонидан (табиий ресурслар, минерал хом ашё) ёки ишлаб чикариш жараёнида (материаллар, ярим тайёр махсулотлар, бутловчи кисмларга) яратилган турларга ажратилади. Инсон мехнат предметларига таъсир килиш учун мехнат воситаларидан фойдаланади. Мехнат воситаларидан фаол (асбоблар, асбоб-ускуналар, механизмлар, курилмалар, алока воситалари ва бошкалар), нофаол (мехнат объектлари ва тайёр махсулотларни саклаш учун мулжалланган) ва ишлаб чикариш учун моддий шароитлар яратиш (бинолар, иншоотлар, кувурлар) максадида фойдаланади2.

Ишлаб чикариш воситалари мехнат жараёни учун зарур булган моддий ресурслар ёки ишлаб чикаришнинг моддий омилларидир. Бу атама марксистик

1 https://qomus.info/encyclopedia/cat-i/ishlab-chiqarish-vositalari-uz/

2 https://bigenc.ru/economics/text/4161673

иктисодий назарияга бориб такалади. Ишлаб чикариш воситаларининг ишлаб чикариш жараёнидаги ролига кура улар куйидагиларга булинади:

- мехнат воситалари - улар ёрдамида одамлар керакли товарларни (асбоблар, машиналар, асбоб-ускуналар, ишлаб чикариш бинолари ва иншоотлари ва бошкалар) яратадилар;

- мехнат объектлари - мехнат жараёнида одамлар нимага таъсир килиши ва келажакдаги махсулотнинг моддий асосини ташкил этувчи нарса (руда, нефт, хом ашё, материаллар ва бошкалар).

Ишлаб чикариш воситалари келиб чикишига кура куйидагиларга булинади:

- табиатнинг узи томонидан берилган табиий ресурслар (хайдаладиган ерлар, урмонлар, фойдали казилмалар конлари, нефт, газ, сув ва бошка табиий ресурслар - улар биргаликда бир суз "ер" деб аталади);

- ишлаб чикарилган ресурслар (яъни одамлар томонидан яратилган ёки кайта ишланган ва кейинчалик ишлаб чикаришда фойдаланиш учун

\3

мулжалланган) .

Ушбу турдаги ресурс "капитал" деб аталади.

Шуни хисобга олиш керакки, "капитал" (лотинча капиталис - асосий) тушунчаси учта асосий маънога эга. Биринчидан, Маркснинг фикрича, капитал махсус, "уз-узидан ортиб борувчи киймат" ёки шундай киймат булиб, ёлланма мехнатни эксплуатация килиш натижасида кушимча киймат келтиради. Бу ерда синфий, мафкуравий маъно устунлик килади: капитал буржуазия томонидан мехнаткашларни эксплуатация килиш куролидир.

Иккинчидан, капитал кенг маънода "усиш холатида" булган хар кандай мулк (пул, акциялар, облигациялар, машиналар, кучмас мулк), яъни эгасига даромад келтиради. Нихоят, учинчидан, капитал тор маънода юкорида куриб чикилган ишлаб чикариш воситаларининг одамлар томонидан кайта ишланган кисмидир. Айнан шу охирги - ишлаб чикариш капитали (ёки ишлаб чикариш активлари) куйида бизнинг эътиборимиз марказида булади.

Аввало, шуни таъкидлаш керакки, ишлаб чикариш капитали икки шаклда харакат килиши мумкин: хакикий (жисмоний) - ишлаб чикариш воситаларига тугридан-тугри инвестициялар сифатида куйилган ва пул (молиявий) шаклида хали хам мавжуд ишлаб чикариш воситаларини (инвестиция товарларини) сотиб олиш учун пул маблаглари. Бу бутун товар массасининг икки гурухга булиниши билан боглик.

3 http ://1 -fin. ru/?id=2 81 &t=6 8 9

ишлаб чикариш воситалари

истеъмол товарлари (шахсий истеъмол учун)

1 - расм. Товарларнинг келажакда фойдаланилиши буйича

4

гурухланиши

Биринчи гурухга саноат истеъмоли учун мулжалланган инвестиция товарлари киради. Булар ишлаб чикариш воситалари, иктисодиётга янги, кушимча капитал куйилмалардир. Иккинчиси эса истеъмол товарлари ёки одамларнинг шахсий истеъмолига кирувчи истеъмол товарлари (озик-овкат, оёк кийим, кийим-кечак, мебел ва бошкалар) (1-расм).

Ишлаб чикариш воситалари жамият ишлаб чикарувчи кучларининг ажралмас кисмидир. Уларнинг ёрдами билан замонавий шароитда истеъмол товарларининг катта кисми ишлаб чикарилади (ишнинг 96 фоизи бажарилган).

Мехнат унумдорлиги ва жамият ресурсларидан фойдаланиш самарадорлиги ишлаб чикариш воситаларининг ривожланиш даражасига боглик. Шунинг учун улар илмий-техника тараккиёти асосида, хусусан, компютерлаштириш ва инновациялар йуналишида доимий равишда ривожланиши керак, булар:

- улардан фойдаланишни яхшилайди,

- ишлаб чикариш структурасини узгартиради;

- ишлаб чикариш воситаларини ишлаб чикариш хажми камрок булган холда истеъмол товарлари ишлаб чикариш хажмини ва уларнинг умумий махсулот ишлаб чикаришдаги улушини оширишга имкон беради.

4 Расм муаллиф ишланмаси

Ишлаб чикариш воситаларини ишлаб чикаришнинг истеъмол товарлари ишлаб чикаришга нисбатан устун усиши йирик машина ишлаб чикаришга асосланган кенгайтирилган такрор ишлаб чикаришнинг иктисодий конунидир5.

Ишлаб чикариш воситаларини ишлаб чикарувчиларга миллий иктисодиётнинг энг юкори кушилган киймат яратувчилари киради. Жумладан, машинасозлик ва асбоб-ускуналар ишлаб чикариш.

Модернизация, янги саноатлаштириш ва махаллий иктисодиётда хом ашё таркибий кисмини кискартириш хакида гап кетганда, буларнинг барчасини машинасозлик ва асбоб-ускуналар ишлаб чикаришни ривожлантирмасдан амалга ошириш мумкин эмаслигини тушуниш керак. Айнан машинасозликнинг ривожланиши мамлакатда юкори технологияли саноатга эга булган ва жахон бозорларида ракобатбардош махсулотлар ишлаб чикарадиган давлатлар орасида етакчи уринни эгаллай оладими ёки биз хомашё макомидан мамнун буламизми ёки йуклигини аниклайди.

Мамлакат ялпи ички махсулотининг барча энг мухим узига хос курсаткичлари (масалан, материаллар истеъмоли, энергия истеъмоли ва бошкалар), миллий иктисодиётнинг бошка тармокларида мехнат унумдорлиги, шунингдек, саноат ишлаб чикариши ва мудофаанинг экологик хавфсизлиги даражаси буйича давлатнинг салохияти машинасозликнинг ривожланиш даражасига боглик.

Бутун куп тармокли машинасозлик мажмуасида мамлакатимизни модернизация килиш, суверенитетни таъминлаш ва иктисодиётнинг баркарор юкори усиш суръатларига эришиш учун ишлаб чикариш воситаларини -замонавий дастгохлар, махсус технологик машиналар, асбоблар, турли жихозлар, мураккаб ишлаб чикариш линиялари, дастурий таъминот ва жараён маълумотларини бошкариш ва бошкаларни, технологик асбоб-ускуналар саноатини махаллий ишлаб чикариш мухим ахамият касб этади. Технологик асбоб-ускуналар жахон бозорида саноатда яратилган кушилган кийматнинг тахминан 1,5% ни ташкил килади. Унинг энг йирик сегментлари яримутказгич саноати учун дастгохлар ва махсус технологик ускуналар бозорлари хисобланади.

Шу билан бирга, айнан мана шу саноат - жахон саноатининг 1,5 фоизини ташкил этувчи технологик асбоб-ускуналарни ишлаб чикариш, нафакат илмий ва технологик даража, мехнат унумдорлиги ва махсулот сифатини, балки ишлаб чикаришнинг рентабеллиги, мослашувчанлиги ва ракобатбардошлигини хам куп жихатдан белгилайди6.

5 К. Маркс. Капитал. Критика политической экономии. Том первый. К. Маркс, Ф. Энгельс, Собр. соч., изд. 2, т. 23, с. 191.

6 Дмитрий Сапрыкин. Производство средств производства - путь к лидерству// https://zavtra.ru/blogs/proizvodstvo sredstv proizvodstva put k liderstvu

Юкоридагилардан келиб чиккан холда, ишлаб чикариш воситалари бозори — ишлаб чикариш учун зарур булган барча турдаги мехнат куроллари, хом ашё, ёкилги, материаллар олди-сотди килинадиган бозор. Унга товар биржаси, савдо уйлари, савдо-воситачилик фирмалари, тижорат компаниялари ва марказлари, лизинг компаниялари, аукционлар, ярмаркалар, давлат захиралари ва сугурта фондлари, стандартлар ва нархлар буйича давлат инспекциялари, монополиядан чикариш кумиталари ва бошкалар киради. Бозор муносабатлари ишлаб чикариш воситаларини барча истеъмолчи корхоналарга, корхона сохибларига ва ахолига эркин нархларда сотиш имкониятларини яратишни такозо этади.

7

2 - расм. Ишлаб чикариш воситалари бозори таркибий кисми

Бу эса, уз навбатида, замонавий асбоб-ускуналар, техника воситаларини ишлаб чикариш, уларнинг сифатини яхшилаш хамда сотиш инфратузилмаси (ахборот, реклама, маркетинг хизмати) ни яратиш билан боглик.

Ишлаб чикариш воситалари бозорида улгуржи савдо-сотик юз беради, ресурсларга талабгорлар ресурс етказувчилар билан шартнома асосида иш юритади. Ресурс бозорининг бош бугини товар биржаси хисобланади. Ишлаб чикариш воситаларини харид килувчиларга кишлок хужалик ва саноат тармоклари корхоналари, тог-кон, озиковкат, кимё саноатлари, курилиш, мебелсозлик, транспорт, алока, коммунал хужалиги, маиший хизмат ва бошка сохалар корхоналари киради (2-расм).

Иктисодий фаолиятнинг якунловчи боскичи - истеъмол жараёнидир. Истеъмол бу яратилган махсулот ва хизматларнинг пировард натижада эхтиёжни

7 Расм муаллиф ишланмаси

Uzbekistan

кондириш йулида ишлатилишидир. Истеъмол, биринчидан, кишиларнинг кундалик эхтиёжларини кондиришни, иккинчидан, ишлаб чикаришни ривожлантиришни кузлайди.

Истеъмол уч хил булади:

а) хусусий истеъмол;

б) давлат истеъмоли;

в) ишлаб чикариш истеъмоли.

Хусусий истеъмол юз берганда, истеъмол буюмлари ва хизматлар кишиларнинг жузъий эхтиёжини кондиради. Давлат истеъмоли бу давлат идора ва ташкилотларидаги истеъмол булиб, бу уларнинг ишлаб чикаришни таъминлайди. Ишлаб чикариш истеъмоли эса турли моддий воситалар, моддий ресурсларнинг корхона ва хужаликларда ишлатилишини билдиради. Булар таркибига мехнат куроллари, бино-иншоотлар, хом ашёлар, ярим фабрика махсулотлари, бутловчи кисмлар ва нихоят, ёкилги ва энергиялар киради.

Ишлаб чикаришдаги истеъмол охир-окибатда шахсий истеъмолни таъминлашга, яъни истеъмол буюмлари ва хизматларни янгидан яратишга хизмат килади. Кишиларнинг хаёти бир маромда бориши учун иктисодий фаолият узлуксиз булади, шу боис, иктисодиётда ишлаб чикариш бирламчи булади ва ахоли истеъмолини кондиришга каратилади8.

Шуни хам таъкидлаш керакки, ишлаб чикариш воситаларининг истеъмолчига кадар боришида етказиб бериш (логистика) мухим урин эгаллайди.

Логистика тизими тушунчаси логистиканинг асосий тушунчаларидан бири булиб, ишлаб чикариш воситаларини истеъмолчига кадар етказишдаги мухим жараён хисобланади.

Логистика тизими - бу бир-бири билан маълум бир алокада булган, маълум бир яхлитликни ташкил этувчи ва логистиканинг маълум функцияларини бажарадиган тартибланган элементлар туплами (туплами). Логистика тизими - бу маълум логистика функцияларини бажарадиган динамик, очик, кетма-кет амалга ошадиган, мослашувчан комплекс ёки йирик кайта алока тизими, масалан, саноат корхонаси, худудий ишлаб чикариш мажмуаси, савдо корхонаси ва бошкалар. Логистика тизими бир нечта куйи тизимлардан иборат булиб, ташки мухит билан ривожланган алокаларга эга. Логистика тизимининг максади товарлар ва махсулотларни истеъмолчилар талабларига максимал даражада мос келадиган минимал (белгиланган) харажатлар даражасида етказиб беришдир9.

Логистика буйича илмий маколаларнинг биринчи муаллифи француз генерали барон Антуан Анри Жомини (1779-1869) хисобланади, у логистикани "кушинларни харакатлантиришнинг амалий санъати" деб таърифлаган ва 1812

8 Ш. Р. Крбилов. Иктисодиёт назарияси. Тошкент - 2013// 63-70 бетлар.

9 Т.В. Алесинская Основы логистики. Общие вопросы логистического управления / Учебное пособие. Таганрог: Изд-во ТРТУ, 2005.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 697

Hunga ôupHHHH MapTa yK-gopunapHH pe^anamrapumga ymôy $aHHH aManuëTga KynnaraH. YHHHr TatKugnamuna, norucTHKa Ha^aKar TpaHcnopTHH, 6anKH aHaga KeHrpoK MacananapHH xaM y3 HHura onagu: pe^anamrapum, ôomKapum Ba TatMHHnam, KymuHnapHHHr ^ofinamumuHH aHHKgam, myHHHrgeK, KytpHKnap, fiynnap Ba ôomKanapHH Kypum.

XX acpHHHr oxupura Kenuô, norucTHKa cothô onum (TatMHHoT), umnaô HHKapum, coTum (TapKarum), TpaHcnopT Ba axôopoT norucTHKacuHH y3 HHHra onraH $aH cu^araga maKrnaHagu. ^orucTHKa, ôupHHHH HaBÔarga, HCTetMonnu ynyH umnafigu, yHHHr эxтнё:®пapннн MaKCHMan gapa^aga KoHgupumra HHranagu.

Eu3Hec, HKTHcoguH Ba hhmhh agaÔHëraapga xopu^nuK Myraxaccucnap norucTHKaHH Tatpu^namga HKKHTa ^yHgaMeHTan HyHanumHH Kemupagu. YnapgaH ôupu ToBap xapaKarara ^yH^uoHan ëHgamum, atHH ToBapHH eTKa3HÔ ôepyBHHgaH ucTetMonnura eTKa3umga ôa^apunumu KepaK ôynraH ôapna ^hcmohhh oпepaцнaпapнн ôomKapum ôunaH ôofhhk.

^Ha ôup HyHanum KeHrpoK ëHgamyB ôunaH TaBcu^naHagu: ToBap afinaHMacu oпepaцнaпapннн ôomKapumgaH TamKapu, y eTKa3HÔ ôepyBHHnap Ba HCTetMonnunap 6o3opuHH Taxnun KH^umHu, TOBapnap Ba xH3Maraap 6o3opugarH Tanaô Ba TaKnu^HH MyBo^HKgamTupumHH, myHHHrgeK, ToBap afinaHMacuHH ypraHuô ôopumHH xaM y3 HHura onagu.

^orucTHKa th3hmh KyHugaru TapKHÔHH KucMnapgaH uôopar:

MaxcynoTnapHH xapugopnapra ynryp^u eTKa3HÔ ôepum - coram:

1. KeÔHHHanHK KaHTa coram ynyH caBgo KopxoHanapura.

2. KeÔHHHanHK KaHTa umnam ynyH caHoaT KopxoHanapura.

3. HoMogguH xu3Marnap coxacugaru TamKunoT Ba KopxoHanapra.

TpaH3HT eTKa3HÔ ôepum - TOBapnapHH ynryp^u eTKa3HÔ ôepum ëKH ôynMaca, norucTHKaHHHr aHpuM oпepaцнaпapннн aManra omupum.

OMÔopra eTKa3HÔ ôepum - TOBapnapHH ynryp^u oMÔopra KenTHpumHH Ha3apga Tyragu. Ey ^apaëHga KHMra Ba HHMa MaKcagga eTKa3HÔ ôepum MyxuM xucoônaHagu. ETKa3HÔ ôepum MaKcagu Ba cyôteKraapu ôyHHHa TatMHHoT gapa^anapura ^apKgaHagu. ^tHu:

- maxcnapapo (KoMnaHua xoguMnapu ypTacuga);

- ugopanapapo;

- KopxoHanap, TamKunoTnapHHHr gapa^acu;

- xa^Kapo (xyKyMar gapa^acuga)

Ynap KynaMH Ba axaMuaT gapa^acu ôyHHHa Typnu xycycuaraapga HaMoëH ôynagu.

^orucTHKa ^apaëHHgaru MyxuM cyôteKT eTKa3HÔ ôepyBHugup.

ETKa3u6 ôepyBHH - ôomKa maxcra MatnyM mapTnapga xap KaHgaH ToBapHH eTKa3HÔ ôepyBHH. ETKa3u6 ôepyBHH umnaô HHKapyBHH Ba coTyBHH Synumu xaM

мумкин10. Яъни ишлаб чикарувчи узи ишлаб чикарган махсулотни етказиб бериши ва сотиши мумкин. Аммо замонавий жараёнларда етказиб берувчи ва сотувчилар бозордаги турли иштирокчилар булаётгани ишлаб чикарувчининг факат бир жараёнга ихтисослашишига имконият яратади. Ишлаб чикарувчи ёки сотувчилар етказиб берувчини танлаётганда унинг куйидаги жихатларига ахамият беради:

- макбул нарх;

- етказиб берилаётган махсулот сифати;

- мижозларга хизмат курсатиш сифати;

- таъминотнинг мослашувчанлиги;

- буюртма хажмини чеклаш;

- етказиб бериш маршрути;

- етказиб берувчининг истеъмолчидан узоклиги;

- жамоадаги психологик иклим;

- кредитга лаёкатлилик ва молиявий холат.

Ишлаб чикариш воситаларини истеъмолчиларга етказиб бериш маркетинг, бухгалтерия ва ишлаб чикариш жараёни билан бевосита боглик булиб, истеъмолчиларга етказиб беришга бир неча омиллар таъсир курсатади:

- Тузилмавий омиллар - логистика тизимидаги фабрикалар, омборлар ва бошка объектларнинг сони, жойлашуви ва ишлаб чикариш кувватини тавсифловчи омиллар;

- Тижорат омиллари - компаниянинг таъминот стратегияси ва кейинги таркатиш сиёсати билан боглик булган омиллар;

- Операцион омиллар - материаллар окимини режалаштиришга таъсир килувчи омиллар;

- Функционал омиллар - транспорт ресурсларини бошкариш билан боглик булган ва транспорт турини танлашда, транспорт воситаларини юклашни режалаштиришда ва етказиб бериш йуналишини аниклашда юзага келадиган омиллар11.

Хулоса урнида, шуни таъкидлаш керакки, ишлаб чикариш воситаларини ишлаб чикариш ва истеъмолчига етказиш куп омиллар таъсирида юзага келадиган жараён булиши билан бирга, маркетинг тадкикотларисиз у ахамиятсиз булади. Шу сабабдан хам ишлаб чикариш воситаларини истеъмолчиларга етказиб бериш жараёнида маркетингнинг урнини тадкик этиш илмий тадкикот мавзусини ёритишдаги долзарб йуналиш хисобланади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10 Н.К. Моисеева Экономические основы логистики: Учебник.— М.: ИНФРА-М, 2008. (Высшее образование)

11 Т. В. Постникова Анализ факторов, влияющих на построение цепи поставки с учетом ограничений логистической инфраструктуры // Машиностроение и компьютерные технологии. 2012. №05. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/analiz-faktorov-vliyayuschih-na-postroenie-tsepi-postavki-s-uchetom-ogranicheniy-logisticheskoy-infrastruktury (дата обращения: 06.12.2021).

REFERENCES

[1] Qudbiyev, N. T., Qudbiyeva, G. A. Q., & Abduraximov, B. U. O. (2022). LOGISTIKADA RAQAMLI TEXNOLOGIYALARNI JORIY ETISH VA ULARDAN FOYDALANISHNING DOLZARBLIGI. Scientific progress, 3(1), 133-142.

[2] Tohirovich, Q. N. (2021). XALQARO MOLIYAVIY HISOB STANDARTLARIGA O 'TISH DOLZARBLIGI. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 1(2), 56-64.

[3] O'G'Li, R. U. R., Tohirovich, Q. N., & O'G'Li, Q. N. A. (2021). BILVOSITA SOLIQLARNING SOLIQ TIZIMIDAGI TUTGAN O'RNI VA AHAMIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 719-723.

[4] Shaxrinoz Avazxonovna Kurbonova (2021). MAHSULOT TANNARXI HISOBIGA OLISHDA BOSHQARUV HISOBINI TAKOMILLASHTIRISH MASALALARI. Scientific progress, 2 (8), 603-607.

[5] Ugli, A. B. U., Tohirovich, Q. N., Khatamovna, R. S., & Nigoraxon, M. (2021). Current Assets and Their Role in Company Activity. Journal of Marketing and Emerging Economics, 1(7), 25-30.

[6] Тошназаровна, Э. M., & Барноева, М. А. (2021, November). Метафора «Собака-Человек» В Произведениях Дж. Лондона «The Call Of The Wild» И «White Fang» И Их Переводах На Русский Язык. In " ONLINE-CONFERENCES" PLATFORM (pp. 126-130).

[7] Toshnazarovna, E. M. (2021). USING THE FEEDBACK TEMPLATE IN TEACHING SPEAKING AND WRITING. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(11), 20-28.

[8] Elmanova, M. (2017). PHILOSOPHICAL ANALYSIS OF RW EMERSON'S" NATURE" AND" SELF-RELIANCE. Интернаука, 7(11 Часть 3), 9.

[9] Mastura, E. (2017). DEPICTION OF THE NATURALISM PRESENTED IN THE CALL OF THE WILD. Интернаука, (7-3), 6-9.

[10] Лебединский, А. К., & Мирсагдиев, О. А. (2012). Оценка качества передачи речи в сети ОТС. Автоматика, связь, информатика, (7), 5-9.

[11] Лебединский, А. К., & Мирсагдиев, О. А. (2012). Модели обслуживания вызовов в сетях оперативно-технологической и общетехнологической связи РЖД. Бюллетень результатов научных исследований, (3 (2)).

[12] Рахмангулов, А. Н., & Мирсагдиев, О. А. (2015). Показатели оценки качества связи в пакетной сети на железнодорожном транспорте. Современные проблемы транспортного комплекса России, 5(1 (6)).

[13] Bedritskiy, I. M., & Jurayeva, K. K. (2020, May). Estimation of Errors in Calculations of Coils with Ferromagnetic Core. In 2020 International Conference on Industrial Engineering, Applications and Manufacturing (ICIEAM) (pp. 1-6). IEEE.

[14] Fayzullayev, J. S., & Jurayeva, K. K. (2020). The transfer function of a traction asynchronous motor controlled by a four-square converter. In IOP Conference Series: Materials Science and Engineering (Vol. 734, No. 1, p. 012195). IOP Publishing.

[15] Amirov, S., & Jurayeva, K. (2019). Research of the basic characteristics of the new magnetic elastic force sensors. In E3S Web of Conferences (Vol. 139, p. 01084). EDP Sciences.

[16] Bedritskiy, I. M. L., Jurayeva, K. K., Bazarov, L. K., & Saidvaliyev, S. S. (2020). Using of the parametric nonlinear LC-circuits in stabilized converters of the number of phases. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(6), 98107.

[14] Жураева, К. К., & Рустемова, А. Р. (2019). Устройство для выявления неравномерности токовой нагрузки систем электроснабжения нетяговых потребителей. Транспорт России: Проблемы и перспективы, 2, 225.

[15] Bedritsky, I., Jurayeva, K., Nazirova, Z., & Bazarov, L. (2021). Amplitude and phase relations in a two-circuit parametric circuit of ferroresonance nature. In E3S Web of Conferences (Vol. 264, p. 04030). EDP Sciences.

[16] Komilovna, J. K., & Rustemovna, R. A. (2020). The role of vacuum circuit breakers in traction substations. International Journal on Orange Technologies, 2(5), 12.

[17] Bedritsky, I. M., Jurayeva, K. K., & Bozorov, L. K. (2020). USING OF PARAMETRIC NONLINEAR LC-CIRCUITS IN STABILIZED TRANSDUCERS OF THE NUMBER OF PHASES. Chemical Technology, Control and Management, 2020(2), 42-48.

[18] ЖуСафаров, А. М., Жураева, К. К., & Рустемова, А. Р. (2020). ВОПРОСЫ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ЭНЕРГОРЕСУРСОВ.

In ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ: ПОТЕНЦИАЛ НАУКИ И СОВРЕМЕННОГО ОБРАЗОВАНИЯ (pp. 20-23).

[19] Artikova, R. M., Zakirova, M. R., & Yusupova, N. F. (2021). Molecular-genetic identification and taxonomic relationships of fungi belonging to fungi imperfecti. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(6), 591-596.

[20] Муродов, М. М., Юсупова, Н. Ф., Сидиков, А. С., Турабджанова, С. И., Турдибаева, Н., & Сиддиков, М. А. OBTAINING A PAC FROM THE CELLULOSE OF PLANTS OF SUNFLOWER, SAFFLOWER AND WASTE FROM THE TEXTILE INDUSTRY.

[21] Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. (2021). Снижение дефектности рам по трещинам за счёт применения конструкции литниковой системы.

[22] Тоиров, О. Т., Турсунов, Н. К., Кучкоров, Л. А., & Рахимов, У. Т. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ ПРИЧИН ОБРАЗОВАНИЯ ТРЕЩИНЫ В ОДНОЙ ИЗ

ПОЛОВИН СТЕКЛОФОРМЫ ПОСЛЕ ЕЁ ОКОНЧАТЕЛЬНОГО ИЗГОТОВЛЕНИЯ. Scientific progress, 2(2), 1485-1487.

[23] Тен, Э. Б., & Тоиров, О. Т. (2021). Оптимизация литниковой системы для отливки. Литейное производство, (10), 17-19.

[24] Кучкоров, Л. А. У., Турсунов, Н. К., & Тоиров, О. Т. У. (2021). ИССЛЕДОВАНИЕ СТЕРЖНЕВЫХ СМЕСЕЙ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ ГАЗОПРОНИЦАЕМОСТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 831-836.

[25] Тоиров, О. Т., Кучкоров, Л. А., & Валиева, Д. Ш. (2021). ВЛИЯНИЕ РЕЖИМА ТЕРМИЧЕСКОЙ ОБРАБОТКИ НА МИКРОСТРУКТУРУ СТАЛИ ГАДФИЛЬДА. Scientific progress, 2(2), 1202-1205.

[26] Турсунов, Н. К., Тоиров, О. Т., Железняков, А. А., & Комиссаров, В. В. (2021). Снижение дефектности крупных литых деталей подвижного состава железнодорожного транспорта за счет выполнения мощных упрочняющих рёбер.

[27] Лебединский, А. К., & Мирсагдиев, О. А. (2014). Модели обслуживания вызовов в интегральной сети ОТС И ОБТС. Автоматика, связь, информатика, (2), 9-12.

[28] Лебединский, А. К., & Мирсагдиев, О. А. (2014). Модели обслуживания вызовов в интегральной сети ОТС И ОБТС. Автоматика, связь, информатика, (2), 9-12.

[29] Рахмангулов, А. Н., & Мирсагдиев, О. А. (2015). Имитационная модель оценки качества передачи речи в сетях оперативно-технологической связи на железнодорожном транспорте. Вестник Магнитогорского государственного технического университета им. ГИ Носова, (2 (50)).

[30] Рахмангулов, А. Н., & Мирсагдиев, О. А. (2015). Имитационная модель оценки качества передачи речи в сетях оперативно-технологической связи на железнодорожном транспорте. Вестник Магнитогорского государственного технического университета им. ГИ Носова, (2 (50)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.