Научная статья на тему 'ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРЛАРИ УЧУН МУТАХАССИС КАДРЛАРНИ ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ'

ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРЛАРИ УЧУН МУТАХАССИС КАДРЛАРНИ ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
93
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Kадрлар тайёрлаш / oбраз устида / қўғирчоқ ясаш / sоҳадаги изланишлар / замонавий қаҳрамонлар / профессионаллик / ижодий услуб / рангбаранглик / репертуарини шакллантириш / профессионал ижро / санъат / тажриба / мактаб / муваффақият / томошабин / қаҳрамон

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Абдурашид Мадалиев

Ушбу мақолада қўғирчоқ театрининг учун мутахассис кадрларни тайёрлаш масаласи соҳадаги изланишлар, қўғирчоқ театри актёрлигидаги ҳозирги кунда кадрлар тайёрлаш масаласидаги шарт-шароитлар, муаммо ва камчиликлар, уларни қай тарзда ҳал этиш ва спектаклларнинг бадиий жиҳатдан тўлақонлилигини ошириш бўйича узлуксиз ишлар амалга ошириш, ўзини ўзи бошқариши, рақобатбардошилилигини ошириш ва театрни ҳозирги замон ила ҳамнафас қилиш учун нималар қилиш керак эканлиги ҳақида батафсил ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРЛАРИ УЧУН МУТАХАССИС КАДРЛАРНИ ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 4 / December 2021 ISSN 2181-063X

КУГИРЧОК ТЕАТРЛАРИ УЧУН МУТАХАССИС КАДРЛАРНИ

ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАСИ

Абдурашид Мадалиев

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада кугирчок театрининг учун мутахассис кадрларни тайёрлаш масаласи сохадаги изланишлар, кугирчок театри актёрлигидаги хозирги кунда кадрлар тайёрлаш масаласидаги шарт-шароитлар, муаммо ва камчиликлар, уларни кай тарзда хал этиш ва спектаклларнинг бадиий жихатдан тулаконлилигини ошириш буйича узлуксиз ишлар амалга ошириш, узини узи бошкариши, ракобатбардошилилигини ошириш ва театрни хозирги замон ила хамнафас килиш учун нималар килиш керак эканлиги хакида батафсил хикоя килинади.

Калит сузлар: Kадрлар тайёрлаш, образ устида, кугирчок ясаш, sохадаги изланишлар, замонавий кахрамонлар, профессионаллик, ижодий услуб, ранг-баранглик, репертуарини шакллантириш, профессионал ижро, санъат, тажриба, мактаб, муваффакият, томошабин, кахрамон.

TRAINING OF SPECIALISTS FOR PUPPET THEATERS

Abdurashid Madaliev

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: In this article, research in the field of professional training for puppet theater, the current conditions, problems and shortcomings in puppet theater acting, how to solve them and continuous work on improving the artistic completeness of performances, self-management , will tell in detail what needs to be done to increase competitiveness and keep the theater up to date.

Keywords: Personnel training, on image, puppetry, field research, modern heroes, professionalism, creative style, diversity, repertoire formation, professional performance, art, experience, school, success, spectator, hero.

Театр оламида машхур бир ибора бор. Театр кийим илгичдан бошланади. Кугирчок театри эса кугирчок билан бошланиб, яна кугирчок билан тугайди. Х,ар холда профессионалликка интиладиган барча театрларнинг асосий маслаги шундай.

Республика кугирчок театри 60-70 йилларда ана шу профессионаллик томон илдамлади. Бу йилларда театр кугирчок театрига хос хусусиятларни тула эгаллаш, болалар билан каноатланмай, катта ёшдаги томошабинларга хам хизмат килиш, спектаклларнинг бадиий жихатдан тулаконлилигини ошириш буйича узлуксиз ишлар амалга оширилган. Театрга ёш режиссёрлар В.С.Иогельсен, И.Р.Ёкубов, рассом В.А.Акудин, кугирчок ясовчи уста рассом Е.Г.Подгурская,

A.С.Семикова, С.Л.Страшновалар кириб келди. Актёрлар таркиби узбек ва рус гурухига булиниб, узбек гурухида актёрлардан А.Сайдалиев, Н.Зайнуддинов, У.Аллакулова, З.Исхокова ва ёш артист Т.Махрамовлар фаолият юрита бошлаган.

Мазкур йилларда режиссурадаги сезиларли силжишлар, рассом, кугирчок устаси фаолиятида янгиликка интилиш ва актёрлар ижодида усиш юз берганини куриш мумкин. Бу ютуклар уз-узидан булгани йук, албатта. Бунинг замирида катта мехнат ва анъанавий кугирчок театрининг бой имкониятларидан кенг фойдаланганлик ётади. Фикримиз исботи сифатида танкидчи Т.Юлдашевнинг уша вактларда театр репертуарини шакллантиришда хизмат килган режиссёр И.Ёкубов хакидаги фикрларини келтириб утишни жоиз топдик. "Агарда режиссёр И.Р.Ёкубовнинг уз ижодий фаолиятида давомида жиддий ютукларга эришган булса, бу энг аввалом бор анъанавий узбек кугирчок театрини кадимий илдизларига таяниб иш олиб борганида, мумтоз ва замонавий асарлар сахналаштириш бадиий услубларини специфика билан боглаганида деб биламиз"1, дейди тадкикотчи.

Биз айнан шу фикрга таяниб колишдан йирокмиз. Боиси бутун бошли театрнинг 60-70 ва ундан кейинги йиллардаги фаолиятини факатгина режиссёр И.Ёкубовнинг ижодий йули билан таккослаб, хулоса чикариш бирёкламаликни юзага келтириши мумкин. Шунингдек, бу йилларда ижод килган Ф.Шейн, С.Иогельсен, Л.Хаит, М.Корлов каби режиссёрларнинг мехнатини хам алохида таъкидлаш лозим. Улар томонидан театр сахнасида катталар учун хам жиддий мавзудаги, драматургияси бакувват замонавий йуналишдаги асарлар сахналаштирилган. И.Штокнинг "Шайтон тегирмони", И.Ильф хамда Е.Петровнинг "12 стул", Б.Гадор билан С.Дарвашнинг "Гузал Галатея",

B.Диович хамда Л.Слободскийнинг "Гурий Синичкин", Е.Шварцнинг "Ялангоч шох" асарлари шулар жумласидандир.

70-йиллар охиридаги Республика кугирчок театрининг яна бир ютуги, театрга махсус кугирчок актёрлиги сохасида таълим олган актёрларнинг кириб келишида булди. Бу даврдаги театрнинг ижодий йули сермахсуллигини, унинг профессионал ижродаги ютукларини таъминлаган асосий сабаблардан бири хам

1 Юлдашев Т. "Кугирчок; театрида сахнавий образ яратиш муаммолари ва уларнинг ечими". Театр ва ёш авлод. - Т.: 2012. 38-б.

MaHa myHga, Ha3apuMu3ga. Bupu gefiumra acoc 6op. 70-80-finnnapra Kenuö TeaTp penepTyapugaH ypuH onraH cneKTaKrnap MaB3y ^uxarngaH paHr-öapaHrauK Kacö этgн. KyrupnoKnap acam öopacuga ^uggufi umnap fiynra Kyfiungu. KyrupnoKgap aHaga u^oganu, uxnaM Ba xapaKaraaH KypuHumra KenTupungu. BapMoKgap epgaMuga ^OHnaHTupunaguraH onguHru "Ky^Konnu KyFHpHOK"nap ypHHHH энgнпнкga chm Ba Maxcyc MexaHu3Mnapga nacTgaH Typuö öomKapunaguraH, Kynnapu, Ky3napu xapaKaraaHaguraH KyrupnoKgap эгaмagн. Hara^aga, H^poHunuK caHtaraga ce3unapnu y3rapumnap pyfi öepgu. ^Hru KyrupnoKgapHu Maxcyc MaKTaö yTaraH, 3aMOHaBufi npo^eccuoHan TeaTp aKTepu Ky^ura ongu. 06pa3 ycTuga, KyrupnoK öunaH umnam, 3aMOHaBufi KaxpaMOHnap tumcohuhu caxHara Kynupumga aHru ycnyönap Ba TonunManapgaH ^ofiganaHuna öomnaHgu. KyrupnoK öunaH ohuk umnamga aHru ycnyönapHu Ky^^am paHr-SapaHrauKHu TatMuHnagu. By эca ynKaH WTyKgapHu Ky^ra KupuTumga acoc öyngu. Kynnaö Hy$y3nu ^ecraBannapga PecnyönuKa KyrupnoK TeaTpu aKTepnapu Maxoparau u^ponapu öunaH KaTop MTyKgapHu Ky^ra KupuTgu.

KyrupnoK TeaTpuHuHr y3 coxacu ynyH Kagpnap Tafiepnam Macanacu uhk 6op my TaKgug xan Ku^uHgu. 1974 fiun TomKeHT TeaTp Ba paccoMnuK caHtara uHcTmyraga onunraH "KyrupnoK TeaTpu aKTepnuru" Ka^egpacu pecnyönuKaMro Ba KymHu pecnyönuKa KyrupnoK TeaTpnapu ynyH Kagpnap Tafiepnamga aroHa yKyB gaproxura afinaHgu. BunoaT KyrupnoK TeaTpnapu Ba nofiTaxT TeaTpnapu ynyH aKTep MyTaxaccucnapHuHr eTapnu эмacпнгн exyg coxagaru MaB^yg KaMHunuKnap Ka^egpaHuHr TamKun этнпнmннн TaKo3o Kuggu. Ko^aBepca, fiungaH-fiunra TaKoMunnamuö öopaeTraH KyrupnoK TeaTpu y3 coxacuHu npo^eccuoHan Kagpnapura MyxTo^; эgн.

fflyHuHrgeK, em aBnog anMamuHyBu öopacuga xaM TeaTpnapga MaB^yg MyaMMonap W3ara Kenuö, KeKca aBnog BaKunnapuHuHr u^ogufi fiynuHu gaBoM эттнpagнгaн em MyTaxaccucnapra Tanaö KaTTa эgн. Ka^egpa afiHaH MaHa my TanaönapHu xucoöra onuö TamKun этнпgн Ba yHuHr 6om Ba3u^acu KyrupnoK TeaTpnapura gyHeKapamu KeHr, 3aMoHaBufi öunuMnapra эгa, y3 coxacu cupnapuHu MyKaMMan эгaмam öunaH öupra ®;axoH cTaHgapraapura Tyna ^aBoö öepa onaguraH KagpnapHu Tafiepnam эgн.

HHcTuTyTga C.HorentceH Kaöu KyrupnoK TeaTpuga Ta^puöa opTTupraH gapranap emnapra coxa cupnapugaH caöoK öepa öomnagu. BynuMHuHr uhk KanguproHnapuHuHr aKcapuaTu PecnyönuKa KyrupnoK TeaTpuga u^ogufi ^aonuaTnapuHu gaBoM эттнpgн. ffly KyHra Kagap KyrupnoK TeaTpu pe^uccypacuga xaM gpaMaTuK TeaTp aKTepnapu ^aonuaT wpuTapgu.

Coxagaru u3naHumnap, KyrupnoK TeaTpu aKTepnurugaru ^uggufi WTyKgap afiHaH C.HorentceH paxöapnuK Ku^raH fiunnapura Tyrpu Kengu. C.HorentceHHuHr

20 йиллик педагоглик фаолиятида кугирчок театри спецификасини яхши тушунган, айнан шу сохада таълим олган ёшлар сафи янада кенгайди.

80-90 йилларда кугирчок театри актёрлиги булимини В.Юсупова, Ф.Хужаев, Ш.Камилова, А.Махкамова, М.Эгамназаров, Ш.Жабборов, К.Жабборова, З.Раскин, А.Мосликов, М.Х,амдамов, Е.Н.Яковлева, Н.Крылова, Н.Павлова, Ш.Хайитбоев, Д.Солиев, Ш.Солиева, М.Эгамназарова, А.Мирзагиёсов, О.Отабоев, Л.Крибанова, Г.Прокофева, Н.Гончарова, Ш.Комилов каби катор истеъдодли актёрлар муваффакиятли битириб, аксарияти Республика кугирчок театрида ижодий йулини давом эттиради. Айнан шу йилларда кугирчок театри актёрлигида узига хос устоз-шогирд анъаналари йулга куйилди. Кугирчок бошкариш сохасида, актёрлик ижросида янги изланиш, экспериментлар жорий этилди. Театр тараккиётида мухим рол уйнаган, халигача Республика кугирчок театри репертуаридан тушмай келаётган катор спектакллар, тенгсиз ижролар яратилди.

Бир суз билан айтганда, кафедранинг ташкил этилиши кугирчок театри ижрочилигидаги мавжуд муаммоларни бартараф этди ва уз фаолиятини оклади. Кугирчок актёрлиги булимида тахсил олган ёшлар нафакат уз мутахассисликлари, балки дунёвий фанлардан хам етарлича билимга эга булишди. С.Иогельсен таълим жараёнида талабаларни дастлабки икки йилни одатдагидек, Станиславский системаси буйича укитишни жорий килди. Сунгги икки йиллик таълим жараёни эса мутахассислик, яъни кугирчок бошкариш асослари ва махоратига боглик фанлар билан тулдирилди. Бунда булажак кугирчок театри актёрлари кугирчок ясаш, уни бошкариш, сахна нутки, мусика, пластика фани сир-асрорларини бирма-бир узлаштириб бордилар.

Бу анъана мустакиллик йилларида хам уз самарасини берди. Кугирчок театри спецификаси, тили ва мухитини яхши узлаштирган актёрлар уша йилдаёк театр мухитига тула сингиб кетди. Албатта, янги шароит, янги даврга утиш паллаларида эврилишлар булди. Куплаб актёрлар театрнинг кам микдордаги маошига каноат килмай, бошка сохаларга утиб кетишди. Бирок ютуклардан хам куз юмиб булмайди. Истиклол ва ундан олдинги йилларда замонавий узбек кугирчок санъати катор нуфузли фестиваль, курик-танловларда муносиб иштирок этиб, куплаб ютукларни кулга киритди.

Сунгги ун йилликда кугирчок театрида кадрлар тайёрлаш масаласи билан боглик муаммолар юзага кела бошлади. Сохадаги айрим кемтикликлар кузга ташланиб колди. Бунинг узига хос объектив ва субъектив сабаблари бор, албатта.

Биринчидан, кугирчок театри актёрлиги булимини битирган йигит-кизларнинг аксарияти бу сохада кетишни бошиданок максад килмай, институтга хужжат топширишади. Уларнинг купчилиги хар йили драматик ёки актёрликнинг бошка йуналишларига имтихон топшириб, омади чопмаган

абитуриентлар булиб, тезда кузга куриниш истагида осонрок йулларни излашади. Окибат бошка актёрлик йуналишларига Караганда нисбатан осонрок кириш имконига эга булган кугирчок актёрлиги сохасини танлайди. Битиргач телевидение, кино сохасига утиб кетади.

Иккинчидан, кугирчок актёрлиги йуналишида уз фаолиятини бошлаб, оз булса-да шу мухитга куниккан ёшлар театрда штат ажратилгунига кадар берилган маошга каноат килмай, бошка сохага утиб кетади. Телевидение, радио, дубляж ва хк.

Учинчидан, уз сохасини битириб, кейин театрга борган актёрлар буш штат урни булмаганлиги учун техник, реквизитор ва шунга ухшаш сохаларда фаолият олиб бориб, окибат бошка сохада колиб кетади. Истеъдодлилари бир-икки йилда бош кахрамон ролларини кулга киритиши мумкин. Аммо бундайрок махоратга эгалари сахна курмай утиб кетади.

Туртинчидан, нафакат актёрлик, балки санъатнинг бошка йуналишларини тамомлаган талаба-ёшлар хам мутахассис кадр сифатида уз вилоятидаги санъат ва маданият муассасаларига бормай, пойтахтда муким урнашиб колишга уринишади. Натижада, санъат ва маданият масканларининг келажаги хаваскор ёшлар ёки уз сохасида урта маълумотга эга булган коллеж битирувчилари кулида колиб кетади.

Кадрлар тайёрлаш масаласи билан боглик бу каби муаммолар биргина бизда эмас, кугирчок театрида катта муваффакият, тажриба ва мактабга эга булган рус кугирчок театрлари учун хам кейинги йилларда долзарб муаммога айланиб бормокда.

Кугирчок театри актёрларининг ойлик маоши кам микдорда белгиланган. Уларнинг купи кушимча даромад туй-хашам, байрам, тугилган кун, тадбир, радио, телевидениедаги чикишлари, бошловчилик, актёрлик ижролари хисобига кун куради. Бирок уз сохасига булган мухаббати, эътикоди туфайли театрдаги фаолиятини хам давом эттиради.

Камдан-кам актёрлар кугирчок театридаги тинимсиз мехнатга чидаши мумкин. Бу жуда катта жисмоний куч, ирода, чидам, матонат ва сабрни талаб киладиган соха. Соатлаб чузилган репетицияларда кугирчокни кутариб туриш, уни жонлантириш ва бадиий образ яратиш учун маънавий жасорат, ички кувват етарли булиши керак.

Машхурликдан умид килмай, бор куч, иктидор, ёшлик ва умрни жонсиз кугирчоккка бериш, унга сингиб кетиш ва у оркали уз "мен"ингни топиш учун анчагина камтарлик хам керак. Афсуски, бугунги кундаги актёрларнинг камтарлиги фидойилик ва касбга эътикод тушунчалари билан сугорилмаган.

Нега биз ушбу бобда кадрлар тайёрлаш билан боглик жараённи тахлил килдик, боиси мавжуд муаммо бир неча йиллардан бери уз ечимини топгани йук.

Уни устига кугирчок театри ижрочилигидаги ушбу муаммоларнинг купчилиги юкорида санаб утилган омиллар оркали пайдо булмокда. Качонки муаммони юзага келтираётган уша омиллар (кичик муаммолар) бартараф килинмаса, муаммонинг узи хам хал булмайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Абдусаматов X,. Театр - танкид кузгусида. - Т.: Шамс ижодий ишлаб чикариш бирлашмаси, 1993.

2. Азимова Л.К. Замонавий кугирчок театри драматургияси. Магистрлик диссертацияси. - Т.: 2013.

3. Ашурова М. Кугирчок театр санъатининг актёрлик мактаби. Дарслик. -Т.: 2007.

4. Баяндиев Т, Икромов X., Ахмаджонова М. Узбек театрида миллий гоя талкини. - Т.: Фан ва технологиялар босмахонаси, 2009.

5. Икромов X. Давр ва театр - Т.: Узбекистон Миллий энциклопедияси давлат илмий нашриёти, 2009.

6. Каримова Э. Узбек толерантлигининг узига хос хусусиятлари - Т.: Узбекистон Ёзувчилар уюшмаси Адабиёт жамгармаси нашриёти, 2006.

7. Королев М.М. Искусство театра кукол. Основы теории. - Л.: Искусство, 1973.

8. Крэг Э.Г. Актер и сверхмарионетка//Крэг Г. Воспоминания. Статьи. Письма. - М.: Искусство, 1988.

9. Крэг Э.Г.Актер театра будущего// Крэг Г. Воспоминания. Статьи. Письма.

- М.: Искусство, 1988.

10. Маньян Ш. История театра кукол с древнейших времен до наших дней.

- М.: 1977.

11. Миллий истиклол гояси: асосий тушунча ва тамойиллар - Т.: Узбекистон, 2004.

12. Образцов С.В. Актер с куклой. - М.: Искусство, 1938.

13. Салимов О. Касбим режиссёр. - Т.: Г.Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 2009.

14. Симонович-Ефимов Н.Я. Записки петрушечника. - М.: 1925.

15. Смирнова Н.И. И... оживают куклы. - М.: Детская литература, 1982.

16. Станиславский К.С. Этика - М.: Искусство государсвенное издательство, 1981.

17. Станиславский К.С. Этика - М.: Искусство государсвенное издательство, 1981.

18. Турдиева И. Т. Кугирчок бошкариш асослари (Марионетка театри). Укув-услубий кулланма. - Т.: Лессон Пресс, 2015.

19. Турсунов Т. Сахна ва замон - Т.: Янги аср авлоди, 2007.

20. Турсунбоев С. Хорижий театр тарихи. Мажмуа - Т.: Чулпон, 2006.

21. Умаров А.Э. Театрда бадиий образ яратишнинг эстетик тамойиллари. -Т.: 2011.

22. Эфрос А. Профессия: режиссёра. - М.: Парнас, 1993.

23. Юлдашев Т., Икромов X,., Мухтаров И., Мухторова М. Театр ва ёш авлод - Т.: 2012.

24. Кадыров М. Узбекский традиционный театр кукол. - Т.: Изд. им. Г.Гуляма, 1979.

25. Кодиров М. Узбек халк томоша санъати. - Т.: Укитувчи, 1981.

26. Кодиров М. Томоша санъати утмишидан лавхалар.. - Т.: Фан, 1993.

27. Кодиров М. Масхарабоз ва кизикчилар санъати (Фаргон анъанавий театри). - Т.: Фан, 1971.

28. Кодиров М., Кодирова С. Кугирчок театри тарихи. - Т.: Талкин, 2006.

29. Кодиров М. Анъанавий театр драматургияси. - Т.: Янги аср авлоди, 2006.

30. Арсланова Г. Узбек кугирчок театрида актёрлик санъатининг шаклланиш боскичлари. Магистрлик диссертацияси. - Т.: 2016.

31. Boltaboeva, U., & Madaminov, S. (2021). FACTORS OF DEVELOPMENT OF UZBEK TRADITIONAL THEATER. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 32-40.

32. Boltaboeva, U. (2021). The Art of Directing: Composition and Scales. International Journal of Culture and Modernity, 11, 16-24.

33. Болтабоева, У. (2021). Булажак актёрларни тарбиялашда педагогик ёндашувлар. Oriental Art and Culture, 2(3), 88-98.

34. Boltaboeva, U., & Xalilov, Y. (2021). Teatr san'atining o 'ziga xos xususiyatlari. Oriental Art and Culture, 2(3), 40-48.

35. Boltaboyeva, U., & Yu, K. (2021). The director's work on monologue and mise-en-scenes. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(10), 7177.

36. Хатамова, Ё., & Болтабоева, У. (2019). Нутк техникасини такомиллаштиришда халк огзаки ижодидан фойдаланиш усуллари. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 50-52.

37. Болтабоева, У., & Дехконов, Р. (2021). Хаётийлик ва хакконийлик драматик асар, режиссура, актёрлик махорати асоси. Oriental art and culture, 2(3), 134-141.

38. Болтабоева, У. (2020). КУТИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУХЛАРИДА САХНАВИЙ НУТКНИНГ АХАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

39. Болтабоева, У. (2021). МУСЩАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

40. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХДДА. Oriental Art and Culture, (6).

41. Усмонов, Ш. Ю. (2021). РЕЖИССЁРНИНГ РАССОМ БИЛАН ИШЛАШИ. Oriental Art and Culture, (6).

42. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24072410.

43. Abdunazarov, Z. (2021). Features of Theatrical Art. International Journal of Culture and Modernity, 11, 1-7.

44. Abdunazarov, Z. (2021). Hamza hakimzoda niyoziy dramaturgiyasi. Oriental Art and Culture, 2(3), 170-178.

45. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

46. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

47. Tursunova, G. (2021). Russian Music in the First Half of the XIX Century, A Look at the Cultur e. International Journal of Culture and Modernity, 11, 76-82.

48. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

49. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

50. Tursunova, G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

51. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

52. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

53. Haydarov, A. (2021). A LOOK AT RUSSIAN MUSICAL CULTURE IN THE SECOND HALF OF THE XIX CENTURY. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 24-31.

54. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. Интернаука, (19-4), 55-56.

55. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

56. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1973-1977.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

57. Akbarov, T. (2020). Vocal performance role in performing art. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 77-80.

58. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

59. BonTa6oeBa, Y., & ^exKOHOB, P. (2021). X,aeTHHHHK Ba xaKKOHHHHHK gpaMaraK acap, pe^nccypa, aKTepnnK Maxopara acocu. Oriental art and culture, 2(3), 134-141.

60. ^exKOHOB, P. (2020). COF.TOM AB-TOA-TAPHH fflAKn.TAHTHPHffl^A XA.TK YHHHTAPH BA AHLAHA.TAPHHHHr TYTrAH YPHH. Oriental Art and Culture, (V).

61. Madaliyev, A. (2021). Dramaturgy of Traditional Uzbek Puppet Theater. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 11, 37-43.

62. MaganneB, A. (2021). HO^AB^AT K^FHPTOK TEATP-TAPH^A AKTEP.THK CAHLATH MACA.TA.nAPH. Oriental Art and Culture, (7), 37-48.

63. MaganneB, A. (2021). KYfhPhOK Tearpn aKTepHHHHr nnacTHK HMKOHH^TnapH. Oriental Art and Culture, (7), 49-57.

64. MaganueB, A. (2021). kyfhphok Tearpn Tapnxnra Ha3ap. Oriental art and culture, 2(3), 125-133.

65. Umarova, X. (2021). AKTYOR IJODIDA SO'ZLASHUV MUNOSABATLARINING O'RNI. Oriental Art and Culture, (6).

66. YMapoBa, X., & KypSoHOB, M. (2021). KC CTAHHC.TABCKHH TAL.THMOTH£A AKTEPHHHr CAXHABHH TAPBH^CH. Oriental Art and Culture, 2(3), 76-87.

67. HyngarneB, K. (2021). PE^HCCYPA BA AKTEP.THK MA^OPATH OAHTAPHHH HHABA^OH YKHTHm. Oriental Art and Culture, 2(3), 114-124.

68. Juraeva, M., & Gofurova, B. (2021). FURKAT AND THEATER. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(10), 118-124.

69. Fo^ypoBa, B. (2020). AKTEPHHHr HYTKHHH TAKOMRTTAfflTHPHmAA HHHOBA^OH TEXHO^OrH^^APHHHr A^AMH^TH. Oriental Art and Culture, (V).

70. nynaroB, P. (2020). «MHP3O Y.TYFBEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATKTHmH TAPHXH. Oriental Art and Culture, (V).

71. O'Taganov, R. J. (2020). TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI. Oriental Art and Culture, (V).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.