Научная статья на тему 'ИПДА БУРАМЛАР ТАҚСИМЛАНИШ НОТЕКИСЛИГИНИНГ ТАДҚИҚИ'

ИПДА БУРАМЛАР ТАҚСИМЛАНИШ НОТЕКИСЛИГИНИНГ ТАДҚИҚИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
30
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бурам / нотекислик / ип / коэффициент / формула / тажриба / қонуният. / twist / unevenness / yarn / coefficient / formula / experiment / regularity.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Z. Erkinov, I. Azizov, D. Abduvaliev, Sh. Erkinova

Ушбу мақолада тадқиқотчилар томонидан ипларни пишитиш жараёнида бурамларни назарий тадқиқини амалий тажрибаларга мутаносиблиги, бурам коэффициентини ип ва толаларнинг хоссаларига боғлиқлиги ҳамда ип узунлиги бўйлаб бурамни тақсимланиши бўйича олиб борилган тадқиқотларнинг таҳлили келтирилган. Олиб борилган тадқиқотлар натижасига кўра, ипнинг хоссалари ва технологик жараёнларнинг бурамлар тақсимланишига таъсири бўйича ҳулосалар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE UNIFORMITY OF DISTRIBUTION SPINS IN YARN

This article presents an analysis of the studies carried out on the ratio of the theoretical study of the distribution of twist in the spinning process to practical experiments, the dependence of the twist coefficient on the properties of yarn and fibers, and the distribution of twist in the yarn. Based on the results of the study, conclusions were drawn about the properties of yarn and the influence of technological processes on the distribution of twist along the yarn.

Текст научной работы на тему «ИПДА БУРАМЛАР ТАҚСИМЛАНИШ НОТЕКИСЛИГИНИНГ ТАДҚИҚИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ИПДА БУРАМЛАР ТАЦСИМЛАНИШ НОТЕКИСЛИГИНИНГ ТАДЦЩИ

Эркинов Зокиржон Эркинбой ^ли

Наманган мухандислик-технология институти "Тукимачилик саноати махсулотлари

технологияси" кафедраси мудири Азизов Иномжон Рашидович Наманган мухандислик-технология институти "Тукимачилик саноати махсулотлари

технологияси" кафедраси доценти Абдувалиев Давлатали Мух,аммаджон ^ли Наманган мухдндислик-технология институти "Тукимачилик саноати махсулотлари

технологияси" кафедраси тадкикотчиси Эркинова Шахзода Зокиржон кизи Наманган мухандислик-технология институти талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.7317487

Аннотация. Ушбу мацолада тадцщотчилар томонидан ипларни пишитиш жараёнида бурамларни назарий тадцицини амалий тажрибаларга мутаносиблиги, бурам коэффициентини ип ва толаларнинг хоссаларига боглицлиги уамда ип узунлиги буйлаб бурамни тацсимланиши буйича олиб борилган тадцицотларнинг таулили келтирилган. Олиб борилган тадцицотлар натижасига кура, ипнинг хоссалари ва технологик жараёнларнинг бурамлар тацсимланишига таъсири буйича уулосалар берилган.

Калит сузлар: бурам, нотекислик, ип, коэффициент, формула, тажриба, цонуният.

ИССЛЕДОВАНИЕ РАВНОМЕРНОСТИ РАСПРЕДЕЛЕНИЯ КРУТКИ В ПРЯЖЕ

Аннотация. В данной статье представлен анализ проведенных исследований по соотношению теоретического изучения распределения крутки в процессе прядения к практическим экспериментам, зависимости коэффициента крутки от свойств пряжи и волокон и распределения крутки в пряже. По результатам проведенного исследования даны выводы о свойствах пряжи и влиянии технологических процессов на распределение крутки вдоль пряжи.

Ключевые слова: крутка, неровнота, пряжа, коэффициент, формула, эксперимент, закономерность.

STUDY OF THE UNIFORMITY OF DISTRIBUTION SPINS IN YARN

Abstract. This article presents an analysis of the studies carried out on the ratio of the theoretical study of the distribution of twist in the spinning process to practical experiments, the dependence of the twist coefficient on the properties of yarn and fibers, and the distribution of twist in the yarn. Based on the results of the study, conclusions were drawn about the properties of yarn and the influence of technological processes on the distribution of twist along the yarn.

Keywords: twist, unevenness, yarn, coefficient, formula, experiment, regularity.

КИРИШ

Ип узунлиги буйлаб бурамларнинг таксимланиш нотекислиги асосий курсаткичлардан хисобланиб, мухим амалий ахамиятга эга [1-5]. Ип узунлиги буйлаб бурамларнинг нотекис таркалиши ипнинг ташки куринишини узгартириш билан бир каторда ипнинг бир катор мухим физик-механик курсаткичларини вариация нотекислигини келтириб чикаради. Бундай иплар тайёр махсулотнинг ташки куриниши ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

сифат курсаткичларининг ёмонлашувига олиб келади. Шунинг учун ипларнинг узунлиги буйлаб бурамлар таксимланиш нотекислиги микдори стандартларда белгилаб куйилган [6].

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Ипларда бурамлар таксимланишини унинг йугонлиги ва диаметрига богликлигини дастлаб испаниялик олим А.Барелла илмий ишларида тадкик этган [7]. Муаллифнинг фикрича ипнинг ингичка жойларида бурамлар сони унинг йугон жойларига нисбатан йигилиб колиши аввалдан маълум булган булсада, ушбу муаммо тулик урганиб чикилмаган.

Муаллиф томонидан тажрибавий тадкикотлар асосан вариация коэффициентлари уртасидаги богликликни аниклаш максадида олиб борилган:

- ипнинг бурамлар таксимоти Ск ва йугонлиги Ст буйича (чизикий зичлик тексда) вариация коэффициентлар уртасида;

- ипнинг диаметри Cd ва йугонлиги СТ буйича вариация коэффициентлари уртасида.

Назарий тадкикотлар натижасида

с, = 0,5CT (1)

га тенг булиши аникланган [1], хдмда бурам таксимланиши ип диаметрига туртинчи даражали тескари пропорционаллиги белгиланган.

Тадкикотчи олим Г.Брени фикрига кура,

Ст = 2C, (1 - 0,75C2 +........) (2)

Бирок, тадкикот иши [8] да курсатилишича формулада (2) факатгина биринчи х,ад амалий ахдмиятли булади. Шундай килиб, у формула (1)га мос келади.

Профессор В.А.Ворошилов биринчилардан булиб ип узунлиги буйлаб бурамлар таксимланишини урганишда бурам шаклланиш зонасида ипнинг бурам моменти доимийлиги гипотезасини куллаган. Ушбу гипотезани кейинчалик тадкикотчи олим К.Састмен куллаган ва тажрибалар оркали уни тугрилигини исботлаган. Шуни х,ам таъкидлаш керакки, бошка тадкикотчилар томонидан олиб борилган изланишлар х,ам ушбу гипотезани тасдиклаган.

Проф. В.А.Ворошилов таъкидлашича, ипнинг кундаланг кесим юзаси - F, ипдаги

толалар сони - _/га пропорционал булади, яъни:

FK = const, (3)

Муаллиф таъкидлашича, ушбу тенглама тадкикотчи Тернернинг махсус тадкикотларига мос келади.Худди шунингдек, тадкикотчи К.Састмэн х,ам айнан шу тенглама аналогини тавсия этган.

Ушбу тадкикотчилар каторида Г.Олеруп ва М.Руиз-Куеваслар х,ам ипда бурамлар таксимланиши буйича тадкикотлар олиб борганлар.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Тадкикотчи олимлар томонидан олиб борилган тажрибалар натижаларидан куйидагиларни келтириш мумкин [9]:

1) Формула (1)да назарда тутилган назарий богликлик мавжуд эмас. Доимо Сй>0,5Ст, баъзан СсрСт булади. Ушбу х,олни А.Барелла ипнинг аникланган диаметри назарий тадкикотларда кабул килинган х,исобий кийматига мос келмаслиги билан изох,лайди. Бундан ташкари бурам ипнинг ингичка жойларига жамланиб, йугон жойларга нисбатан каттикрок сикади. Шу билан бирга В.Онионс таъкидлаганидек, ушбу х,олатда ип диаметри буйича вариация коэффициенти Сй ортади. Сй курсаткичи 0,5Ст назарий курсаткичига ипда бурамлар нисбатан бир текис таксимланган компакт ипларида якинлашади.

2) Ип таранглиги Р (сН)нинг ортиши унинг диаметрини тугри чизикли камайишига олиб келади:

й = й0 - 0,0045 у[р (4)

бунда йо - эркин х,олатдаги ип диаметри, мм.

Мос равишда назарий курсаткичга якинлашган х,олда Сй х,ам камаяди.

3) Узунлик узгармас булган (¡=еот^ип булаги доимий мах,камланган х,олда утказилган синовларда, доимий узгармас таранглик Р=сотХда утказилган синовларга нисбатан Сюкори курсаткичларга эришади. Курсаткичлардаги фарк ипда бурамлар сони ортиши билан купаяди (1-расм) [10]. Назарий курсаткич С^=0,5Стга Р=сот1 шартли синовларда эришилган.

1 - расм.

Ип диаметри- Сни бурамлар сони - ^га богликлик графиги

Cd, %

/4

1 — ,2 —__

.У*

V 6 -

10

350 600 650 1100 К, бур/м

Иплар куйидаги шартларда пишитилган: 1 ва 2 -l=const (10мм); 3 ва 4 - P=const; 5 ва 6 -назарий цийматлар сат^и - Cd=0,5Cr.

Мавжуд маълумотлар (2.13-расм) курсатадики, одатда ип диаметри буйича тажрибавий вариация коэффициенти - Сэй катталиги синовларда назарий курсаткич 0=0,5 Стга нисбатан сезиларли юкори булади.

Ип таранглиги Р, бурамлар сони ваипнинг зичлиги камаяди (2-расм).

S ортиши билан огишлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Ушбу холат компонентларнинг узаро таъсири ортиши натижасида ип диаметри вариация коэффициенти ортади деган фикрга олиб келади. Шунга карамасдан манбаларда ипнинг хажми- бнинг таъсирини инобатга олиш буйича курсатмалар берилмаган.

Ф.Монфор утказган тадкикотлари натижасида, синовлар сони m=50 марта 10-250 мм ипни бушатиш натижасида аникланган бурамлар сони - К ва чизикли зичлик - Т уртасида узаро тескари богликлик мавжудлигини таъкидлайди. Муаллиф томонидан утказган тадкикотлари натижасига кура, куйидагича хулосалар килиш мумкин [10]:

1) якка ипларни пишитиш давомида бурамлар таксимланиши ва чизикли зичликнинг турлича булиши ёки узгарувчан узаро богликлик каби кушимча таъсирлар курсатади;

2) агар пишитилган ип йугонлиги буйича бир текис булса, кушимча таъсирлар уларни эътиборга олган холда афзал булади.

2-расм.

Ип хджми - 8 нинг пишитиш коэффициенти - ага богликлик графиги (Проф.

К.И.Корицкий тадкикотлари натижасига кура) [10].

0 30 60 90 120 150 180 210 оС

Шундай килиб, доимо якка ва пишитилган ипларни доимо фарклаш лозим. Якка иплар назарийга якинрок натижаларни беради. Шу сабабли муаллиф ушбу ишида келгуси солиштиришларда якка ипга эътибор каратган.

Ф.Майяр, С.Роэрих ва Э. Амуруларнинг тадкикотлари Ф.Монфор тадкикотига ухшаш тарзда олиб борилган булиб, улар «Устер-Цельвегер» жихозида олинган нотекислик диаграммаси амплитудаси - Нни чизикли зичлик -Т урнида фойдаланганлар.

Француз тадкикотчилари [11] Устер буйича ипда бурам таксимланиши нотекислик коэффициенти - СКни 0,5 метрли, чизикли зичлик буйича нотекислик коэффициенти -Стни 80метрли кесимларда аниклаганлар ва чизикли зичлик - Т буйича узаро богликлик коэффициентини якка ип учун гэскт=0,32 хамда пишитилган ип учун гэскт=0,45 булишини таъкидлайдилар. Муаллифлар Устер жихозида Ст катталиги етарлича аникликда улчанмаслиги сабабли ушбу жихоздан машиналарни созлашда спектограммалар ёрдамида фойдаланишни таклиф этганлар. Шунга карамасдан, ушбу тадкикот иши натижаларига кура киска тулкинли Ск курсаткичини узун тулкинли Ст курсаткичи билан солиштирилганда богланиш оралиги сезиларли камаяди.

Юкоридаги тадкикотлардаги тажрибаларда табиий толалардан ингичка жун толали, ипак ипи ва кимёвий комплекс иплардан фойдаланилган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Д.П.Зубко [11] уз тадкикотларида пишитилган, якка ва армирланган ипларда бурам курсаткичлари: бурамлар сони, бурам нотекислиги ва вариация коэффициентини аниклаш учун ЭХМ программа алгоритмларини таклиф этган. Муаллиф уз ишида ракамли тасвирлар оркали курсаткичларни аниклашни тавсия этади ва бунда курилма сифатида планшетли сканер ва ракамли микроскопдан фойдаланган.

Россияда «Жун толалар илмий тадкикот института» (ЦНИИшерсти) олимлари томонидан олиб борилган тадкикотларда, Француз тадкикотчиларининг илгари сурган фикрлари асосланган ва тулдирилган. Бундан ташкари ушбу тадкикот давомида Ст ва Ск курсаткичлари уртасида тугри чизикли богланиш мавжудлиги аникланган:

Ск = 0,726 Ст + а; (2,54)

бунда а - доимий, якка иплар учун 0,5^11,8 гача ва пишитилган иплар учун +1,9 ^ - 5,6гача узгарувчан.

А^Ш стандартларида якинлашган хисоблашлар учун 2.54-формулага хос тугри чизикли богланиш курсатилган:

Ск = Ст + 2 (2.55)

Юкорида олимлар томонидан куплаб тажриба - синовлар олиб борилган булсада, Ст , Ск ва Сс1 курсаткичлардаги богланишлар борлигини курсатувчи назария мавжуд эмас.

Иплар узунлиги буйлаб бурамлар таксимланиш нотекислиги ип чизикли зичлиги буйича нотекислиги билан узвий боглик [12-13]. Бурамлар ипда нисбатан ингичка жойларда «тупланади».Бу холатни ипдаги ингичка жойларни бурам деформациясига каршилиги йугонрок жойларга нисбатан камлиги билан изохлаш мумкин. Бошкача айтганда, бурамларнинг нотекис таксимланишига ипларни пишитишдаги механик хоссаларининг нотекислиги сабаб булади. Илмий мухимлиги ва амалий ахамиятига карамасдан бугунги кунгача ипларда бурамлар таксимланиш нотекислигини ип физик-механик хоссалари уртасидаги богликлик чукур тахлил этилмаган. МУ^ОКАМА

Алохида олимлар томонидан олиб борилган тадкикотлар ва уларнинг натижаларидан келиб чикиб берилган хулосалар факатгини тажриба олиб борган компонентлари учунгина хос булиб, улар бир-бирига ухшамаган хамда умумлаштирилмаган. Ипларда бурамларнинг таксимланиши буйича турли шароит ва компонентлар учун объектив конуниятларга асосланган чукур тадкикотлар олиб борилмаган. Ст ва Ск хамда Сй ва Ск орасидаги богликликлар аналитик тадкик этилмаган.

Ушбу тахлиллар С.Зарецкас томонидан чукур тадкик этилган булиб, ипда бурамлар бир текис таксимланиши буйича тадкикотларни якка ипнинг механик хоссаларининг узгаришини асосий умумий конуниятларини аниклашга йуналтирган [10]. ХУЛОСА

Муаллифлар томонидан юкоридаги тадкикотлар тахлиллари асосида куйидаги хулосаларни келтирилган:

1. Пишитиш жараёнида ипнинг механик хоссалари тугрисида куплаб маълумотлар тупланган. Шунга карамасдан улардаги компонентлар хоссаларининг мавхумлиги, мезонлар ва бахолаш усуллари турлича булгани сабабли уларни таккослаб, умумлаштириб булмайди. Ушбу маълумотлардан муаллифларнинг турлича хулосалари ва улар бир-бирига зидлиги сабабли умумий конуниятларни аниклаб булмайди. Шунга

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

карамасдан, пишитиш жараёнидаги ипларнинг механик хоссалари ипларда бурамларни бир текис таксимланишида мух,им амалий кийматга эга.

2. Пишитиш жараёнида ипнинг механик хоссаларини тадкик этиш буйича келгуси тадкикотларни жараёндаги барча узгаришларни инобатга олган х,олда олиб бориш лозим. Шунинг учун ипнинг механик тавсифлар билан бир вактда геометрик узгаришлари ва пишитиш тавсифларини х,ам аниклаш керак.

3. Мавжуд шароитда ипнинг механик хоссаларини ва бурамнинг мух,им тавсифларини бах,олаш усуллари хдмда мезони йук. Шунга карамасдан ипларда бурамларнинг бир текис таксимланишида бурам бурчаги - в, бурам коэффициенти - а, бурам - К куплаб тадкикотларда таккослаш учун мух,им курсаткичлар эканлигини таъкидлаш лозим. Пишитилган ипларнинг узунлигини аниклашда У - ипларнинг кискариши мух,им курсаткичлардан бири х,исобланади.

4. Ипларни пишитишда механик хоссаларини урганиш турли йуналишларда олиб борилган булиб, асосан тор йуналишларни кузланган (маълум ассортиментдаги ипнинг алох,ида бирор х,оссаси учун).

REFERENCES

1. Korabayev Sh.A; Matismailov S.L; Yuldashev A.T., Atanbayev D.D. (2020) "Study Of Fiber Movement Outside The Crater Of Pnevmomechanical Spinning Machine", Solid State Technology. Vol. 63 : Iss. 6. Pages 3460-3466.

2. Korabayev Sh.A., Meliboyev U.X., Boboyev U.A. Investigation of Optimization of The Speed of The Working Parts of a Rotor Spinning Machine. International Journal of Future Generation Communication and Networking Vol. 13, No. 4, (2020), pp. 964 - 975.

3. Yuldashev A.T., Matismailov S.L; Korabayev Sh.A., Aripova Sh.R., Matmuradova K.R. Investigation of Influence ofa New Twist Intensifier on the Properties of the Twisted Yarn. Turkish Journal of Computer and Mathematics Education Vol.12 No. 5 (2021), 1943-1949. https://doi.org/10.17762/turcomat.v12i5.2275

4. Erkinov, Z., Abduvaliyev, D., Izatillya, M., & Qorabayev, S. (2020). Theoretical studies on the definition of the law of motion and the equilibrium provision of the ball regulating the uniform distribution of the torque along the yarn. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 2338-2347

5. Корабаев, Ш., Тожимирзаев, С., Жабборова, Г., & Бахромжонова, М. (2021). К определению радиуса зоны проскальзивания волокон, расположенных в пряже по винтовым линиям. Збiрник наукових праць AOrOE.

6. Эркинов З., Жуманиязов Туланов Ш., Бозорбоев Н. Ипда бурамлар таксимланиш нотекислигининг тадкики. Наманган мухдндислик-технология институти илмий-техника журнали. 2016 й. №2. 52-65 б.

7. Barella A. The Influence of Twist on the Regularity of the Apparent Diameter of Worsted Yarns. https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/ 19447015208664101

8. Мигушов И.И. Механика текстильной нити и ткани: моногр.- М.: Легкая индустрия, 1980. - 160с.

9. Алимова Х,.А., Ибрагимов Х,Д., Жуманиязов ^.Ж. Пишитилган ип ва ип буюмлари ишлаб чикариш.ТТЕСИ нашриёт босмахонаси. Тошкент 2003й. 246 бет.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

10. Зарецкас С. - Г. С. Механические свойства нитей при кручении. - М.: Легкая индустрия, 1979. - 184с., ил.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Зубко Д.П. Разработка методов компьютерного измерения показателей скрученности пряжи. Дисерт. канд. техн. наук. Кострома (КГТУ). 2002г. 145с.

12. Korabayev Sh.A; Matismailov S.L; Miraxmedov A.G; Shaxobiddinova D.E (2021) Characteristics of yarn spinned on different spinning machines. section xvii. technologies de l'industrie légère et le travail du bois. 5 février 2021 • Paris, République française. Pages 3739.

13. Korabayev Sh. А., Jabborova G.A., Baxromjonova M.B., Sotvoldiyev K.B. To'qimachilik va yigiruv korxonalarida mahsulot sifatini oshirish va texnikatexnalogiyani rivojlantirish. NamMTI. "Paxta, to'qimachilik va yengil sanoat mahsulotlari sifatini ta'minlashning zamonaviy konsepsiyalari" mavzusida o'tkazilgan halqaro ilmiy-amaliy konferensiya. (Namangan 2021 yil 22-23 aprel) 1-TOM. B 225-227.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.