Научная статья на тему 'ИПАК ҚУРТИНИ БОҚИШ ВА ПИЛЛА ЎРАШ ДАВРИНИНГ ПИЛЛА СИФАТИГА ТАЪСИРИ'

ИПАК ҚУРТИНИ БОҚИШ ВА ПИЛЛА ЎРАШ ДАВРИНИНГ ПИЛЛА СИФАТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

1247
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ипак қурти / пилла / пилла ўраш даври / пилла сифати / тут барги / ҳаво ҳарорати / ҳавонинг нисбий намлиги / silkworm / cocoon / cocoon curling period / cocoon quality / mulberry leaf / artificial cocoon / air temperature / relative humidity

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Зиёдулла Абдумухтарович Қодиров, Бобур Мирзо Бахтияр Ўғли Шакиров, Иноятхон Олимжон Қизи Мадаминова

Ушбу мақолада ипак қуртини боқиш ва пилла ўраш даврида олиб борилиши зарур бўлган муҳим агротехник тадбирлар баён этилган. Ипак қуртининг ҳар бир ёшида керак бўлган озуқа, ҳар бир ёши учун қанча майдон керак бўлиши ва зарур микроиқлим шароитлари тўғрисида ҳам маълумотлар келтирилган. Шу соҳа бўйича иш олиб борган республикамиз ва хорижий олимларнинг илмий тадқиқот ишлари ҳам таҳлил қилинган. Шунингдек, ипак қуртини боқиш ва пилла ўраш даврининг пилла сифатига таъсири ўрганилиб, сифатли пилла хом ашёси олиш учун ипак қуртини боқишда нималарга аҳамият бериш кераклиги ҳақида тавсиялар берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Зиёдулла Абдумухтарович Қодиров, Бобур Мирзо Бахтияр Ўғли Шакиров, Иноятхон Олимжон Қизи Мадаминова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article presents the important agro-technical measures that need to be taken during the feeding of silkworms and cocoon curling. Information is also provided on the nutrients that silkworms need at each age, how much space they need for each age, and the microclimate conditions required. The research work of national and foreign scientists working in this field was also analyzed. The effects of silkworm feeding and cocoon curling on cocoon quality were also studied, and recommendations were given on what to look for when feeding silkworms to obtain quality cocoon raw materials

Текст научной работы на тему «ИПАК ҚУРТИНИ БОҚИШ ВА ПИЛЛА ЎРАШ ДАВРИНИНГ ПИЛЛА СИФАТИГА ТАЪСИРИ»

ИПАК КУРТИНИ БОЦИШ ВА ПИЛЛА УРАШ ДАВРИНИНГ ПИЛЛА

СИФАТИГА ТАЪСИРИ

Ушбу маколада ипак куртини бокиш ва пилла ураш даврида олиб борилиши зарур булган мухим агротехник тадбирлар баён этилган. Ипак куртининг хар бир ёшида керак булган озука, хар бир ёши учун канча майдон керак булиши ва зарур микроиклим шароитлари тугрисида хам маълумотлар келтирилган. Шу соха буйича иш олиб борган республикамиз ва хорижий олимларнинг илмий тадкикот ишлари хам тахлил килинган. Шунингдек, ипак куртини бокиш ва пилла ураш даврининг пилла сифатига таъсири урганилиб, сифатли пилла хом ашёси олиш учун ипак куртини бокишда нималарга ахамият бериш кераклиги хакида тавсиялар берилган.

Калит сузлар: ипак курти, пилла, пилла ураш даври, пилла сифати, тут барги, хаво харорати, хавонинг нисбий намлиги.

This article presents the important agro-technical measures that need to be taken during the feeding of silkworms and cocoon curling. Information is also provided on the nutrients that silkworms need at each age, how much space they need for each age, and the microclimate conditions required. The research work of national and foreign scientists working in this field was also analyzed. The effects of silkworm feeding and cocoon curling on cocoon quality were also studied, and recommendations were given on what to look for when feeding silkworms to obtain quality cocoon raw materials.

Keywords: silkworm, cocoon, cocoon curling period, cocoon quality, mulberry leaf, artificial cocoon, air temperature, relative humidity.

Зиёдулла Абдумухтарович Кодиров Бобур Мирзо Бахтияр ртли Шакиров Иноятхон Олимжон кизи Мадаминова

Андижон машинасозлик институти ziyodulla.78@mail.ru

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

April, 2022

КИРИШ

Республикамизда сифатли пилла хом ашёси етиштириш, етиштирилган пилладан жахон стандарти талабларига жавоб берадиган юкори сифатли хом ипак чувиб олиш, ипакли махсулотлар сифатини яхшилаш ва ассортимент турларини кенгайтириш, таннархини камайтириш, махсулот сифатига салбий таъсир курсатувчи омилларни аниклаш ва уларни бартараф килишга алохида эътибор каратилмокда. Ипакчилик тармогини ривожланиши пиллакорларнинг даромад манбаини оширибгина колмай, балки етиштирилган пилла микдорини купайишига, ундан олинадиган хом ипак, ипакли махсулотларнинг микдорини ортишига хамда хорижий давлатларга экспорт килиш хажмини купайишига олиб келиш билан бирга Республикамиз иктисодиётининг ривожланишига хам таъсир курсатади.

Пилла ва хом ипак сифатини яхшилаш эса ипак куртини бокиш ва пилла ураш давридаги шарт-шароитларга боглик булади. Пилла сифатини яхшилаш, бокилган хар бир кути ипак куртидан олинадиган пилла хосилини имконияти борича ошириш бир катор агротехника ва ташкилий тадбирларга амал килишни талаб этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тут ипак куртини бокиш жуда сермашаккат жараён хисобланади. Чунки 1

л

кути тут ипак куртини V ёшида бокиш учун 50-60 м жой керак булади. Шунинг учун муаллифлар томонидан янги галадонли куп каватли сукичакли тут ипак курти бокишнинг юкори самарали агротехникаси яратилган. Натижада 3-4 кути

л

ипак курти уругини 50-60 м жойда бокиш ипконияти яратилган. Улар томонидан таклиф килинган рамка - копламали сукчакларда ипак куртини кичик ёшларида 8-12 марта урнига 4-5 марта озиклантириб парваришлаш, шу ёшда озукадан 25-30% тежашга олиб келган, мехнат ва иситиш харажатларини камайтирган ва энг асосийси бу усулда етиштирилган пиллаларнинг 92,3% навли пиллаларни ташкил этган. Рамкали-копламали сукчакларда етиштирилган пиллалардан ипак чикиши 42,6%, чувилувчанлиги 87,5% ни ташкил этган булса, оддий сукчакларда етиштирилган пиллаларда хом ипак чикиши 41,8%, чувилувчанлиги 85,5% ни ташкил этган [1].

Кичик ёшдаги куртлар териб олинган тут баргларини 5-7 мм кенгликда "угра" шаклида кесиб бокилади. Бунда куртлар гана остида колиб кетишини олди олинади ва куртлар бир текис усишига эришилади. Биринчи ва иккинчи ёшдаги куртларга сутка

April, 2022

631

давомида хар икки соатда 8-10 марта барг берилади. Куртлар ёшдан-ёшга

утиши билан уларга ажратиладиган жой хам кенгайтирилиб борилиши керак.

Бир кути куртларни бокиш учун I-ёшда - 2 м2; II-ёшда - 5-6 м2; III-ёшда - 12л

15 м сатхдаги курт бокиш майдони талаб этилади. Кичик ёшдаги куртларни парваришлашда хаво харорати ва унинг нисбий намлиги жуда катта ахамиятга эга. Ипак куртининг меъёрда усиб ривожланиш, куртларнинг барг ейиш фаоллиги, уларни курт организмида хазм булиши ва ёшдан-ёшга утиши куртхонадаги хароратга боглик.

Кичик ёшларда куртхонада харорат 26-270 С, нисбий намлик 65-75 фоизни ташкил этиши лозим. Бундан ташкари хар 2-3 соатда хоналарни 15-20 минут шамоллатилиши бокилаётган куртларни турли касалликларга чалинишини олдини олади. Катта ёшдаги куртлар кесилмаган ва яшил шохчалар билан бокилади. Куртлар бешинчи ёшга утиши билан барглар 70-100 см узунликдаги новдаси билан кесиб берилади. IV- ва V-ёшда суткасига 6 марта, хар 3 соатда барг солинади. Курт бокишнинг бу даврида хаво харорати 24-250 С, нисбий намлик 60-65% булиши талаб этилади. Хдроратнинг пасайиши курт организмида озуканинг хазм булиши ва модда алмашинувини сусайтиради, бу уз навбатида куртлик даврининг узайишига ва пилланинг майда булишига олиб келади. Куртларга бериладиган озуканинг самарали узлаштирилиши, улар бокилаётган сукчак юзасига боглик[2].

Куртлар бир меъёрда усиши, ривожланиши ва турли касалликлардан холи булиши учун IV-ёшда - 25-30 м2, V-ёшда - 60-70 м2 сатх булиши керак. Курт бокиш даврида, айникса катта ёшдаги куртларни ганалаш катта ахамиятга эга. Курт чикиндилари уз вактида олиб ташланмаса, уларнинг чириши натижасида зарарли газлар ажралиб чикади ва турли касалликлар манбаи булиб хизмат килиши хам мумкин.Туртинчи ва бешинчи ёшларда гана биринчи марта куртлар пуст ташлаган куннинг эртасига алмаштирилади. Кейин эса гана кай даражада тупланишига караб олиб турилади. Баргга туйган куртлар бешинчи ёшнинг 8-9 кунларига келиб озикланишдан тухтайди ва уз организмини чикиндилардан тозалаб пилла ураш учун кулай жой излай бошлайдилар. Шу пайтда курт бокувчилар биринчи дасталарни куйиб колган куртларга барг бериб туришлари лозим, баргга туйган куртлар аста секин дасталарга кутарила бошлайдилар.

Х,ар бир кути курт хисобига 300-400 дона табиий утлардан даста тайёрланади. Бунинг учун мингбош, окбош, читир ва сарик гулли утлардан энг яхши дасталар тайёрлаш

April, 2022

632

мумкин. Пилла ураш даврида куртларга тоза хаво, муътадил 25-260С харорат ва

нисбий намлик 60-65% булишини таъминлаш булажак пилла хосили мул ва сифатли булишига замин тайёрлайди.

Муаллифлар томонидан юкори сифатли пилла хосилини олиш учун ипак куртини плёнка остида биологик фаол моддалар билан туйинтирилган тут барглари ёрдамида бокишни тавсия килинган. Уларнинг фикрича кичик ёшдаги ипак куртларини плёнка остида, биринчи ёшда эса биологик фаол модда билан туйинтирилган тут барги ёрдамида бокилганда, ипак куртининг ривожланиш даври 1-1,5 кунга кискаришини, пилла пустлогидаги ипак микдорини уртача 0.006 грам, ипакчанлигини 1% дан 4,01% гача, биринчи нав пиллалар микдори 10,09% дан 16,09% гача ортганлигини хамда сифатсиз пиллалар микдори эса 3,48% дан 6,18% гача, нуксонли пиллалар микдори 0,41% дан 1 ,13% гача камайган [3,4].

Муаллифлар томонидан ёзги кузги мавсумларда бокилаётган ипак куртларини I ёшидан IV ёшигача намланган чойшаб остида бокишни усули тавсия килинган. Чойшаб остидаги намлик 80-90 % ни ташкил килиб хаво хароратини 22-24 0С да ушлаб туриш имкониятини берган. Тут барг намлиги сакланиб унинг яхши истимол килинишига эришилган. Барг сарфи камайиши хисобига иш унумдорлиги 2 маротаба ошган [5].

Мутахассислар томонидан ипак курти озукасининг ипак куртини касаллика чалинишига, ипак безининг фаолиятига, тут баргидан фойдаланиш коэффицентига ва пилла хосилдорлигига таъсири тахлил килинган. Муаллифларнинг такидлашича ипак курти зоти ва дурагайлари хусусиятларидан келиб чиккан холда агротехник талабларга мос холда ипак куртининг ёшлари буйича етарли даражада бокиш майдони ва юкори сифатли озука билан таъминланиши хисобига, ипак куртининг куртлик даврини 0,5-1 кунга кискаришига, 1 кути ипак куртидан олинадиган хосилни 4-8 кг га купайишига ва етиштирилган пилла сифати курсаткичларини 3,5-4% гача ошишига эришилган [6].

Маълумки, ипак курти узининг ривожланиш даврининг бешинчи ёшини охирига келиб яъни 8-кунидан бошлаб уч кун давомида пилла урашга киришади, тула пилла ураб булган ипак куртлари 36-48 соат давомида пилла ичида гумбакка айланади. Лекин бир вактда битта куртхонада бокилаётган ипак куртлари бирданига тенг пилла урашга киришмайди. Бешинчи ёшини саккизинчи куни 30-35 фоиз, туккизинчи

куни 45-50 фоиз, унинчи куни 10-15 фоиз ва унбиринчи куни

April, 2022

эса колган 5-10 фоиз ипак курти пилла урашга киришади. Ипак куртларини бундай бир вактда пилла урашга тула киришмаслигига асосий сабаблари; ипак куртини кичик ва катта ёшларида бокиш учун ажратилиш керак булган бокиш майдони ва ёшлари буйича бокиш учун зарур булган озука микдорини агротехник талабларда белгиланган меъёрга мос келмаслиги, ипак курти бокиладиган сукчакларнинг хамма кисмларига ипак куртлари ва озуканинг бир хил тенг микдорда таксимланмаганлиги; куртхонада яратилган микроиклим шароитлар (хаво харорати, нисбий намлиги, шамолатиб турилиши ва ёритилганлик даржасини) куртхонанинг хамма кисмлари буйича бир хил санитарик норма талабларига мос холда таъминланмаганлиги сабабли хозирги кунда хамма мавжуд ипак курти дурагай ва зотлари бешинчи ёшининг охирида 2-3 кунда баъзида эса 5-6 кун фарк билан пилла урашга киришади [7].

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистон ипакчилик илмий-тадкикот институтида ипак куртини плёнка остида бокиш технологияси яратилган. Бу технология буйича ипак куртлари полиэтилен плёнка билан гона ости ва усти оралигида хосил булган микроиклимда парваришланади. Бу усулда ипак куртини парваришланганда, кичик ёшларидаги куртларни озиклантириш сони кескин камаяди, яъни 10 -12 марта (оддий парваришлаш усулида) урнига 2-3 марта озиклантирилади. Натижада, пилла етиштиришда озука ва мехнат сарфи камаяди. Бу усул билан ипак куртини парваришлаш тут дарахтининг бутун вегетация давридан унумли фойдаланиб, факат бахордагина эмас, балки, ёз-куз мавсумларида хам пилла етиштириш имконини берган [8].

Муаллифлар томонидан пиллаларнинг чувилувчанлиги ва хом ипак чикиши каби технологик курсаткичлари билан корреляцион богланишда булган пилла кобигининг донадорлик хусусиятига куртларни парваришлаш давридаги шароитнинг таъсири урганилди Курт бокиш шароити узгариб турганда, пилла кобиги донадорлигида хам узгаришлар булишини хусусан, муътадил шароитда ипак кобигининг 1см2 сатхидаги буртмалар сони 54 та булган бир вактда, худди шу зот куртларини нокулай шароитда парваришланганда бу курсаткич 40,4 тани ташкил этди. "С-8" ва "Орзу" зотларини кобигининг донадорлиги буйича градацияларга ажратиб чувиб курилди. Муаллифларнинг фикрича пилла кобигининг 1 см2 юзасидаги дунгликлар сони 38 та дан 123 та гача булса, шунга мос равишда пилланинг чувилувчанлиги

April, 2022

62,29% gaH 81,53% rana, xom unaKHH HHKumu 32,55% gaH 42,52% ra TeHr 6ynraH

[9].

Xopn^HH TagKUKOTHunapgaH O.HaKaraBa xom unaKgaru xanKa KypuHumugaru HyKcoHnapHHHr nango 6ynumH nunna unugaru xanKanunuKKa 6oraHKnHrHHH, nunna unuHHHr xanKanunHru эсa unaK KypTH 30th Ba nunna ypam gaBpugaru mapomra SoFnuKnuruHH TatKHgnangu [10].

Xhtohhhk TagKHKOTHunap OaH fflyH-^ao, Cy .He fflaHtnapHHHr MatnyMOTnapura Kypa nunna unugaru xa^Kanap nunna Ko6uFHHHHr Ty3unHmura 6ofhhk 6ynagu [11].

^noHuaga unaK KypTH napBapumuHHHr 60% ga ^pa^HOH nunna ypam ycynu KynnaHagu. HnaK KypTHHH amamu ynyH Ky^an mapouraapHH By^ygra KemnpyBHH aHru TonunManapHH umna6 HHKapumra KeHr ^opun этнпнmн cu^arau MaxcynoT onum Ba энepгнagaн Te^;a6 ^onganaHum hmkohhhh 6epagu. KynnaHunaguraH xaBO ucHTum cucTeMacH epgaMuga 6yTyH KypTxoHa эмac, 6anKH nonHBHHHnxnopHggaH TanepnaHraH KaHannap opKanu hcchk xaBO 6eBocuTa unaK KypTH amanguraH W3anapra y3aranagu xaMga WKopu Ba nacTKH xaBO okhmh ypTacugaru xapopaTHH Tymu6 KeTumuHH onguHH onagu. By эca eKunFH cap^HHH HKTucog KunumgaH TamKapu, oggun ucuTum Hara^acuga unaK KypTHHH puBO^naHumuga Ky3aTunaguraH ^apKHH nyKOTagu.

XuTOHga xaM unaK KypTH khhhk emnapuga (I-III) MapKa3namraH xonga KaTTa emnapuga (IV-V) aBBarnapu MapKa3namraH xonga, xo3upga эca anoxuga napBapumnaHagu. KypT 6oKumga WKopu xapoparau pe^HM KynnaHunagu. ^acTanap noxongaH Ba 6aM6yKgaH TanepnaHagu Ba WKopu cu^araH nunna eTHmTupunagu [12].

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 4 | 2022 ISSN: 2181-1385 Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 DOI: 10.24412/2181-1385-2022-4-630-639_SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

2-расм. Ипак куртининг дастада жойлашиши ва тут барги билан озикланиши.

Ипак куртини марказлашган усулда бокилганда, унинг хаётчанлиги ошади, мехнат сарфи икки марта камаяди, янги яратилган агротехник усулларни куллашга шароит яратилади, нуксонли пиллалар улуши камаяди, хосилдорлик, пиллаларнинг улчамлари буйича бир хиллиги ва сифати ошади.

Ипак куртини усиши ва ривожланишида куртхоналарда яратилган микроиклим шароитлар асосий омиллардан бири хисобланади. Чунки ипак куртининг куртхонадаги хароратга булган сезгирлиги жуда юкори булади. Ипак куртларини барг ейиши, уни хазм килиши, бир ёшдан иккинчи ёшга утиши куртхонадаги хаво хароратига богликдир.

Японияда I-II ёшдаги ипак куртлари 87 % марказлашган холда хаво харорати 26-28 0С ва намлиги 80-90 % булган шароитда кунига 2-3 марта озиклантирилиб парваришланади. Маълумотларга кура, марказлашган усулда етиштирилган пиллалар- дан олий нав пиллалар чикиши 5,5 % дан 16,6 % га ошган. Учинчи навли ва яроксиз пиллаларнинг уртача курсаткичи 14,2 % га камайган.

Д.Болтабоевнинг хам маълумотларига кура, шундай усул билан етиштирилган пиллалардан олий нав пиллаларнинг чикиши 5,5% дан 13,716,6% га ошган. Учинчи навли ва яроксиз пиллаларнинг уртача курсаткичи 14,2% га камайган [13].

Ипак куртини турли хил копламалар остида парваришлаш усули Япония ва Хитойда кенг кулланилади.

April, 2022

636

A.ro.PaxHMOB ToMoHHgaH nunna ypam ®:apaeHHga cyHtHH gacTanapgaH ^oöganaHHmHH TaBcua KnnHHraH. CyHtHH gacTanapHH Ky-MaHumu xncoöura öup xun ynnaMgaru nn^nanap MHKgopu KecKHH omumu öunaH öupra öupHHHH HaB nunnanap MHKgopu 12% gaH 18% rana KynaöraH, nunna ypam ^apaeHHga xocun öynaguraH noc MHKgopu эсa 1,3% gaH 1,4% rana KaMafiumu öunaH öupra yHHHr H^nocnaHum gapa^acu 7,06% gaH 9,5% hh TamKHn KunraH [14].

X,aBo xapopara nHrnaHHHr Ba3HHra, cH^arnra Ba xocungopnurHra x,aM Tatcup этagн. AfiHHKca, khhhk emgaru unaK KypTnapHra 6y ^apaeH ^yga Ky^nu Tatcup Knnagn. HnaK KypTHHH axmn ycnmn Ba pHBo^naHumu ynyH энг MaKÖyn xapopaT 25-27 0C. I-III emgaru unaK Kypraapu 26-27 0C ga öoKnnraHga nunna cu^ara Axmu öynagu. X,aBo xapoparaHH KypcarnnraH nerapagaH omumu nunna ypaMafiguraH eKH cyKnaKKa nunna ypaöguraH unaK KypTnapHHHHr cohhhh Kynafiumura caöaö öynagu. I-III emgaru unaK KypTnapuHH öoKnm gaBpugaru xapopaT eTumTupunaeTraH nunna MHKgopura ^uggufi Tatcup Kunagu. MacanaH, unaK KypTnapuHH I-III emga 27-28 0C Ba 29-30 0C ga öoKH^raHga eTHmrapunraH nunnanapHHHr orupnuru 26-27 0C garu öoKunraH nunnanapra HucöaraH KynpoK öynraH. MacanaH, unaK KypTH I-III emga 23 0C xapopaTga öoKH^raHga eTumTupunaeTraH nHrnaHHHr orupnuru 1,75 rp; 25 0C ga 1,82 rp; 28 0C ga 1,95 rp öynraH.

KypTxoHagaru hhcöhh HaM^HKHH opTHmu öunaH unaK KypTHHHHr ropaK ypumu xaM y3rapuö öopagu. MacanaH, KypTxoHagaru hhcöhh HaMnuK 60 % öynca unaK KypTHHHHr roparu MHHyrara 39 MapTa ypagu. Hhcöhh HaMnuK 75 % öynca 42 MapTa, hhcöhh HaMnuK 90 % öynca 46 MapTa ypagu. By Ta^puöa V-emgaru

unaK KypTnapuga yTKa3Hnuö hhcöhh HaM^HKHH KyTapunumu öunaH oBKaT x,a3M öynum Te3naHHmu x,aM aHHKgaHraH. .HeKHH hhcöhh HaM^HKHH MetepugaH opTHmu KypTxoHagaru FoHaHH Moropnamumura Ba unaK KypTHHH KacannHKKa nanHHumura caöaö öynagu.fflyHHHr ynyH khhhk emgaru unaK KypTnapura hhcöhh HaM^HK 70-75 %, KaTTa emnapga 60-70 % arpo^uga öynumH unaK KypTHHHHr axmu puBo^naHHmura MaKöyn mapoHT xncoönaHagu [10; 30 ö].

Myannu^napHHHr ^HKpuna, xapopaT 20-21 0C, hhcöhh HaMHHK 65-80 % öynraHga nunna yparaH unaK KypTnapu MHKgopu 81-83 % ra TeHr öynca, 24-25 0C öynraHga 89-90 % ra, xapopoT 28-29 0C öynraHga эca 84-85 % unaK KypTH nunna yparaH [15].

® o

April, 20221 Multidisciplinary Scientific Journal

©

o1

637

ХУЛОСА

Юкорида келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики, тут ипак куртини бокиш даврида унинг озикланиш режимларига амал килиниши, хаво харорати, хавонинг нисбий намлиги каби микроиклим шароитларининг маълум бир меъёрий талабларга жавоб бериши олинадиган пилла хом ашёсининг сифатига таъсир килади. Тадкикотлар натижасида юкори хароратда ипак куртининг пилла ураши тезлашиши аникланди. Шунингдек, пиллаларнинг сифати ва технологик хусусиятлари микроиклим шароити таъсирида кескин узгаради ва бу уз навбатида пилладан хом ипак ишлаб чикариш жараёнларига ва олинадиган хом ипакнинг сифатига маълум даражада таъсир килади.

REFERENCES

1.Ахунбобаев О.А., Мирзахонов М.М., Валиев Г.Н., Мухамадрасулов Ш.Х., Ахунбабаев У.О. Ипак курти бокиш учун янги тузилишдаги куртхона ва куп каватли сукичак курилмаси. Тукмачилик саноати корхоналарида ишлаб чикиришни ташкил этишда илм-фан интеграциялашувини урни ва долзарб муаммолари ечими. //Тез. док. халк. илм. амал. конф. материаллари. 27-28 июль 2017. - Маргилон 2017. 1-кисм. -С. 102-109.

2.Рахимов А.Ю. Пилла етиштириш жараёнида биологик фаол моддаларнинг роли. //Тукмачилик муаммолари. -2007. -№2. - С. 41.

3.Рахимов А.Ю. Пилла тайёрлаш хажми ва унинг сифатига биологик фаол моддаларнинг таъсири. // Тукимачилик муаммолари №-3, 2008 йил 65 бет.

4.Жуманова У., Ахмедов Н.А. Плёнка остида ипак курти бокиш. //Зооветеринария. Т.: 2011. №7. Б.35-36.

5.Мирзаходжаев М., Мирзаходжаев Б., Умаров Ш., Содиков Д. Ипак куртини чойшаб остида бокиш сукичагини конструкцияси ва синов натижалари. //Ж. Узбекистон кишлок ва сув хужалиги. №2. - 2019. - 38 бет.

6. Ахмедов Н., Беккамов Ч., Солиева М. Ипак куртларини навдор тут барглари билан озукалантиришнинг ипак бези фаолиятига таъсири. //Зооветеринария. Т.: 2014. №9. Б.39-40.

7. Рахимов А.Ю., Рахимов А.А., Кодиров З.А. Пиллани пишиб етилганлик даражасини сифат курсаткичларига таъсири // J. Academic Research in Educational Sciences. Volume 2. Issue 11. 2021. -P. 33-41. www.ares.uz.

8. Рахимов А.Ю., Рахимов А.А., Кодиров з а. Пиллага дастлабки ишлов бериш ва саклаш технологик жараёнларининг тахлили // J. Academic Research in

April, 2022

638

Educational Sciences. Volume 2. Issue 11. 2021. -P. 42-51. www.ares.uz.

9.Кодиров З.А., Парпиев С.Ф. Пиллага дастлабки ишлов бериш технологияларининг пилла сифатига таъсири. Academic Research in Educational Sciences. Volume 3. Issue 2. 2022. -P. 637-645. www.ares.uz.

10.Z.Zhou, Z.Shi, X.Cai. The use of functionalized silk fibrain filmsas a patform for optical diffraction-based sensing applications. Adv.Mater 22(2010) 1746-1749 Chemical Engineering Journal.

11.W.Zhou., X.Chen., Z.Z.Shao. Conformation studies of silk-proteins with infrared and Raman spectroscopy. Prog.Chem 2006; 18(11); 1514-22.

12.Леженко О.Б. Шелководство Китая. //Ж. Шелк. Экспресс-информация. 1983.

13.Болтабоев Д. Централизованные выкормки и производстве. //Ж. Шелк.-1970. -№1. -С.8.

14. Рахимов А.Ю., Абдурахманов А.А., Сулайманов Ш.А. Изучение состояния использования ваты-сдира и пути повышения качества коконного сырья. //Ж. Научных публикации аспирантов и докторантов. -2015. -№4. - С. 152-157. Курск.

15.Рахимов А.Ю. Сифатли хом ипак ишлаб чикаришнинг такомиллаштирилган технологияси асослари. Техника фанлари доктори (Dsc) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Андижон - 2021. 213-б.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.