Научная статья на тему 'ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИДА ТУЗИЛГАН ШАРТНОМАЛАР ОРҚАЛИ ИСТЕЪМОЛЧИГА ЕТКАЗИЛГАН ЗАРАРНИ ҚОПЛАШНИНГ ХАЛҚАРО ТАЖРИБАСИ'

ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИДА ТУЗИЛГАН ШАРТНОМАЛАР ОРҚАЛИ ИСТЕЪМОЛЧИГА ЕТКАЗИЛГАН ЗАРАРНИ ҚОПЛАШНИНГ ХАЛҚАРО ТАЖРИБАСИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
53
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
истеъмолчи / интернет тармоғида тузилган шартномалар / зарар / оммавий оферта / онлайн-савдо / сунъий интеллект / ҳалқаро ҳуқуқ. / consumer / contracts concluded on the Internet / damage / public offer / online trade / artificial intelligence / international law.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Бабаев, Д.

Истеъмолчилар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш соҳасидаги долзарб йўналишлар сифатида, бугунги кунда дунёнинг кўплаб ривожланган мамлакатларида масофавий шартномалар асосида товарларни сотиш, Интернет тармоғи орқали истеъмолчиларга кўрсатилаётган хизмат ҳамда электрон савдо майдончалари орқали истеъмолчилар иштирокидаги муносабатларнинг янгидан янги турларини юзага келаётгани ўз навбатида ушбу муносабатларнинг ҳуқуқий асосларини белгилаш ва истеъмолчиларнинг контаргентига аниқлик киритиш масалаларини тадқиқ этишга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Бунда истеъмолчи ҳуқуқларини таъминлаш, унга етказилган зарар ҳажми ва миқдорини аниқлаш ҳамда унинг қонунда белгиланган ҳуқуқларини тўлақонли реализация қилишига имкон яратиш бирламчи вазифалар сифатида белгиланмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERNATIONAL EXPERIENCE OF COMPENSATION FOR DAMAGES CAUSED TO THE CONSUMER THROUGH CONTRACTS CONCLUDED ON THE INTERNET

As current directions in the field of consumer rights protection, today in many developed countries of the world, sales of goods on the basis of distant contracts, services provided to consumers through the Internet, and new types of relations with the participation of consumers through electronic trading platforms are emerging, in turn, determining the legal basis of these relations and the counterparty of consumers special attention is paid to the research of clarification issues. The primary tasks are to ensure the rights of the consumer, to determine the size and amount of the damage caused to him, and to make it possible for him to fully realize his rights established by the law.

Текст научной работы на тему «ИНТЕРНЕТ ТАРМОҒИДА ТУЗИЛГАН ШАРТНОМАЛАР ОРҚАЛИ ИСТЕЪМОЛЧИГА ЕТКАЗИЛГАН ЗАРАРНИ ҚОПЛАШНИНГ ХАЛҚАРО ТАЖРИБАСИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

ИНТЕРНЕТ ТАРМОГИДА ТУЗИЛГАН ШАРТНОМАЛАР ОРЦАЛИ ИСТЕЪМОЛЧИГА ЕТКАЗИЛГАН ЗАРАРНИ ЦОПЛАШНИНГ

ХАЛ^АРО ТАЖРИБАСИ

ю.ф.д. Д.Бабаев

Тошкент давлат юридик университети Фукаролик хукуки кафедраси профессори

АННОТАЦИЯ

Истеъмолчилар ууцуцларини уимоя цилиш соуасидаги долзарб йуналишлар сифатида, бугунги кунда дунёнинг куплаб ривожланган мамлакатларида масофавий шартномалар асосида товарларни сотиш, Интернет тармози орцали истеъмолчиларга курсатилаётган хизмат уамда электрон савдо майдончалари орцали истеъмолчилар иштирокидаги муносабатларнинг янгидан янги турларини юзага келаётгани уз навбатида ушбу муносабатларнинг ууцуций асосларини белгилаш ва истеъмолчиларнинг контаргентига аницлик киритиш масалаларини тадциц этишга алоуида эътибор царатилмоцда. Бунда истеъмолчи ууцуцларини таъминлаш, унга етказилган зарар уажми ва мицдорини аницлаш уамда унинг цонунда белгиланган ууцуцларини тулацонли реализация цилишига имкон яратиш бирламчи вазифалар сифатида белгиланмоцда.

Калит сузлар: истеъмолчи, интернет тармозида тузилган шартномалар, зарар, оммавий оферта, онлайн-савдо, сунъий интеллект, уалцаро ууцуц.

INTERNATIONAL EXPERIENCE OF COMPENSATION FOR DAMAGES CAUSED TO THE CONSUMER THROUGH CONTRACTS CONCLUDED

ON THE INTERNET

DSc. D.Babaev

Professor at the Department of Civil Law of Tashkent State Law University

As current directions in the field of consumer rights protection, today in many developed countries of the world, sales of goods on the basis of distant contracts, services provided to consumers through the Internet, and new types of relations with the participation of consumers through electronic trading platforms are emerging, in turn, determining the legal basis of these relations and the counterparty of consumers special attention is paid to the research of clarification issues. The primary tasks are

ABSTRACT

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

to ensure the rights of the consumer, to determine the size and amount of the damage caused to him, and to make it possible for him to fully realize his rights established by the law.

Key words: consumer, contracts concluded on the Internet, damage, public offer, online trade, artificial intelligence, international law.

Шартнома тузиш амалиёти технологик жараёнларнинг ривожланиши ва масофавий алоканинг янги турларини юзага келиши билан ортиб кенгайиб бормокда. Хрзирда товарлар сотиш хамда турли хилдаги хак эвазига хизмат курсатиш жумладан маслахат ва таълим хизматларини курсатиш Интернет тармоги оркали амалга ошириш оммалашмокда. Интернет оркали товар олди-сотди шартномаларини тузиш ва уни ижро килиш кулайликлари билан бир каторда айрим нокулайликларга хам эга жумладан, шартнома реал эмас балки консенсуал характерда булади. Тарафлар келишувидан сунг муайян вакт утиши, истеъмолчининг сотилган товарни куздан кечириш, сифатини текшириш, синаб куриш каби хукукларини бевосита шартнома тузишдан олдин амалга ошириш имконининг йуклиги Интернет оркали истеъмолчи шартномаларини тузиш амалиётидаги муаммоларни ва бу борадаги зарарларни коплаш масалаларини юзага келтиради. Айни пайтда Интернет оркали тузилган шартнома буйича истеъмолчига такдим этилган товарларни бевосита тегишли сайтда келтирилган тавсифга мос келмаслиги ёки сифат нуктаи назаридан юкори эмаслиги хам истеъмолчи хукукларининг бузилиши ва унга зарар етказилишига олиб келиши мумкин. Истеъмолчилар хукукларини Интернет тармогидаги фукаролик муомаласида химоя килишда эътиборга молик яна бир масала, товар сотаётган ёки хизмат курсатган шахсни аниклаш саналади. Бунда товар сотган шахс сайтда ёки етказиб берилган товар идишида курсатилган манзилда жойлашмаган ёки умуман нотугри маълумотлар такдим этилиши мумкин. Бундай холатлар амалиётда куплаб учрайди. Масалан, фукаро сокол оладиган ускунага Интернет оркали буюртма берди. Интернетдаги тегишли сайтда келтирилишича, товар хаки махсулот истеъмолчига етказиб берилганидан кейин туланади. Истеъмолчига шу шарт буйича товар курьер оркали етказиб берилганидан кейин, истеъмолчи уни кутичадан олиб дархол куздан кечирди ва хеч кандай муаммони курмади. Бирок ускунани уйга олиб келиб жиддийрок куздан кечирса, узи буюртма килган сифатдаги ва турдаги товар эмас, шунга якинрок булган товар етказиб берилганлиги аникланди. Шундан сунг истеъмолчи ускунанинг кутиси устида курсатилган телефонга кунгирок килганида хеч ким жавоб бермади, курсатилган манзилда хам бундай

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

шахс мавжуд эмаслигини билди. Бу вазиятда истеъмолчи товарни лозим сифатдаги товарга алмаштириб бериш хамда узига етказилган зарарнинг туланишини талаб килишга булган хукукларини амалга ошира олмай колади.

Бундай муаммо нафакат миллий амалиётда, балки халкаро амалиётда хам кузатилади. Хусусан, Европа хукукида истеъмолчининг Интернет тармогида тузган шартномаларидан келиб чикадиган талабларни куриб чикиш узига хос тартиботга буйсундирилган. Бирок Мустакил давлатлар хамдустлигига аъзо давлатлар, хусусан Узбекистонда хам бундай амалиёт йулга куйилмаган. Чунки, истеъмолчиларни химоя килиш тизими трансчегаравий жихатлари факат ФКнинг 1195-моддасида назарда тутилган. Ушбу моддада кайд этилишича, истеъмолчининг истагидан келиб чикиб, талаб: унинг яшаш жойи хукукига; контрагент жойлашган мамлакат конунига; истеъмолчи товар ва иш (хизмат) натижасини кабул килган жой конунига буйсундирилган.

Товар ёки хизматни курсатиш муносабати билан етказилган зарар учун жавобгарликни тартибга солувчи коллизион нормалар ишлаб чикарувчининг жавобгарлигига нисбатан кулланувчи хукук тугрисидаги 1973 йилги Гаага конвенциясида1 хам назарда тутилган. Айрим мутахассисларнинг фикрича, истеъмолчига такдим этилаётган товар ёки хизматнинг сифатсизлиги такдим этувчи мамлакатида амалга оширилса, шу мамлакат конунчилигига кура амалга оширишилиши ва етказилган зарарлар копланиши талаб этилиши лозим2.

Конвенцияда товарнинг камчиликлари ва нуксони окибати етказилган зарарлар билан боглик мухим коидалар, бунда кулланиладиган асосий терминлар, даъво муддатлари ва бошка масалалар уз ифодасини топган. Албатта, бу коидалар чет эл элементи билан мураккаблашган истеъмолчи иштирокидаги муносабатларга татбик этилади. Интернет тармогидаги истеъмолчига товарлар сотиш ва хизматлар курсатишда хам ушбу ковенция муайян даражада кулланилиши мумкин.

Маълумки, Интернет тармогидаги фойдаланувчиларни фаол фойдаланувчилар, яъни муайян таклиф, ахборот ёки бошка маълумотларни тармокка киритадиган хамда нофаол фойдаланувчилар, тармокка хеч кандай ахборотни куймасдан факат ундан фойдаланаётганларга булинади. Шу нуктаи назардан куплаб мутахассислар Интернет тармогидаги истеъмолчиларни нофаол иштирокчилар сифатида эътироф этишади 3 . Уларнинг фикрича, истеъмолчи интернет оркали шартнома тузишда нофаол иштирокчи булганлиги

1https://undocs.org/pdf?symbol=ru/A/CN.9/103

2Узбекистон Республикасининг фукаролик кодексига шарх: Илмий шархлар. Т 3. /Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги. -Тошкент: Baktria press, 2013. - 769 б.

3Lubitz M.Jurisdiction and Choice of Law for Electronic Contracts: an English Perspective // Computer und Recht. 2001. - №39. P.41.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

сабабли хам уларнинг хукуклари максимал даражада химоя ккилинган булиши зарур.

Айрим муаллифлар эса бу борада бир оз бошкачарок нуктаи назарни танлашади, уларнинг мулохазасига кура, Интернет оркали товар ёки хизматни такдим этаётган шахсларга нисбатан конунчилик талаби одатдаги тадбиркорлар учун белгиланган талаблар даражасида булиши лозимлиги, бу борада "юмшок" нормалар куллаш ноурин булишини кайд этишади. Крлаверса, Интернет тармогидаги тижорат сохасидаги имтиёзлар ва истеъмолчилар билан буладиган муносабатларда иштирокчиларнинг хукукий режимини тугри аниклаш зарурати мавжудлиги таъкидланади4.

Интернетда истеъмолчи макоми борасида, яъни унинг фаол иштирокчилиги юзасидан хам айрим фикрлар билдирилган5. Бунда истеъмолчи фаол иштирокчи сифатида Интернет оркали шартнома тузиш, тегишли сайтда курсатилган таклифни кабул килиш ва уз буюртмаларини шакллантириши мумкинлиги сабабли хам уни фаол иштирокчи сифатида бахолаш мумкинлиги таъкидланган.

Интернет тармогида шартнома тузиш оркали муайян товар ёки хизматни сотиб олаётган жисмоний шахсларнинг истеъмолчилик макомига эга булиши ва бунинг натижасида алохида химоя тизимига эга булишини инкор этувчи карашлар хам юридик адабиётларда6 билдирилган. Бунда истеъмолчи одатдаги фукаролик-хукукий муносабатда иштирок этадиган жисмоний шахс макомида булади ва Интернетда сотувчи ёки ижрочи билан бир хил макомда шартнома тарафи саналади, деб хисоблашади.

Мутахассислар Интернет тармогида истеъмолчи хукукларини химоя килишда сайт эгасининг кайси мамлакатда жойлашганлиги ва тили хамда фукаролик муомаласида кулланиладиган пул валютасининг урнига хам эътибор каратишади. Уларнинг кайд этишича, бу омиллар истеъмолчи хукукларини химоя килишда инобатга олинмаслиги лозим. Чунки, Интернет тармогидаги аксар атамалар ва номлар асосан инглиз тилида булиб, Интернетда хар бир фойдаланувчи бундан хабардор хисобланади7 . Шунга карамасдан айрим давлатларда иккита ёки ундан ортик тил давлат тили хисобланишидан келиб чикилса, Интернет дастурлари хам бир нечта тилда такдим этилишидан келиб

4Stone P.Internet Consumer Contracts and European Private International Law // Information & Communication Technology Law. 2000. - №6. P.8.

5Powell M.D., Turner-Kerr P.M.Issues in e-commerce - European Union: Putting the e- in Brussels and Rome // Computer Law & Security Report. 2000. - №23. P.24.

6Jacquemyns L.R., Verbiest T.L'offre de services et produits financiers sur internet // RDAI. 2000. - №1. P.27.

7Debussere F.International Jurisdiction over E-Consumer Contracts in the European Contracts in the European Union: Quid Novi Sub Sole? // International Journal of Law and Information Technology. 2002. Vol. 10. - №3. P.358.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

чикиши уринлидир. Узбекистон мисолида оладиган булсак, "Давлат тили хакида"ги8 ^онунида давлат тили узбек тили эканлиги кайд этилган (1-модда). Бирок бу коида Интернет сайтларида давлат тили билан бирга бошка тиллардаги маъмулотларни жойлаштиришни инкор килмайди, албатта. Шу сабабли хозирда истеъмочилар ва мижозлар аудиториясини кенгайтириш максадида Интернет сайтларида бир нечта тилдаги маълумотлар, товарнинг тавсифига оид хабарлар хамда ахборот жойлаштирилади. Бу хар бир истеъмолчининг узи истаган тилни танлаб товар ва хизматга оид маълумот олишга булган хукуки амалга ошишини таъминлайди.

Халкаро савдо амалиётида Интернетнинг кулами ортиб бориши билан истеъмолчининг хукукларини таъминлашда сервер жойлашган мамлакатни аниклаш ва сотувчи ва хизмат курсатувчининг мажбуриятларини таъминлашнинг хукуки воситаларини белгилаш мухимдир. Чунки, Интернет оркали истеъмолчиларга товарлар сотувчи ёки хизмат курсатувчилар аксарият холларда профессионаллар хисобланади.

Онлайн-савдо оммавий оферта асосида шартнома тузишга асосланади ва шу сабабли ушбу савдода сотувчи борасидаги тулик маълумотлар сайтда жойлаштирилиши, товарлар тугрисидаги барча маълумот билан истеъмолчи танишиш имконига эга булиши зарур. Бу талаб Интернет оркали истеъмолчи билан шартномавий муносабатларга киришишнинг асосий коидаси саналади. Шу сабабли профессионал фаолият асосида истеъмолчига товар сотилиши ёки хизмат курсатилиши окибатида етказилган зарарларни коплаш бевосита истеъмолчи хукукларини химоя килишга оид конунчиликка буйсундирилган.

Таъкидлаш зарурки, Интернет оркали савдо ёки хизмат курсатиш фаолиятини амалга ошираётган шахс бошка мамлакатда истеъмолчи эса бошка давлатда жойлашган булса, улар уртасидаги муносабатлар кайси мамлакат конунчилигига буйсундирилиши масаласини аниклаш лозим булади. Юкорида таъкидланганидек, бу холатда истеъмолчи жойлашган мамлакат конуни амал килади. Лекин бу коида хам истеъмолчи Интернет оркали махсулотини узи яшайдиган мамлакатда эмас, бошка мамлакатга борганида сотиб олган холларда кандай амал килиши холати эътиборга моликдир9. Мазкур холатда сотувчи ёки хизмат курсатувчи истеъмолчи кайси домен номи ёки сайт оркали онлайн-дукондан товар сотиб олгани ёки хизматдан фойдаланганлигини аниклашга оид очик маълумотлардан фойдаланишига йул куйилади. Бу

8 https://www.lex.uz/acts/121051

9Gillies L.E.Addressing the "Cyberspace Fallacy": Targeting the Jurisdiction of an Electronic Consumer Contract // International Journal of Law and Information Technology. 2008. Vol. 16.- №3. P.268.

10 Рустамбеков И.Р. Узбекистонда домен номларига оид муносабатларнинг фукаролик-хукукий тартибга солиниши: юрид. фан. номз. дис. ... автореф. - Тошкент: 2011. - Б. 30.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

вазиятда истеъмолчилар томонидан узлари жойлашган мамлакатни эълон килишлари хам мумкин. Масалан, Интернет оркали китобнинг электрон вариантини буюртма асосида олишда истеъмолчи узи жойлашган мамлакат, узининг электрон почтасининг номини хам курсатиши лозим булади. Агар китобнинг электрон вариантини бепул олаётган булса, купчилик сайтлар томонидан шахснинг иш жойи ва ишхонасининг расмий электрон почтасини курсатиш талаби хам белгиланади. Бундай вазиятларда истеъмочининг шахсига оид маълумотларнинг мухофазаси билан боглик муаммо юзага келиши мумкин.

2019 йил 2 июлдаги "Шахсга доир маълумотлар тугрисида"ги 11 УР^-547-сон ^онуннинг 12-моддаси иккинчи кисмида белгиланишича, "шахсга доир маълумотлардан фойдаланиш оператор томонидан бу зарур химоя таъминланиши асосида бу маълумотларни туплаш юзасидан аввалдан белгиланган максадлар йулида амал килиши зарур". Бундан узга холатларда фойдаланиш эса тегишли жавобгарликни юзага келтиради.

Интернет тармогида сотувчи ёки химзат курсатувчининг фаолиятини кайси мамлакатда амалга ошираётганлигига эмас, балки кайси давлатларда фаолият йуналиши белгиламаганлигига эътибор каратиш лозим. Агар бу холатда бирон-бир низо тугридан-тугри Интернетдаги истеъмолчига товар сотишдан келиб чикса, истеъмолчи яшаш жойига эга булган давлат судига мурожаат килиши мумкин. Бунда сотувчи ушбу давлатдаги истеъмолчилар билан олди-сотди муносабатларига киришишнинг олдини олиш учун тегишли чораларни курган холатлар бундан мустасно12. Бундай чораларга, хусусан, веб-сайтдаги руйхатдан утиш пайтида истеъмолчидан яшаш жойини курсатиши ёки истеъмолчининг жойлашган жойини аниклайдиган техник воситалардан (Интернетга уланган компьютер) фойдаланишни талаб киладиган махсус баёнотларни айтиш мумкин. Бирок бундай механизмларнинг макбуллиги турличадир.

Бутунжахон савдо ташкилоти (БСТ) доирасида Глобал электрон савдо тугрисидаги Декларация (Declaration on global electronic commerce, 20.05.1998, WT/MIN(98)/DEC/2) тасдикланган. 2016 йилдан бошлаб Бутунжахон почта уюшмаси (Universal Postal Union, UPU), БМТ Савдо ва ривожланиш буйича конференцияси (ЮНКТАД, United Nations Conference for Trading and Development, UNCTAD), Иктисодий хамкорлик ва ривожланиш ташкилоти (03CP,0rganisation for Economic Cooperation and Development, OECD) ва БСТ

11 https://lex.uz/docs/4396419

12 Svantensson D.What Should Article 7 — Consumer Contracts, of the Proposed Hague Convention, Aim to Accomplish in Relation to E-Commerce? // Computer Law & Security Report. 2001. Vol. 17. - №5. P.323.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

трансчегаравий электрон савдони тартибга солишга оид коидаларни жорий этиш буйича ишлар олиб борилмокда13.

Трансчегаравий савдоларда сотувчи истеъмолчи жойлашган жойидан хабардор булганда, у кайси мамлакатларда унга даъво берилиши мумкинлигини олдиндан тахмин килиш имкониятига эга булади. Бирок, бунда ноинсоф истеъмолчилар томонидан сотувчи ёки хизмат курсатувчини чалгитиш холати юзага келиши мумкин. Бу холатда истеъмолчи томонидан узининг жойлашган мамлакати тугрисида нотугри маълумот киритилган булса, сотувчи ёки хизмат курсатувчини жавобгарликка тортиш ёки мижозга истеъмолчи макомини бериш рад этилишига сабаб булади14.

Бирок айрим тадкикотчилар бу борада бошкача муносабат билдирадилар. Уларнинг ёзишларича, "сайтда бошка мамлакатларнинг (ёки алохида мамлакатларнинг) истеъмолчилари билан тижорат олиб бориш учун мулжалланмагани тугрисида махсус банднинг мавжудлиги, у билан келишилган такдирда, истеъмолчининг яшаш жойида суд юрисдикциясини урнатиш имконини истисно этиши мумкин эмас .

Европа халкаро-хусусий хукукида истеъмолчи иштирокидаги шартнома муносабатларида даъволарни кайси давлат судига такдим этиш борасида шаклланган амалиётга кура, истеъмолчи сотувчи ёки хизмат курсатувчи жойлашган мамлакат ва, аксинча сотувчи ёки хизмат курсатувчи истеъмолчи жойлашган мамлакат конуни амал килади16.

Фикримизча, бу холатда истеъмолчи хукукларини химоя килишнинг бундай механизми самарали булиб, турли давлатларда жойлашган профессионал иштирокчиларни аниклашда мухим урин тутади.

Таъкидлаш лозимки, сунъий интеллект оркали савдо ва хизмат курсатиш кенг кулланилмокда. Айнан сунъий интеллект оркали товарларни сотиш ва етказиб бериш фаолиятини юритадиган Alibaba, Uber, Yandex taxsi ва бошка йирик ва майда онлайн савдо ва хизматларни амалга оширувчилар ундан фойдаланмокда. Жумладан, компьютер инсон омилисиз стандарт холатларда буюртмаларни кабул килиш, товарлар (хизматлар) билан таъминлаш, шунингдек, шикоятларни кабул килиш ва тахлил килиш, зарарни тулаб бериш ва унинг окибатларини бартараф этиш каби функцияларни амалга оширмокда.

13 Королева А.Н. Защита прав потребителей в условиях формирования цифрового товарного рынка // Юридический вестник Самарского университети. 2017. - №3. - С. 51 // https://cyberleninka.ru/article

140ren J.S.T.International Jurisdiction Over Consumer Contracts in E-Europe // The International and Comparative Law Quarterly. 2003. - №52. P.675.

15Савельев А.И.Электронная коммерция в России и за рубежом: правовое регулирование. - М., 2014.

16Резник Р.С. Договоры с участием потребителя в международном частном праве: автореф. дис. ... канд. юрид. наук. - М., 2017. - С. 11.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

Виртуал маконда онлайн савдога уз товар ва хизматларининг офертасини жойлаётганларни саралаб истеъмолчилар хукукларини доимий бузаётган, зарар келтираётган сотувчи ва ижрочиларни виртуал савдо майдончасидан чикариб юбориш ва блоклаш амалиётини йулга куйиш лозим. Шунингдек, тажовузкор истеъмолчиларни хам буюртмачиларнинг кора руйхатига кушиб куйиш каби узига хос "фильтер" (тозаловчи)ни жорий этиш максадга мувофикдир.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг фукаролик кодексига шарх: Илмий шархлар. Т 3. /Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги. -Тошкент: Baktria press, 2013.

2. Lubitz M.Jurisdiction and Choice of Law for Electronic Contracts: an English Perspective // Computer und Recht. 2001. - №39. P.41.

3. Stone P.Internet Consumer Contracts and European Private International Law // Information & Communication Technology Law. 2000. - №6. Р.8.

4. Powell M.D., Turner-Kerr P.M.Issues in e-commerce - European Union: Putting the e- in Brussels and Rome // Computer Law & Security Report. 2000. - №23. Р.24.

5. Jacquemyns L.R., Verbiest T.L'offre de services et produits financiers sur internet // RDAI. 2000. - №1. Р.27.

6. Debussere F.International Jurisdiction over E-Consumer Contracts in the European Contracts in the European Union: Quid Novi Sub Sole? // International Journal of Law and Information Technology. 2002. Vol. 10. - №3. P.358.

7. Gillies L.E.Addressing the "Cyberspace Fallacy": Targeting the Jurisdiction of an Electronic Consumer Contract // International Journal of Law and Information Technology. 2008. Vol. 16.- №3. P.268.

8. Рустамбеков И.Р. Узбекистонда домен номларига оид муносабатларнинг фукаролик-хукукий тартибга солиниши: юрид. фан. номз. дис. ... автореф. -Тошкент: 2011. - Б. 30.

9. Svantensson D.What Should Article 7 — Consumer Contracts, of the Proposed Hague Convention, Aim to Accomplish in Relation to E-Commerce? // Computer Law & Security Report. 2001. Vol. 17. - №5. P.323.

10. Королева А.Н. Защита прав потребителей в условиях формирования цифрового товарного рынка // Юридический вестник Самарского университети. 2017. - №3. - С. 51 // https: //cyberleninka. ru/article

11. 0ren J.S.T.International Jurisdiction Over Consumer Contracts in E-Europe // The International and Comparative Law Quarterly. 2003. - №52. P.675.

12. Савельев А.И.Электронная коммерция в России и за рубежом: правовое регулирование. - М., 2014.

769 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.