Научная статья на тему 'ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ'

ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
17
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЎСИМЛИК БИТЛАРИ / ЭНТОМОФАГЛАР / CHRYSOPA СORNIA / ADАLIA BIPUNCTATA / ИНТЕНСИВ / БИОЛОГИК КУРАШ

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Жумаева А.Н.

Ушбу мақолада Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансияси интенсив боғида учрайдиган хашаротларни ва уларнинг энтомофагларининг учраш даражаси бўйича маьлумотлар берилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда хашаротлардан Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi, Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa сornia, Adаlia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon hebetor турлари учраш даражаси аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Жумаева А.Н.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF PEST INSECTS AND THEIR ENTOMOPHAGES IN INTENSIVE GARDEN AGROBIOCENOSE

This article provides information on the incidence of insects and their entomophages in the intensive garden of the Andijan Scientific Experimental Station in Andijan region. In the conditions of Andijan region in fruit trees from insects Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi, Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella and their entomophagous Coccinella septempunctata, Chrysopa sornia, Adalia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon.

Текст научной работы на тему «ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ»

Жумаева А.Н.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти докторанти

ИНТЕНСИВ БОГЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ

УЧРАШ ДАРАЖАСИ

Аннотация: Ушбу мацолада Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансияси интенсив богида учрайдиган хашаротларни ва уларнинг энтомофагларининг учраш даражаси буйича маьлумотлар берилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда хашаротлардан Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi, Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa cornia, Adаlia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon hebetor турлари учраш даражаси аницланган.

Калит сузлар: Усимлик битлари, Aphis pomi Deg.,энтомофаглар, Coccinella septempunctata, Chrysopa mrnia, Adаlia bipunctata, интенсив, биологик кураш.

Jumaeva A.N. doctoral student

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnologies

DEVELOPMENT OF PEST INSECTS AND THEIR ENTOMOPHAGES IN INTENSIVE GARDEN AGROBIOCENOSE

Annotation: This article provides information on the incidence of insects and their entomophages in the intensive garden of the Andijan Scientific Experimental Station in Andijan region. In the conditions of Andijan region in fruit trees from insects Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi, Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella and their entomophagous Coccinella septempunctata, Chrysopa sornia, Adalia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon.

Keywords: Aphididae, Aphis pomi Deg., Entomophagous, Coccinella septempunctata, Chrysopa sornia, Adalia bipunctata, intensive, biological control.

Маданий усимликлар орасида олма дарахти турли зараркунандалар билан энг куп шикастланади. Бунга сабаб узок вегетация хамда дарахт танасининг нисбатан йириклигидир. Бу ерда озикланиш жихатдан турли гурух буFимоёкли хашаротларнинг намуналарини учратса булади. Барг, новда, илдиз, мева зараркунандалари. Жумладан олма дарахтига кейинги

йилларда куплаб сурувчи зараркунандалар кирон келтирмокда. Улар орасида ширалар энг хавфли хисобланади. (Ш.Т.Хужаев 2014).

Юртимиз боFларида уруFмевали дарахтлардан олма ва нокка усимлик битлариддан кон бити, яшил олма шираси жиддий зарар етказади. Усимлик битлари тушган олма, нок дарахтлари барглари бужмайиб колади, баьзан эса тукилиб кетади. Бахор охирларида шираларнинг куп турлари мевали дарахтлардан бошка усимликлар ёки сабзавотларга утади. Купгина йирткич ва паразитлар хон уизи, сирфид пашшаси, олтинкуз кабилар ширалар билан озикланиб, уларни микдорини камайтиради. (А.М.Худойкулов 2021)

Утган асрнинг 80 йилларида жахонда 500 дан ортик турдаги фитофаглар, 100 дан орик турдаги бегона утлар пестицидларга чидамлилик пайдо килиб улар жахонни 45 мамлактида кайд килинган (Захаренко,Сухорученко, 2001).

Бу маълумотларда, асосан кишлок хужалик экинлари навларининг кусак куртига, ургимчакканага, усимлик битларига нисбатан чидамлилик хусусиятлари, чидамлилик хусусиятларининг курсаткичлари келтирилган.

Кимёвий усул инсон ва иссикконли хайвонлар учун зарарли булиб, атроф-мухитни захарланишига ва ортикча ифлосланишига олиб келади. Яна бошка бир томони, бир хил препарат сурункасига ишлатилиши натижасида зараркунандада уларга нисбатан чидамлилик пайдо булади, бу эса зараркунандаларга карши йил сайин ишлов бериш хажми ва такрорийлигини, пестицидлар сарфлаш меъёрини оширишга сабаб булади( Сухорученко Г.И., 1986;1995;2001).

Тадкикотларни амалга ошириш учун интенсив мевали боFларда учрайдиган хашаротларнинг турлари, уларнинг ривожланиши ва энтмофагларнинг учраш даражалари буйича тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикот усуллари: Тадкикотлар 2022 йилда Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансиясидаги интенсив олма ва нок боFларида олиб борилди. Ушбу мевали боFда учрайдиган хашаротларнинг турлари ва уларнинг ривожланиши кузатилди, намуналар йотилди. Унга кура олманинг бир неча хил навларини куртак ёзиш давридан то пишиш давригача учраган хашаротлар турлари ва уларда учраган этомофаг турлари систематик тахлили урганилди. Олма боFи хар 10 кунда кузатиб борилди, барг ва новдалари куздан кечирилди. Кузатув давомида олинган натижалар умумлаштирилди.

Тадкикот натижалари. Фенологик кузатишлардан маьлум булдики, интенсив олма боFида куйидаги зараркунанда хашаротлар борлиги аникланди ва уларнинг орасида доминант хашаротлар белгиланди.

Мeвaли бoFлaрдa yчрoвчи xaшaрoтлaр тyрлaри Ba yлaрнинг yчрaш дaрaжacи (Aндижoн вилoяти, АИТС интенсив oлмa бoFи 2022йй). ____(1-жaдвaл)

№ 3apapKyBa^a x,aшaрoт тури Лoтинчa нoми Оилa Туркум Учрaш дaрaжacи

Олмa яшил ширacи Aphis pomi Aphididae Homoptera + + +

Hok miipa бити Psylla vasilivi +

Олмa мeвaxyри Carpocapsa pomonella Bargo'rovchi kapalaklar Lepidoptera + + +

Kaлифoрния кaлкoндoри Diaspidiotus perniciosus Qalqondorlar Homoptera + +

1-pacM. Яшил oлмa ширacи (Aphis pomi) билaн зaрaрлaнгaн

oлмaдaрaxти.

2-расм. Олма мевахури билан зарарланган мевалар (Carpocapsa pomonella).

Шу билан бирга интенсив олма боFида зараркунанда хашаротлар билан бир каторда фойдали энтомофаглар хам тахлил килинди ва уларнинг учраш даражалари аникланди.

Мевали боFларда учровчи фойдали энтомофагларни турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон вилояти, АИТС интенсив олма

боFи 2022 йй). (2-жадвал).

№ Энтомофаг Тури Лотинча номи Оила Туркум Учраш даражаси

Етти нуктали хон кизи Coccinella septempunctata L. Coccinellidae Coleoptera + + +

2. Олтинкуз Chrysopa carnea Steph. Chrysopidae Neuroptera + + +

3. Икки нуктали хон кизи Adаliabipunctata L. Coccinellidae Coleoptera + +

5 Трихограмма Trichogramma Trichogrammatidae Hymenoptera +

6 Бракон Habrobracon hebetor Braconidlar Hymenoptera + +

Изох: +++энг куп, ++ урта, + кам.

АБ

3^см. A-Шиpa кoлoнияcидaги oлтинкyз тyxyми, Б-Личинкacи

Xулoса.

Хyлoca Уpнидa aйтгaндa бoFлapдa зapapкyнaндa xaшapoтлapнинг бир ^4a тypлapи зapap келтириши aниклaнди. Шу билaн биpгa тaбиaтдa yлapнинг энтoмoфaглapи xaм бисёрлиги aниклaнди.

ШУНИ xaм тaькидлaб УТИШ лoзимки, бoFлapдa шиpaлapгa ^рши oлдини oлиш, aгpoтеxник, биoлoгик кypaшлapни уз вaктидa cифaтли утгазиб бopилca кимёвий пpепapaтлapни кулгашга кaмpoк эxтиёж бyлaди. Шyндa тaбиaтдa yчpaйдигaн энтoмoфaглapни xaм caкдaб ^лган бугамиз.

Фoйдаланилган адабиётлар. [1] ХyжaевШ.T.Уcимликлapни зapapкyнaндaлapдaн yЙFyнлaшгaн xимoя килиш, xaмдa aгpoтoкcикoлoгия acocлapи. Toшкент 2014 й.

[2] А.М.Худойкулов, Ш.М.Махмудова Мевали юоFларда калкондорларга карши препаратларнинг биологик самарадорлиги. 2021 й.

[3] Давлетшина А.Г. Тли рода AphisL. Фауны Узбекистана. - Ташкент: Наука, 1964.-135 с.

[4] Шапошников Г.Х.// Систематика и экология тлей- вредителей растений Рига 1983.С. 4.

[5] Бергун С. А. Экологические аспекты мониторинга зеленой яблонной тли (Aphis pomi Deg.) в яблоневых садах центральной зоны Краснодарского края: автореф. дис... канд. биол. наук. Ставрополь, 2004. 22 с

[6] Nadarasah G., Stavrinides J. Insects as alternative hosts for phytopathogenic bacteria // Federation of European Microbiological Societies Microbiology Reviews. 2011. Vol. 35. P. 555-575

[7] Х.Шукуров, Ш.Хужаев Яшил олма ширасининг хусусиятлари ва зарари. Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини №3 2017 й. Б-25

[8] Stary Р. Biology of aphid parasites (Нут., Aphidiidae) with respect to integrated control Hague, 1970. P. 643.

[9]ХамраевА.Ш., ХасановБ.А., СулаймоновБ.А., КожевниковаА.Г.Усимликларни биологик химоя килиш. Дарслик. Чулпон номидаги НМИУ. -Тошкент,2013 й. Б-56-61.

[10] Мухаммадиев Б.К,.Усимликларни биологик химоя килишда замонавий воситалардан фойдаланиш" модули буйича укув-услубий мажмуа. Тошкент 2016 й. 106-117 б.

[11] Сухорученко Г.И. Резистентность вредных организмов к пестицидам -проблема защиты растений второй половины ХХ столетия в странах СНГ //Вестник защиты растений. - Санкт-Петербург, Пушкин, 2001. - т.1т -С.18-38.

[12] М.Х.Ахмедов, А.К.Хусанов, И.И.Зокиров, К,.Х,.Ганиев, Ш.Р.Тошматова "Афидоиндикация, трансформация ва трансгрессия" монография. Тошкент 2014 й

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.