Научная статья на тему 'ЎСИМЛИК БИТЛАРИНИНГ СОНИНИ БОШҚАРИШДА ЙИРТҚИЧ ХАМДА ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИ АҲАМИЯТИ'

ЎСИМЛИК БИТЛАРИНИНГ СОНИНИ БОШҚАРИШДА ЙИРТҚИЧ ХАМДА ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
26
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЎСИМЛИК БИТЛАРИ / ЭНТОМОФАГЛАР / CHRYSOPA СORNIA / ADАLIA BIPUNCTATA / ПАРАЗИТЛАР / ИНТЕНСИВ / БИОЛОГИК КУРАШ

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Анорбоев А. Р., Жумаева А. Н., Тургунов С. Н.

Мақолада мевали дарахтларда учрайдиган ўсимлик битлари, уларнинг тур таркиби ҳамда энтомофагларининг учраш даражалари бўйича олиб борилган кузатув ва тадқиқот натижалари келтирилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда ўсимлик битларининг Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., турлари ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa сornia, Adаlia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali турлари учраш даражаси аниқланиб, уларни ўсимлик битлари сонини бошқаришдаги таьсири тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Анорбоев А. Р., Жумаева А. Н., Тургунов С. Н.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF PREDATIVE AND PARASITIC ENTOMOPHAGES IN MANAGEMENT OF THE NUMBER OF PLANT JUICES

The article presents the results of observations and research conducted along the encounter levels of entomophagous seldom in the performance of lice, activity species composition found in fruit trees. Bund Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., Species and their use entomophagous Coccinella septempunctata, Chrysopa sornia, Adalia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali.

Текст научной работы на тему «ЎСИМЛИК БИТЛАРИНИНГ СОНИНИ БОШҚАРИШДА ЙИРТҚИЧ ХАМДА ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИ АҲАМИЯТИ»

УДК: 632.7.+565

Анорбоев А.Р., ц.х.ф.д.

профессор

Тошкент давлат аграр университети

Жумаева А.Н. стажёр тадцицотчи

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институты

Тургунов С.Н. ассистенти

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти

УСИМЛИК БИТЛАРИНИНГ СОНИНИ бошцаришда ЙИРТКИЧ ХАМДА ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИ АХДМИЯТИ

Аннотация: Мацолада мевали дарахтларда учрайдиган усимлик битлари, уларнинг тур таркиби уамда энтомофагларининг учраш даражалари буйича олиб борилган кузатув ва тадцицот натижалари келтирилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтларда усимлик битларининг Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., турлари ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa cornia, Adаlia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali турлари учраш даражаси аницланиб, уларни усимлик битлари сонини бошцаришдаги таьсири тадциц этилган.

Калит сузлар: Усимлик битлари, Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., энтомофаглар, Coccinella septempunctata, Chrysopa rnrnia, Adаlia bipunctata, паразитлар, Praon volucre, Aphelinus mali, интенсив, биологик кураш.

Anorboev A.R., doctor of agricultural sciences

professor

Tashkent State Agrarian University

Zhumaeva A.N. trainee researcher Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Turgunov S.N. assistant

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

THE IMPORTANCE OF PREDATIVE AND PARASITIC ENTOMOPHAGES IN MANAGEMENT OF THE NUMBER OF PLANT

JUICES

Annotation: The article presents the results of observations and research conducted along the encounter levels of entomophagous seldom in the performance of lice, activity species composition found in fruit trees. Bund Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., Species and their use entomophagous Coccinella septempunctata, Chrysopa sornia, Adalia bipunctata, Praon volucre, Aphelinus mali.

Keywords: Aphididae, Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn., Entomophagous, Coccinella septempunctata, Chrysopa sornia, Adalia bipunctata, parasites, Praon volucre, Aphelinus mali, intensive, biological control.

Кириш: Зараркунанда хашаротлар ва бошка бугимоёклиларга карши курашда кимёвий усул жахон тажрибасида кенг кулланилсада, аммо бундай инсекто-акарицидлар етарли даражада танлаб таьсир этиш хусусиятига эга эмаслиги аникланди, яьни пестицидлар биологик агентларни, биринчи навбатда зараркунандалар оммавий ривожланишининг олдини оладиган табиий кушандалари хисобланган энтомофаг хашаротларни кириб йукотади. (Вейзер 1972).

Ширалар (Homoptera: Sternorrhyncha: Aphidoidea) фитофаг хашаротларнинг катта ( минтакавий хайвонот дунёсида 400 дан ортик тур) гурухини ташкил этади. Бу гурухнинг куплаб вакиллари кишлок хужалиги, урмон, доривор ва декоратив экинларининг зараркунандаларидир. Шунинг учун бу гурух хашаротларини урганиш шубхасиз амалий ахамиятга эга. ( Ша пошников Г.Х 1983).

Усимликларни химоя килиш амалиётида усимлик зараркунандаларига карши курашнинг биологик воситаларидан фойдаланиш истаги афидофагларга эьтиборни кучайишига олиб келди. Шу билан бирга, шира биоэкологиясининг узига хос хусусиятларига асосланиб, ушбу трофоэкологик хайвонлар гурухини урганишда иккита асосий тенденция мавжуд. 1. Баьзи систематик гурухлар энтомофагларининг тур таркиби ва трофик муносабатларини урганиш, масалан кокцинеллидлар ёки афидиид яйдокчилари (St a г y Р.1970. P).2. Фидофаглар популяциясини айрим турдаги ценозлар, асосан агрофитоценозлар шароитида урганиш.( Мн., 1978).

Усимлик етиштиришда кимёвий пестицидлардан фойдаланишнинг салбий таьсири хаммага маьлум. Улардан фойдаланиш атроф-мухитни ифласлантиради, шу билан бирга махсулотларда токсик колдикдар хосил булади, фойдали фаунани йук килади ва зараркунандаларга чидамли популяциялар пайдо булади. Муаммо атроф-мухитнинг ифлосланиши айникса богдорчилик экинлари учун долзарбдир. Богдорчилик махсулотларда токсик колдикнинг мавжудлиги унинг сифатини пасайтиради.

(Захаренко, Mартуненко, 1996).

Ширабит ва битлар энтомофаглари орасида купрок йирткич ва паразитлар учрайди. Йирткич хашаротлардан яримкаттикканотлилар, хонкизи кунгизлари, турканотлилар ва сирфид пашшаларини эслатиб утиш кифоядир.( А.Ш.Хамраев ва б., 2013 й).

Утган асрнинг 80 йилларида жахонда 500 дан ортик турдаги фитофаглар, 100 дан орик турдаги бегона утлар пестицидларга чидамлилик пайдо килиб улар жахонни 45 мамлактида кайд килинган (Захаренко,Сухорученко, 2001).

Бу маълумотларда, асосан кишлок хужалик экинлари навларининг кусак куртига, ургимчакканага, усимлик битларига нисбатан чидамлилик хусусиятлари, чидамлилик хусусиятларининг курсаткичлари келтирилган.

Кимёвий усул инсон ва иссикконли хайвонлар учун зарарли булиб, атроф-мухитни захарланишига ва ортикча ифлосланишига олиб келади. Яна бошка бир томони, бир хил препарат сурункасига ишлатилиши натижасида зараркунандада уларга нисбатан чидамлилик пайдо булади, бу эса зараркунандаларга карши йил сайин ишлов бериш хажми ва такрорийлигини, пестицидлар сарфлаш меъёрини оширишга сабаб булади(Абдуллаев Э., 1988; Сухорученко Г.И., 1986;1995;2001).

Жумладан, ХХ-асрнинг 60-йилларида усимлик битларининг тур таркиби, морфологияси, биологияси ва систематикасини куп йиллар давомида урганилган(Давлетшина А.Г.,1964;1970;1972).

Тадкикотларни амалга ошириш учун мевали богларда учрайдиган усимлик битлари ва уларнинг энтомофаг турлари буйича тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикот материаллари ва услублари: Тадкикотда Андижон вилояти Андижон илмий тажриба стансиясидаги интенсив олма боглари тадкик этилди. Унга кура олманинг Фуджи навини куртак ёзиш давридан то пишиш давригача учраган усимлик битлари турлари ва уларда учраган паразит турлари систематик тахлили урганилди. Олма боги хар 10 кунда кузатиб борилди, барг ва новдалари куздан кечирилди. Олмада учраган усимлик битлари йигилди ва уларнинг уртача битта барг ва новдадаги сони хисоб килинди. Битларнинг энтомофаглар билан зарарланганларидан намуналар йигилди, тур таркиби урганилди ва уларнинг усимлик битларига нисбатан сони тахлил килинди. Кузатув давомида олинган натижалар умумлаштирилди.

Тадкикот натижалари ва уларнинг тахлили:. Натижаларга кура интенсив олма богида усимлик битларидан Aphis pomi Deg., Eriosoma lanigerum Hausn. турлари учраши аникланди. Усимлик битларининг зарари олма дарахтида бошка дарахтларга нисбатан юкори булганлиги урганилди. Кузатувларга кура олма дарахтида учраган усимлик битларида энтомофаглар турларидан Coccinella septempunctata Hal тури олмада учровчи хар иккала усимлик битларида хам энг куп учраши зараркунандаларга кирон келтириши аникланди. Chrysopa cornia Aphis

pomi Deg турида купрок Eriosoma lanigerum Hausn турида эса камрок учраши аникданди. Adalia bipunctata иккала усимлик битларида хам уртача даражада учраши аникланди. Praon volucre тури эса Aphis pomi Deg турида купрок учраб, Eriosoma lanigerum Hausn турини нисбатан кам зарарлади. Aphelinus mali паразити эса бошка паразитларга нисбатан кам учради аммо Eriosoma lanigerum Hausn турини зарарлагани кузатилди.

Олма дарахтида усимлик битлари энтомофагларининг учраш даражаси. (Андижон вил. Андижон илмий тажриба стансияси. 2020-

2021йй.)

№ Усимлик бити турлари

Энтомофаг турлари S « S

о • ¡2 ад g s £ s> й О §

^ Я ^ Q

1 Coccinella septempunctata +++ +++

2 Chrysopa согша +++ ++

3 Adаlia bipunctata ++ ++

4 Praon volucre ++ +

5 Aphelinus mali - ++

(Изох,: +++-куп, ++-уртача, +-кам)

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки бешала паразит хам олма дарахтида усимлик битларининг сонини самарали бошкариб туриши мумкин. Бунда купрок Coccinella septempunctata, Chrysopa cornia энтомофагларининг урни катта булиб мевали боглар агротехнкасида юз берадиган барча экологик факторларда яхши ривожлана олади. Praon volucre ва Aphelinus mali паразитлари усимлик битларини бир мунча яхши зарарласада юкоридаги энтомофагларга нисбатан камрок учраши аникланди.

Шуни хам таькидлаб утиш лозимки, богларда шираларга карши олдини олиш, агротехник, биологик курашларни уз вактида сифатли утказиб борилса кимёвий препаратларни куллашга эхтиёж колмайди. Шунда табиатда учрайдиган энтомофагларни хам саклаб колган буламиз.

Фойдаланилган адабиётлар.

1. Вейзер Я. Микробиологические методы борьбы с вредными насекомыми (болезни насекомых).Монография. Перевод с чешского. ЧССР. 1966-М ., «Колос» 1972. 640 с.

2. Шапошников Г .X.// Систематика и экология тлей - вредителей растений Рига 1983. С. 4.

3. Stary Р. Biology of aphid parasites (Нут., Aphidiidae) with respect to integrated control Hague, 1970. P. 643.

4. Энтомофаги вредителей сада, овощных культур и картофеля. Мн., 1978. С. 192

5. С. В. БУГА, И.П. МОСКВИНА СТРУКТУРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ГИЛЬДИЙ ЭНТОМОФАГОВ ФОНОВЫХ ВИДОВ НАСТОЯЩИХ ТЛЕЙ (HOMOPTERA: APHIDOIDEA) 80 лет БГУ 2001 г. С 73-77

6. Zaharenko V.A., Martynenko V.I. 1996. Ispol'zovanie pesticidov v rastenievodstve // Zashhita rastenij. No.1. P.8. [In Russian].

7. А.Ш.Хамраев, Б.А.Хасанов, Б.А.Сулаймонов, А.Г.Кожевникова, Э.А.Холмуродов. "Усимликларни биологик химоя килиш" Дарслик. Тошкент Чулпон номидаги НМИУ. 2013 й. Б-

8. Сухорученко Г.И. Резистентность вредных организмов к пестицидам -проблема защиты растений второй половины ХХ столетия в странах СНГ //Вестник защиты растений. - Санкт-Петербург, Пушкин, 2001. - т.1т -С.18-38.

9. Сухорученко и др. Сравнительная оценка факторов смертности хлопковой совки на фоне инсектицидов в разных химических группах / Л. Труды.ВИЗР,42,1986.-С.12-21.

10. Давлетшина А.Г. Тли рода Aphis L. Фауны Узбекистана. - Ташкент: Наука, 1964.-135 с.

11. Давлетшина А.Г. К фауне тлей рода Aphidiidae Бостанлыкской лесной дачи. //В кн.: Вредители сельскохозяйственных культур Узбекистана и их энтомофаги. - Ташкент: Фан, 1970. -С.150-161.

12. Давлетшина А.Г. Энтомофаги главнейших вредителей хлопчатника Узбекистана. - Ташкент: Фан, 1972.-С.17-74.

13. ХужаевШ.Т.Усимликларни зараркунандалардан уйгунлашган химоя килиш, хамда агротоксикология асослари. Тошкент 2014 й.

14. БД.Мухаммадиев "Усимликларни биологик химоя килишда замонавий воситалардан фойдаланиш" модули буйича укув-услубий мажмуа. Тошкент 2016 й. 106-117 б.

15. Яхонтов В.В. Урта Осиё ^ишлок хужалиги зараркунандалари. -Тошкент: Урта ва олий мактаб», 1962. - 693 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.