Научная статья на тему 'ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ'

ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

69
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўсимлик битлари / Aphis pomi Deg. / энтомофаглар / Coccinella septempunctata / Chrysopa сornia / Adаlia bipunctata / интенсив / биологик кураш.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Шухратбек Турсунбоевич Тошбоев, Хусниддин Норқул Ўғли Бердалиев, Азиза Нўьмонжон Қизи Жумаева, Бекмурод Хонали Ўғли Ниёзқулов, Мухлиса Шухрат Қизи Юсупова

Ушбу мақолада Академик М.Мирзаев номидаги боғдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадқиқот институтининг Андижон илмий тажриба станциясидаги интенсив боғида учрайдиган хашаротларни ва уларнинг энтомофагларининг учраш даражаси бўйича маьлумотлар берилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтлардахашаротлардан Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi,Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa сornia, Adаlia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon hebetor турлари учраш даражаси аниқланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Шухратбек Турсунбоевич Тошбоев, Хусниддин Норқул Ўғли Бердалиев, Азиза Нўьмонжон Қизи Жумаева, Бекмурод Хонали Ўғли Ниёзқулов, Мухлиса Шухрат Қизи Юсупова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИНТЕНСИВ БОҒЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ»

ИНТЕНСИВ БОГЛАР АГРОБИОЦЕНОЗИДА ЗАРАРКУНАНДА ХАШАРОТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ УЧРАШ

ДАРАЖАСИ

Шухратбек Турсунбоевич Тошбоев Хусниддин Норкул ртли Бердалиев Академик М.Мирзаев номидаги БУ ва ВИТИАндижон ИТС илмий ходимлари

Азиза Нуьмонжон кизи Жумаева

А^ХАИ докторанти

Бекмурод Хонали ртли Ниёзкулов Мухлиса Шухрат кизи Юсупова

Тош ДАУ Усимликлар карантинива хдмояси кафедраси магистрантлари

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот институтининг Андижон илмий тажриба станциясидаги интенсив богида учрайдиган хашаротларни ва уларнинг энтомофагларининг учраш даражаси буйича маьлумотлар берилган. Бунда Андижон вилояти шароитида мевали дарахтлардахашаротлардан Aphis pomi Deg., Psyllla vasilivi,Diaspidiotus perniciosus, Carpocapsa pomonella ва уларнинг энтомофагларидан Coccinella septempunctata, Chrysopa cornia, Adalia bipunctata, Trichogramma, Habrobracon hebetor турлари учраш даражаси аникланган.

Калит сузлар: Усимлик битлари, Aphis pomi Deg.,энтомофаглар, Coccinella septempunctata, Chrysopa согша, Adаlia bipunctata, интенсив, биологик кураш.

Маданий усимликлар орасида олма дарахти турли зараркунандалар билан энг куп шикастланади. Бунга сабаб узок вегетация хамда дарахт танасининг нисбатан йириклигидир. Бу ерда озикланиш жихатдан турли гурух бугимоёкли хашаротларнинг намуналарини учратса булади. Барг, новда, илдиз, мева зараркунандалари. Жумладан олма дарахтига кейинги йилларда куплаб сурувчи зараркунандалар кирон келтирмокда. Улар орасида ширалар энг хавфли хисобланади. (Ш.Т.Хужаев 2014).

Юртимиз богларида уругмевали дарахтлардан олма ва нокка усимлик битлариддан кон бити, яшил олма шираси жиддий зарар етказади. Усимлик битлари тушган олма , нок дарахтлари барглари бужмайиб колади, баьзан эса тукилиб кетади. Бахор

491

Уо1ите 3 | Special СопГегепсе 1 | 2022

иеуасшык ул шиисшытто

^^^О^ЬАШ^НТП^ТЬМ-ШМУитиОЬЛК^

охирларида шираларнинг куп турлари мевали дарахтлардан бошка усимликлар ёки сабзавотларга утади. Купгина йирткич ва паразитлар хон кизи, сирфид пашшаси, олтинкуз кабилар ширалар билан озикланиб, уларни микдорини камайтиради. (А.М.Худойкулов 2021)

Утган асрнинг 80 йилларида жахонда 500 дан ортик турдаги фитофаглар, 100 дан орик турдаги бегона утлар пестицидларга чидамлилик пайдо килиб улар жахонни 45 мамлакитида кайд килинган (Захаренко,Сухорученко, 2001).

Бу маълумотларда, асосан кишлок хужалик экинлари навларининг кусак куртига, ургимчакканага, усимлик битларига нисбатан чидамлилик хусусиятлари, чидамлилик хусусиятларининг курсаткичлари келтирилган.

Кимёвий усул инсон ва иссикконли хдйвонлар учун зарарли булиб, атроф-мухитни захдрланишига ва ортикча ифлосланишига олиб келади. Яна бошка бир томони, бир хил препарат сурункасига ишлатилиши натижасида зараркунандада уларга нисбатан чидамлилик пайдо булади, бу эса зараркунандаларга карши йил сайин ишлов бериш хажми ва такрорийлигини, пестицидлар сарфлаш меъёрини оширишга сабаб булади( Сухорученко Г.И., 1986;1995;2001).

Тадкикотларни амалга ошириш учун интенсив мевали богларда учрайдиган хашаротларнинг турлари, уларнинг ривожланиши ва энтмофагларнинг учраш даражалари буйича тадкикотлар олиб борилди.

Тадкикот усуллари: Тадкикотлар 2021 йилда Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот институтининг Андижон илмий тажриба стансиясидаги интенсив олма ва нок богларида олиб борилди. Ушбу мевали богда учрайдиган хашаротларнинг турлари ва уларнинг ривожланиши кузатилди, намуналар йигилди. Унга кура олманинг бир неча хил навларини куртак ёзиш давридан то пишиш давригача учраган хашаротлар турлари ва уларда учраган этомофаг турлари систематик та^лили урганилди. Олма боги хдр 10 кунда кузатиб борилди, барг ва новдалари куздан кечирилди. Кузатув давомида олинган натижалар умумлаштирилди.

Тадкикот натижалари. Фенологик кузатишлардан маьлум булдики, интенсив олма богида куйидаги зараркунанда хашаротлар борлиги аникланди ва уларнинг орасида доминант хашаротлар белгиланди.

Мевали боFларда учровчи хашаротлар турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон ИТС интенсив олма боFи 2022йй).

1-жадвал.

№ Зараркунанда х,ашарот тури Лотинча номи Оила Туркум Учраш даражаси

1. Олма яшил шираси Aphis pomi Aphididae Homoptera ++ +

2. Нок шира бити Psylla vasilivi +

3. Олма мевахури Carpocapsa pomonella Bargo'rovchi kapalaklar Lepidoptera ++ +

4. Калифорния калкондори Diaspidiotus perniciosus Qalqondorlar Homoptera + +

1-расм. Яшил олма шираси (Aphis pomi) билан зарарланган олма

дарахти

493

2-расм. Олма мевахури билан зарарланган мевалар (Carpocapsa _pomonella)._

Шу билан бирга интенсив олма богида зараркунанда хашаротлар билан бир каторда фойдали энтомофаглар хам тахлил килинди ва уларнинг учраш даражалари аникланди.

Мевали боFларда учровчи фойдали энтомофагларни турлари ва уларнинг учраш даражаси (Андижон ИТС интенсив олма боFи 2022 й).

2-жадвал.

№ Энтомофаг Тури Лотинча номи Оила Туркум Учраш даражаси

5. Етти нуктали хон кизи Coccinella septempunctata L. Coccinellidae Coleoptera + + +

2. Олтинкуз Chrysopa carnea Steph. Chrysopidae Neuroptera + + +

3. Икки нуктали хон кизи Adаliabipun cta ta L. Coccinellidae Coleoptera + +

5 Трихограмма Trichogramma Trichogrammat idae Hymenoptera +

6 Бракон Habrobracon hebetor Braconidlar Hymenoptera + +

Изох: +++энг куп, ++ урта, + кам.

494

RI^OJLAäiSmiS^iiMlmmmYmmmäimSL

3-расм . А-шира колониясидаги олтинкуз тухуми, Б-личинкаси

Хулоса. Хулоса урнида айтганда богларда зараркунанда хашаротларнинг бир неча турлари зарар келтириши аникданди. Шу билан бирга табиатда уларнинг энтомофаглари хам бисёрлиги аникланди.Шуни хам таькидлаб утиш лозимки, богларда шираларга карши олдини олиш, агротехник, биологик курашларни уз вактида сифатли утказиб борилса кимёвий препаратларни куллашга камрок эхтиёж булади. Шунда табиатда учрайдиган энтомофагларни хам саклаб колган буламиз.

REFERENCES

1. ХужаевШ.Т.Усимликларни зараркунандалардан уйгунлашган химоя килиш, хамда агротоксикология асослари. Тошкент 2014 й.

2. А.М.Худойкулов, Ш.М.Махмудова Мевали юогларда калкондорларга карши препаратларнинг биологик самарадорлиги. 2021 й.

3. Давлетшина А.Г. Тли рода AphisL. Фауны Узбекистана. - Ташкент: Наука, 1964.-135 с.

4. Шапошников Г .X.// Систематика и экология тлей- вредителей растений Рига 1983.С. 4.

5. Бергун С. А.Экологическиеаспектымониторингазеленойяблоннойтли (Aphis pomi Deg.) вяблоневыхсадахцентральнойзоныКраснодарскогокрая: автореф. дис... канд. биол. наук. Ставрополь, 2004. 22 с

6. Х.Шукуров, Ш.Хужаев Яшил олма ширасининг хусусиятлари ва зарари. Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини №3 2017 й. Б-25

495

^lmiy-tadqiqoJjnSiiiSi^^^^^^^e

7. Stary Р. Biology of aphid parasites (Нут., Aphidiidae) with respect to integrated control Hague, 1970. P. 643.

8. ХамраевА.Ш., ХасановБ.А., Сулаймонов Б.А., КожевниковаА.Г.Усимликларни биологик химоя килиш. Дарслик. Чулпон номидаги НМИУ. -Тошкент,2013 й. Б-56-61.

9. Мухаммадиев БДУсимликларни биологик химоя килишда замонавий воситалардан фойдаланиш" модули буйича укув-услубий мажмуа. Тошкент 2016 й. 106-117 б.

10. Сухорученко Г.И. Резистентность вредных организмов к пестицидам -проблема защиты растений второй половины ХХ столетия в странах СНГ //Вестник защиты растений. - Санкт-Петербург, Пушкин, 2001. - т.1т - С.18-38.

11.М.Х.Ахмедов, А.К.Хусанов, И.И.Зокиров, К^.Х,.Ганиев, Ш.Р.Тошматова "Афидоиндикация, трансформация ва трансгрессия" монография. Тошкент 2014 й

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.