Научная статья на тему 'Институционал муҳит яратиш – илмий фаолият ва инновацияга мотивацияни кучайтиришнинг асоси'

Институционал муҳит яратиш – илмий фаолият ва инновацияга мотивацияни кучайтиришнинг асоси Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
5
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
билимлар иқтисодиёти / университет-3 / 0 / инновация / илмий тадқиқот / мотивация / институционал муҳит / иш ҳақи / таълим хизматлари. / knowledge economy / university -3.0 gen. / innovation / scientific research / motivation / institutional environment / salary / educational services.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Тожибоева Дилором

Мазкур тадқиқот предмети инновацион ривожланишни амалга оширишда салоҳиятли кадрларнинг илмий тадқиқот ва илмий педагогик фаолият билан шуғулланишига мотивациянинг таъсирини ўрганишдир. Тадқиқотнинг мақсади жаҳон миқёсида билимга интилиш жараёнларини ўрганиш, глобал индекс кўрсаткичлари орқали Ўзбекистоннинг дунё мамлакатлари орасида тутган ўрни, ижобий натижалари ва камчиликларини аниқлаш; салоҳиятли кадрлар, жумладан, ёшларнинг илмий тадқиқот, илмий педагогик фаолият билан шуғулланишлари учун мотивацияни кучайтиришнинг аҳамиятини тадқиқ қилиш; эътиборни глобал индексларда юқори ўрин олишга эмас, балки эришиладиган натижаларга қаратиш, натижалар эса, энг аввало, илмий тадқиқот олиб бориш натижалари билан боғлиқлигини кўрсатишдир. Тадқиқот натижасида салоҳиятли кадрларнинг илмий тадқиқот, илмий педагогик фаолият билан шуғулланишларидаги асосий тўсиқлар, уларнинг асосий қисми бартараф этилиши, ёшларнинг келажакда илмий тадқиқот ва илмий педагогик фаолиятни танлашларида қандай ўзгаришлар юз бергани Тошкент молия институти магистрлари орасида ўтказилган сўровномада аниқланди. Мотивация яратишда расмий институтлар, жумладан, давлат томонидан яратилган институционал муҳит ўзгаришларнинг негизи сифатида намоён бўлиши кўрсатилган. Олинган натижаларга мувофиқ таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Institutional environment – the basis for strengthening of motivation for scientific activism and innovation

The subject of the research is to study the role of motivation in the involvement of potential personnel in the research, scientific and pedagogical activities for implementation of innovative development. The purpose of the study is to explore the processes of striving for knowledge in the world, identify the role of Uzbekistan among the countries of the world, investigate advantages and disadvantages using global indices; identify the role of strengthening motivation with potential personnel, including young people, for research, scientific and pedagogical activities; as well as to focus not only on high positions in global indices, but also on the expected achievements, and show that the results are primarily related to research findings. The study has revealed important barriers preventing the involvement of young people in research, scientific and pedagogical activities, which were identified during the survey for masters of the Tashkent Institute of Finance. It has been indicated that motivation must underlie change, including the institutional environment created by the state. The research findings formed the basis for given proposals and recommendations.

Текст научной работы на тему «Институционал муҳит яратиш – илмий фаолият ва инновацияга мотивацияни кучайтиришнинг асоси»

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

UDC: 330.33

ИНСТИТУЦИОНАЛ МУХИТ ЯРАТИШ - ИЛМИЙ ФАОЛИЯТ ВА ИННОВАЦИЯГА МОТИВАЦИЯНИ КУЧАЙТИРИШНИНГ АСОСИ

Тожибоева Дилором,

иктисодиёт фанлари доктори, "Иктисодиёт" кафедраси профессори, Тошкент молия институти; e-mail: dtojiboeva@mail.ru; ORCID: 0000-0001-8381-8884

Аннотация. Мазкур тадцщот предмети инновацион ривожланишни амалга оширишда салощятли кадрларнинг илмий тадцицот ва илмий педагогик фаолият билан шугуллани-шига мотивациянинг таъсирини урганишдир. Тадцицотнинг мацсади жауон мицёсида би-лимга интилиш жараёнларини урганиш, глобал индекс курсаткичлари орцали Узбекистон-нинг дунё мамлакатлари орасида тутган урни, ижобий натижалари ва камчиликларини аницлаш; салощятли кадрлар, жумладан, ёшларнинг илмий тадцицот, илмий педагогик фаолият билан шугулланишлари учун мотивацияни кучайтиришнинг ауамиятини тадциц цилиш; эътиборни глобал индексларда юцори урин олишга эмас, балки эришиладиган нати-жаларга царатиш, натижалар эса, энг аввало, илмий тадцицот олиб бориш натижалари билан боглицлигини курсатишдир. Тадцицот натижасида салощятли кадрларнинг илмий тадцицот, илмий педагогик фаолият билан шугулланишларидаги асосий тусицлар, улар-нинг асосий цисми бартараф этилиши, ёшларнинг келажакда илмий тадцицот ва илмий педагогик фаолиятни танлашларида цандай узгаришлар юз бергани Тошкент молия институти магистрлари орасида утказилган суровномада аницланди. Мотивация яратишда расмий институтлар, жумладан, давлат томонидан яратилган институционал му^ит уз-гаришларнинг негизи сифатида намоён булиши курсатилган. Олинган натижаларга муво-фиц таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: билимлар ицтисодиёти, университет-3,0, инновация, илмий тадцицот, мотивация, институционал мууит, иш уаци, таълим хизматлари.

СОЗДАНИЕ ИНСТИТУЦИОНАЛЬНОЙ СРЕДЫ - ОСНОВА ДЛЯ УСИЛЕНИЯ МОТИВАЦИИ К НАУЧНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Тожибоева Дилором,

доктор экономических наук, профессор кафедры «Экономика»

Ташкентского финансового института

Аннотация. Предметом исследования является изучение влияния мотивации на вовлечение потенциальных кадров в научно-исследовательскую, научно-педагогическую деятельность для реализации инновационного развития. Цель исследования - изучить процессы стремления к знаниям в мире, выявить роль Узбекистана среди стран мира, положительные результаты и недостатки с помощью глобальных индексов; выявить значение усиления мотивации потенциальных кадров, в том числе молодежи, к научно-исследовательской, научно-педагогической деятельности; сосредоточиться не только на высоких позициях в глобальных индексах, но и на результатах, которые должны быть достигнуты,

и показать, что результаты в первую очередь связаны с результатами научного исследования. В процессе исследования благодаря опросу магистров Ташкентского финансового института был выявлен ряд важных барьеров, препятствующих привлечению молодежи к исследовательской, научно-педагогической деятельности. Было показано, что мотивация должна основываться на изменениях, включая созданную государством институциональную среду. Полученные результаты позволили разработать соответствующие предложения и рекомендации.

Ключевые слова: экономика знаний, университет 3.0, инновация, научное исследование, мотивация, институциональная среда, заработная плата, услуги образования.

INSTITUTIONAL ENVIRONMENT - THE BASIS FOR STRENGTHENING OF MOTIVATION FOR SCIENTIFIC ACTIVISM AND INNOVATION

Tojiboeva Dilorom,

Doctor of Economics, Professor of the Department of Economics,

Tashkent Financial Institute

Abstract. The subject of the research is to study the role of motivation in the involvement of potential personnel in the research, scientific and pedagogical activities for implementation of innovative development. The purpose of the study is to explore the processes of striving for knowledge in the world, identify the role of Uzbekistan among the countries of the world, investigate advantages and disadvantages using global indices; identify the role of strengthening ofmotivation with potential personnel, including young people, for research, scientific and pedagogical activities; as well as to focus not only on high positions in global indices, but also on the expected achievements, and show that the results are primarily related to research findings. The study has revealed important barriers preventing involvement of young people in the research, scientific and pedagogical activities, which were identified during the survey for masters of the Tashkent Institute of Finance. It has been indicated that motivation must underlie change, including the institutional environment created by the state. The research findings formed the basis for given proposals and recommendations.

Keywords: knowledge economy, university -3.0gen., innovation, scientific research, motivation, institutional environment, salary, educational services.

Кириш

Ракамли иктисодиёт ва сунъий интеллектнинг роли ортиб, иктисодиёт би-лимлар иктисодиётига айланган хозирги кунда бутун дунёда инновацион ривожла-нишга ракобатбардошликни таъминлаш, ахоли фаровонлигини ошириш, камбагал-лик ва табакаланишни кискартиришнинг мухим омили сифатида алохида эътибор каратилмокда. Республикамизда инновацион тараккиётга утишнинг негизи сифатида институционал мухит яратишга диккат ка-ратилишига карамай хали кутилган нати-жага эришилгани йук. Масалан, Жахон банки "Doing Business" (DB) гурухининг 2010 йилдаги хисоботида Узбекистон 150-уринда

булса, 2019 йили жахоннинг 190 та мамла-кати орасида 76-уринни эгаллади. "Глобал инновацион индекс"да 2020 йили 2015 йил-га нисбатан 122-уриндан 93-уринга кута-рилган булишига карамай, 2020 йилда Узбекистон инновацион тараккиётнинг мухим курсаткичлари булган бизнес ривожланиши натижасининг бахоланиши буйича 4,8, фан ва технология буйича 13,1, ижодий фаоли-ят махсулотлари буйича 1,0 погона пастга тушди. Демак, аввалги эришилган даражага етмадик.

Республикамизда 2017 йилга кадар ин-новацион ривожланишни амалга ошириш-га доир катор конун хужжатлари кабул ки-

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

линган булса-да, бу борада кутилган узга-ришлар юз бермади. Айникса, ёшларнинг, шунингдек, профессор-укитувчиларнинг илмий тадкикот ишлари билан шугулла-нишга интилишида, аксинча, сусткашлик кучайди. Узбекистонда жорий килинган инновацияларда айнан таълим тизими ва илмий-тадкикот институтларининг улуши пастлигича колди. Бунинг сабаби нимада?

Биринчидан, инновациялар яратиш, жо-рий килиш учун, аввало, ёшларни янгилик-лар ихтиро килиш, яъни илмий тадкикот, тажриба-конструкторлик ишлари билан шугулланишга жалб килиш ва бунинг учун уларга мотивация бериш зарур. Чунки - бу иктисодиётнинг аксиомаси.

Иккинчидан, инновацион харажатлар самарали эканлигига карамай, инновацион ривожланишда Узбекистоннинг узига хос ажралиб турувчи жихати илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишлари учун ажратилган маблагларнинг ЯИМга нисба-тан улуши нихоятда паст. 2018-2019 йил-ларда бу курсаткич атиги 0,16 %ни ташкил этган.

Инновацион харажатларнинг пасайиши табиий мотивацияга таъсир этмасдан кол-майди. Мотивация булмаса, хамма уриниш-лар шунчаки таргиботга айланади, холос. Ресурслар чекланган, эхтиёжлар чексиз, улар орасидаги зиддият хар кадамда, жум-ладан, мотивацияни юзага чикаришда ян-ги-янги муаммоларни келтириб чикаради.

Маколада ана шу масалалар урганилган ва илмий фаолият, инновацияга мотивация-ни кучайтириш учун институционал мухит яратишгина эмас, балки уни амалга ошириш зарурлиги асосланган.

Мавзуга оид адабиётлар тахлили

Бизнинг диккатимизни тортган "билим-лар иктисодиёти" атамаси иктисодиётга австроамерикалик олим Фриц Махлуп то-монидан 1962 йил билим хал килувчи роль уйнашини таъкидлаш учун киритилган [1, 4-б.]. Мазкур атама хозирда айнан иннова-циялар яратилишининг асоси сифатида кенг кулланилмокда.

Академик В.Л. Макаров тадкикотида ин-новацияларнинг билимлар билан богликли-

ги, билимлар сигимини улчаш масалалари, уни ифодаловчи иктисодий курсаткичлар тахлил килинса [2], таникли америкалик олим Питер Друкер тадкикотида ривожлан-ган мамлакатларда илм-фан билан шугулла-нувчилар сони ортиб бораётгани, ХХ аср-нинг охирига келиб улар Америкада ишчи кучининг 40 %ини ташкил этгани [3, 24-б.], келажакда жамият интеллектуаллар жамия-ти булиши, билим унинг асосий ресурси булиб, интеллектуал салохиятли ходимлар ишчилар армиясининг асосий гурухига ай-ланиши таъкидланади [4, 243-б.].

А. Шляйхернинг фикрича, каерда энг куп хажмда ахборот ва билим яратилса ва ундан аксарият ахоли хамда корхоналар осонлик-ча фойдаланиши мумкин булса, самарали инновацион иктисодиёт шу ерда булади [5]. О.А. Игумнов эса билимнинг ижтимоий неъмат сифатидаги узига хос хусусиятлари-ни хисобга олиб, унга сарфланган харажат-лар эвазига даромадларнинг усиб бориши конуни, тармоклар самараси, усишнинг экспоненциал характери кабиларга диккат ка-ратиш зарурлигини эътироф этади [6].

Билимлар яратиш ва уларни амалиётга татбик этиш гоясини илгари сурган таникли профессор Йохан Г. Виссеманинг "Учинчи авлод университети" китоби алохида ажралиб туради. Мазкур китобда университет-ларнинг учинчи авлодига утишга ундаган асосий омиллар, илмий тадкикотлар, тажри-ба-конструкторлик ишлари, ихтиролар на-тижаси ва уларни тижоратлаштириш маса-лалари кенг ёритилган [7]. А.А. Кукленко ва Т.Ф. Палей томонидан Россияда "учинчи авлод" университетларига ёндашиш хусусият-лари урганилган. Самарадорликни бахолаш ^озон (Волгабуйи) Федерал университети мисолида амалга оширилган [8].

Республикамиз олимларидан профессор Т.З. Тешабоевнинг тадкикотида ин-новацион фаолиятни ахборот технология-лари асосида бошкариш масалаларига ургу берилган булса [9], И.Г. Мамажанов-нинг таълимда инновация ва инноваци-он фаолиятни тадкик этишга багишлан-ган маколасида кабул килинган хукукий хужжатларга оид фикр-мулохазалар баён

этилган [10]. Б. Кузиевнинг тадкикотида олий укув юртларининг тадбиркорлик фа-олияти тах,лил килинган [11]. Н.Р. Рах,мо-нов олий таълим муассасаларида педагог кадрлар мотивацияси таълим сифатини оширишнинг асосий омилларидан бири эканлигини Коракалпогистон давлат университета мисолида курсатиб берган [12]. О.С. ^ахдоров олий таълим муассасалари фаолияти самарадорлигини бах,олаш кур-саткичлари, кадрлар тайёрловчи кафедра-лар устуворликлари масалаларига диккат каратган булса [13], М. Омаров универ-ситетлардаги бошкарув тизимини ташкил-лаштириш билан боглик долзарб муаммо-ларни х,ал этиш имкониятларини тах,лил килган [14]. Д. Тожибоева эса ракамли иктисодиётнинг кадрлар тайёрлаш, шу-нингдек, профессор-укитувчиларга булган талабни тубдан узгартириш зарурлигини тадкик этган [15, 16].

Тадкикот методологияси

Мазкур тадкикотда классик, шунингдек, замонавий хорижий ва мамлакатимиз икти-содчилари томонидан утказилган тадкикот-лар, ёндашувлар, концепциялардан назарий ва методологик асос сифатида фойдаланил-ди хдмда республикамиз олимлари томони-дан етарли даражада диккат каратилмаган жихдтлари урганилди. Тадкикотда кузатиш, назарий талкин, суровнома утказиш, статистик гурух,лаш, таккослаш, индукция, дедукция методларидан фойдаланилди.

Тадкикот натижалари ва тахлили

Х,озирги кунда жах,он микёсида таълимга ахдмият берилаётганини дунё микёсида 1990 йилдан бошлаб БМТ томонидан ин-сон тараккиёти (камолоти) индекси (ИТИ) х,исоблана бошлаганда х,ам куриш мумкин. Human Development Index - жамиятда инсон-нинг баркамоллиги таъминланишини ифода-ловчи интеграл курсаткичдир [17, 11-б].

1-жадвал

Ривожланган ва Марказий Осиё мамлакатлари уртасида Инсон тараккиёти (камолоти) индексининг узгариши (2010-2020 йй.) [17]

Рей- Мамлакат ИТИ Рей- Мамлакат ИТИ

тинг 2010 й. тинг 2020 й.

Лидер мамлакатлар

1. Норвегия 0,938 1. Норвегия 0,957

2. Австралия 0,937 2. Ирландия 0,955

3 Янги Зеландия 0,907 2. Швейцария 0,955

4. АКШ 0,902 4. Гонконг 0,949

5. Ирландия 0, 895 4. Исландия 0,949

6. Лихтенштейн 0,891 6. Германия 0,947

Марказий Осиё мамлакатлари

66 Козогистон 0,714 51 Козогистон 0, 825

87 Туркманистон 0,669 106 Узбекистон 0,720

102 Узбекистан 0,617 111 Туркманистон 0, 715

109 Киргизистон 0,598 120 Киргизистон 0,697

112 Тожикистон 0,580 125 Тожикистон 0,668

Энг охирги уринни олган мамлакат

162 Либерия 0, 300 189 Нигер 0, 394

Жадвалдаги маълумотлардан куриш мумкинки, Инсон тараккиёти (камолоти) ин-декси буйича 6 та энг юкори уринда турувчи ривожланган мамлакатлар орасида 1-урин-ни олган Норвегия хдлигача уз мавкеи-ни йукотгани йук. Ирландия 2010 йилдаги

5-уриндан 2020 йили 2-уринга кутарилди. Колганлар уз уринларини бошкаларга буша-тиб беришди. Шунингдек, энг охирги урин-ни 2010 йили Либерия (0,300 балл) эгалла-ган булса, 2020 йили Нигерия ( 0,394 балл) олди.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Марказий Осиё (МО) мамлакатлари гу-рухига назар ташласак, бу борада ^озогис-тон етакчилик килмокда. Бу давлат 2010 йили 66-уринни эгаллаган булса, 2020 йили 51-уринга кутарилди. Узбекистон Туркма-нистондан узиб, МО мамлакатлари ораси-да 2020 йили 2-уринни эгаллаган булса-да, жахон микёсида 106-уринни эгаллади. Жад-вал маълумотларидан куйидаги мухим ху-лосаларни чикариш мумкин:

1. 2010 йилга нисбатан 2020 йили ИТИ буйича жахон мамлакатлари камрови усган (116,7% га);

2. Барча мамлакатларда ИТИ индекси даражаси ошган. 2010 йили энг охирги урин 0,300 баллни ташкил этган булса, 2021 йили 0,394 баллга етди.

3. Мамлакатларнинг эгаллаган мавкеи сезиларли усган. Демак, барча мамлакатлар-да таълимга ахамият бериш, мамлакатлар уртасида ракобатда муносиб урин эгаллаш учун ракобат кучайиб бораётгани, иктисо-диётда билим даражаси, инновацияларни яратиш ва амалиётга татбик этиш асосий уринга чикаётганини курсатади.

Мамлакатда таълим, фан ривожланиши ва уларнинг бизнес билан узаро хамкорлиги ракобатбардошлик натижасини белгилай-диган булди. Бу, уз навбатида, университет-ларнинг учинчи авлоди моделига утишни зарур килиб куяди1. Университет 3,0 модели "тадбиркорлик университети"га айланишга караганда анча кийинрок. Чунки у университет парадигмасини тубдан узгартиришни талаб килади. Профессор Йохан Г. Виссема (Г^. Wissema) унинг алохида ажралиб ту-рувчи 9 та хусусиятини курсатади: [18]

1) фундаментал тадкикотлар билан шугулланиш, чунки у хар кандай тараккиёт-нинг асоси; нафакат фан, балки иктисодиёт-нинг хам;

2) илгари тадкикот бир фан доирасида олиб борилган булса, энди эътибор фанлар-аро богликликка каратилган;

3) университетнинг саноат компанияла-ри билан чамбарчас хамкорлиги, уларнинг

илмий-тадкикот махсулларини бозорга олиб чикиши;

4) учинчи авлод университети очик университет эканлигини тушуниш мухимдир. У нафакат таълим вазирлиги хузурида фао-лият юритиши, балки саноат, кишлок хужа-лиги ва талабалар учун очик булиши керак;

5) университет маълум бир фаолият куламига эга булиши лозим. Акс холда, муваффакиятга эриша олмайди. Шу билан бирга, мувофик равишда инфраструктура талаб этилади. Таълим сифатига эътибор бериш, асосий илмий йуналишларни ажра-тиб олиш мухимдир;

6) ижодий потенциал реализациясига эътибор берилади;

7) университетда хамма инглиз тили-да гаплашишни билиши мухим. Бу дунё микёсида олимлар билан мулокотда бу-лишни таъминлайди;

8) иккинчи авлод университетларида, асосан, академик фаолият билан шугул-ланилган. Энди яратилган ноу-хауларни ишлаб чикаришга жорий этиш, тижорат-лаштириш биринчи уринга чикади. Бу интеллектуал мулкни химоя килиш муаммо-ларини долзарб масалага айлантиради. Бу талабаларни тадбиркор сифатида фаолият юритиши учун янги билим ва куникмалар-га таянишни талаб килади;

9) университетларнинг мустакиллиги, мослашувчанлиги ортиб боради.

Юкоридаги баён килинган 3-авлод университета хусусиятларидан келиб чикиб, олий укув юртлари мамлакатнинг инно-вацион тараккиётида етакчи уринни эгал-лашлари зарур, деган хулоса чикариш мум-кин. Демак, мамлакатимиз таълим тизими-да юкоридагиларни хисобга олган холда узгаришларни амалга ошириш даркор.

Олий укув юрти ва илмий тадкикот инс-титутларининг бу борадаги фаолиятига улар томонидан ишлаб чикаришга жорий килинган, хамкорликда бажарилган инно-вациялар хажми, сонига караб бахо бериш мумкин.

1 Урта асрлардаги университетлар биринчи авлод шу давр талабларига хос булган. Саноатда юз берган инкилоблар туфайли индустриал, постиндустриал даврга утиш иккинчи авлод, яъни илмий тадкикот утказишга каратилган университетларнинг шаклланишига олиб келди. Бу тадкикот натижаларини, уз навбатида, иктисодий-ижтимоий реалликка татбик этишга каратилган.

2-жадвал

Узбекистонда жорий килинган инновациялар сони [19]

2010 2015 2016 2017 2018 2019 2019 й. 2010 йилга нисбатан

Инновациялар жорий килган корхона ва ташкилотлар сони:

технологик 145 894 893 975 982 1514 10,4 марта

маркетинг 1 14 20 22 17 28 28 марта

ташкилий 3 27 20 26 25 45 15 марта

Жорий килинган инновациялар сони:

технологик 462 1737 1816 1946 2482 4427 9,6 марта

маркетинг 32 36 51 62 42 128 4 марта

ташкилий 6 46 39 38 34 134 22,3 марта

Ишлаб чикарилган инновацион махсулотлар (товарлар, ишлар ва хизматлар) хажми, млрд сум 1849 8023,6 10688,2 18543,3 28871,5 26811,4 14,5 марта

Инновацияларга килинган харажатлар, млрд сум 264,4 5528,3 2571,4 4162,3 4707,2 6603,5 24.9 марта

2-жадвалмаълумотларига кура, Узбекистонда инновацияларга килинган харажат-лар 2019 йили 2010 йилга нисбатан 24.9 марта ортган, инновацион махсулотлар хажми 14,5 мартага купайган. 2019 йили технологик инновациялар жорий килган корхона ва ташкилотлар сони 2019 йили 2010 йилга нисбатан 10,4 марта, маркетинг буйича 28 марта, ташкилий инновациялар 15 мартага ортган. Жорий килинган технологик инновациялар сони эса 9,6 марта, маркетинг буйича 4 марта, ташкилий инно-вациялар 22,3 мартага купайган. Ракамлар-дан куриниб турибдики, жорий килинган инновацияларнинг аксарияти корхоналар фаолиятига янги самарали технологиялар-ни жорий килиш оркали, асосан, хориждан машина ва ускуналарни импорт килиш хисобига ва корхоналарнинг уз кучи би-лан амалга оширилган. Инновацияларнинг 3,6%и ташкилотлар билан хамкорликда яратилган, 4,6% ташкилотлар томонидан таклиф этилган.

Жорий килинган инновацион махсулот-ларда илмий тадкикот институтлари би-лан хамкорликда яратилган махсулот улу-ши 2,1%, олий таълим муассасалари билан хдмкорликда 1% атрофида. Бу ракамлардан республикамиз олий таълим муассасалари университетларнинг 3-моделига утиш учун хали жуда куп ишлар килишимиз лозимли-гини куриш мумкин.

Мамлакатимизда таълим сохасидаги "огрикли нукта" - бу ёшлар орасида илмий тадкикот олиб боришга интилишнинг етар-ли эмаслиги. Х,озиргача илмий тадкикот билан шугулланишни максад килганлар жуда кам булиб, бу курсаткич илмий жамоаларда ракобат булиши учун умуман етарли эмас.

Бу, аввало, олий таълим тизимида 3-авлод университетлари модели талаби даражаси-да мутахассис кадрлар етишмаслиги билан боглик булиб, биринчидан, магистратурани тамомлаган иктидорли ёшлар таълим тизи-мида ишлашдан кура бошка сохалар, жумла-дан, давлат органларида ишлаш, иктидорли ёшларимизнинг маълум бир кисми хорижий мамлакатларга кетишни афзал куришган. Чунки, энг мухими, хар бир талабанинг фанни юкори даражада узлаштириши, уз устида мунтазам ишлаш учун интилишига асосий мотивация - бу олий укув юртини муваф-факиятли битиргач, уз билими, куникма, малака, махоратига мос иш урни ва даромад манбаига эга булишдир.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бу жихатдан карасак, биринчидан, таъ-лим тизимидаги профессор-укитувчилар маоши пастлиги уларнинг илмий-педагогик фаолият билан шугулланишига рагбат бер-мади. Республикамизда таълим, маданият, санъат, фан ва илмий хизмат курсатиш соха-ларида банд булганларнинг уртача иш хаки 2016 йилга кадар иктисодиётдаги уртача иш хаки даражасининг 77,3% ини ташкил этган.

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

Халкаро мехнат ташкилотининг дунё мамлакатларида иш хаки даражаси буйича олиб борилган тадкикотлари асосида эълон килинган "2016-2017 йилларда жахонда иш хаки" маърузасига Узбекистон буйича иш хаки тугрисидаги маълумотлар киритилма-ган [20].

Олий таълим тизимида, албатта, уртача иш хаки бирмунча юкори булган. Хусусан, укитувчи стажёрнинг иш хаки шу сохада банд булганлар иш хакининг 107 фоизига тенг булса-да, иктисодиёт микёсига нисба-тан 83% ни ташкил этган. Мухими, олий таълим тизимида илмий даражага эга бул-ган ва булмаган профессор-укитувчилар ма-ошининг табакаланиши минимумга келти-рилгани хам таъсир курсатди. Илмий даражага эга булган катта укитувчи доцентнинг иш хаки шундай даражага эга булмаган хам-касбига караганда 5,4% атрофида, фан док-тори илмий даражасига эга булган профес-сорнинг фан номзоди даражасига эга булган хамкасбидан маошининг 3,9% фарк килиши профессор-укитувчиларда илмий-тадкикот билан шугулланишга рагбат пасайишига олиб келди.

Иккинчидан, илмий даража олиш тартиб-ларининг узгариши, чунончи, икки боскич-ли тизимдан бир боскичли тизимга утилиши ва деярли фан буйича кандидатлик унвонига эга ходимлар билан биринчи марта диссертация химоя килиб, бирданига фан доктори даражасини олаётганлар уртасидаги талаб-лар бирхиллаштирилгани катор салбий хо-латларга олиб келди, жумладан, уз усти-да ишлаш, илмий-тадкикот ишлари билан шугулланишни давом эттиришга хам таъсир курсатди.

Учинчидан, илмий педагог кадрларнинг илмий-тадкикот ишлари билан шугулла-ниши учун зарур шароит, тажриба етиш-маслиги, таълим тизими юкори даражада ривожланган мамлакатлар тажрибасини урганиш учун имконият етарли эмаслиги ва катор бошка тусиклар мавжудлиги сабаб булди.

Булар, албатта, кадрлар тайёрлаш сифа-тининг пасайиши, тизимда коррупциянинг кучайишига олиб келди.

Мамлакатимизда таълим тизимига алохида диккат каратилиши, тизимдаги ка-тор узгаришлар ёшларимиз танловига кай даражада таъсир килаётганини урганиш, магистратурани битираётган талабалар-нинг келгусида кайси сохаларда ишлашни режалаштираётганини аниклаш максадида институтимиз магистрлари орасида суров-нома утказдик. Уларга "Магистратурани битиргач, цайси сохада ишлашни хоулар-дингиз?" деган савол ва жавоб вариантлари билан мурожаат килдик. Чунки магистрлар - бу келгусидаги илмий-педагогик, илмий тадкикотчи кадрлар тайёрлашнинг асосий манбаи булиб, уларнинг жавоблари мухим ахамиятга эга. Суровномага берилган жа-воблар куйидагича булди.

3-жадвал

Суровнома жавобла

ри

Магистратурани Магистрлар

№ тугатганимдан сунг ишлашни томонидан

хохлардим: танланган жавоблар

Жавоблар варианти сони % да

1. Йирик корпорацияларнинг бирида 16 13,1

2. Уртача ёки кичик фирмаларда 4 3,3

3. Масъулияти чекланган жамиятларда 6 4,9

4. Илмий-тадкикот институтларида 1 0,8

5. Олий укув юртларининг бирида 31 25,5

6. Уз бизнесимни очмокчиман 15 12,3

7. Давлат бошкаруви органлари ва ташкилотларда 24 19,7

8. Молия-банк тизимида 18 14,7

9. Сугурта, ижтимоий таъминот тизимида 1 0,8

10. Бошка сохаларда 6 4,9

Жами 122 100

Суровномада катнашган 122 талабадан илмий-тадкикот институтларида, сугурта, ижтимоий таъминот тизимида ишлашга энг кам - атиги 1 кишидан хохиш билдирган булиб, у 0,8%ни ташкил этади. Магистрлар, асосан, уз бизнесларини очиш (12,3), йирик корпорацияларда (13,1 %), молия-банк тизимида (14,7 %), давлат бошкаруви органла-ри, ташкилотларда (19,7%) ишлаш истагини билдиришган.

Бизнинг диккат-марказимизда магистр-ларимизнинг илмий-педагогик, илмий тадкикот фаолиятини танлашлари булиб, айнан келгусида олий таълим тизимида университетларнинг учинчи авлод модели-ни жорий килишда улар асосий урин эгал-лашлари зарур. Шу нуктаи назардан ёндаш-ганда, энг куп 31 та магистр келгусида олий укув юртларининг бирида ишлаш истаги-ни билдирган булиб, бу 25,5% ни ташкил этади. Вахоланки, 2016 йили бу курсаткич атиги 2% эди. Сабаби нимада, деган савол тугилади.

Тадкикотимиз натижаси шуни курсата-дики, билимнинг мамлакат тараккиётини белгиловчи асосий омил сифатидаги хамда хар бир киши учун ишончли даромад ман-баи ва ижтимоий химоя сифатидаги роли-ни хисобга олиб, таълим тизимига глобал микёсда, жумладан, мамлакатимизда унинг замонавий талабларга мослашувчанлиги-ни таъминлашга алохида диккат каратишга эътибор кучайди.

Ицтисодий фикрлаш тарзи аксиомасига кура, инсонлар уларни рагбатлантиришга нисбатан кандай муносабатда булишларини олдиндан айтиш мумкин. ^абул килинган хар бир карор, конун микромикёсдан макро-микёсгача мукобил вариантлар, ресурслар таксимоти ва стимулларни узгартиради.

Хукукий хужжатлар расмий институт-лар хисобланиб, жамиятда институционал мухитнинг марказида туради ва унга муво-фик равишда унинг бошка компонентлари шакллантирилади.

Мамлакатимизда олий малакали илмий ва илмий-педагог кадрлар тайёрлаш, уларни аттестациядан утказиш тизимининг сифати ва самарадорлигини тубдан ошириш, олий укув юртидан кейинги таълим сохасини яна-да такомиллаштириш, илмий-тадкикот фао-лиятида ёшларнинг интеллектуал салохия-тини хар томонлама намоён этиш имкони-ятларини кенгайтириш максадида кабул ки-линган 2017 йил 16 февралдаги "Олий укув юртидан кейинги таълим тизимини янада такомиллаштириш тугрисида"ги ПФ-4958-сон фармони, 20 апрелдаги "Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тад-

бирлари тугрисида"ги П^-2909-сонли ка-рори илмий тадкикот, илмий-педагогик фа-олият билан шугулланиш учун мотивация-ни кучайтиришга олиб келди. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Республика олий таълим муассасалари хо-димлари мехнатига хак тулашнинг такомил-лаштирилган тизимини тасдиклаш тугри-сида"ги карорига кура, 2019 йил 1 июлдан бошлаб укитувчи-стажёрнинг иш хаки 2016 йилга нисбатан деярли 2 баробар, фан док-тори, профессорнинг иш хаки 1,6 баробар, илмий даражага эга доцентники деярли 2,2 баробар, илмий даража ёки илмий ун-вонга эга булган катта укитувчининг маоши деярли 1,8 баробарга оширилди. Фан док-тори (Doctor of Science) илмий даражаси-га эга профессор билан фан номзоди ёки фалсафа доктори (PhD) илмий даражасига эга доцентнинг иш хакидаги фарк 26,3% га кутарилди.

Вазирлар Махкамасининг 2019 йил 24 де-кабрдаги 1030-сон карори билан тасдиклан-ган "Илм-фан ва таълим сохасидаги давлат ташкилотларида илмий, илмий-педагогик ва мехнат фаолияти билан шугулланувчи илмий даражага эга ходимларга кушимча хак тулаш тартиби тугрисида"ги низомга кура, илмий-педагогик ходимларга эришган ютуклари, хизматлари учун кушимча маош белгиланадиган булди.

Бундан ташкари, ёш укитувчиларнинг нуфузли хорижий университетларда мала-ка оширишлари, илмий тадкикот, тажри-ба-конструкторлик ишларини амалга оши-риш учун тажриба туплашларига катта им-кониятлар яратилмокда.

2019 йил 22 июлда кабул килинган Узбекистон Республикасининг "Илм-фан ва илмий фаолият тугрисида"ги конуни хам мамлакатимизда илм-фан ва илмий фаоли-ят сохасидаги муносабатларни тартибга со-лишга каратилган булиб, бу сохадаги мав-жуд катор саволларга аниклик киритади ва фан ривожига хисса кушади.

Иктисодиётдаги инновацион жараён-ларни тезлаштириш учун давлат томони-дан уни куллаб-кувватловчи тегишли меъ-ёрий-хукукий хужжатлар кабул килиниши

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

ва инновацион фаолиятни рагбатлантирув-чи аник чора-тадбирлар ишлаб чикилиши мамлакатимизда инновацион ривожланиш-ни йулга куйишга каратилган.

4-жадвал

2015-2020 йилларда Узбекистон Респуб-ликасининг "Глобал инновацион индекс"ида эгаллаган урни [23]

№ т/р Компонентлар (унсурлар) 2015 йил 2020 йил Узга-риш (+, -)

Бадо Урин Бадо Урин

1. Институтлар сифати 49,0 106 55,1 95 +6,1

2. Инсон капитали ва илмий тадкикот фао-лияти 27,0 76 27,5 77 +0,5

3. Инфраструктура 29,0 101 38,5 72 +9,5

4. Бозорнинг ривожланиши 44,4 85 54,9 27 +10,5

5. Бизнеснинг ривожланиши 20,0 138 15,2 127 - 4,8

6. Фан ва технология 27,2 61 14,1 90 - 3,1

7. Ижодий фаолият махсулот-лари 8,5 138 7,5 127 - 1,0

Узбекистон Глобал инновацион индекс"-га биринчи марта 2016 йили кушилди. 2015 йили 122-уринни эгаллагани холда айрим курсаткичлар буйича маълумотлар йуклиги туфайли киритилмаган эди.

2020 йили Глобал инновацион ин-дексда етакчи мамлакатлардан Швейцария - 1-урин; Швеция - 2-урин; А^Ш - 3-урин; Россия - 47-урин, кушни давлатлардан ^о-зогистон - 77-урин; ^иргизистон - 94-урин; Тожикистон - 109-уринни эгаллади. Узбекистон утган йилларга нисбатан бу сохада катор ижобий узгаришлар килиниши, охир-ги йилларда юртимизда инновацион ривож-ланишнинг меъёрий-хукукий базасининг яратилиши, фан, инновацион ривожланиш ресурслари, олимларнинг ижод килишла-ри учун яратилаётган шароитлар ва ижод эркинлиги кабиларга булган муносабатлар тубдан узгараётганининг хисобга олини-ши туфайли 122-уриндан 93-уринга чикди. Буни келажакда илм-фан ва инновациялар-

га катта сармояларни жалб килиш йулидаги кадам сифатида куриш мумкин. Шу билан бирга, ижодий фаолият махсулотлари 1,0, бизнес ривожланиши 4,8, афсуски, фан ва технология даражаси 13,1 га пасайди. Бу-нинг мухим сабабларидан бири Узбекистон-да инновацион харажатларнинг инвестиция-лар ва ЯИМдаги улушининг пасайишидир. Иктисодиётга жалб этилган инвестициялар-нинг ЯИМдаги улуши 2010 йилдаги 22,2% дан 2019 йил 37,0% гача етгани, инновацион харажатлар шу йиллар давомида 24,9 марта ортганига карамай, уларнинг ЯИМдаги улуши 3,5% дан 1,2% даражасигача пасай-ган [19]. Бу албатта келажакда мотивация-ни, ракобатбардошликни ва иш уринлари яратишга булган уринишлар натижасининг пасайишига олиб келади.

Бу жихатдан глобал инновацион индекс буйича 10-уринга кутарилган табиий ресурс-ларга бой булмаган Жанубий Корея тажри-баси ажралиб туради. Х,озирда у жахон мам-лакатлари орасида инсон камолоти индекси буйича 22-уринда, таълим индекси буйича 24-уринда туради. Ахоли жон бошига яра-тилган миллий даромад 30,6 минг долларни ташкил этади, вахоланки, 1998 йилги Осиё кризисидан энг куп жабр курган мамлакат-лардан бири булиб, 2000 йили бу курсаткич жон бошига 12 минг доллар атрофида булган.

Амалга оширилаётган бу узгаришлар, расмий институтлар оркали мамлакати-мизда билимларга асосланган иктисодиёт ривожланиши учун институционал мухит яратилаётгани, уз навбатида, ёшлар, жумла-дан, магистрларни илмий-педагогик, илмий йуналишни танлашларига рагбат беради ва тайёрланаётган кадрларнинг сифат жиха-тидан ривожланган мамлакатлардаги олий укув юртлари даражасига кутарилишига имконият яратади. Мухими, уларни реал хаётда амалга ошириш. Юкоридаги жадвал маълумотларида акс этган тенденцияга назар ташласак, бунга амин буламиз. Тугал ху-лоса чикариш учун эса вакт керак.

Хулоса

1. Х,озирги кунда мамлакатнинг таракки-ёт даражаси, иктисодиётининг ракобатбар-дошлиги кадрларнинг билими, малакаси,

инновацион гояларни илгари суриши ва уни хаётга татбик этишига боглик. Бу жихатдан биз ривожланган мамлакатлар даражасидан анча оркада колдик, чунки тадкикотимиз курсатадики, миллий таълим тизимидаги мехнатни рагбатлантириш ёшларда илмий тадкикот, тажриба-конструкторлик ишла-рини олиб боришга мотивация бера олмади. Мувофик равишда институционал мухит яратилмади.

2. Иктисодиётни инновацион йуналишда ривожлантиришни давлат иштирокисиз амалга ошириб булмайди. Чунки билимга булган талаб хам, таклиф хам, институцио-нал узгаришлар хам давлат иштирокида ташкил этилади. Расмий институтлар, инс-титуционал мухит яратиш ва кабул килинган хукукий хужжатлар ва конунларнинг бажа-рилиши айнан давлат томонидан назорат ки-линади. Чунки хар бир хукукий хужжат мулк дастасининг, мувофик равишда, ресурс-лар ва даромадлар таксимланишига таъсир курсатади, мухими, мотивация узгаради. Буни тадкикотимизда таълим тизимидаги иш хаки узгариши курсатиб турибди.

Демак, бу борада таълим, бизнес ва дав-лат шерикчилигининг, инсонлар мотивация-си кандай узгаришини хисобга олган холда, янги йуналишларини ишлаб чикиш ва тако-миллаштириш зарур.

Шунинг учун хам республикамизда бизнес-инкубатор, технопарк ва акселераторлар бу муаммони хал этишнинг асосий ечими хисобланади ва бу вазифани давлат ва уни-верситетлар уз зиммаларига олган. Келажак-да «квадрупол спирал» (Quadruple Helix) модели (таълим, бизнес, давлат, фукаролик жамияти) шерикчилиги асосида кластер-лаш жараёнига утиш керак.

3. Билимларга асосланган инновацион иктисодиётда, бир томондан, махсулот бозо-ри (билим) хизмат курсатиш бозорига айла-ниб, йирик компаниялар, бизнес нафакат ис-теъмолчи, балки уни яратишда фаол катна-шувчи; иккинчи томондан, ишлаб чикарув-чилар билан кадр тайёрловчилар уртасида хамкорликда ишлаш заруриятга айланади. Бу, уз навбатида, интеллектуал мулк ва уни мухофаза килиш, тизимда муносабатларни

тартибга солиш, билимга булган талаб ва таклифни ташкил этиш кабиларда давлат-нинг роли асосий уринга чикади. Бу хам мотивация узгариши ва институционал мухит яратишга боглик. Демак, мамлакатимизда ривожланган мамлакатлар тажрибасидан фой-даланган холда, институтлар ва институционал мухитни такомиллаштириб бориш зарур.

4. Республикамиз тадкикотчилари томонидан таълим хизматларига багишланган диссертация ва маколалар куп булишига карамай, айнан инновация, илмий фаолият ва мувофик равишда университетларнинг 3-авлоди моделини татбик этиш масалала-рига багишланган тадкикотлар бармок би-лан санарли. Бу сохада ёш тадкикотчила-римизни илмий изланишлар олиб боришга йуналтиришимиз зарур.

5. Х,озирда мамлакатимизда ёшларнинг илмий педагогик, илмий тадкикот, тажриба-конструкторлик фаолият билан шугул-ланишига мотивацияни кучайтириш учун институционал мухит яратилмокда ва то-бора такомиллаштириб борилмокда. Жум-ладан, зарур инфраструктурани бир бутун комплекс - кемпинг тарзида барпо килиш-га катта ахамият бериляпти. Бу тажрибани мумкин кадар барча олий укув юртлари, энг аввало, укув корпуслари факультет микёси-да бир-биридан анча узокда жойлашганлар учун куллаш максадга мувофик.

6. Оммавий ахборот воситаларида, жум-ладан, турли расмий ижтимоий тармоклар-да, одатда, хонандалар, тадбиркорлар фао-лияти, уларни ташвикот-таргибот килиш ва уларнинг рекламасига катта эътибор бе-рилади. Ёш олимлар, илмий-тадкикотчилар купинча "сояда" коладилар. Ёшларнинг ил-мий тадкикот ишларига булган мотивация-сини кучайтиришда, албатта, бундай маъна-вий рагбат хам катта ахамият касб этади.

Меъёрий-хукукий хужжатларнинг кабул килинишига, одатда, куп вакт кетмайди. Асосий кийинчилик уни реал хаётга татбик этишда. Шунинг учун ёшлар уртасида конунга, тартибга риоя килиш, уларда кийин-чилик, тусикларни енгиш куникмаларини тарбиялашда асрлар давомида шаклланган норасмий институтлардан кенг фойдала-

ИКТИСОДИЁТ ФАНЛАРИ ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES

ft

Я

нишга эътибор каратиш зарур.

7. Инновацион тадкикотлар утказиш ва унинг натижаларини жорий этишда, албат-та, табиий фанлар, ахборот технологиялари алохида урин тутади. Шу нуктаи назардан иктисодий фанлар узига хос уринга эга. Улар карор кабул килишга ургатувчи фанлар булгани учун хам асосий диккат тахлил килиш, хулоса чикариш ва бахолаш, муам-мони аниклашга каратилган булиб, бунинг

учун янги ик;тисодии курсаткичлар ва ин-дикаторлар яратиш оркали инновацияларни бахолаш асосиИ урин тутади ва янги инновацион тадкикотларга йуналтиради. Демак, таИёрлаётган кадрларимизнинг тахлил килиш, хусусийликда умумийликни кура би-лиш, умумийликдан хусусийликни ажрата билишни урганишларига алохида диккат ка-ратишимиз лозим.

REFERENCES

1. Machlup, F. The Production and Distribution of Knowledge in the United States. Princeton: Princeton University Press, 1962, 523 p.

2. Makarov V.L. Ekonomika znaniy: uroki dlya Rossii. VesTnik Rossiyskoy akademii nauk. [Knowledge Economy: Lessons for Russia]. Bulletin of the Russian Academy of Sciences, 2003, vol. 73, no 5. Available at: http://vivovoco.ibmh.msk.su/VV/JOURNAL/VRAN/SESSION/ VRAN5.HTM

3. Drucker, P.F. Management Challenges for the 21 st Century / P.F. Drucker. Oxford: Elsevier, 1999, 205 p.

4. Druker, P. Zadachi menedjmenta v XXI veke/ [Management Challenges in the 21st Century]. Moscow, Vilyams, 2002, 257 p.

5. Shlyayxer A. The knowledge economy: why education is the key to Europe's success. Educational issues, 2007, no.1, pp. 28-43. (Ekonomika znaniy: pochemu obrazovanie - klyuch k uspexu Evropi (per. s angl. E.Fruminoy). Voprosi obrazovaniya, 2007, no. 1, pp. 28-430). Available at: https://vo.hse.ru/data/2010/12/31/1208183650/p28.pdf

6. Igumnov O.A. Ekonomika znaniy: problemw stanovleniya i razvitiya. ETAP: ekonomicheskaya teoriya, analiz, praktika. [Economy of knowledge: problems of formation and development. ETAP: Economic Theory, Analysis, Practice]. 2016, vol. 5., pp. 113-122.

7. Yoxan G. Vissema. Third generation university. (Universitet tretego pokoleniya. Per. s angl. Moscow, Olimp-Biznes Publ, 2016.

8. Kuklenko A.A., Paley T.F. Universitet tretyego pokoleniya v Rossii. Aktualnie voprosi ekonomiki i upravleniya: materiali v Mejdunar. nauch. konf. (g. Moskva, iyun 2017 g.). [Third generation university in Russia. Topical issues of economics and management: materials in the International Scientific. conf.]. Moscow, Buki-Vedi, 2017, pp. 40-44. Available at: https://moluch. ru/conf/econ/archive/222/12542/

9. Teshaboev T.Z. Puti sovershenstvovaniya innovatsionnoy deyatelnosti v sisteme visshego obrazovaniya na osnove informatsionnix texnologiy. [Ways to improve innovation in the higher education system on new information technologies]. Tashkent, Moliya Publ., 2019, vol. 2, pp. 114-119.

10. Mamajanov I, G. Ta'limda innovatsiya va va innovatsion faoliyat. [Innovation in education and innovation]. Scientific electronic journal Economics and Innovative Technologies, no. 6, 2020, pp. 119-125. Available at: http://www.iqtisodiyot.tsue.uz/

11. Qo'ziev Z.B. Ta'lim tizimida xizmatlar va tadbirkorlik faoliyati samaradorligini oshirish. Iqtisodiyot fanlari bo'yicha falsafa doktori (PhD) dissertatsiyasi avtoreferati. [Improving the efficiency of services and entrepreneurship in the education system]. Abstract of a dissertation for

the degree of Doctor of Philosophy (PhD) in Economics, Samarkand, 2020.

12. Raxmonov N. Oliy ta'lim muassasalirida pedagog kadrlar motivatsiyasi ta'lim sifatini oshirish omili. [Motivation of the teaching staff of higher education institutions is a factor in improving the quality of education]. Scientific electronic journal Economics and Innovative Technologies, no 3, 2019, pp. 205-213. Available at: http://www.iqtisodiyot.tsue.uz/

13. Qahhorov O.S. Ta'lim tizimida raqobatbardosh kadrlar tayyorlashning boshqaruv samaradorligini baholash. [Evaluation of the management effectiveness of competitive training in the education system]. Scientific electronic journal Economics and innovative technologies. no. 2, 2019. Available at: http://www.iqtisodiyot.tsue.uz/

14. Omarov M. Modern organizational structure of higner educations institutions. Economics and education, 2016, no. 5, pp. 7-14.

15. Tojiboyeva D. Raqamli iqtisodiyot va uning ta'lim tizimiga talablari. [Digital economy and its requirements for the education system]. Business Expert, Tashkent, 2020, no. 7, pp. 3-6.

16. Tojiboyeva D. Global miqyosda ta'lim rolining ortishi va o'qituvchi-pedagoglarga qo'yiladigan zamonaviy talablar. [The growing role of education on a global scale and modern requirements for teachers]. Modern education, Tashkent, 2017, no. 4, pp. 10-16.

17. Available at: https://www.un.org/ru/development/hdr/2010/hdr_2010_indicators.pdf; https://gtmarket.ru/ratings/human-development-index

18. How universities will change over the next 20 years. Lecture notes by Professor Johan Vissemi. (Kak izmenyatsya universiteti v techenie sleduyushix 20 let), 2017. Konspekt lektsii professora Yoxana Vissemi). Available at: http://www.tsu.ru/podrobnosti/kak-izmenyatsya-universitety-v-techenie-sleduyushchikh-20-let/ ma'lumotlari asosida muallif tomonidan tuzilgan.

19. Yillik statistik to'plam 2010-2018. [Annual statistical collection 2010-2018]. Tashkent, 2019, p. 35.

20. 2018-2019 O'zbekiston raqamlarda. [2018-2019 Uzbekistan in figures]. Tashkent, 2020, 256 p.

20. Zarabotnaya plata v mire v 2016-2017 gg. Global Wage Report. Doklad Mejdunarodnoy organizatsii truda. [Wages in the world in 2016-2017 Global payroll report. Report of the International Labor Organization]. Available at: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/— dgreports/---dcomm/---publ/documents/publication/wcms_544096.pdf

21. Available at: https://review.uz/post/uzbekistan-vperve-s-2016-goda-bl-vklyuchen-v-globalny-innova-cionny-indeks#pid=1

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.