Научная статья на тему 'ИНСОН – ЎЗ ХАЛҚИ ТАҚДИРИГА ЛОҚАЙДЛИГИ ИЖТИМИЙ-ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА'

ИНСОН – ЎЗ ХАЛҚИ ТАҚДИРИГА ЛОҚАЙДЛИГИ ИЖТИМИЙ-ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
78
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сопричастность / мировоззрение / общество / современная культура / ценность / социализация

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Элдор Шерманов

В статье даются научно-педагогические рекомендации на примере повышения духовного мировоззрения и сопричастности среди молодёжи, и особенно среди учащихся лицеев и колледжей

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИНСОН – ЎЗ ХАЛҚИ ТАҚДИРИГА ЛОҚАЙДЛИГИ ИЖТИМИЙ-ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

ИНСОН - УЗ ХАЛКИ ТАКДИРИГА ЛОКАЙДЛИГИ ИЖТИМИЙ-ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА

Элдор Шерманов

Педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)

АННОТАЦИЯ

В статье даются научно-педагогические рекомендации на примере повышения духовного мировоззрения и сопричастности среди молодёжи, и особенно среди учащихся лицеев и колледжей

Ключевые слова: сопричастность, мировоззрение, общество, современная культура, ценность, социализация

Хрзирги мураккаб ва тахликали даврда маънавий-маърифий ишларни замон талаблари асосида ташкил этиш, ёшларимизни турли мафкуравий хуружлардан химоя килиш, юртдошларимизнинг хаётга онгли муносабатини шакллантириш, ён-атрофда юз бераётган вокеаларга дахлдорлик хиссини ошириш, мамлакатимиз мустакиллиги, тинч-осойишта хаётимизга хавф тугдириши мумкин булган тажовузларга карши изчил кураш олиб бориш зарур.

Бу фикр бизни халкаро майдонда турли сиёсий кучлар узининг миллий ва стратегик режаларига эришиш учун «Эркинлик ва демократияни олга силжитиш» никоби остида узокни кузлаган сиёсатни амалга ошираётганлигидан хам огохлантиради. Демак, биз бу сиёсатнинг максад-мохиятини уз вактида сезишимиз, англашимиз, локайд булмаслигимиз шарт.

Шундай экан, огохликни, дахлдорликни усиб келаётган угил-кизларимизнинг онгига сингдириш, уларни хаёт синовларига бардошли этиб тайёрлаш хар бир таълим муассасаси педагогик жамоасининг шу мукаддас юрт фукаролари сифатидаги мукаддас бурчидир.

Инсоният бошига узок-якин тарихида канча кулфат, касофат тушган булса, инсоннинг уз хаётига, такдирига локайдлиги, бепарволиги сабаб булган. Локайдлик ходисасининг мохиятини аниклаш учун, дастлаб унинг лугавий маъноси хакида тасаввурга эга булиш керак. Бунинг учун "Узбек тилининг изохли лугати"нинг 436 бетида "локайд" деган суз араб тилидан олиниб: ахамият, эътибор бермаслик; бепарволик, кизикмаслик, бефарклик маъноларида ишлатилиши курсатилган1. Дархакикат, бу сузда инсоннинг ташки олам таъсирини сезган такдирда хам, ужарлиги, мутаассиблиги, нодонлиги ва

1.Узбек тилининг изошли лугати. Икки томлик . - М.: 1981. - Б. 436.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

амалий фаолиятсизлигининг окибати, энг аввало дахлдорлик фазилати максадли тарбияланмаганлиги уз ифодасини топган.

Локайдлик дахлдорликнинг зидди сифатида нафакат шахс, оддий одамлар балки бутун бошли давлатларнинг барбод булишига сабаб булганлиги тарихий хотира, давлат рахбарларининг хулосаларидан маълум. Масалан, Узбекистон давлати худудида яшаган халклар уч минг йиллик тарихида бир канча асрлар боскинчилар зулми остида яшаганлиги маълум. Бунинг сабабаби нимада эди? Биз бугун халкимизнинг хохиш-иродаси билан танлаб олган, истиклол йилларида босиб утган огир ва машаккатли, шу билан бирга, гоят шарафли йулимизни сархисоб килар эканмиз, тарихан киска бир даврда уз такдиримизни узимиз хал этиш, жахон хамжамиятида муносиб урин эгаллаш, миллий давлатчилигимизни, азалий кадрият ва урф-одатларимизни, мукаддас динимизни тиклаш, инсон хукук ва эркинликларини таъминлаш борасида улкан ютук ва марраларни кулга киритганимизни фахр билан тилга оламиз"2. Бунда, икки сабаб келтирилмокда. Бири, жахолат, иккинчиси, гафлат. Гафлат бу - локайдликнинг окибати, асорати, натижаси, деб карасак, бизнинг бир неча асрлик мустамлакалик домида яшашимиз, дунё тараккиёти, технология, илм фан ютукларидан бебахра колишимизга юрт хукмдорлари ва амалдорлари халкнинг такдирига локайдлиги, келажагига локайдлиги, миллат хакида кайгуриш урнига узларини айш ишратга уриб, айш ахлига дахлдор билганлари сабаб булганлиги келиб чикади. Хуллас, бу узок давом этган миллий фожеанинг бирдан-бир асосий сабаби - миллатнинг гоявий-мафкуравий таркоклиги, парокандалиги ва уз эркига, мустакиллигига, келажак авлодлар такдирига нисбатан локайдлиги булган. Уларнинг халкни уюштириб, оммавий равишда озодлик, мустакиллик гояларига собит эргаштира олмаганликлари, локайдлик кайфиятларини бартараф килиш усуллари, воситаларини тополмаганликлари сабабли, маглуб булганлар. Мамлакат асрлар давомида моддий ва маънавий вайронага айланган. Шунинг учун Президентимиз Шавкат Мирзиёев, "Узимиз узимизга хиёнат килмасак, узимиз узимизни алдамасак, халол-пок булиб мехнат килсак, мен аминман, кузлаган барча марраларимизга албатта етамиз. Бу борада мен аввало куп синовлардан ёруг юз билан утган олижаноб халкимизнинг мустахкам иродаси ва бунёдкорлик салохиятига ишонаман" , деган фикрлардан тугри педагогик хулосалар чикаришимиз зарур булади.

Инсоннинг уз маънавий борлигига локайдлиги ва бепарволиги негизини: бир томондан, миллий гурур-ифтихор туйгусининг суниши, келажакка

2 Мирзиёев. Ш.М. Халкимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга бернилган энг олий бахт - Т.: Узбекистон, 2018. - Б. 146 50

3 Мирзиёев. Ш.М. Халкимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга бернилган энг олий бахт - Т.: Узбекистон, 2018. - Б. 146 50

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

умидсизлиги, рахбарларга ишончсизлиги ва атрофидаги салбий, гайриахлокий ходисаларга куникиши, иккинчи томондан, куйилган максаднинг мохиятини билмаслик, мутаассиблик ва маънавий ожизлик ташкил килади. Миллатнинг хаётида асрлар давомида унинг устидан хукмронлик килиб, даврон сурган мустамлакачилик сиёсатига локайдлиги ва куникиши миллат фожиаси булган.

Инсон муайян шарт-шароитлар таъсирида локайдлиги натижасида кулликка, уз кадр-киммати, ор-номуси, шаъни-шарафи топталишига куникиши, хаттоки, унинг «жозибасига» махлиё булиб, маддохлик килганлиги хакида исталганича тарихий фактларни келтириш мумкин. Шунинг учун хам Узбекистоннинг Биринчи Президенти Ислом Каримов "Юксак маънавият енгилмас куч" номли асарида бу фикрни ривожлантириб: "Биринчи навбатда худбинлик ва локайдлик каби иллатлардан жамиятимизни бутунлай халос этиш тугрисида уйлашимиз лозим" 4, деганда албатта шуни назарда тутган.

Сунги йилларда мамлакатимизда барча сохалардаги ислохотларни такомиллаштириш ва йул куйилган хато ва камчиликларни бартараф этиш юзасидан Президентимиз Шавкат Мирзиёев бошчилигида утказилаётган барча турдаги учрашувлар, давра сухбатлари ва видеоселектор тарзида утказилган йигилишларда сузлаган нутклари контент тахлил килинса, улардаги энг танкидий фикрлари рахбарларнинг халк такдирига локайдлигига каратилиб, танкид килинганлиги маълум булади. Яъни йул куйилган энг куп хато-камчиликлар локайдлик туфайли содир этилганлигига амин буламиз.

Сунги йилларда ёшларда хам бу иллат купайиб, айрим ёшларда ёмон иллатларга локайд булиш билан бирга киска муддат ичида содир булаётган улкан бунёдкорлик ишлари ва сохалар ривожланишида яккол сезилаётган катта ижобий узгаришларга хам локайдлик муносабати учрамокда.

Утган асрнинг 80-йилларидаги собик иттифокда бошланган иктисодий, сиёсий инкироз натижасида оддий халккнинг пештахталари буш дуконларда талон билан бериладиган озик-овкат махсулотларига узок навбат кутишлари хам, хатто зиёлиларнинг турли хизмат сафарлари вактида марказдан озик-овкат махсулотлари, хусусан гушт ёки болалар кийим-кечакларини харид килиб кайтишлари хам, уларнинг локайдликлари туфайли ёдидан, тарихий хотирасидан кутарилганидек.

Бу хакда Президентимиз Ш.Мирзиёев "Бундан кейинги энг мухим вазифамиз - мамлакатимизда тинчлик ва фаровонликни мутахкамлаш, одамларни халкимизни хаётдан рози килишдан иборат. Бунинг учун эл-юртимиз аввало биз-

4 Каримов И.А.. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: Маънавият, 2008. - Б. 120.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

paxSap-apHHHr ^ao-uaTugaH po3H Sy-umu KepaK. ByHHHr ynyH xap Sup paxSap y3 apaBacHHH y3H TopTHmu, y3 coxacugaru um-apHHHr axßonn ynyH y3H maxcaH ^bboS Sepumu KepaK. fflyHgaH KeHHH ®&MHaTHMH3ga y3rapum Sy-agu, puBo^-aHum Sy-agu"5, geraH gacTypHH ^hkphhh Su-gupuS yTraH эgн. YmSy h^thmohh SyropTMa acocuga gax-gop-HK TymyHHacHHHHr negarorHK Ma3MyHH -yFaBHH, MatHaBHH, xyKyKHH, ^anca^HH, h^thmohh, KeHr negarorHK, Top negarorHK Ba aMa-HH MatHo-apga Ta-KHH KH-HHumu Ba y3-yKcu3 Tat-HM th3hmh aMa-HeTHra ^opufi KH-HHHmu no3HM.

HcnoxpraapHUHr Haru^a-apu aBBa-o y-apHH axo-HHHHr KeHr KaT-aM-apu Kaö

gapa^aga TymyHHmu Ba Ky—aS-KyBBaraamHra SOF-HK. AHa my xaKHKaTgaH Ke-uS HHKKaH xo-ga, Ta-aSa em-apra Hc-oxoT-apHHHr MatHo-MoxuaTHHH aHHK-paBmaH TymyHTHpuS, ^aMHATga umoHH yHFoTHm Ba SyHegKop-HK capu ca^apSap этнm 3apyp-Hru oMMaBufi axSopoT BocHTa-apu opKa-H KeHr TapFuS kh-hhhS, cyxSar-ap, My-o^oT-ap TamKH- этнпмoкga.

r-oSa- axSopoT okhmh mapouTuga axSopoт-кoммyннкaцнa TexHo-orua-apH WTyKgapugaH Ha^aKar aparyBHaH-HK Sa-KH MH—ar Ba mh—hh KagpuaT-ap, yp$-ogaraap, aHtaHa-ap, TapuxuH Ba MagaHHH Mepoc SapKapop-uru Ba BopucHH-HrHHH H3gaH HHKapumra HyHa-THpH-raH Sy3FyHHH Foa-ap Ba Ta«:oBy3Kop Ma^Kypa-H BafipoHKop Ty3H-Ma-apra xu3MaT KH-MoKga. EyHga acocuH omh- cu^aruga HmepHeT XXI acpga gyHe axo-HcuHHHr, aHHHKca, em-apHHHr Hcra-raH MaB3y Ba HyHa-Hmgaru axSopoTra Sy-raH эxтнe^ннн Ty-HK KoHgupa o-aguraH y-KaH a-eKipoH MafigoHra afinaHgu. By Ty3H-MaHHHr yTa HHra- TapMoFuga ^oö-amraH axSopoT Ba yHHHr KypmoBH, Tatcupu Ba MyxuTuga MycTaKH- xaeTra TafiepnaHaeTraH em-ap oHru, Kafi^uaTH, pyxuaTH, MatHaBHaTHra h^oShh eKH ca-SuH Tatcup этyвнн yTa KyH-H BocuTagup. Fapa3 HHaT-H KHMca-ap eKH rypyx-ap gaB-ar, ^aMHaT phbo^hhh H3gaH HHKapumra Kogup pyxHH Tatcup MexaHH3M-apu Ba Bocura-ap, xycycaH, h^thmohh TapMoK-ap opKa-H MycTaKH- $HKpu, HyKTau Ha3apura эra Sy-MaraH em-apHH Typra TymupuS Ba y3HHHHr ca-SuH HuaT-apHHH, MaKcag-apHHH aMa-ra omupum Hy-uga ^ofiga-aHMoKga-ap. ByHgaH TapMoK-apHHHr acocuH MaKcagu эca em-ap oHrHHH, Ka-SuHH эra—am, Mat-yM Sup MaM-aKar eKH MHHTaKagaru MH—ar eKH xa-KHHHr oHrura, yHHHr ce3rH-TyHFy-apHra Tatcup yTKa3Hm, yHH y3 gyHeKapamura SyHcyHgupum, MatHaBHH ^uxargaH 3au$ Ba ToSe KH-umgup.

XycycaH SyryHru KyHga y3 ®;oHHra Kacg KH-umHHHr ocoh fiy—apuHH TapFuS KH-yBHH 9 MHHrgaH opTHK caHT MaB^yg, эpoтнк Ma3MyHra эra 4 MHHrgaH 3Heg caHT-ap MaB^yg Sy-ca myHgaH, 42% So-a-ap Ba ycMHp-ap oH-aHH nopHorpa^ua Tatcupura TymMoKga, 49% KoMnrorep yHHH-apH 3ypaBoH-HK Ba eBy3-HK pyxuga, 41%

5 Mup3HeeB ffl.M.:TaHKHgun Tax-H-, KaTtHH TapTu6-HHTH3oM Ba maxcun ®aBo6rap-HK xap 6up paxöap $ao-uaTHHHHr KyHga-hk Kougacu Sy-umu -o3HM, 2017 h - B. 53.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

ута жангари (бешавкат урушлар, улдиришлар, отишмалар, портлашлар ва хоказо)6 холатлар бунга яккол мисол булади.

Оммавий ахборот воситалари маълумотларига кура хозирда юртимизда 22 миллиондан ортик мобил алока фойдаланувчилар руйхатга олинган. Шуларнинг 90 фоизи асосий ахборот манбаи сифатида интернетга мурожаат килмокда. Мамлакатимизда 30 ёшгача булган ахоли катлами яъни ёшлар юртимиз ахолисининг 64% ини ташкил этишини хисобга олсак бу курсаткич арифметик даражадаги улкан ракамларни хосил килиши мумкин. Бунда коммуникациянинг замонавий воситаларидан бири - мобиль телефонлардан фойдаланиш ута оммалашган. Статистик маълумотларга кура ер шари ахолиси 7,53 миллиардни ташкил килаётган булса, шулардан 5,14 миллиарди ёки 68% мобил курилмага эга ва 4,02 миллирад инсонлар ёки 53% ахоли Интернет фойдаланувчиси

п

хисобланади . Демак, хозирда мобиль телефон нафакат техник ютук балки ижтимоий хаётнинг ажралмас кисми, ёшлараро коммуникация тизимининг шиддатли тезлигини таъминловчи бирламчи омиллардан бирига айланиб улгурди.

Бундан ташкари замонавий ахборот асрида инсон онги ва калбига тез таъсир этувчи ва энг кенг таркалган оммавий ахборот воситаларидан бири -телевидениедир. Бу тизим, ОАВ ичида телетомошабинлар аудиторияси кулами кенглиги, барча ёшдагиларни камраб олиши билан ахамиятлидир. Телевидение турли хилдаги ахборот манбаидир. Булар тижорат, сиёсий, маданий, таълим, кунгилочар ва бошкалар. Буларнинг барчаси реклама билан кушилиб оммавий онгга эгалик килишнинг кудратли механизмига айланди.. Айникса, телекурсатувларнинг психологик таъсирига берилувчанлик кучли кузатиладиган ёш томошабинлар аудиториясининг ахборотни кабул килиш, кайта тахлил килиб узата олиш кобилияти, телекоммуникация тизими оркали узатилаётган курсатувлар ва эшиттиришларнинг ёш авлод рухияти, маънавиятига таъсири хамда уларда шахсиятни шаклланишига таъсирини илмий урганиш долзарб масалалардан бири булиб колмокда.

Сунги йилларда телеэкран юзини кураётган турли мавзулардаги сериал ва кинолар да илгари сурилаётган гоялар ичида тарбиявий жихатдан кимматга эга булган махсулотлар билан бирга миллий кадриятларимиз ва анъаналаримизга мос келмайдиган, бизнинг узлигимизга тамомила тескари, маънавий экспансияни амалга оширувчилари купайиб бормокда.

Сунъий йулдош ва кабел телевидениелари оркали намойиш этилаётган сериаллари гуёки оддий хаётий вазиятлар асосига курилган сюжет оркали

6 Исмоилов Б.И, Махмудова М.М. Вояга етмаганларнинг ахборот хавфсизлигини мухофазалаш: хорижий ва миллий тажриба. Илмий-услубий кулланма, Тошкент «Spectrum Media Group» 2015. 14-бет

7 Ш.М.Садиков- Ёшларга замонавий ахборот технологяларини ургатишнинг долзарб масалалари ва уларни хал этишга каратилган чора тадбирлар тугрисидаги халкаро конференция материали. 2019 йил 14 -15 июнь Б.23

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

телетомошабин усмирларга зуравонлик, бехаёлик гояларини худди бир оддий холат, гарб маданияти нормаси сифатида сингдирмокда. Аслида гарб давлатлари ахолисининг аксарияти хам бундай ахлокий нормаларни куллаб кувватламайди.

Ушбу телемахсулотларни куриб англаб улгаяётган ёшлар уз атрофидаги оламни образлар оркали тасаввур кила бошлайди ва улар асосида узининг шахсий дунёкараш моделини куради. Масалан, усмир кизларимиз мультфильмлардаги аёл кахрамонларини томоша килар экан, беихтиёр узларининг келажак образларини яратадилар, уларга таклид килишга харакат килишади.

Психологларнинг тадкикот натижаларига кура баъзи хорижий мультфильмлардаги аёл образидаги кахрамонлар шундай яратилганки, ушбу мультфильмларни сурункали равишда томоша килиш ёшларнинг онгида авлод ва насл колдириш функцияларини сундиришга олиб келади. Шундай экан, "ёкимли... ва хавфли" махсулотлар ёт гоялари билан фарзандларимиз онгини узгартиришига тинч караб туриб булмайди.

Хулоса урнида ёшлар орасида учраётган маиший кулайликка ортикча интилиш, ташки гузалликка хаддан ташкари берилиш, буюмпарастлик, бокимандалик ва миллий турмуш тарзида одатий хол булиб колган афзалликлар ва неъматлардан онгсиз равишда фойдаланиш иллатларидан кутилиш учун улар калбига миллий мафкурамизга дахлдор булган фазилатларни янада купрок сингдириб бориш лозим. Шунингдек, уларни уз Ватанида амалга оширилаётган ислохотлар ва ютуклардан хабардор булмаган холда хориж хаёти, ижтимоий тармоклар таркатаётган маълумотларга тобе булиб колиш иллатидан асраш учун, хар бир таълим муассасида, уз укувчисини миллий гояни узининг гояси деб билишини ва унинг руёби учун узини масъул деб хисоблаши каби ижобий фазилатларни сингдириш бирламчи вазифа сифатида каралиши лозим.

Фойдаланган адабиётлар:

1. Мирзиёев. Ш.М. Халкимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга бернилган энг олий бахт - Т.: Узбекистон, 2018. - Б. 146 50

2. Мирзиёев Ш.М.:Танкидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик хар бир рахбар фаолиятининг кундалик коидаси булиши лозим, 2017 й - Б. 53.

3. Мирзиёев. Ш.М. Халкимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга бернилган энг олий бахт - Т.: Узбекистон, 2018. - Б. 146 50

4. Узбек тилининг изохли лугати. Икки томлик . - М.: 1981. - Б. 436.

5. Каримов И.А.. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: Маънавият, 2008. - Б. 120.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 6 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

6. Hcmoh-ob B.H, MaxMygoBa M.M. Boara eTMaraH-apHHHr axSopoT xaB^cronuruHH Myxo^a3a-am: xopu^HH Ba mh—HH Ta^puSa. H-MHÖ-yc-ySufi Ky--aHMa, TomKeHT «Spectrum Media Group» 2015. 14-SeT

7. CagHKoB ffl.M. "Em-apra oug gaB-ar cuecaruHH aMa-ra omupum cTpareruacu: MaB^yg Ba3HaT Ba puBo^-aHTupum HcTHKSo—apu". H-MHH aMa-HH кoн$epeнцнa yKyB Ky—aHMa, TomKeHT "Tafakkur bo'stoni" 2019. 23 SeT

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.