Научная статья на тему 'ИМОМ БУХОРИЙНИНГ “ТЎҒРИСЎЗ” РОВИЙЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАРИ (“АТ-ТАРИХ АЛ-КАБИР” АСАРИ АСОСИДА)'

ИМОМ БУХОРИЙНИНГ “ТЎҒРИСЎЗ” РОВИЙЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАРИ (“АТ-ТАРИХ АЛ-КАБИР” АСАРИ АСОСИДА) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ат-Тарих ал-кабир / Имом Бухорий / “тўғрисўз” ровийлар / жарҳ ва таъдил / садуқ / ҳадис илми / Ибн Абу Ҳотим / Ибн Салоҳ / Нававий.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нўъмонжон Насибжонович Тўраев

Мақолада Имом Бухорийнинг “ат-Тарих ал-Кабир” асарида зикр қилинган “тўғрисўз” ровийлар тўғрисидаги қарашлари ҳақида маълумотлар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИМОМ БУХОРИЙНИНГ “ТЎҒРИСЎЗ” РОВИЙЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРАШЛАРИ (“АТ-ТАРИХ АЛ-КАБИР” АСАРИ АСОСИДА)»

CENTRAL ASIAN JOURNAL OF EDUCATION AND INNOVATION SJIF = 5.281

Central Asian Journal of

Education and Innovation

HMOM EyXOPHHHHHr "TYFPHCy3" POBHRflAP TyfPHCHAArH ^APAm^APH ("AT-TAPHX A^-KABHP"

ACAPH ACOCH^A)

HyiMOH^OH HacHÖ^OHOBHM TypaeB

numonjon.turaev@mail.ru Y36eKHTOH xa^rçapo HCAOM aKageMHACH McnoMmyHocAHK Ba hcaom цнвн.flнзaцнflсннн ypraHum ICESCO Ka^egpacu KaTTa y;HTyBHHCH,PhD 97-470-04-03 https://doi.org/10.5281/zenodo.11526751

ARTICLE INFO

Qabul qilindi: 01-June 2024 yil Ma'qullandi: 04- June 2024 yil Nashr qilindi: 08- June 2024 yil

KEY WORDS

am-Tapux aA-xa6up, Mmom Eyxopuü, "myrpucy3" poeuÜAap, wap% ea ma^duA, cadyK, yaduc uamu, M6h A6y XomuM, M6h CaAoy, Haeaeuü.

ABSTRACT

Ma^oAada Mmom EyxopuÜHuHe "am-Tapux aA-Ka6up" acapuda 3uxp KuAuHeaH "myrpucy3" poeuÜAap myrpucudaeu KapawAapu yaKuda Ma^AyMomAap 6aëH KuAuHeaH

"aT-TapHx a^-Ka6up" Mmom ByxopuMHHHr y3uga x,aguc H.flM.flapHHHHr aKcapuATHHH ;aMpa6 o^raH x,aMga y3o; hh^hk Mex,HaT HaTH^acu cu^araga gyHëra Ke^raH Myx,HM acapu ^Hcoö^aHagu. Ym6y acapga poBufi^ap Tyrpucugaru ;uc;ana 6uorpa$HK Ma^^yMoT^ap öu^aH öupra^HKga, y^apHHHr "^apx, Ba Ta^gu^" (poBufi^ap afi6-Hy;coH x,aMga maxcuM h^oöhh cu^aT^apu) h^mh y^aMo^apu Ha3gugaru gapa^a^apu x,a;HgarH ;afig^ap x,aM öepu^raH. "Cagy;" (TyFpucy3) aTaMacu poBHMHHHr Ta^gu^ura, aihh y^apHHHr ago^aTH1 x,aMga xoTupacu Ka6u maxcuM cu^aT^apu Magx,ura Taa^yK^u uöopa^apgaH ^ucoö^aHuö, ym6y Ma;o^aga yHHHr um^aTH^um ypuH^apu Ba Mmom ByxopuH Ha3gugaru gapa^acu x,aMga Mya^u^ ;apam^apuHHHr 6om;a My^agguc^ap ToMoHugaH ;a6yfl ;H.flHHHmH Ta^^H^ufi ypraHH^agu. ffly 6u^aH 6upra, acapga ym6y aTaMa 6u^aH Magx, этн^гaн poBUM^apHUHr puBo^T^apu Mmom ByxopuM x,aMga 6om;a Mamxyp Myx,agguc^apHHHr Tyn^aM^apuga Ke^Tupu^raH^uru Maca^acu x,aM ypraHH^agu. Ym6y hkkh ^ux,aT Mmom ByxopuMHHHr y3ura xoc MeToguHH 6u^um, myHHHrgeK yHHHr 6om;a Myx,agguc^ap ToMoHugaH эгтнpo$ этн^нmннн aHHK^amga x,aM Myx,HM ax,aMHATra эгa.

"CagyK" [myrpucy3, pocmeyü) aTaMacu acapga "cagy;" x,aMga "rocagguKy" maK^^apuga Ky^aHraH 6y^u6, y pocTryM^uru öu^aH TaHH^raH Kumura HucöaTaH um^aTH^raH. M6h A6y X,othm Ba M6h Ca^ox, Ka6u My^agguc^ap ym6y aTaMaHH "Ta^gu^"HHHr hkkhhhh gapa^acu cu^araga 6a^o^a6, "cagy;" Kumu^apHHHr phbohth ë3u6 o^HHumuHH aMTumraH. 3ax,a6uH Ba Mpo;ufi^ap эсa, yHH "Ta^gu^"HHHr yHHHHu

1 PoBHHHHHr agoram yHHHr Mycy^MOH^Hra, Boara eTraHH, arç^n эканн, Ta^Bogop Ba MypyBBaran öy^nmn ön^aH öemu^aHagn. KapaHr: CaMng Aögy^Ma^ng a^-FaBpuH. MaBcyia y^yM a^-^agnc Ba $yHyHyx. - AaMam^: ^,op höh

2007. - K 2. - E. 453-454.

даражасида зикр этишган2. Нуриддин Итр ушбу атама "ла баъса бихи"(унинг ёмон сифати йу;), "хиёр" (яхшилар), "маъмун" (ишонилган) каби "таъдил" атамалари билан бир даражада туришини айтиб, бундай тавсифланган ровийнинг "адолатли" эканини билиб олиш мумкинлигини таъкидлайди. Шу билан биргаликда, ушбу атама ровийнинг "забт"и (яъни, унинг хадиси ;абул ;илинишидаги асосий шартлардан бири) кучли ёки кучсизлиги тугрисида маълумот бермаслигини хам таъкидлайди. Унингча, ушбу атама билан васф ;илинган ровийнинг ривоятини ;абул ;илишда унинг забтига ишора ;илувчи бош;а маълумотлар борлиги ани;ланиб, шундан сунг унга амал ;илиниши ёки рад этилиши мумкин булади3.

"ат-Тарих ал-кабир"да 7 нафар ровий "ростгуйлиг"и билан мадх этилган булиб, куйидаги жадвалда уларнинг ким экани хамда Имом Бухорий мазкур "таъдил" хукмларини кимлардан и;тибос ;илиб келтиргани я;;ол намоён булади (1-жадвал).

1 -жадвал

№ Ровий Асардаги урни Хукм муаллифи

1 ¿JjÈÎI i^jVl 'j'jjil 'jLaij jj' 'jlj jj ^jcl ni 1/347

2 i^jl^. jj JJJ?- Jv ^jV Jj-a '^j jj J^ '^j jj ^J* ■ 4 I j^jl! 3/472

3 jaC. Jji i^LUjll ij^jjl^^l iLj£j jj 3/474

4 jj .Д1 ^JC. 5/212 ^ijJ jj ^l^A

5 1 lt* . 4 jj ^JC- 6/407 ¿jc. jj jj^c.

6 jj jl^xj 8/80

7 ijl^jiLu jj î i« 4/171

"ат-Тарих ал-кабир"да "саду;" деб бахоланган Исмоил ибн Абон Варро; х,а;да бир нечта мухаддисларнинг "таъдил" атамаларини ишлатишганини куриш мумкин. Масалан, Ибн Абу Хотим отасининг Исмоил х,а;да "си;а", "саду; фил-х,адис", "солих, ал-хадис", "ла баъса бихи" хамда "касир ал-хадис" деган бахоларни берганини айтади4. Ибн Хиббон эса, уни "ас-Си;от"да зикр этади. Шу билан бирга, уни Исмоил ибн Абон Хайёт билан адаштириб юбормаслик лозимлигини, зеро иккинчи ровий "аз-Зуафо"да келтирилганини хам таъкидлайди5. Ибн Адий у ха;да тухталиб, Саъдий уни "ха;дан огган, аммо хадисда ёлгон гапирмаган" деган гапини келтиради. Шунингдек, Абу Довуд хамда Рамодийлар Саъдийга ихтилофли ;араш сохиби булишгани ва Исмоил ха;да "си;а" бахосини беришганини хам ;айд этади. Ибн Адий мазкур икки ;арама-;арши фикр асоси нима экани тугрисида хам изох бериб утади. Жумладан, Саъдийнинг "ха;дан огган" деган хукми куплаб куфаликларнинг айбланишига сабаб булган

2 Изо^: Агар Задабий ва Ирокийларнинг "сика" сузига "сабт"ни кушиб, уни 2та даражага булишгани инобатга олинса, Ибн Абу Х,отим ва Ибн Салодларнинг бадоси билан уларнинг бадоси ровийга нисбатан бир хукмни анлатиши англашилади.

3 Каранг: Саййид Абдулмажид ал-Fаврий. Уша асар. - Ж. 2. - Б. 355-356.

4 Ибн Абу Х,отим, Абдурадмон ибн Мудаммад ибн Идрис ибн Мунзир Тамимий Х,анзалий Розий. Ал-Жард ва ат-таъдил. Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1953. - Ж. 2. - Б. 161-162.

5 Каранг: Ибн Х,иббон, Абу Х,отим Мудаммад ибн Адмад Бустий. Ас-Сикот. Дайдаробод: Доиратул-маориф ал-Усмонийя, 1973. - Ж. 8. - Б. 91.

Page 66

"шиалик"дир6. Исмоил ибн Абондан куплаб мухаддислар уз тупламларида хадис ривоят ;илишган. Жумладан, Имом Бухорий "ал-Жомеъ ас-сахих"да унинг 6 та, "ал-Адаб ал-муфрад"да эса 3 та ривоятини келтиради7. Имом Термизий Исмоил ибн Абоннинг 1 та ривоятини келтириб, унинг "гариб" экани х,амда бош;а йул билан ривоят ;илинмаганини келтиради8. Исмоилнинг ривоятлари "сихохи ситта"нинг 2та "Сахих"ида келтирилганининг узи хам у ха;даги "жарх"га оид хукмлар унинг куфалик булгани сабабидан эканини тасди;лайди. Шу билан бирга, Имом Бухорийнинг икки асарида унинг ривоятлари келтирилганини инобатга олиб, унинг ривоятлари гариб булса-да, ишончли деб ;абул ;илиниб, шаръий хукм учун хужжат сифатида фойдаланиш учун асос булади. Аммо, ю;орида "саду;" атамасига берилган таърифдан келиб чи;иб, Исмоилнинг ривоятлари бу даражада ;абул ;илинишига "си;а" ва бош;а "таъдил" атамалари билан тавсифлангани сабаб булган, дейиш мумкин.

Хаммоднинг акаси Саид ибн Зайдни Имом Бухорий "саду;" ровий сифатида бахолаган. Бош;а мухаддислар хам ушбу ровий тугрисида тухталишиб, узаро ихтилофли булган хукмларни ривоят ;илишганини куриш мумкин. Масалан, Ибн Абу Хотим "ал-Жарх ват-таъдил" номли асарида Яхё Каттоннинг Саид ибн Зайд ха;да "хадисда жуда хам заиф" дегани зикр этади. Шу билан биргаликда, Абу Зуръа Розийнинг Сулаймон ибн Х,арбдан ;илган ривояти хам келтирилган булиб, унга кура Саид ибн Зайд "си;а" ровийлардан хисобланади9. Ибн Абу Хотимнинг Саид ха;да икки хил ривоятни келтиришига сабаб ровийлар ха;даги мавжуд хукмларни баён ;илиш лозимлиги тугрисидаги ;араш булиши мумкин. "ал-Жарх ват-таъдил"да муаллифнинг тутган йулига эътибор берилса, унинг узи хам Яхё Каттоннинг ;арашига кушилмай, отасининг ;арашини маъ;уллагани маълум булади. Ю;оридагилардан келиб чи;иб, Саид ибн Зайд мухаддислар томонидан "саду;" ва "си;а" сифатида бахоланиб, ишончли ровийлардан хисобланган, деган хулоса чи;ариш мумкин. Хадис тупламлари куздан кечирилганда, Саиднинг бир нечта ривоятлари ишончли тупламларда келтирилгани ани;ланди. Жумладан, "сихохи ситта" таркибига кирувчи Абу Довуднинг "Сунан"ида Саиднинг ривояти келтирилган10. Хоким Найсобурий эса, "Мустадрак"да унинг 1та ривоятини келтиради. Ушбу ривоят Абдуллох ибн Аббосдан ;илинган булиб, мавкуф ривоят хисобланади11. Ю;оридаги икки мисол, Саид ибн Зайднинг купчилик мухаддислар наздида ишончли ровийлардан хисоблганганини курсатади.

Сайф ибн Сулаймон хам асарда "саду;" ровий сифатида тавсифланган булиб, Вакиъ унинг кунясини Абу Сулаймон деган булса, Ибн Муборак уни Ибн Абу Сулаймон деб атагани хам келтирилади. Имом Бухорий унинг "ростгуй ва хифз эгаси" (мимман юсадди;у ва яхфазу) деб таърифлаганини хам ;айд этади. Ибн Абу Хотим хам Сайфга тухталиб, Яхё ибн Саид Каттоннинг "сабт" атамасини ишлатганини билдиради.

6 Ибн Адий, Абу Ахмад Абдуллох ибн Абдуллох Журжоний. Ал-Комил фий зуафо ар-рижол. Байрут: Дор ал-фикр, 1984. - Ж. 1. - Б. 503.

7 Каранг: Бухорий, Мухаммад ибн Исмоил. ал-Жомеъ ас-сахих. Байрут: Дор тук ан-нажот, 2001. - Ж. 2. - Б. 11, 161. - Ж. 6. - Б. 86. - Ж. 7. - Б. 125. - Ж. 8. - Б. 111, 149; Ал-Адаб ал-муфрад. Байрут: Дор ал-башоир ал-исломийя, 1989. - Б. 307, 359, 365.

8 Каранг: Термизий, Абу Исо Мухаммад ибн Исо. Сунан. Миср: Мустафо Бобий Х,алабий, 1975. - Ж. 3. - Б. 380.

9 Каранг: Ибн Абу Х,отим. Уша асар. - Ж. 4. - Б. 21-22.

10 Каранг: Абу Довуд, Сулаймон ибн Ашъас Ибн Исхок Аздий Сижистоний. Сунан Абу Довуд. Дор ар -рисола ал-оламийя, 2009. - Ж. 5. - Б. 267.

11 Каранг: Х,оким Найсобурий, Абу Абдуллох Х,оким Мухаммад Сахихайн. Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1990. - Ж. 2. - Б. 620.

ибн Абдуллох. Ал-Мустадрак ъала ас-

Page 67

fflyHHHrgeK, AxMag h6h XaH6a.fl yHH "curça" geraHu, A6y MyxaMMag эса "«a 6a^ca 6hx,h" geraHHHH xaM Ke^Tupagu12. KypuHuô TypuôguKu, Mmom Eyxopufi Ba M6h A6y XoraM^ap ym6y poBHfira 6axo 6epumga ^x,ë h6h Caug K^ttoh 6u^aH HKgu^ 6y^Hmu6, yHHHr

^yKMHHH ;a6yfl ;u^umraH. X,aguc Tyn^aM^apuga Cafi^HuHr Kyn^a6 puBOHT^apu

Ke^Tupu^raH 6y^u6, y^ap opacuga Mmom Eyxopufi Ba Myc^HM^apHHHr "Caxux'^apu xaM MaB^yg. ^yM^agaH, Mmom EyxopufiHuHr "a^-^OMe^ ac-caxux^'uga Cafi^HuHr My^oxuggaH ;u^raH lTa pubohtu Ke^Tupu^raH13 6y^ca, mmom Myc^uMHuHr "Caxux"uga Cafi^HuHr 2Ta puBOHTu Ke^Tupu^raH14. fflyHuHrgeK, 6om;a xaguc Tyn^aM^apuga xaM Cafi^HuHr 6up HeHTa puBo^T^apu Ke^Tupu^raH. Эгтн6op^нcн, "aT-Tapux a^-Ka6up"ga Ma3Kyp poBufira Huc6aTaH Ha^arçaT "pocTryfi Ba xu$3 эгacн" u6opacu, 6a^Ku "curça" aTaMacu xaM um^ara^raH 6y^u6, 6y poBufiHuHr puBo^T^apu gapa^acu rorçopu 6axo^aHumu Ba Kyn^a6 Myxagguc^ap ToMoHugaH xaguc Tyn^aM^apura KupuTu^umu ca6a6u ôy^umu MyMKuH. ro^opugaru 3 Ha^ap poBufi Tyrpucugaru Ma^yMoT^ap Tax^u^ugaH Ma^yM ôy^aguKu, Mmom Eyxopufi Ha3guga xaM ym6y u6opa poBufiHuHr "ago^aTu"raruHa umopa yHuHr 3a6rara oug xyKM Hurçapum yHyH acoc 6y^Mafigu. EyHra Hy^MoH u6h Pomug TyFpucuga "cagy;" aTaMacu 6u^aH 6upra^uKga "xagucuga Kyn^a6 BaxM 6op" geraH u6opa xaM ^y^^aHu^raHuHu Muco^ cu^araga KypcaTum MyKuH. ffly 6u^aH 6upra^uKga, Cafi$ u6h Cy^afiMoH xa;ga Ma^yMoT 6epu6, yHuHr "pocTryfi" экaнн 6u^aH 6upra^uKga "xu^3 эгacн" экaнн Tyrpucugaru ;afig nymu^raHu xaM TacguK^afigu.

12 KapaHr: H6h A6y X,othm. Yma acap. - 4. - E. 274.

13 EyxopuH, MyxaMMag h6h Hcmoh^. a^-^OMet ac-caxux. EaftpyT: ^op TyK; aH-Ha®OT, 2001. - 2. - E. 57.

14 KapaHr: Myc^uM H6h A6y^xacaH KymaftpHH Haftco6ypHH. Caxux. EanpyT: ^,op aT-Typoc a^-apa6uft. -

1. - E. 302; - 3. - E. 1337.

Page 68

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.